Tragovi praistorijskog vremena otkriveni u slepoj pećinskoj ribi

Učesnik TED Fellows programa Prozanta Čakrabarti istražuje skrivene delove sveta, u potrazi za novim vrstama riba koje počivaju u pećinama. Ova podzemna stvorenja su razvila zadivljujuće načine prilagođavanja i pružaju nam biološke uvide u slepilo, kao i geološke tragove o tome kako su se kontinenti otcepili pre više miliona godina. Razmotrite duboki protok vremena u ovom kratkom govoru.

Ihtiologija,

nauka o ribama.

To se čini kao velika, dosadna reč,

ali je zapravo prilično uzbudljiva

jer je ihtiologija jedina "ologija"

koja sadrži "YOLO" u sebi.

(Smeh)

Sad, za kul decu u publici,

već znate, YOLO stoji za
"samo jednom se živi",

i zato što imam samo jedan život,

provešću ga radeći
što sam oduvek sanjao da radim:

gledajući skrivena čuda sveta
i otkrivajući nove vrste.

I to me je dopalo da radim.

Proteklih godina, zaista sam se fokusirao
na pećine da bih otkrio nove vrste.

I ispostavilo se da ima mnogo novih
pećinskih riba u svetu.

Samo morate da znate kuda da tražite,

i možda da budete malčice mršavi.

(Smeh)

Sad, pećinske ribe mi mogu reći
mnogo o biologiji i geologiji.

Mogu da mi kažu kako su se kopnene mase
oko njih menjale i pomerale

tako što ostaju zaglavljene
u ovim rupicama

i mogu svojim slepilom
da mi govore o evoluciji vida.

Sad, ribe imaju oči
koje su u suštini iste kao naše.

Kod svih kičmenjaka je tako,
i uvek kad vrsta ribe počne da se adaptira

ovoj mračnoj, hladnoj, pećinskoj sredini,

tokom mnogih, mnogih generacija,
izgube svoje oči i svoj vid

dok završe poput bezoke
pećinske ribe, poput ove ovde.

Sad, svaka vrsta pećinske ribe
je evoluirala na nešto drugačiji način,

i svaka ima jedinstvenu geološku
i biološku priču da nam ispriča,

i zato je tako uzbudljivo
kad otkrijemo novu vrstu.

Dakle, ovo je nova vrsta
koju smo opisali, iz južne Indijane.

Nazvali smo je Amblyopsis hoosieri,
hužer. (Hužer - stanovnik Indijane)

(Smeh)

Njegovi najbliži rođaci
su pećinske ribe iz Kentakija,

iz sistema pećina Mamut.

I počele su da se razilaze
kad ih je reka Ohajo razdvojila

pre nekoliko miliona godina.

A tokom tog vremena razvile su
ove prefinjene razlike

u genetskoj arhitekturi
iza njihovog slepila.

Postoji gen po imenu rodopsin
koji je superključan za vid.

Mi ga imamo, i ove vrste ga imaju takođe,

samo što je jedna vrsta izgubila
svu funkcionalnost tog gena,

a druge su je zadržale.

Te je ovo podesilo taj prelepi
prirodni eksperiment

gde možemo da posmatramo gene
iza našeg vida

i samu srž toga kako vidimo.

Ali geni u ovim pećinskim ribama

nam takođe mogu reći
o dubokom geološkom vremenu,

možda ne dužem od ove vrste ovde.

Ovo je nova vrsta sa Madagaskara
koju smo opisali

i imenovali smo je Typhleotris mararybe.

To znači "velika mučnina" na malagasiju,

po tome koliko nam se smučilo
sakupljajući ovu vrstu.

Sad, verovali ili ne,

plivanje oko ponora punih mrtvih stvari

i pećina punih šišmišove kake

nije nešto najpametnije
što možete da radite sa životom,

ali YOLO.

(Smeh)

Sad, volim ovu vrstu, uprkos činjenici
da je pokušala da nas ubije,

a to je zato
što su ove vrste s Madagaskara

najbliži rođaci 6.000 kilometara udaljene

pećinske ribe u Australiji.

Nema šanse da je slatkovodna
pećinska riba od osam centimetara

mogla da prepliva Indijski okean,

pa smo upoređivanjem
DNK ovih vrsta otkrili

da su razdvojene
više od 100 miliona godina

ili otprilike istovremeno kad su južni
kontinenti poslednji put bili zajedno.

Te se zapravo ove vrste
uopšte nisu pomerile.

Kontinenti su ih pomerili.

Pa su nam dale, preko svog DNK,

ovaj precizan model i meru

kako da datiramo i tempiramo
ove drevne geološke događaje.

Sad, ova vrsta ovde je toliko nova

da mi i dalje nije dozvoljeno
da vam kažem njeno ime,

ali mogu da vam kažem
da je to nova vrsta iz Meksika,

i verovatno je već istrebljena.

Verovatno je istrebljena jer je jedini
poznati sistem pećina iz kog potiče

uništen kada je brana u blizini sagrađena.

Nažalost za pećinske ribe,

njihovo stanište podzemnih voda

je takođe naš glavni izvor pijaće vode.

Sad, zapravo još uvek ne znamo
najbližeg rođaka ove vrste.

Ne čini se da je bilo šta iz Meksika,

stoga može da bude nešto s Kube

ili Floride ili Indije.

Ali šta god da je, moglo bi da nam kaže
nešto novo o geologiji Kariba

ili biologiji boljeg dijagnostikovanja

određenih tipova slepila.

Ali se isto nadam da ćemo otkriti
ovu vrstu pre nego što bude istrebljena.

I provešću svoj jedini život

kao ihtiolog,
trudeći se da otkrijem i spasim

ove skromne slepe pećinske ribice

koje nam mogu reći toliko toga
o geologiji planete

i biologiji našeg vida.

Hvala vam.

(Aplauz)