Kreativni proces koreografa u realnom vremenu

Svakodnevno koristimo naše telo, a ipak malo ljudi razmišlja o njemu na način Vejna Mekgregora. On prikazuje kako koreograf prenosi ideje publici, radeći sa dva igrača na stvaranju koreografskih fraza, uživo i bez scenarija, na pozornici TEDGlobal.

Kao što možete da zamislite
ja sam potpuno zaluđen

plesom. Ja sam opčinjen
stvaranjem koreografija,

i gledanjem istih, ohrabrivanjem drugih

da učestvuju,

i takođe sam opčinjen kreativnošću.

Kreativnost je za mene
nešto od ključne važnosti

i mislim da je to nešto
što može da se nauči.

Mislim da tehnike kreativnosti
mogu da se nauče

i podele sa drugima i mislim
da mogu da se saznaju stvari

o sopstvenom fizičkom potpisu,

sopstvenim kognitivnim navikama
i da ih iskoristite

kao tačku sa koje se prelepo
nedolično ponašate.

Ja sam rođen sedamdesetih
i Džon Travolta je tada bio

zverka, u "Briljantinu"
i "Groznici subotnje večeri",

i on je stvorio fantastičan
muški uzor za mene

da krenem da igram. Moji roditelji su bili
za to da krenem da igram.

Skroz su me podržavali
da rizikujem, da idem,

da pokušavam.
Imao sam priliku, pristup

lokalnom plesnom studiju
i imao sam prosvetljujuću profesorku

koja mi je dozvoljavala da izmišljam

moje plesove, tako me je
puštala da osmislim

svoju plesnu salu i da
podučavam moje vršnjake

latino-američkim plesovima.

I to je bio prvi put da sam imao priliku

da osetim da mogu da izrazim svoj glas

i to je ono što me je tada ispunilo
da postanem koreograf.

Osećam da imam nešto
da kažem i nešto da podelim.

i pretpostavljam da ono što je zanimljivo,
jeste da sam ja sada opsednut

tehnologijom tela.

Mislim da je telo tehnološki
najpismenija stvar koju imamo,

i potpuno sam opsednut
nalaženjem načina

da prenesem ideje kroz telo do publike,

ideje koje bi mogle
da ih pogode, da ih dirnu,

da im pomognem da drugačije
misle o stvarima.

Tako da je za mene stvaranje koreografije
u mnogome proces

fizičkog razmišljanja.
Mnogo toga je u glavi,

koliko i u telu, i to je proces
saradnje uma i tela.

To je nešto što moram
da radim sa drugim ljudima.

Znate, to je, na neki način,
prenosni kognitivni proces.

Često radim sa dizajnerima
i vizuelnim umetnicima,

naravno sa igračima
i drugim koreografima,

ali takođe, sve više i više
radim sa ekonomistima

antropolozima, neurolozima,
kognitivnim naučnicima,

ljudima koji dolaze iz različitih
stručnih oblasti,

gde koriste svoju inteligenciju

u drugačijem procesu
kreativnog razmišljanja.

Danas sam mislio
da bismo mogli malo da

istražimo ideju fizičkog razmišljanja,

a svi smo eksperti u fizičkom razmišljanju.

Svi mi imamo telo, zar ne?

I svi znamo kakvo je
to telo u stvarnom svetu,

tako da je jedan od aspekata
fizičkog razmišljanja

o kome puno razmišljamo
upravo pojam propriocepcije,

osećaj sopstvenog tela
u prostoru u stvarnom svetu.

Tako da svi razumemo
kako je to kada znamo

gde se završavaju prsti

kada ispružite ruke, zar ne?

To apsolutno znate kada
hoćete da uzmete čašu

ili ako se ta čaša pomeri
i treba da je nađete ponovo.

Tako da smo mi već eksperti
u fizičkom razmišljanju.

Samo ne razmišljamo
o svojim telima toliko.

Razmišljamo o njima
kad nešto nije u redu,

kada nam je polomljena ruka
ili kada imamo infarkt,

onda postanemo zaista svesni svojih tela.

