Neispričana priča o seksu i strasti

“Ako zaista hoćete da upoznate narod, zavirite im u spavaću sobu", kaže Šarin El Feki, koja je putovala pet godina Bliskim istokom i razgovarala o seksu. Dok su ti razgovori otkrili rigidne norme i duboku represiju, El Feki je otkrila da je seksualni konzervativizam relativno nova stvar u arapskoj regiji. Ona se pita: da li bi ponovni javni dijalozi doveli do zadovoljnijeg i sigurnijeg seksualnog života?

Kada sam bila u Maroku

u Kazablanci, ne tako davno,

upoznala sam mladu
neudatu majku po imenu Fajza.

Fajza mi je pokazala slike
svog sina koji je još beba

i ispričala mi kako je
začet, o trudnoći, o porođaju.

Bila je to odlična priča,

ali Fajza je najlepše
sačuvala za kraj.

"Znate, ja sam devica",
rekla mi je.

"Imam dva medicinska
sertifikata da to dokažu".

Ovo je moderan Bliski istok,

gde posle dva milenijuma
od dolaska Hrista,

device koje rađaju
su i dalje činjenica života.

Ova priča jedna je od sto koje sam čula
dok sam putovala kroz arapski region

i pričala sa ljudima o seksu.

Sad, znam da to može
da zvuči kao posao iz snova,

ili možda kao vrlo
dubiozno zanimanje,

ali za mene, to je
nešto sasvim drugačije.

Ja sam poluegipćanka,
i muslimanka.

Ali sam odrasla u Kanadi,
daleko od mojih arapskih korena.

kao i mnogi koji se
bore sa Istokom i Zapadom,

privuklo me je, tokom godina,
da pokušam da bolje shvatim moje poreklo.

To što sam odabrala da proučim
seks dolazi od moje pozadine iz HIV/AIDS,

i kao pisca i
istraživača i aktiviste.

Seks je u srcu nastajuće epidemije
u Bliskom istoku i Severnoj Africi,

koji je jedan od dva regiona u svetu
gde je HIV/AIDS i dalje u porastu.

Seksualnost je neverovatno
moćno sočivo

kojim može da
se proučava bilo koje društvo,

jer ono što se dešava u
našim intimnim životima

je odraz sila sa veće scene:

politike, ekonomije, religije
i tradicije, roda i generacije.

Otkrila sam da, ako zaista
želite da upoznate narod,

krenete tako što im
zavirite u spavaću sobu.

Znajte, arapski svet
je veliki i raznolik.

ali kroz njega protiču
tri crvene linije -

ovo su teme koje ne bi trebalo
da ispitujete ni u reči ni u delu.

Prva od njih je politika.

Ali Arapsko proleće
je promenilo sve to,

u ustancima koji
cvetaju regionom od 2011.

Dok oni koji vladaju,
bili stari ili novi

nastavljaju da se drže
posla kao i obično,

milioni i dalje idu unazad

i idu ka onome što
se nadaju da će biti bolji život.

Druga crvena linija je religija.

Ali sada su religija
i politika povezane,

sa rađanjem grupa kao
što su Muslimansko bratstvo.

Neki ljudi bar počinju
da postavljaju pitanja.

o ulozi Islama u
javnom i privatnom životu.

Ova treća linija,
ta tema van domašaja

šta mislite, šta
bi ona mogla da bude?

Publika: Seks.

Šerin El Feki: Glasnije,
ne čujem vas.

Publika: Seks.

ŠEF: Ponovo, molim vas
ne stidite se.

Publika: Seks.

ŠEF: Apsolutno,
tačno je, to je seks. (Smeh).

U arapskoj regiji, jedini prihvaćen
kontekst za seks je brak -

odobren od strane roditelja,
potvrđen religijom

i registrovan u državi.

Brak je vaša karta
u odraslo doba.

Ako se ne privežete, ne možete
da se odselite iz roditeljske kuće,

i ne bi trebalo da
upražnjavate seks,

i definitivno ne bi
trebalo da imate decu.

To je društvena citadela;
neosvojiva tvrđava

koja odoleva svakom napadu,
svakoj alternativi.

A oko tvrđave je široko polje tabua

protiv seksa pre braka,
protiv kondoma,

protiv abortusa,
protiv homoseksualizma,

šta god poželite.

Fajza je živi dokaz.

Njena izjava o nevinosti
nije samo maštanje.

Iako sve veće religije u regionu
veličaju predbračnu čednost,

u patrijarhatu,
dečaci ostaju dečaci.

Muškarci upražnjavaju
seks pre braka,

i ljudi se manje više
prave da to ne vide.

Ali tako nije za žene,

od kojih se očekuje da budu
device prve bračne noći-

to jest, da im je netaknut himen.

Ovo nije pitanje pojedinca,

ovo je pitanje porodične časti,
i posebno časti muškarca.

Žene i njihova rodbina

će činiti svašta da sačuvaju
ovaj mali deo njihove anatomije -

od sakaćenja ženskih genitalija,

do testa na nevinost,
do operacije himena.

