Бекство из Логора 14: Одисеја Шина Донга-јука - Блејн Харден (Blaine Harden) на TEDxRainier

Послушајте невероватну причу Шина Донга-јука, о његовом бекству из озлоглашеног и релативно непознатог Логора 14 у Северној Кореји, где садизам тоталитарне државе "учи" затворенике и децу како да не буду људска бића.

Новинар сам 32 године

и испричаћу вам најтужнију причу
коју сам чуо у животу.

Унутар Логора 14, тринаестогодишњи
затвореник Шин Донг-јук

изневерио је своју породицу.

Била је касна ноћ,
требало је да спава,

али чуо је мајку и брата

како разговарају о плану
да побегну из логора.

Правила Логора 14 су јасна.

Ако пробате да побегнете,
бићете упуцани.

Ако чујете да неко говори о бекству

и не пријавите, бићете упуцани.

Шин је устао из кревета,
рекао мајци да мора у тоалет,

изашао и пронашао стражара.

Док је цинкарио,
тражио је више хране

и лакши посао.

Око седам месеци касније -

око седам месеци касније,

одведен је на место погубљења у логору.

Место на које је ишао два пута годишње

од кад је имао пет година.

Тамо су се окупили сви из логора.

У то време је у Логору 14
било око 20.000 људи.

Одведен је у први ред
и присуствовао је

стрељању свог брата
и вешању своје мајке.

Пре него што је умрла, мајка је покушала
да ухвати његов поглед.

Одбио је да је погледа.

Наредних 10 година
није осећао кривицу

због своје улоге
у смрти мајке и брата.

У причама преживелих
из концентрационих логора

постоји устаљени ток приче.

Протагонисту из удобног дома
и породице која га воли

одводе екипе обезбеђења.

Сигуран сам да је већина вас читала
најпознатију од ових прича -

зове се "Ноћ" Елија Визела.

У тој књизи, он каже да,
пошто му је цела породица

страдала у нацистичком логору,
био је сам.

Ужасно сам. У свету без човека,

без бога, љубави и милости.

Шинова прича је још мрачнија.

Речи као љубав, милост, породица -

за њега нису имале никаквог значења.

Бог није нестао или умро.
Шин није никад чуо за њега.

У "Ноћи", Визел пише

да би један адолесцент о злу
требало да сазна читајући књиге.

У Логору 14

Шин је видео само једну књигу,
корејску граматику,

у рукама свог учитеља.
Човека који је носио униформу

и пиштољ на каишу и који је
једну Шинову колегиницу из разреда

на смрт пребио показивачем за таблу.

Шин није напустио цивилизацију

и потонуо у пакао.

Јединствено за све које знамо
да су преживели

концентрационе логоре, он је тамо рођен.
Прихватио је правила.

Камп је сматрао домом.

На веома стваран начин,
Шин је био креација

чувара из Логора 14.
Они су га буквално одгојили.

Одабрали су његове родитеље,
младе одрасле људе у логору

и наредили им да имају сексуални однос.

Углавном су га одгојили чувари.
Имао је веома лош однос са мајком.

Али су га чувари одгојили

да цинкари родитеље и пријатеље.

То је био дуг бихејвиорални експеримент

који је спроводио безбедносни апарат
Северне Кореје.

То се и данас наставља.
Правила су веома једноставна.

Што више цинкарите,
то више једете.

Да вас питам, колико вас је,
пре овог говора,

знало да постоје концентрациони логори
у Северној Кореји?

Добро је.

Па, постоји их око шест.
Између четири и шест.

Тренутно се у њима налази
од 135.000 до 200.000 људи.

Половина су рођаци

наводних државних
политичких непријатеља.

Рођаци.

Правда у Северној Кореји функционише
по систему колективне казне.

Ако бих ја рекао да су вође
глупе и корумпиране,

моја деца и моји родитељи
би ишли са мном у логор

као што је Логор 14, јели кукуруз, купус
и со и сви бисмо радили до смрти.

Ови логори постоје пола века.

Јасно се виде на "Google Earth",
можете их видети на паметним телефонима.

Северна Кореја наставља

да званично пориче
њихово постојање.

Северна Кореја их није измислила.

У овом облику их је измислио Стаљин.

Али са његовом смрћу,
у бившем СССР-у,

логори су такође умрли.

Севернокорејски логори су, међутим
преживели смрт диктатора

који их је основао,
као и његовог сина

и сада цветају са трећом генерацијом

тоталитарног вођства,
Кима Џонга Уна.

Који има око 28, 29 година.
Случајно,

он је истих година као Шин.