Ali kako to da koristimo

koreografsko razmišljanje,
kinestetičku inteligenciju, kao oružje

za načine na koje razmišljamo
o uopštenim stvarima?

Pomislio sam da napravim TED premijeru.

Nisam siguran da će ovo uspeti ili ne.

Samo ću to da uradim.

Mislio sam da iskoristim tri verzije

fizičkog razmišljanja da napravim nešto.

Da vas upoznam,
ovo je Paolo, ovo je Katarina.

(Aplauz)

Nemaju pojma šta ćemo da uradimo.

Tako da ovo nije tip koreografije gde

ja već imam u glavi šta ću da radim,

gde sam napravio skicu u glavi

i samo ću da ih naučim,

a ovi takozvani prazni sudovi
će samo to da nauče.

To nije uopšte metodologija
po kojoj radimo.

Ali ono što je važno za nju
jeste kako oni

shvataju informaciju, kako je prihvataju,

kako je koriste, i kako misle sa njom.

Počeću vrlo, vrlo jednostavno.

Obično, ples ima podsticaj,
ili podsticaje, i mislio sam

da uzmem nešto jednostavno,
TED logo, svi možemo da ga vidimo,

sa njim je lako raditi, i uradiću nešto

vrlo jednostavno, gde jednu ideju
uzmete iz tela,

i to će biti moje telo, i prevedete to

na nečije drugo telo,

tako da je to direktan transfer,
transformacija energije.

I sad ću da zamislim ovo,
možete to da uradite ako želite,

da ću sad samo da uzmem slovo "T" i

i da ga zamislim, a onda da to prenesem

u realnost. Tako da ja potpuno
vidim slovo "T" ispred mene.

I? Ono je baš ispred mene.

Mogu gotovo da hodam ispred njega
kad ga vidim, vidite?

Ima neku vrstu gramatike.
Znam šta ću da radim

sa njim, i mogu da počnem
da to opisujem, da bih ga opisao

vrlo jednostavno, mogu da ga
opišem svojim rukama, zar ne?

Samo sam podigao ruku i pomerio je.

Mogu da ga opišem, vau,
u svojoj glavi, znate? Vau.

Takođe mogu da koristim svoje rame. Da?

Imam sa čim da radim,
nešto ka čemu idem.

Ako bih uzeo to slovo i ispravio ga

na podu, ovde, ili malo od poda,

mogao bih iznenada
da izvedem nešto kolenom, zar ne?

Opa. Tako da postavim
koleno i ruke zajedno,

tako da imam nešto fizički i mogu
da krenem nešto da gradim.

Ono što ću da radim
u sledećih minut i po

je da uzmem taj koncept,
napraviću nešto,

i plesači iza mene će to da interpretiraju,

iskopiraće to, uzeće aspekte

moje igre, kao da im
ja ispuštam svoju memoriju

i oni se drže te memorije? Da?

I videćemo šta imamo.

Pa 'ajde sada da pogledamo
kakvi su oni,

kako pristupaju i šta rade,

a ja ću samo da uzmem
slovo "T", slovo "E",

i slovo "D", da napravim nešto.

Tako da moram da uđem u igru. Tako.

Malo crtam krst rukama.

Ono što radim je
istraživanje prostora slova "T".

i prolazim kroz prostor uz malo akcije.

Ne pamtim šta radim.

Samo radim na svom zadatku.
Moj zadatak je slovo "T".

Posmatraću ga sa strane, opa.

Momenat udarca.

To je to.

Tako da gradimo frazu.

A šta oni rade, da vidimo,
nešto tako,

to što oni rade jeste da prihvataju
aspekte tog pokreta

i pretvaraju ga u frazu.

Možete videti da je brzina
ekstremno velika, zar ne?

Ne tražim od njih da me
kopiraju u potpunosti.

Oni koriste informaciju koju dobiju

da stvore početak fraze.

Ja to posmatram i to mi govori
nešto o tome

kako se oni kreću.

Baš su brzi, zar ne?

Dakle, ja sam uzeo taj aspekt
TED naziva i preveo ga

u nešto fizičko.

Neki igrači dok gledaju ples,

uzmu celokupan oblik,

kinetički osećaj pokreta,

i to koriste za pamćenje.

