Grejmo ljude, a ne zgrade - Li Kristi (Leigh Christie) na TEDxYouth@BeaconStreet

U hladnim podnebljima više od 25% energije se troši na zagrevanje zgrada. Li Kristi radi na rešavanju ovog problema zagrevanjem ljudi na efikasan i održiv način. Njegovo radikalno rešenje je upotreba "grejnih tačaka" što je omogućeno njegovim istraživanjem u SENSEable City laboratoriji MIT-a kao i jeftinim i tačnim sistemom praćenja.

Zovem se Li Kristi, ja sam iz MIT-a.

Danas sam ovde i moj govor se zove:
Zagrevanje zgrada je glupo.

(Smeh)

Pitate se,

OK, zašto bih ja rekao tako nešto?

Izgleda malo besmisleno.

Ali nadam se da ćete se do kraja
mog govora složiti sa mnom.

Ideja je bila

da se pozabavimo pitanjem energije.

Naišao sam na ogroman problem:

trošimo ogromnu količinu energije
na grejanje.

Trošimo 14000 teravat sati
toplotne energije godišnje

na zagrevanje zgrada.

To je jednako potrošnji
27 milijardi sijalica

koje su upaljene tokom cele godine.

To je otprilike 10 do 14%
ukupne potrošnje energije.

To su zapanjujuće brojke.

To se završava emisijom
3,5 milijardi tona CO2,

"gasa staklene bašte".

Ako ovo pogledamo kroz dolare,

to je 272 milijarde dolara
enerije godišnje.

Ove su brojke neshvatljive.

Ne mora da bude ovako.
Sigurno nije neophodno.

Ovo je pregled, da tako kažem,
koliko veliku šansu imamo.

Ovo levo je postojeće stanje,
14.4 petavat sati

ili 14 400 teravat sati toplotne energije.

Desno je ono što bi se moglo postići

sa ovim radikalnim rešenjem
koje ću danas predstaviti.

Zagrevanje zgrada nije samo rasipništvo

već je to veoma frustrirajuće.

Da li ste se ikad svađali zbog termostata?

Ja jesam, kao dete,

ja bih malo pojačao,

tata bi malo smanjio,

ja bih opet pojačao, pa bi me odalamili.

(Smeh)

I ovo je skroz šašavo.

Koliko vas je već koristilo ovo?

Nekoliko vas, zar ne?

Ima ih u hotelima, restoranima

i troše toliko energije
da je to neverovatno.

Bukvalno sva toplota ide gore,

veoma malo se isijava dole, na vas.

A ovo?

Ovo je aerodrom, u 5 ujutru,
ceo aerodrom se greje!

A nikog nema!

Ovo je neverovatno!

Hajde da pričamo malo o istoriji sada.

Kako smo dospeli u situaciju

da zagrevamo zgrade koje su prazne?

Ili da ovako rasipamo toplotu?

Sve je počelo sa ognjištem.

Čovek je tražio toplotu,
zatim je došao dimnjak.

Dimnjak je omogućio da se
razne prostorije unutar zgrade

zagrevaju.

Tako smo dobili centralno grejanje.

Kad već imamo centralno grejanje

cela zgrada ima istu temperaturu.

Grejete vazduh, zidove, plafon, pod.

Sve se zagreva i sva energija isijava

iz zgrade.

Ako u zgradi održavate
relativno visoku temperaturu,

kao što uglavnom i činimo,

isijavanje je još veće

i još više toplote se gubi.

Zašto sad ne koristimo ovakve grejalice?

Ranije smo ih svi koristili,

one su električne i mogli bismo
koristiti obnovljivu energiju.

Problem je što se toplotni zraci šire

i mnogo energije se gubi.

I ne samo to. Čim se pomerite

više vas ne greje.

Nema baš mnogo smisla.

Evo jednog suludog,
radikalnog rešenja.

Zagrevajte ljude! Jednostavno je.
Zagrevajte ljude, a ne zgrade.

