Return to Video

Kako nam naočare pomažu da vidimo? - Endru Bastavrus (Andrew Bastawrous) i Kler Gilbert (Clare Gilbert)

  • 0:07 - 0:09
    Pre skoro 2000 godina,
  • 0:09 - 0:14
    rimski filozof Seneka je virio
    u svoju knjigu kroz čašu vode.
  • 0:14 - 0:19
    Iznenada se tekst ispod nje transformisao.
  • 0:19 - 0:22
    Reči su čudnovato postale jasne.
  • 0:22 - 0:25
    Ali tek će milenijum kasnije
    taj isti princip
  • 0:25 - 0:30
    biti iskorišćen da bi se napravile
    prve naočare.
  • 0:30 - 0:34
    Danas, naočare pomažu milionima ljudi
    koji slabo vide
  • 0:34 - 0:37
    zbog nekorigovanih refraktivnih mana.
  • 0:37 - 0:41
    Ključ za razumevanje ovoga
    počiva u reči refrakcija,
  • 0:41 - 0:44
    tj. sposobnosti prozirnog medijuma,
    poput stakla,
  • 0:44 - 0:45
    vode
  • 0:45 - 0:50
    ili oka da promeni smer svetlosti
    koja prolazi kroz njega.
  • 0:50 - 0:52
    Oko ima dve osnovne refraktivne površine:
  • 0:52 - 0:55
    rožnjaču i sočivo.
  • 0:55 - 0:57
    Idealno, ove dve površine uzajamno deluju
  • 0:57 - 1:02
    da bi prelomile svetlost tako da bi
    ona bila precizno usmerena na mrežnjaču,
  • 1:02 - 1:06
    tj. sloj tkiva osetljivog na svetlost
    na poleđini oka,
  • 1:06 - 1:09
    koja u saradnji sa mozgom tvori vid.
  • 1:09 - 1:11
    Međutim, kod mnogih ljudi nastaju
    refraktivne mane,
  • 1:11 - 1:14
    bilo tokom detinjstva
    dok im se oči razvijaju
  • 1:14 - 1:17
    ili kasnije u životu kako im oči stare.
  • 1:17 - 1:20
    Nesavršenosti na rožnjači i sočivu
  • 1:20 - 1:24
    uzrokuju da se prelomljena svetlost
    fokusira ispred ili iza mrežnjače,
  • 1:24 - 1:27
    zbog čega slika postaje zamućena.
  • 1:27 - 1:30
    Ljudi sa refraktivnim manama
    i dalje mogu da vide boje,
  • 1:30 - 1:31
    pokrete
  • 1:31 - 1:32
    i svetlost,
  • 1:32 - 1:36
    ali su detalji koje posmatraju van fokusa.
  • 1:36 - 1:39
    Ljudi refraktivne mane
    doživljavaju različito
  • 1:39 - 1:41
    zbog razlika u njihovim očima.
  • 1:41 - 1:44
    Kod nekih se svetlost prelama previše,
  • 1:44 - 1:46
    a kod drugih premalo.
  • 1:46 - 1:49
    Oči kod kojih je žiža ispred mrežnjače
    se nazivaju miopičnim,
  • 1:49 - 1:51
    iliti kratkovidim.
  • 1:51 - 1:53
    Predmete koji su blizu vide jasno,
  • 1:53 - 1:56
    ali oni udaljeni su van fokusa.
  • 1:56 - 1:58
    Međutim kad je žiža iza mrežnjače,
  • 1:58 - 2:02
    ljudi su hiperopični ili dalekovidi.
  • 2:02 - 2:05
    Za njih su bliski predmeti van fokusa,
  • 2:05 - 2:08
    a udaljeni predmeti su kristalno jasni.
  • 2:08 - 2:12
    Na kraju, imamo ljude čija rožnjača
    nije sfernog oblika
  • 2:12 - 2:14
    što uzrokuje astigmatizam,
  • 2:14 - 2:18
    oblik nefokusiranog vida
    zbog koga se svi predmeti čine zamućenim,
  • 2:18 - 2:20
    bili blizu ili daleko.
  • 2:20 - 2:23
    Kako starimo, naše oči se suočavaju
    s novim izazovima.
