Zašto žene imaju menstruacije?

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/why-do-women-have-periods

Nekolicina vrsta na planeti deli naizgled misterioznu osobinu: menstrualni ciklus. Mi smo jedni od malo odabranih sisara na Zemlji koji imaju menstruaciju, a takođe je imamo i češće od bilo koje druge životinje, iako je to traćenje hranljivih materija i može biti fizička nelagodnost. Pa, u čemu je smisao ovog neuobičajenog biološkog procesa? TED-Ed opisuje istoriju i evoluciju menstruacije.

Lekcija i animacija: TED-Ed.

Nekoliko vrsta na Zemlji
deli jednu naizgled misterioznu osobinu:

menstrualni ciklus.

Mi smo jedni od malobrojnih.

Majmuni, gorile, slepi miševi, ljudi,
i možda rovčice

jedini su sisari na Zemlji
koji menstruiraju.

Takođe to činimo
češće od drugih životinja,

iako je to traćenje nutrijenata
i može biti fizička nelagodnost.

Pa, u čemu je smisao ovog
neuobičajenog biološkog procesa?

Odgovor počinje trudnoćom.

Tokom ovog procesa, resursi tela
se pametno koriste da stvore

odgovarajuću okolinu za fetus,

stvarajući unutrašnje utočište u kom
majka neguje svoje rastuće dete.

Na ovaj način, trudnoća je zadivljujuća,

ali to je samo polovina priče.

Druga polovina otkriva da trudnoća
postavlja majku i dete u rizik.

Kao i kod svih živih bića,

ljudsko telo se razvilo da pospeši
širenje svojih gena.

Za majku, to znači da bi trebalo
da svim svojim potomcima

pruži jednako.

Ali majka i njen fetus ne dele
potpuno iste gene.

Fetus nasleđuje gene i od oca,

a ti geni mogu da pospešuju svoj opstanak

uzimajući od majke i više resursa
nego što je neophodno.

Ovaj evolutivni konflikt interesa

stavlja ženu i njeno nerođeno dete
u biološko rivalstvo

koje se odigrava unutar materice.

Jedan faktor koji doprinosi
ovoj unutrašnjoj borbi

je posteljica, organ koji povezuje fetus
sa majčinim izvorom krvi

i hrani ga dok raste.

Kod većine sisara, posteljica je skrivena
iza barijere majčinih ćelija.

Ta barijera dozvoljava majci da kontroliše
dopremanje nutrijenata do fetusa.

Ali kod ljudi i još nekih vrsta,

posteljica zapravo prodire unutar
majčinog sistema krvotoka,

da bi mu direktno pristupila.

Kroz posteljicu, fetus u majčine arterije
upumpava hormone

koji ih održavaju otvorenim
kako bi stalno dobijao nutrijente.

Fetus sa takvim neograničenim pristupom
može da proizvodi hormone

kako bi povećao majčin nivo šećera u krvi,
proširio njene arterije

i povisio njen krvni pritisak.

Većina majki sisara može da izbaci
ili vrati embrion ako je potrebno,

ali kod ljudi, jednom kad se fetus
poveže sa dotokom krvi,

presecanje te veze
može da dovede do krvarenja.

Ako se fetus ne razvije dovoljno ili umre,

majčino zdravlje je ugroženo.

Kako raste, potrebe fetusa za resursima
mogu da uzrokuju intenzivan zamor,

visok krvni pritisak

i stanja poput dijabetesa i preeklampsije.

Zbog ovih rizika,

trudnoća je uvek ogromna,
ponekad i rizična investicija.

Tako da ima smisla da telo
pažljivo proverava embrione

kako bi našlo one
koji su vredni tog izazova.

Ovde se menstruacija uklapa.

Trudnoća počinje procesom
zvanim implantacija,

kada se embrion ugrađuje u endometrijum
koji obavija matericu.

Endometrijum se razvio
da oteža implantaciju,

kako bi samo zdravi embrioni
mogli da prežive.

Ali u tom procesu

je izabrao i najinvazivnije embrione,

stvarajući evolutivnu povratnu spregu.

Embrion ulazi u složen,
izuzetno precizan hormonalni dijalog

koji transformiše endometrijum
da bi dozvolio implantaciju.

Šta se dešava kad embrion padne na testu?

Možda će ipak uspeti da se veže,

ili će delimično proći kroz endometrijum.

Dok polako umire, svoju majku
može učiniti podložnom infekcijama

i svo vreme može da emituje
hormonske signale koji remete njena tkiva.

Telo ovaj problem izbegava jednostavno
uklanjajući svaki mogući rizik.

Saki put kada ovulacija ne dovede
do zdrave trudnoće,

materica se otarasi postave endometrijuma

zajedno za neoplođenom jajnom ćelijom,
bolesnim, umirućim ili mrtvim embrionima.

Taj zaštitni proces
je poznat kao menstruacija,

koji dovodi do krvarenja.

Ova biološka osobina,
koliko god bila bizarna,

je početak nastavka ljudske rase.