Return to Video

Kako odluke koje donosite mogu uticati na vaše gene - Karlos Genero-Bosanja (Carlos Guerrero-Bosagna)

  • 0:07 - 0:09
    Evo zagonetke -
  • 0:09 - 0:12
    identični blizanci nastaju iz iste DNK,
  • 0:12 - 0:14
    pa kako onda ispadnu tako različiti,
  • 0:14 - 0:18
    čak i u pogledu osobina koje imaju
    značajnu genetsku komponentu?
  • 0:18 - 0:21
    Na primer, zašto jedna bliznakinja
    može dobiti srčano oboljenje u 55. godini,
  • 0:21 - 0:25
    dok njena sestra trči maraton
    savršenog zdravlja?
  • 0:25 - 0:28
    Urođeno naspram stečenog
    ima dosta veze sa time,
  • 0:28 - 0:33
    ali se dublje povezani odgovori mogu naći
    u okviru nečeg pod imenom epigenetika.
  • 0:33 - 0:36
    To je izučavanje načina na koji DNK
    ulazi u interakciju
  • 0:36 - 0:39
    sa mnoštvom manjih molekula
    pronađenih unutar ćelija
  • 0:39 - 0:43
    koji mogu aktivirati i deaktivirati gene.
  • 0:43 - 0:46
    Ako zamislite DNK kao knjigu sa receptima,
  • 0:46 - 0:51
    ti molekuli većim delom određuju
    šta se i kada kuva.
  • 0:51 - 0:54
    Oni sami ne donose nikakve svesne odluke,
  • 0:54 - 0:58
    već njihovo prisustvo i koncentracija
    unutar ćelija dovodi do promena.
  • 0:58 - 1:00
    Kako to funkcioniše?
  • 1:00 - 1:05
    Do ekspresije gena u DNK dolazi
    kada se pročitaju i transkribuju u RNK,
  • 1:05 - 1:10
    koju strukture zvane ribozomi
    prevode u proteine.
  • 1:10 - 1:15
    Proteini većim delom određuju
    karakteristike i funkciju ćelije.
  • 1:15 - 1:22
    Epigenetske promene mogu da pojačaju
    ili ometaju transkripciju određenih gena.
  • 1:22 - 1:24
    Najčešći način
    na koji se ometanje odvija
  • 1:24 - 1:27
    je da se DNK ili proteini
    oko kojih je obmotana,
  • 1:27 - 1:30
    obeleže malim hemijskim oznakama.
  • 1:30 - 1:35
    Skup svih hemijskih oznaka
    koje su vezane za genom date ćelije
  • 1:35 - 1:37
    naziva se epigenom.
  • 1:37 - 1:41
    Neki od njih, kao što je grupa metil,
    inhibiraju ekspresiju gena
  • 1:41 - 1:44
    preusmeravanjem ćelijske aparature
    za transkripciju
  • 1:44 - 1:48
    ili dovodeći do toga da se DNK
    čvršće namotava,
  • 1:48 - 1:49
    čime je čine nepristupačnom.
  • 1:49 - 1:52
    Gen je i dalje tamo, ali je neaktivan.
  • 1:52 - 1:56
    Pojačavanje transkripcije
    je u suštini suprotno tome.
  • 1:56 - 2:01
    Neke hemijske oznake će odmotati DNK,
    učiniti je lakšom za transkripciju,
  • 2:01 - 2:05
    što pojačava proizvodnju
    proteina sa kojim je u vezi.
  • 2:05 - 2:07
    Epigenetske promene
    mogu preživeti ćelijsku deobu,
  • 2:07 - 2:12
    što znači da mogu uticati na organizam
    čitavog njegovog života.
  • 2:12 - 2:13
    Ponekad je to dobra stvar.
  • 2:13 - 2:16
    Epigenetske promene su deo
    normalnog razvoja.
  • 2:16 - 2:20
    Ćelije u embrionu započinju
    jednim glavnim genomom.
  • 2:20 - 2:22
    Dok se ćelije dele,
    neki geni se aktiviraju,
  • 2:22 - 2:24
    a drugi se inhibiraju.
  • 2:24 - 2:27
    Tokom vremena,
    kroz ovo epigenetičko reprogramiranje,
  • 2:27 - 2:29
    neke ćelije se razviju u ćelije srca,
  • 2:29 - 2:31
    a druge u ćelije jetre.
  • 2:31 - 2:35
    Svaka od otprilike
    200 tipova ćelija u vašem telu
  • 2:35 - 2:37
    ima u suštini isti genom,
  • 2:37 - 2:40
    ali sopstveni zaseban epigenom.
  • 2:40 - 2:43
    Epigenom takođe posreduje
    u celoživotnom dijalogu
  • 2:43 - 2:46
    između gena i sredine.
