Моћ креативних ограничења - Брендон Родригез (Brandon Rodriguez)

Погледајте целу лекцију на: http://ed.ted.com/lessons/the-power-of-creative-constraints-brandon-rodriguez

Замислите да су затражили од вас да измислите нешто ново. Могло би то бити шта год пожелите, израђено од чега год изаберете, било каквог облика или величине. Таква креативна слобода звучи ослобађајуће, зар не? Али, да ли је то заиста тако? Ако сте налик већини људи, вероватно би вас овај задатак паралисао. Зашто? Брендон Родригез објашњава како нам креативна ограничења заправо помажу у развоју открића и изума.

Лекцију припремио: Брендон Родригез, анимација: Анимација CUB

Замислите да су затражили од вас
да измислите нешто ново.

Могло би то бити шта год пожелите,

израђено од чега год изаберете,

било каквог облика или величине.

Таква креативна слобода
звучи тако ослобађајуће, зар не?

Али, да ли је то заиста тако?

Ако сте налик већини људи,
вероватно би вас овај задатак паралисао.

Без додатних смерница,
одакле бисте уопште кренули?

Испоставило се да неограничена
слобода није увек корисна.

У стварности је сваки пројекат
ограничен бројним факторима,

као што су трошкови,

материјали које имате на располагању

и непремостиви закони физике.

Ови фактори се називају
креативним ограничењима,

а представљају услове и ограничења

којима се морамо позабавити
да бисмо постигли неки циљ.

Креативна ограничења се примењују
на многе професије,

од архитеката до уметника,

писаца, инжењера

и научника.

У многим пољима
ограничења имају посебну улогу

покретача открића и изума.

Током научних процеса посебно,

ограничења су најзначајнији део
екперименталног дизајна.

На пример, научник који проучава
нови вирус ће узети следеће у обзир:

„Како могу да искористим средства
и технике које су ми доступне

да створим експеримент који ће ми рећи
како овај вирус инфицира телесне ћелије?

И која су то ограничења мог знања

која ме спречавају да схватим
овај нови развој вируса?“

У инжењерингу нас ограничења
терају да применимо наша научна открића

да бисмо изумели нешто ново и корисно.

Узмите, на пример,
свемирске летелице Викинг 1 и 2,

које су се ослањале на потиснике

да би се безбедно спустиле
на површину Марса.

Шта је проблем?

Ови потисници су оставили
стране хемикалије у земљишту

и загадили узорке тла.

Тако се јавило ново ограничење.

Како да спустимо сонду на Марс

без увођења хемикалија са Земље?

Следећа мисија „Патфајндер-а“
користила је систем ваздушних јастука

да би омогућила роверу
да се одбије и котрља док не стане

без сагоревања загађујућег горива.

Неколико година касније смо пожелели
да пошаљемо много већи ровер, Кјуриосити.

Међутим, био је превелики
за дизајн ваздушних јастука,

па се издефинисало још једно ограничење.

Како да приземљимо велики ровер
и да ипак заштитимо земљиште на Марсу

од ракетног горива?

Као одговор на то,
научници су добили луду идеју.

Дизајнирали су ваздушну дизалицу.

Слично машини за хватање
у радњама са играчкама,

требало је да спусти ровер
са велике висине изнад површине.

Инжењери су при сваком открићу
демонстрирали најважнију навику

у научном размишљању -

да решења морају да препознају
ограничења постојеће технологије

да би је унапредила.

Понекад се овај напредак
постиже понављањем више пута,

као у случају: „Како могу да побољшам
падобран да би мој ровер слетео?“,

а понекад је иновативан,

као код проналажења начина
да се постигне наш циљ

када најбољи могући
падобран неће функционисати.

У оба случаја ограничења воде
процес доношења одлука

да би се осигурало постизање
сваког појединачног циља.

Ево још једног проблема везаног за Марс
који тек треба решити.

Рецимо да желимо да пошаљемо
астронауте којима ће бити потребна вода.

Ослањали би се на систем филтрирања
који одржава воду веома чистом

и омогућава стопостотни повраћај воде.

Ово су нека прилично строга ограничења

и можда засад немамо технологију за то.

Међутим, у процесу који укључује
покушаје да се остваре ови циљеви

можда ћемо открити друге примене
неких изума до којих ћемо доћи.

Изградња иновативног система
за филтрирање воде

могла би обезбедити решење за фармере
који раде у подручјима погођеним сушом

или начине да се очисти градска вода
у загађеним урбаним срединама.

Заправо су се многа научна открића

јавила када су случајне
грешке на неком пољу

решиле ограничења другог поља.

Када је научник Александар Флеминг
грешком загадио

Петријеву шољу у лабораторији,

то је довело до открића
првог антибиотика, пеницилина.

Исто важи и за синтетичку боју,

пластику

и барут.

Сви су настали грешком,

али су помогли у решавању
ограничења код других проблема.

Разумевање ограничења
усмерава научни развој,

а оно што је тачно у науци
важи и за многа друга поља.

Ограничења нису границе
креативности, већ њена основа.