  • 2:23 - 2:26
    Dok smo mladi, očno sočivo je fleksibilno
  • 2:26 - 2:30
    i može da menja oblik
    kako bi izoštrilo sliku,
  • 2:30 - 2:32
    nešto što se zove akomodacijom.
  • 2:32 - 2:37
    Zahvaljujući tome predmeti ostaju u fokusu
    kad skrenemo pogled iz daljine u blizinu.
  • 2:37 - 2:40
    No kako starimo,
    sočivo postaje manje fleksibilno
  • 2:40 - 2:44
    i ne može da promeni oblik kad želimo
    da gledamo predmete u blizini.
  • 2:44 - 2:46
    Ovo se naziva presbiopijom
  • 2:46 - 2:51
    i pogađa odrasle, počevši oko 40. godine.
  • 2:51 - 2:52
    Miopija,
  • 2:52 - 2:53
    hiperopija,
  • 2:53 - 2:54
    astigmatizam
  • 2:54 - 2:55
    i presbiopija.
  • 2:55 - 2:58
    Sve su ovo refraktivne mane.
  • 2:58 - 3:02
    Danas možemo da ih ispravimo
    naočarama ili kontaktnim sočivima,
  • 3:02 - 3:07
    koja rade tako što nanovo usmeravaju
    svetlo da bi precizno pogodilo mrežnjaču.
  • 3:07 - 3:10
    Čak je moguće operacijom ispraviti vid,
  • 3:10 - 3:13
    upotrebom lasera
    koji menjaju oblik rožnjače
  • 3:13 - 3:16
    i koriguju njena refraktivna svojstva.
  • 3:16 - 3:18
    Međutim, naočare ostaju najpopularnije.
  • 3:18 - 3:20
    Upotrebom pažljivo izrađenih sočiva
  • 3:20 - 3:23
    koja usmeravaju svetlost
    tačno u pravu tačku na mrežnjači,
  • 3:23 - 3:27
    ljudima može da se vrati jasan vid.
  • 3:27 - 3:30
    Prešli smo dug put od Senekinog otkrića
  • 3:30 - 3:32
    i prostih naočara iz prošlosti.
  • 3:32 - 3:36
    Britanski optičar,
    po imenu Edvard Skarlet, je 1727. godine
  • 3:36 - 3:39
    razvio savremeni stil naočara
  • 3:39 - 3:43
    koje stoje na mestu
    uz pomoć ručki koje se kače za uši.
  • 3:43 - 3:46
    Današnje naočare
    su inspirisane tim dizajnom,
  • 3:46 - 3:50
    ali su takođe daleko preciznije i ličnije.
  • 3:50 - 3:55
    Svaki par je skrojen po meri pojedinca
    kako bi njegova moć vida bila vraćena.
  • 3:55 - 3:58
    Pa ako ste jedan od 500 miliona ljudi
  • 3:58 - 4:01
    s problemom
    kratkovidosti ili dalekovidosti
  • 4:01 - 4:02
    ili s oba,
  • 4:02 - 4:06
    tamo negde postoji par naočara
    koje čekaju da vam otkriju novi svet
  • 4:06 - 4:08
    koji se skriva vama na očigled.
Title:
Kako nam naočare pomažu da vidimo? - Endru Bastavrus (Andrew Bastawrous) i Kler Gilbert (Clare Gilbert)
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-do-glasses-help-us-see-andrew-bastawrous-and-clare-gilbert

Naočare danas pomažu milionima ljudi sa slabim vidom da jasno vide. Međutim kako? Endru Bastavrus i Kler Gilbert nam pomažu da dokučimo odgovor tako što nam objašnjavaju refrakciju - sposobnost prozirnog medijuma, poput stakla, vode ili oka da izmeni smer kretanja svetlosti koja prolazi kroz njega.

Lekcija: Endru Bastrus i Kler Gilbert; animacija: Endru Forester.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
04:24

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.