Kako?

Evo, ovim uređajem.

Ideja se zove lokalno grejanje.
To je paralelni zrak energije.

Zamislite to kao grejnu tačku.

Grejna tačka usmerava energiju
direktno na vas.

Kao ognjište, ljudi bi pomislili:

"Ovo izgleda malo uvrnuto!

Izgleda kao toplotna puška
ili toplotni zrak."

Bolje ga zamislite kao kamin,

ali usmeren na vas.

Hajde da malo popričamo o tome,

odakle ovo rešenje.

Ovo je Microsoft Kinect,

moj omiljeni primer uređaja
koji prati pokret,

jer je veoma jeftin

i ima ih na milione u čitavom svetu.

Ovo je glavna ideja,

možete imati ove uređaje,

koji nisu samo praktično rešenje

već su i arhitektonski zanimljivi.

Menja način razmišljanja o građevinama.

Briše granicu između
unutrašnjosti i spoljašnjosti.

Nazvali smo ga prototipom
lokalnog zagrevanja.

Postavljen je ispred Hola 7 u MIT-u,

tamo smo ga prvi put prikazali.

Bio je uspešan demo.

Odmah ću vam prikazati.

Ideja je, da gde god se krećem,

ova stvar može da me prati.

Razmislite o tome,
ako ste u hodniku, ili bilo gde,

ovo možete uraditi

u bilo kojoj zgradi,
unutra ili napolju.

Kome bi se ovo dopalo?

Menadžerima i vlasnicima zgrada,

jer imaju mandat da umanje

štetne gasove koje emituju njihove zgrade.

Ovo je jedan od načina.

Stanari i vlasnici zgrada
mogu uštedeti novac za struju,

i da se manje brinu zbog
ekološkog otiska.

Arhitekte i dizajneri imaju
više mogućnosti

da menjaju način rada.

Ovo je izazov -

i uopšte nije jednostavno, zar ne?

Videli ste prikaz mogućnosti,

ali ovo su samo
prvi koraci u istraživanju.

Jedan od izazova je, na primer,

šta činiti sa prostorijom,
gde ima mnogo ljudi?

To je jako teško. Pratiti kretanje
desetoro ljudi je prilično teško.

Zamislite kako je pratiti hiljade ljudi.

Treba uzeti u obzir privatnost:

neki ljudi ne žele da budu praćeni.

Kako da ih pratite, a da ne ugrozite
njihovu privatnost?

Jeftini emiteri.

Na primer, ovaj uređaj:

smanjili smo troškove

na nekoliko hiljada dolara,

Ali, kako da smanjimo na recimo stotinu?

Pouzdanost i održavanje.

Ovakve stvari treba da se instaliraju
unutar i van zgrada.

Kako možemo da ih
instaliramo i održavamo

na obnovljiv način i jeftino?

Tu je problem sa mrežom:

ako se elektična mreža smatra prljavom,
onda je sve u vezi sa strujom prljavo.

Kako možemo obezbediti više
obnovljive energije

da bismo obezbedili ovakve stvari?

Evo moje vizije za 2030. godinu.

Ovo su neke smele izjave.

Malo liče na gledanje u kristalnu kuglu.

Ali razmislimo o mogućoj budućnosti

koja se može omogućiti
ovom vrstom tehnologije

i ovakvim razmišljajem.

Možemo smanjiti emisiju CO2 u svetu

za 50% - naročito onu,
prouzrokovanu grejanjem -

celokupnu emisiju CO2,

onih 3,5 milijardi koje sam već pomenuo -

možemo smanjiti za 50%,

ili da uštedimo 120 milijardi dolara
godišnje od grejanja.

Možemo stvoriti svet u kome imamo
direktnu kontrolu:

vaš lični termostat u vašem dlanu

i preko smartfona

kontrolišete temperaturu

bez obzira na to
gde se u zgradi nalazite.

Hvala vam nmogo.

(Aplauz.)