Piter Norvig (Peter Norvig): Učionica sa 100 000 studenata

Piter Norvig je sa Sebastijanom Tranom, u jesen 2011., držao predavanje o veštačkoj inteligenciji na Stenfordu, koje je uživo slušalo 175 studenata -- i interaktivno preko interneta više od 100 000 studenata. Priča nam šta je naučio o predavanju u globalnoj učionici.

Svako je i učenik

i učitelj.

Ovo sam ja, inspirisan

svojim prvim učiteljem,

mojom mamom,

a ovo sam ja kako predajem

Uvod u veštačku inteligenciju

dvestotini studenata

na Univerzitetu Stenford.

Studenti i ja

smo uživali u predavanju,

ali mi je palo na pamet

da dok je tema predavanja

napredna i

moderna,

način predavanja nije.

U stvari, koristim u osnovi

isti način

kao i u 14. veku.

Primetite knjigu,

mudraca na pozornici

i uspavanog tipa

u pozadini. (smeh)

Baš kao danas.

Tako da smo moj saradnik,

Sebastijan Tran i ja, pomislili

mora da postoji bolji način.

Izazvali smo sebe da

napravimo onlajn predavanje

koje bi bilo istog ili boljeg

kvaliteta od našeg predavanja na Stendfordu,

koje bismo dali svima

u svetu besplatno.

Objavili smo predavanje 29. jula,

i u roku od dve nedelje, 50 000 ljudi

se upisalo na njega.

I to je poraslo na 160 000 studenata

iz 209 zemalja.

Mi smo bili uzbuđeni što imamo

takvu vrstu publike,

pomalo preplašeni jer još

uvek nismo sasvim pripremili predavanje. (smeh)

Tako da smo morali da radimo.

Proučavali smo šta su ostali uradili,

šta bismo mogli da iskopiramo i šta da promenimo.

Bendžamin Blum je pokazao

da je učenje jedan na jedan najbolje,

te je to ono što smo pokušali da oponašamo

kao ja i moja mama,

iako smo znali da

bi to bilo jedan na hiljade.

Ovde, kamera iznad glave

snima mene kako govorim

i pišem na parčetu papira.

Jedan student je rekao: "Ovo predavanje je ličilo

na sedenje u baru

sa zaista pametnim prijateljem

koji objašnjava nešto

što još nisi shvatio, ali si tu negde."

I to je upravo ono što nam je cilj.

Od Kan Akademije, videli smo

da su desetominutni video snimci

mnogo bolji nego pokušavati

snimiti jednočasovne lekcije

i staviti ih na ekran malog formata.

Čak smo odlučili da idemo još kraće

i interaktivnije.

Naš tipčan video je dvominutni,

nekad kraći, nikad duži

od šest minuta. Pauziramo ga zbog

postavljanja upitnika, da bi se

osetilo kao predavanje jedan na jedan.

Ovde, objašnjavam kako kompjuter koristi

englesku gramatiku

da analizira rečenice, a ovde,

ima pauza i student

treba da se osvrne, razume šta se dešava

i označi prave kućice

pre nego što može da nastavi.

Studenti najbolje uče kad

aktivno vežbaju.

Hteli smo da ih uposlimo, da se bore

sa raznolikostima i da ih navodimo na samostalno

zaključivanje ključnih ideja.

Uglavnom izbegavamo pitanja

kao: "Ovde je formula, reci

mi vrednost y kad je

x jednako dva."

Više smo voleli otvorena pitanja.

Jedan student je napisao: "Sad vidim

Bajesovu mrežu i primere

teorije igara, gde god pogledam."

Volim tu vrstu odgovora.

Upravo smo to i hteli.

Nismo hteli da studenti pamte formule;

hteli smo da promenimo način

njihovog pogleda na svet.

I uspeli smo.

Ili, bolje rečeno, studenti su uspeli.

To je pomalo ironično

jer hteli smo da promenimo tradicionalno obrazovanje,

a čineći to, završili smo

praveći onlajn predavanje,

više nalik tradicionalnom fakultetskom predavanju,

nego nekom drugom onlajn predavanju.

Mnoga onlajn predavanja imaju uvek dostupne video snimke.

Možete ih gledati kad god poželite.

Ali u isto vreme,

to znači da to možete i sutradan,

a ako to možete sutradan,

možete to takođe

i nikad. (smeh)

Zato smo ponovo uveli izum

rokova. (smeh)

Možete da gledate video snimke

kad god želite u toku nedelje,

ali na kraju nedelje,

treba da uradite domaći zadatak.

Ovo je motivisalo studente da nastave,

to je značilo da su svi radili

na istoj stvari u isto vreme,

tako da ako ste ušli na forum za diskusije,

mogli ste momentalno dobiti odgovor od kolega.

Sada ću vam pokazati neke diskusije, mnoge su

samoorganizovane od strane samih studenata.

Od Dafne Koler i Endrjua Nega naučili smo

koncept "okretanja" učionice.

Studenti su sami gledali video snimke

i onda su

svi zajedno diskutovali o njima.

Od Erika Mazura, naučio sam o vršnjačkom podučavanju,

a to je da kolege mogu biti najbolji učitelji,

zbog toga što se sećaju

kako je to kad nešto ne razumeš.

Sebastijan i ja smo zaboravili nešto od toga.

Svakako, nismo mogli da imamo

diskusiju sa

desetinama hiljada studenata,

tako da smo podstakli i negovali ove onlajn diskusije.

Konačno, od Učiti za Ameriku,

naučio sam da predavanje nije samo

stvar informacije.

Mnogo je važnija motivacija i odlučnost.

Ključno je da studenti shvate da

mi vredno radimo za njih i da

oni podržavaju jedan drugog.

Predavanje je trajalo 10 nedelja,

na kraju, oko polovine od 160 000 studenata je gledalo

bar jedan video svake nedelje,

i preko 20 000 je završilo domaći,

uložilo u to 50 do 100 sati.

Dobili su ovo priznanje o postignuću.

Šta smo naučili?

Probali smo neke stare ideje,

neke nove i sastavili ih,

ali je ostalo još ideja da se pokušaju.

Sebastijan sad drži drugo predavanje.

Ja ću drugo na jesen.

Stanford Coursera, Udacity, MITx

i mnoga druga predavanja dolaze.

Ovo je zaista uzbudljivo vreme.

Meni su najuzbudljiviji deo toga

podaci koje skupljamo.

Mi prikupljamo hiljade

interakcija po studentu i po predavanju,

sveukupno milijarde interakcija,

sad možemo da počnemo da ih analiziramo,

i kad naučimo odatle,

obavimo eksperimente,

tad će doći do stvarne revolucije.

Rezultate ćete moći da vidite od

nove generacije neverovatnih studenata.

(aplauz)