Како језици еволуирају - Алекс Џендлер (Alex Gendler)

Погледајте целу лекцију на: http://ed.ted.com/lessons/how-languages-evolve-alex-gendler

Током историје људског рода, од некадашњег врло малог броја језика настале су хиљаде и хиљаде нових. Али, како смо дошли до толиког броја језика? И како да их све забележимо? Алекс Џендлер објашњава како их лингвисти групишу у породице језика и показује како та лингвистичка стабла дају значајан увид у прошлост.

Аутор лекције: Алекс Џендлер, анимација: Игор Ћорић.

Према библијској причи
о Вавилонској кули,

читаво човечанство је некада
говорило једним језиком,

све док се није одједном
поделило на много група

које се међусобно не разумеју.

Не зна се са сигурношћу да ли је
тај изворни језик заиста постојао,

али се зна да хиљаде језика
који данас постоје

потичу од много мањег броја.

Како је на крају настало оволико језика?

Када су миграције тек почеле,

свет је био много ређе насељен.

Групе људи које су говориле исти језик
и припадале истој култури

често су се раздвајале у мања племена,

која су ишла на различите стране
у потрази за плоднијим земљиштем.

Током миграција и настањивања
на новим просторима,

племена су постајала
изолована једна од других

и другачије су се развијала.

Векови проведени
у другачијим условима,

другачија храна

и сусретање с другачијим суседима

претворили су сличне дијалекте
с различитим изговором и речником

у потпуно другачије језике,

који су наставили да се деле
како је и популација расла и ширила се.

Као и генеалози, савремени лингвисти
покушавају да мапирају тај процес

праћењем многих језика
све до њиховог заједничког претка -

прајезика.

Група свих тако повезаних језика
назива се породицом језика,

која може садржати
много грана и подпородица.

Како се одређује повезаност језика?

Речи које слично звуче не говоре много.

То пре могу бити лажни когнати
или директне позајмљенице,

неголи речи изведене из истог корена.

Граматика и синтакса
су поузданија водиља,

као и основни вокабулар,

попут заменица, бројева
и чланова породице,

за које је мање вероватно
да су позајмљени.

Систематским поређењем тих одлика

и тражењем регуларних гласовних промена

и кореспонденције међу језицима,

лингвисти могу да одреде везе,

да уђу у траг корака у еволуцији,

и чак реконструишу
незаписане прајезике.

Лингвисти чак могу да открију
и друге историјске трагове,

попут одређивања географског порекла
и начина живота древних народа,

на основу тога које су њихове изворне,

а које позајмљене речи.

У изградњи језичких породичних стабала,

лингвисти се суочавају с два проблема.

Прво, не постоји
јасан начин одређивања

где се гране при дну завршавају,

тј. који се дијалекти сматрају
самосталним језицима, и обрнуто.

Кинески је сврстан у самосталан језик,

али његови дијалекти варирају толико
да се међусобно не могу споразумевати,

док се говорници шпанског и португалског

често могу међусобно разумети.

Живи језици нису тако јасно

подељени на категорије,

већ се постепено мењају,

превазилазе границе и поделе.

Често је разлика између језика и дијалекта

пре ствар политичких промена
и националних разматрања,

него што је лингвистичко обележје.

Због тога одговор на питање
колико језика има на свету

може бити: између 3.000 и 8.000,

у зависности од тога ко броји.

Други проблем је то што
даље идемо кроз време

ка врху стабла,

наилазимо на све мање
доказа о језицима.

Тренутна подела
на велике породице језика

представља границу по којој се
везе могу успоставити

са јасном сигурношћу.

То би значило да језици
из различитих породица

нису повезани ни на ком нивоу.

Али, то се може променити.

Док многи предлози
о односима на вишим нивоима -

или вишим породицама -
имају основа,

неки су широко прихваћени,

док су други узети у разматрање,

посебно они који се тичу урођеничких
језика с малим бројем говорника

и који нису довољно проучени.

Можда никад нећемо успети
да одредимо како је језик настао

или да ли људски језици заиста
потичу од заједничког претка

који се даље раздвојио
многобројним миграцијама.

Зато обратите пажњу када
наредни пут чујете неки страни језик.

Можда неће бити тако стран.