Putovanje kroz um umetnika

Dastin Jelin stvara hipnotišuća umetnička dela koja pripovedaju složenu priču nadahnutu mitovima. Kako je razvio svoj stil? U ovom milom govoru, on deli putovanje jednog umetnika - počevši od osme godine - kao i svoj idiosinkratski način razmišljanja i pogleda na svet. Pratite put koji ga vodi do njegovog najnovijeg velikog dela (ili dva dela).

Podigle su me lezbejke u planinama

i nalik šumskom patuljku,
došao sam u Njujork nešto kasnije.

(Smeh)

Stvarno uvrnute glave,
a doći ću i do toga kasnije.

Počeću od perioda kada sam
imao osam godina.

Uzeo sam drvenu kutiju

i stavio u nju
novčanicu od jednog dolara,

hemijsku i viljušku u Koloradu.

Mislio sam da će
neki čudni humanoidi ili vanzemaljci

za 500 godina naći tu kutiju

i shvatiti kako naša vrsta
razmenjuje ideje,

možda kako smo jeli špagete.

Stvarno nisam znao šta.

Bilo kako bilo, ovo je malo čudno,

jer evo me, 30 godina kasnije,
a i dalje pravim kutije.

U jednom trenutku, bio sam na Havajima -

volim da pešačim, surfujem
i radim te čudne stvari -

i pravio sam kolaž za svoju mamu.

Uzeo sam rečnik, pocepao ga na deliće

i napravio neku vrstu rešetke
Agnes Martin,

sipao sam smolu preko nje
i pčela se zaglavila u njoj.

E, sad, ona se plaši pčela
i alergična je na njih,

pa sam sipao još smole na platno,
misleći da ću moći da je sakrijem.

Umesto toga, desilo se suprotno -

to je stvorilo uvećanje kao kroz lupu

na tekstu rečnika.

Šta sam uradio? Napravio sam još kutija.

Ovog puta, počeo sam
da stavljam elektroniku, žabe,

čudne boce koje bih našao na ulici -
bilo šta što bih mogao da nađem -

zato što sam uvek nalazio stvari,
celog svog života,

i pokušavao da izgradim odnose
i ispričam priče između ovih predmeta.

Počeo sam da crtam oko ovih predmeta

i shvatio: „Hej, pa ja crtam u prostoru!”

Mogu da nacrtam linije slobodnom rukom

slične onima koje biste povukli
oko mrtvog tela na mestu zločina.

Izvadio sam predmete

i stvorio sopstvenu nomenklaturu
izmišljenih vrsta.

Kao prvo, botaničke,
o kojima možete steći nekakvu predstavu.

Zatim sam napravio neke čudne
insekte i stvorenja.

Stvarno je bilo zabavno; samo sam crtao
po slojevima smole.

Bilo je kul jer sam počeo
da dobijam nastupe i takve stvari.

Zarađivao sam kintu, mogao sam
da izvedem devojku na večeru

u, na primer, Sizler.

Vraški dobro, čoveče.

(Smeh)

U jednom trenutku,
stigao sam do ljudskog oblika,

skulpture od smole u prirodnoj veličini
sa crtežima ljudi unutar slojeva.

Bilo je sjajno, osim jedne stvari -

umro bih.

Nisam znao šta da radim
jer me je smola ubijala.

Išao sam na spavanje svako veče
misleći o tome.

Tako sam pokušao da koristim staklo.

Počeo sam da crtam na slojevima stakla,

skoro kao da crtate na prozoru,
onda stavite još jedan prozor,

pa još jedan i imate
sve ove prozore zajedno

koji su stvarali
trodimenzionalnu kompoziciju.

Ovo je stvarno funkcionisalo
jer sam prestao sa korišćenjem smole.

Tako sam ovo radio godinama,

što je kulminiralo u ogromnom delu
koje zovem „Triptih”.

„Triptih” je velikim delom inspirisan

„Vrtom ranog zadovoljstva”
Hijeronima Boša,

slikom koja se nalazi
u Muzeju Prado u Španiji.

Da li vi, narode, znate za ovu sliku?

Super. To je kul slika.

Nekako je ispred svog vremena, kažu.

Dakle, „Triptih”.
Sprovešću vas kroz ovo delo.

Teži 10 900 kilograma.

Dug je 5,5 metara.

Dvostran je,
pa ima 11 metara kompozicije.

Pomalo je čudan.

Pa, to je fontana krvi.

(Smeh)

Sa leve strane su Isus i skakavci.

