Kako stres utiče na vaš mozak - Madhumita Murgia

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-stress-affects-your-brain-madhumita-murgia

Stres nije uvek loša stvar: može biti koristan za nalet dodatne energije i koncentracije, kao kada se takmičite u nekom sportu ili morate da govorite u javnosti. Ali kada je stalan, stres zapravo počinje da utiče na veličinu mozga, njegovu strukturu i kako funkcioniše, sve do nivoa vaših gena.

Lekcija: Madhumita Murgia; animacija: Endru Zimbelman.

Da li nemirno spavate,

osećate se iritirano ili razdražljivo,

zaboravljate sitnice

i osećate se preopterećeno i izolovano?

Ne brinite. Svi smo prošli kroz to.

Verovatno ste samo pod stresom.

Stres nije uvek loš.

Može biti koristan za nalet
dodatne energije i koncentracije,

kao kada se takmičite u nekom sportu

ili morate da javno govorite.

Ali kada je stalan,

kao onaj sa kojim se većina nas
svakodnevno suočava,

stres zapravo počinje da menja vaš mozak.

Hronični stres,

poput preobimne količine posla
ili svađa kod kuće,

može da utiče na veličinu mozga,

njegovu strukturu,

način na koji funkcioniše,

sve do nivoa vaših gena.

Stres počinje nečim što se zove

hipotalamusno-hipofizno-
nadbubrežna osovina,

niz interakcija

između endokrinih žlezda
u mozgu i bubrezima,

koje kontrolišu
reakcije vašeg tela na stres.

Kada vaš mozak otkrije stresnu situaciju,

vaša HNO se odmah aktivira
i luči hormon kortizol,

koji vaše telo priprema
za trenutnu reakciju.

Ali visoki nivoi kortizola
tokom dugih perioda vremena

izazivaju haos u vašem mozgu.

Na primer, hronični stres
povećava nivo aktivnosti

i broj nervnih veza u amigdali,

centru za strah u vašem mozgu.

Kako rastu nivoi kortizola,

električni signali u vašem hipokampusu,

delu vašeg mozga koji je povezan
sa učenjem, sećanjem i kontrolom stresa,

smanjuju se.

Hipokampus takođe smanjuje
aktivnost HNO,

pa kada ona oslabi,

slabi i vaša sposobnost
da kontrolišete vaš stres.

Ipak, to nije sve.

Od kortizola vaš mozak
bukvalno može da se smanji.

Previše kortizola za posledicu ima
gubitak sinaptičkih veza među neuronima

i smanjivanje
vašeg prefrontalnog korteksa,

dela vašeg mozga koji upravlja
ponašanjima, poput koncentrisanja,

donošenja odluka,

rasuđivanja

i društvenih interakcija.

Takođe dovodi do toga da se u hipokampusu
proizvodi manje novih moždanih ćelija.

Ovo znači da vam hronični stres
može otežati učenje

i pamćenje stvari

i takođe stvara osnovu
za ozbiljnije mentalne probleme,

poput depresije i konačno
Alchajmerove bolesti.

Posledice stresa mogu se odraziti
i na DNK vašeg mozga.

Jedan eksperiment pokazao je

da količina brige koju majka pacova
pokaže prema novorođenom mladunčetu

igra ulogu u tome kako će mladunče
kasnije u životu reagovati na stres.

Mladunci brižnih majki odrasli su
kao manje osetljivi na stres

jer su njihovi mozgovi razvili
više receptora za kortizol

koji se lepe za kortizol
i ublažavaju reakciju na stres.

Mladunci majki koje nisu bile brižne
imali su suprotan rezultat

i postali su osetljiviji na stres
tokom svog života.

Ove promene smatraju se epigenetskim,

što znači da utiču na to
koji geni se izražavaju

bez direktne promene genetskog koda.

Ove promene mogu se preokrenuti
ukoliko se majke zamene.

Ali posledice su iznenađujuće.

Epigenetske promene koje izazove
jedna majka pacova

nasleđuju mnoge generacije pacova
nakon nje.

Drugim rečima, posledice ovih akcija
bile su nasledne.

Ipak, nisu sve vesti loše.

Postoji mnogo načina da se preokrene
ono što kortizol radi vašem mozgu.

Najjača oružja su vežbanje i meditacija,

gde se duboko diše

i gde ste svesni i usredsređeni
na svoju okolinu.

Obe ove aktivnosti
smanjuju vaš stres

i povećavaju veličinu hipokampusa,

čime se poboljšava vaše pamćenje.

Stoga se nemojte osećati poraženo
zbog pritiska svakodnevnog života.

Preuzmite kontrolu nad vašim stresom
pre nego što on počne da kontroliše vas.