Fajza je odabrala drugačiji put:

nevaginalni seks.

Samo što je ona
svakako ostala trudna.

Ali Faiza nije ovo shvatala,

jer ima vrlo malo
seksualnog obrazovanja u školama,

i jako malo
komunikacije u porodici.

Kad je postalo teško da
se sakrije njeno stanje,

Fajzina majka joj je pomogla
da pobegne od oca i braće.

Ovo je zato jer su
ubistva iz časti stvarna pretnja

za neizreciv broj zena
u arapskom regionu.

Kada je Faiza konačno
došla u bolnicu u Kazablanki,

čovek koji se ponudio
da joj pomogne,

pokušao je da je
siluje umesto toga.

Nažalost, Faiza nije
usamljeni slučaj.

U Egiptu, gde je
fokusirano moje istraživanje,

videla sam mnogo nevolja
unutar i izvan citadele.

Postoje legije mladih muškaraca

koji ne mogu da
priušte da se venčaju,

jer je brak postao
mnogo skup poduhvat.

Od njih se očekuje da nose
teret troškova života u braku

a ne mogu da nađu posao.

Ovo je jedan od bitnijih
razloga nedavnih ustanaka,

i jedan od razloga
kasnijeg stupanja u brak

u velikom delu arapske regije.

Ima žena sa karijerom
koje žele da se udaju,

ali ne mogu da nađu muža,

jer prkose rodnim očekivanjima,

ili kao što mi je objasnila
mlada doktorka iz Tunisa,

"Žene postaju sve
otvorenije i otvorenije

A muškarac, on je još
uvek u praistorijskom dobu".

A tu su i muškarci i žene koji
prelaze heteroskesualnu granicu,

koji imaju seks sa
osobama svog pola,

ili koji imaju
različit rodni identitet.

Oni od zakona dobijaju
kazne za svoje aktivnosti,

čak i njihovu pojavu.

I suočavaju se sa svakodnevnom
borbom sa društvenom stigmom

sa očajem porodice

i sa verskom osudom.

A nije baš da je sve
blistavo ni u bračnom životu.

Parovi koji žele višu sreću,

višu seksualnu sreću
u bračnom životu,

ali ne znaju
kako to da postignu,

pogotovo supruge, koje se
boje da izgledaju kao loše žene

ako pokažu neku iskru u krevetu.

Ima i onih čiji su brakovi

u stvari veo za prostituciju.

Porodice su ih prodale,

često bogatim arapskim turistima.

Ovo je samo jedno lice trgovine seksom
u arapskoj regiji koja je u porastu.

Podignite ruku ako vam se
nešto od ovoga čini poznato,

u vašem delu sveta.

Da, mema samo arapski svet
monopol nad seksualnim neprilikama.

I iako još uvek nema
arapskog Kinsijevog izveštaja,

da nam kaže šta se tačno dešava
u spavaćim sobama u arapskom regionu,

prilično je očigledno
da nešto nije u redu.

Dvostruki standardi za muškarce i žene,

seks kao izvor sramote,

porodična kontrola koja
ograničava izbor pojedinca,

i veliki jaz između pojave i realnosti:

onoga što ljudi rade

i onoga što su voljni da priznaju,

i sveopšte ustezanje da se
pomeriš van privatnih šaputanja

u ozbiljnu i podržanu
javnu diskusiju.

Kao što mi je sumirao
jedan doktor iz Kaira:

"Seks je ovde obrnuto od sporta.

Fudbal, o njemu svi govore,

ali jedva da ga neko igra.

Ali seks, svi ga imaju,

ali niko o tome ne želi da priča".

(Muzika) (Na arapskom)

SEF: Daću vam jedan savet,

ako ga prihvatite,
bićete srećni u životu.

Kada vas muž dodirne,

kad vas uhvati,

duboko udahnite i
požudno ga pogledajte.

Kada prodre u vas
svojim penisom,

probajte da pričate zavodljivo
sa njim, pomerajte se u harmoniji sa njim.

Vrelo!

I može da zvuči da su
uslužni nagoveštaji

iz "Radosti Seksa" ili sa "YouPorn".

A u stvari su iz arapske
knjige iz desetog veka

koja se zove
"Enciklopedija uživanja",

koja pokriva seks od
afrodizijaka do zoofilije,

i sve između.

Enciklopedija je jedna
u dugom nizu arapske erotike,

većinu su pisali religiozni naučnici.

Sve do proroka Muhameda,

postoji bogata tradicija u Islamu

o otvorenom pričanju o seksu:

ne samo o problemima,
već i o uživanju,

i ne samo za
muškarce, već za žene.

Pre hiljadu godina postojali su
rečnici seksa na arapskom.

Reči koje pokrivaju
svaku seksualnu odliku

pozu ili ono što je omiljeno,

jezik dovoljno bogat da ocrta telo
žene kao što vidite na ovoj strani.