Neki mnogo rade na detaljima.

Počinju sa malim delovima
i od njih počinju da grade.

Ok, ti imaš nešto? Još jedna stvar.

Tako da rešavaju ovaj problem za mene,

imaju malo...

Grade tu frazu.

Imaju nešto i držaće se toga, da?

Jedan način da se to stvara.

To će biti moj početak
na ovoj svetskoj premijeri.

Ok. Odatle ću da radim nešto drugačije.

Tako da ću u osnovi
da napravim duet.

Hoću da gledam na njih
kao na arhitektonske objekte,

tako da su oni samo linije.

To više nisu ljudi, samo linije, i ja ću

da radim sa njima kao da su
objekti kojima razmišljam.

Tako da razmišljam da uzmem

nekoliko fizičkih produžetaka
iz tela dok se krećem

i da ih pomeram, i to radim
tako što im predlažem:

ako može ovo, onda ovo.
Ako ovo, onda ovo. Dobro, idemo.

Samo ga uhvati za ruku.

Spusti drugu na pod?

Da, na pod?
Možeš da prođeš ispod?

Da. Ket, je l' možeš da postaviš
nogu na tu stranu? Da.

Možeš da je okreneš?

Vum, ajde sad od početka.

'Ajmo, spremni? I... (daje im ritam)

Super. Dobro, odatle, oboje ustajete.

Ustajete oboje. Idemo,
Dobro? Oni.

(Aplauz)

Sad odatle, oboje ustajete,

obooje ustajete, idete u ovom smeru,

idete ispod. Opa, opa, ispod.

Opa, ispod, vuum. Ispod. Skok.

Ispod. Skok. Paolo,
udar, nije bitno gde, udar.

Udar, promena, iskorak.
Udar, promena, iskorak.

Kapirate? Dobro? Ket, zamalo
mu uhvati glavu, zamalo mu uhvati glavu.

Opa. Ili posle toga, možda.
Opa, eeeej, uu.

Uhvati je za struk, vrati se
u njenu prvu poziciju, hum, okret,

okreni je, hua.
(pukne prstima) Sjajno.

Ok, 'ajde da sve krenemo od početka.

Samo, evo usporiću malo.
Zamislite osam - (Smeh)

Zamislite osam sati sa mnom dnevno.

Pa, možda je to mnogo. Dakle,
idemo, spremni, i - (Daje im ritam)

(Daje im ritam)

Lepo, dobar posao.
Da? Dobro. (Aplauz)

Dobro, nije loše. (Aplauz)
Još malo?

Tako je. Samo još malo, idemo, odatle.

Odvojite se. Stanite pravo.
Odvojite se. Stanite pravo.

Zamislite da je ispred vas krug, dobro?

Izbegavajte krug. Vuum.
Gurnite ga sa puta.

Gurnite ga sa puta. Bacite ga u publiku.

Ponovo ga bacite u publiku.

Imamo mentalnu arhitekturu, delimo je,

tako rešavamo problem.
Oni to odigraju.

Samo da ja to vidim malo.
Spremni, idemo.

(Daje im ritam)

Dobro, brilijantno.
Dobro, idemo. Iz početka,

hajde da prvo odigramo fraze?
A onda ovo.

i sad ćemo nešto da izgradimo,
da organizujemo fraze.

Idemo. Lepo i polako?

Spremni i idemo... (Daje im ritam)

(Daje im ritam)

Počinje duet. (Daje im ritam)

(Daje im ritam)

Da, ok, dobro.
Ok, lepo, jako lepo. (Aplauz)

Jako dobro. Jako - (Aplauz)

Dobro. To je bilo - (Aplauz)

Dobro odrađeno. (Aplauz)

To je bio drugi način rada.

Prvi, transfer sa tela na telo,

sa spoljašnjom mentalnom
arhitekturom sa kojom radim

sa kojom oni pamte sa mnom.

Drugi način je da ih koristimo
kao objekte za razmišljanje

sa njihovim arhitektonskim
objektima, radio sam niz

provokacija, kažem:
"Ako se desi ovo, onda ono.

ako se ovo desi, ako se ono desi - "
Imam puno takvih metoda

ali su jako, jako brze,
a ovo je treći način.