Овде видите да ти логори

постоје дупло дуже
од оних у Совјетском Савезу

и око 12 пута дуже од логора
у Хитлеровој Немачкој.

И разлог зашто Северна Кореја
не губи апетит

за суровошћу према свом народу.

Једнако су сурови као пре 50 година.

Логори функционишу на скоро
идентичан начин.

Шинова прича је студија случаја
те суровости.

Он је до сада једина особа,

рођена и одрасла у логорима,

која је побегла и прича причу.

Али та прича је више од приче
о садизму који спонзорише држава.

То је авантура бекства,
прича о отпорности

људског духа.

Чувари Логора 14 су провели 23 године
покушавајући да претворе Шина

у послушног роба и нису успели.

Нису успели јер је са 23 године
имао много среће.

У логору је био новопридошлица,
који је одрастао у Пјонгјангу.

Члан елите. Образовао се
у бившем СССР-у.

Звао се Парк,
а Шинов посао је био

да га научи да поправља шиваће машине
у фабрици униформи.

Шин је такође требало да цинкари Парка,
да сазна шта овај мисли о вођама

и потом то пријави надређенима.

Међутим, по први пут у животу,
уместо цинкарења,

Шин је слушао Паркову причу.

Парк га је обавестио да је свет округао,

што је за Шина била новост.

Рекао му је да постоје САД,

Јужна Кореја и Кина.

Али још нешто што је рекао
је заинтересовало Шина:

"Ако побегнеш одавде,
ако изађеш из логора

и одеш у Кину,
можеш јести место са роштиља."

То је заинтересовало Шина.
(Смех)

Почео је да сања о месу са роштиља.

У року од неколико недеља

питао је Парка да побегну заједно.

Парк се сложио.

Другог јануара 2005.

кренули су ка електричној огради.

Електричној огради
која окружује логор.

Шин је у овом покушају бекства
требало да буде инсајдер.

Требало је да први стигне до ограде,
а онда би их Парк, који има више знања

о спољном свету,
водио до Кине.

Нажалост, док су трчали према огради,
снежне, хладне вечери на планинама,

Шин се оклизнуо и пао на лице,

а Парк је први стигао до ограде.

На огради га је убила струја.
Међутим, Шин није оклевао.

Испузао је преко Парковог
горућег тела и отрчао.

Господин Спољна Веза
тог покушаја бекства

нажалост је био мртав на огради.

Али је Шин, ипак, у комбинацији среће,

ћутања и лукавости, за 30 дана
пронашао излаз из Северне Кореје.

За годину и по дана
пронашао је пут преко Кине

и ушао у Јужну Кореју.

Две године касније,
живео је у јужној Калифорнији.

Јео је хамбургере из ланца ресторана,
за које и данас каже да су најбољи у САД.

(Смех)

Радио је за организацију LiNK,
"Слобода у Северној Кореји",

као волонтер за људска права.

Али он није веома срећна особа
изван логора.

Бори се да разуме шта значи
бити слободан.

Каже да је физички изван, али психолошки
још увек унутар бодљикаве жице.

Једна од ствари које ми је рекао је

да се развија од животиње у покушај
да буде људско биће.

Али то иде веома, веома споро.

Веома споро.
И даље сања

смрт своје мајке.

Међутим, ужасавајуће је то да
Шинова прича није изолована хорор прича.

Постоје још два проблема прилагођавања
који ће се ускоро развити.

У Јужној Кореји живи 24.000
Севернокорејанаца.

Скоро сви су пристигли
у последњих 12 година.

Скоро све су прегледали државни
психијатри и психолози

Јужне Кореје, који кажу да сви
пате од клиничке параноје,

а то је корисно прилагођавање животу
у Северној Кореји, која врви од агената обезбеђења,

али се веома тешко прилагођавају
на модеран живот.

Веома тешко разликују
критику од издаје.

Потом, у Северној Кореји је 24 милиона људи
који ће, ако се држава икада распадне,

морати да прођу кроз
исте проблеме прилагођавања.

Нико не мисли да је Северна Кореја
на ивици распада,

али тоталитарни системи
не трају вечно.

Једног дана ће сви ти људи
проћи неку варијанту онога

кроз шта је Шин прошао.

Шин ми је своју ужасну причу испричао

зато што жели да знате

да ови логори и даље постоје.

И даље одгајају децу и уче их
да издају своје родитеље.

Он не мисли да ће ово сазнање
срушити Северну Кореју.

Али прошао је кроз понижење
причајући ми своју причу

и путује светом причајући је,

јер верује да је знање
боље од незнања.

Много вам хвала.

(Аплауз)