Danas je ova prošlost u velikoj meri
nepoznata u arapskom regionu.

Čak i kod obrazovanih ljudi,
kojima je prijatnije da pričaju o seksu

na stranom jeziku nego na svom.

Današnji seksualni pejzaž
dosta liči na Evropu i Ameriku

na ivici seksualne revolucije.

Ali dok se Zapad otvarao o seksu,

saznali smo da su se arapska društva
kretala u suprotnom pravcu.

U Egiptu i mnogim susednim zemljama,

ovo zatvaranje je deo šireg zatvaranja

u političkom, društvenom
i kulturnom mišljenju.

I to je rezutat složenog
istorijskog procesa,

koji je zasnovan sa
uzdizanju islamskog konzervativizma

od kasnih sedamdesetih.

"Samo recite ne" je ono što
konzervativci širom sveta

kažu na bilo koji izazov na dosadašnje
seksualno stanje.

U arapskom regionu, oni markiraju
ove pokušaje kao zapadnjačku zaveru

da se potkopaju tradicionalne
arapske i islamske vrednosti.

A ono što je zaista ovde u pitanju

je jedno od njihovih
najmoćnijih oružja za kontrolu:

seks uvijen u religiju.

Ali nam istorija pokazuje
da je čak i skoro,

u danima naših očeva i pradeda,

bilo većeg pragmatizma,

i tolerancije i volje da
se razmotre druga tumačenja:

da li je to abortus, ili masturbacija,
ili čak zapaljiva tema homoseksualnosti.

Nije crno i belo, kao što bi
konzervativci hteli da verujemo.

U ovim, kao i mnogim drugim pitanjima,

Islam nudi najmanje 50 nijansi sive.

(Smeh)

Na mojim putovanjima,

upoznala sam muškarce i
žene u arapskom regionu

koji su istraživali taj spektar -

seksolozi koji pokušavaju
da pomognu parovima

da nađu sreću u svojim brakovima,

inovatori koji uspevaju da
uvedu seksualno obrazovanje u škole,

male grupe muškaraca i žena

lezbejke, gej muškarci,
transrodni, transeksualci

koji traže sebi slične

preko onlajn inicijativa,
i uz podršku iz stvarnog sveta.

Žene, i sve češće muškarci,
koji počinju da glasno govore

i potiskuju seksualno nasilje

na ulicama i kod kuće.

Grupe koje pokušavaju da pomognu
seksualnim radnicima da se zaštite od HIVa

i drugih rizika posla

i NVO koje pomažu neudatim
majkama kao što je Fajza

da nađu mesto u društvu,
i što je važno, ostanu sa svojom decom.

Ovi napori su mali, često malo plaćeni,

i suočavaju se sa teškom opozicijom

Ali sam ja optimista,
da će se na duže staze

vremena promeniti, i oni i njihove ideje

će biti prihvaćene.

Društvena promena se u arapskoj regiji
ne dešava kroz dramatični sukob,

tučom ili razgolićivanjem grudi,

već kroz pregovore.

Ovde ne pričamo o seksualnoj revoluciji,

već seksualnoj evoluciji,
učenjem iz drugih delova sveta,

prilagođavanjem lokalnim uslovima,

kovanjem sopstvenog puta,
ne praćenjem drugih.

Nadam se da će nas jednog dana taj put
dovesti do prava da kontrolišemo naša tela

i da dobijemo informacije
i usluge koji nam trebaju

da vodimo zadovoljavajuće
i sigurne seksualne živote.

Pravo da slobodno
izrazimo svoje ideje,

da mi odaberemo za koga se udajemo,
da biramo svoje partnere,

da budemo seksualno aktivni ili ne,

da odlučimo da li želimo
da imamo decu i kada,

sve ovo bez nasilja,
sile ili diskriminacije.

Sad smo mnogo daleko
od ovoga u arapskoj regji,

i mnogo toga treba da se promeni:

pravo, obrazovanje, mediji, ekonomija,

lista se nastavlja,

i ovo je u najmanju ruku
posao jedne generacije.

Ali počinje putem koji sam sama prešla,

postavljajući teška pitanja
o dobijenoj mudrosti

seksualnog života.

I to je putovanje koje je jedino poslužilo
da ojača moju veru,

i da cenim lokalnu istoriju i kulture

prikazivanjem mogućnosti
gde sam nekad samo videla apsolutnost.

S obzirom na prevrate
u mnogim arapskim zemljama u regionu,

razgovaranje o seksu,
ispitivanje tabua,

potraga za alternativama
može da zvuči kao nešto luksuzno.

Ali u ovom kritičnom trenutku u istoriji,

ako ne učvrstimo slobodu i pravdu,

dostojanstvo i jednakost,

privatnost i autonomiju
u našim ličnim i seksualnim životima,

vrlo teško ćemo to postići
u javnom životu.

Politika i seks su partneri u krevetu,
i to je tačno za sve nas,

bez obzira gde živimo i volimo.

Hvala vam.

(Aplauz)