Oni ga već započinju, ovaj način je
zasnovan na zadatku,

oni imaju slobodu da sami donose

sve odluke sami.

Pa sad ćemo da radimo malo

mentalnog plesa,
u ovom malom minutu,

pa bih sada voleo da zamislite,

možete ovo da uradite
sa zatvorenim očima, ili otvorenim,

ako to ne želite,
možete da ih posmatrate, na vama je.

Samo na sekundu, razmišljajte
o toj reči "TED" ispred vas

tako da je u glavi,
i tu ispred vaše glave.

Ono što bih voleo je da to presadite

u stvaran svet,
tako da zamislite reč "TED"

u stvarnom svetu.

Ono što bih voleo da uradite je
da uzmete jedan aspekt toga.

Fokusiraću se na "E"

i prilagodiću "E", da bude potpuno obimno,

I prilagođavam ga
da bude potpuno obimno,

a onda ću da mu dam dimenzionalnost.

Misliću na 3D prostor. I sada,

umesto da je to samo
slovo ispred mene,

to je prostor u koji moje telo
može da uđe.

Odlučiću gde ću da budem
u tom prostoru,

i dole sam na malom delu dna

slova "E", i razmišljam o njemu,
i zamišljam

ovaj prostor kao jako visok.
Ako bih vas zamolio da ga

dohvatite - ne morate to doslovno
da činite, ali u glavi -

da dohvatite vrh slova "E",
gde biste ga dohvatili?

Ako biste ga dohvatili prstom,
gde bi to bilo?

Ako ga dohvatite laktom,
gde bi to bilo?

Ako sam već pomenuo prostor
u kome ste,

hajde da ulijemo u njega
crvenu boju, šta ona radi tom telu?

Ako bih vam rekao, šta se dešava ako

se ceo taj zid sa strane slova "E"
sruši i vi morate

da ga svojom težinom podignete,

šta biste mogli da radite sa njim?

Dakle ovo je mentalna slika,
opisujem mentalnu

živu sliku koja omogućava
igračima da sami

biraju šta prave.

Ok, možete da otvorite oči
ako ste ih zatvorili.

Igrači su radili na tome.

Nastavite da radite na njima
još za sekundu.

Dakle, oni su radili na tim
mentalnim arhitekturama ovde.

Znam, bolje da one budu iznenađenje.

Evo, svetska premijera plesa.
Da? Idemo.

TED ples. Ok. Evo ide.
Brzo ću da ga organizujem.

Dakle, uradićete prvi solo
koji smo napravili,

Dobro, bla bla bla bla,
idemo u duet, dobro,

bla bla bla bla. Sledeći solo,
bla bla bla bla,

dobro, i oboje istovremeno,
odigrajte zadnje rešenje.

Je l' ok? Ok. Dame i gospodo,
svetska premijera,

TED igra, tri verzije
fizičkog razmišljanja. (Aplauz)

Tapšite posle plesa, da vidimo
da li ples nešto vredi, dobro? (Smeh)

Tako da, dobro,
tapšaćemo nakon plesa.

Idemo. Katarina, veliki trenutak,
idemo, jedan.

(Daje im ritam)

Idemo, Ket. (Daje im ritam)

Paolo, kreni. (Daje im ritam).
Tvoj solo na kraju.

Onaj koji si ti izmislio.
(Daje ritam)

(Daje im ritam)

Dobro urađeno.
U redu, dobro. Super, dakle -

(Aplauz)

Dakle - (Aplauz)

Hvala. (Aplauz)

Dakle - tri verzije. (Aplauz).
Oh. (Smeh)

(Aplauz) Tri verzije fizičkog
razmišljanja, da?

Tri verzije fizičkog razmišljanja.
Nadam se da ćete danas

kad odete izmisliti ples

za sebe, a ako ne to

bar se prelepo nedolično
ponašajte, što češće.

Mnogo vam hvala.
(Aplauz)

Hvala. Hvala.
(Aplauz)

Idemo.
(Aplauz)

(Aplauz)