Postoji pećina odakle sva ova stvorenja

sa životinjskim glavama
putuju između dva sveta.

Idu iz reprezentacionog sveta

do podzemlja analogne mreže
u kom se kriju.

Ovde su stvorenja sa životinjskim glavama
pored svetionika

i samo što nisu izvršili
masovno samoubistvo u okeanu.

Okean se sastoji od elemenata
kojih ima na hiljade.

Ovo je bog ptica vezan za vojni brod.

(Smeh)

Bili Grejem je u okeanu,
„Horajzonova” naftna mrlja,

Valdo, sklonište Osame Bin Ladena -

možete naći svakojake čudne stvari
u okeanu

ako se zagledate.

Ovo je žensko stvorenje.

Izlazi iz okeana
i pljuje ulje u jednu ruku,

a oblaci izlaze iz njene druge ruke.

Njene ruke su kao vage,

a ona predstavlja mitološku odrednicu
za ravnotežu između Zemlje i kosmosa.

To je, dakle, jedna strana „Triptiha”,

mala pripovedačka stvar.

Ovo je njena ruka u koju pljuje.

Zatim, kada odete na drugu stranu,

ona je nalik stablu, ptičijem kljunu

i izbacuje oblake iz svog trupa.

Ima zmijski rep dug 5,5 metara
koji povezuje „Triptih”.

Njen rep će se zapaliti
na zadnjem delu vulkana.

(Smeh)

Ne znam zašto se to desilo.

(Smeh)

Takve stvari se dešavaju, znate.

Njen rep se završava kiklopovim okom

napravljenim od terorističkih sličica
iz 1986. godine.

Jeste li ih videli nekad?

Napravljene su osamdesetih,

nešto kao bejzbol sličice za teroriste.

Daleko ispred njihovog vremena.

(Smeh)

To nas dovodi do mog najnovijeg projekta.

Trenutno sam usred dva projekta.

Jedan se zove „Psihogeografije”.

To je projekat od oko 6 godina,
koliko je potrebno za 100 ljudi.

Svaki od njih je arhiva naše kulture,

kroz naše kopirajuće medije i materiju,

bilo da su u pitanju enciklopedije,
rečnici ili časopisi.

Svaki od njih se, međutim, ponaša
kao arhiva u obliku ljudskog bića,

a putuju u grupama
od 20, 4 ili 12 članova.

Oni su kao ćelije - grupišu se, dele,

a vi nekako prolazite kroz njih.
Ovo mi je oduzelo godine.

Svaki od njih je, u suštini,
mikropski slajd težine 1500 kilograma

sa uglavljenim ljudskim bićem.

Ovaj ima malu pećinu u grudima.

To je njegova glava, evo grudi
i nekako vidite početak.

Proći ću kroz telo za vas.

Postoji vodopad koji izlazi
iz njegovih grudi,

pokrivajući njegov penis -
ili ne-penis, šta god da je,

pomalo dvopolna stvar.

Sprovešću vas na brzinu kroz ova dela

jer ih ne mogu predugo objašnjavati.

Postoje slojevi;
možete ih donekle videti.

Ovo je telo podeljeno na pola.

Ovo ima dve glave

i ostvaruje komunikaciju između njih.

Možete da vidite tablete koje izlaze,

idu u jednu od glava
ove čudne statue.

Postoji i mala šumska scena
unutar grudne šupljine.

Možete li da je vidite?

Ceo ovaj govor vezan je za kutije,

koje su slične kutijama
u kojima smo.

Ove kutije u kojima smo -
Sunčev sistem je kutija.

To nas dovodi do moje najnovije kutije.

To je kutija od cigala.
Zove se „Pionirski radovi”.

(Klicanje)

Unutar ove kutije je fizičar,

neuronaučnik, slikar, muzičar,

pisac, radio stanica,
muzej, škola,

izdavačka kuća da bismo podelili
sav sadržaj koji tamo stvorimo u svetu,

bašta.

Protresemo ovu kutiju,

svo ovi ljudi počnu
da se sudaraju kao čestice.

Mislim da je ovo način
na koji se svet menja.

Ponovo definišete svoju unutrašnjost
i kutiju u kojoj živite

i saberete se da biste shvatili
da smo u ovome zajedno,

da ova varka o razlikama -

ideja država, granica, religije -
ne funkcioniše.

Napravljeni smo od istog materijala,
u istoj kutiji.

Ako ne počnemo to da razmenjujemo
na nežan i fin način,

ubrzo ćemo umreti.

Hvala vam.

(Aplauz)