  • 2:46 - 2:49
    Na hemijske oznake
    koje isključuju i uključuju gene
  • 2:49 - 2:52
    mogu uticati faktori kao što su ishrana,
  • 2:52 - 2:53
    hemijsko izlaganje
  • 2:53 - 2:55
    i lekovi.
  • 2:55 - 2:58
    Posledične epigenetske promene
    mogu na kraju dovesti do bolesti,
  • 2:58 - 3:04
    ako, na primer, isključe gen
    koji stvara protein za suzbijanje tumora.
  • 3:04 - 3:08
    Epigenetske promene koje proističu
    iz sredine predstavljaju deo razloga
  • 3:08 - 3:13
    zbog čega genetski identični blizanci mogu
    kao odrasli imati vrlo različite živote.
  • 3:13 - 3:16
    Kako blizanci postaju stariji,
    njihovi epigenomi se razilaze,
  • 3:16 - 3:21
    što utiče na način na koji stare
    i njihovu podložnost bolestima.
  • 3:21 - 3:25
    Čak i društvena iskustva
    mogu prorouzokovati epigenetske promene.
  • 3:25 - 3:26
    U jednom poznatom eksperimentu,
  • 3:26 - 3:30
    kada se majka pacov nije dovoljno starala
    o svojim mladuncima,
  • 3:30 - 3:34
    geni kod beba koji su im pomagali
    da se izbore sa stresom bili su metilovani
  • 3:34 - 3:36
    i ugašeni.
  • 3:36 - 3:38
    To ne mora da prestane sa tom generacijom.
  • 3:38 - 3:43
    Većina epigenetičkih oznaka se briše
    kada se formiraju ćelije jajeta i sperme.
  • 3:43 - 3:48
    Međutim, istraživači danas smatraju
    da neki od tih otisaka opstanu,
  • 3:48 - 3:52
    prenoseći te epigenetske osobine
    na sledeću generaciju.
  • 3:52 - 3:55
    Iskustva vaše majke ili oca
    dok su bili deca
  • 3:55 - 3:57
    ili njihovi izbori u odraslom dobu
  • 3:57 - 4:00
    mogu oblikovati vaš epigenom.
  • 4:00 - 4:03
    No, iako epigenetičke promene
    jesu lepljive,
  • 4:03 - 4:05
    nisu nužno i trajne.
  • 4:05 - 4:08
    Uravnoteženi životni stil
    koji podrazumeva zdravu ishranu,
  • 4:08 - 4:09
    vežbanje
  • 4:09 - 4:11
    i izbegavanje izlaganja zagađivačima
  • 4:11 - 4:15
    mogu na duže staze
    stvoriti zdrav epigenom.
  • 4:15 - 4:18
    Uzbudljivo je vreme za izučavanje ovoga.
  • 4:18 - 4:20
    Naučnici tek počinju da razumeju
  • 4:20 - 4:25
    kako epigenetika može objasniti
    mehanizme ljudskog razvoja i starenja,
  • 4:25 - 4:27
    kao i nastanak raka,
  • 4:27 - 4:28
    oboljenja srca,
  • 4:28 - 4:29
    mentalnih bolesti,
  • 4:29 - 4:30
    bolesti zavisnosti,
  • 4:30 - 4:31
    kao i mnogih drugih stanja.
  • 4:31 - 4:36
    U međuvremenu, nove tehnike
    za izmenu genoma znatno olakšavaju
  • 4:36 - 4:41
    utvrđivanje toga koje epigenetske promene
    zaista imaju značaj za zdravlje i bolesti.
  • 4:41 - 4:44
    Kada budemo razumeli
    kako naš epigenom utiče na nas,
  • 4:44 - 4:47
    možda ćemo moći i mi da utičemo na njega.
Title:
Kako odluke koje donosite mogu uticati na vaše gene - Karlos Genero-Bosanja (Carlos Guerrero-Bosagna)
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-the-choices-you-make-can-affect-your-genes-carlos-guerrero-bosagna

Evo zagonetke - identični blizanci nastaju iz iste DNK, pa kako onda ispadnu tako različiti, čak i u pogledu osobina koje imaju značajnu genetsku komponentu? Karlos Gerero-Bosanja objašnjava da, mada urođeno naspram stečenog ima dosta veze sa tim, dublje povezani odgovori se mogu naći u okviru nečega pod nazivom epigenetika.

Lekciju priredio: Karlos Gerero-Bosanja, animacija: Kris Bišop.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:03

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.