Saudijac, Indijac i Iranac ulaze u katarski bar...

Iransko-američki komičar Maz Džobrani dolazi na pozornicu na TEDxSummit u Dohi, Katar, suočavajući se sa ozbiljnim pitanjima na Bliskom istoku - kao što je na primer koliko poljubaca razmeniti pri pozdravljanju i šta nikako ne treba govoriti u američkom avionu.

Pozdrav, Doha. Salam alejkum.

Volim da dolazim u Dohu.
Tako je internacionalna.

Deluje kao Ujedinjene nacije upravo ovde.

Sletiš na aerodrom
i dobrodošlicu ti poželi Indijka

koja te odvede do Al Maha usluga,
gde upoznaješ damu sa Filipina

koja te predaje dami iz Južne Afrike

koja te odvodi do Koreanke, koja te odvodi

do Pakistanca koji je zadužen za prtljag,

koji te odvodi do kola
čiji je vozač sa Šri Lanke.

Stigneš do hotela i prijaviš se.
Tamo se nalazi Libanac.

Da? I zatim mi je Šveđanin pokazao sobu.

Pitao sam: "Gde su Katarani?"
(Smeh)

(Aplauz)

Rekli su: "Ne, ne, previše je toplo.
Oni izlaze kasnije. Pametni su. "

(Smeh)
"Oni znaju."

I naravno razvija se tako brzo,
ponekad to prouzrokuje probleme.

Znate, kao kad ponekad naletite
na ljude za koje mislite

da poznaju grad dobro,
ali ustvari ga ne poznaju baš najbolje.

Moj taksista Indijac
pojavio se kod hotela "W",

i ja sam ga zamolio
da me odveze do Šeratona,

i on je rekao:
"Nema problema, gospodine."

I zatim smo tako dva minuta sedeli.

Pitao sam: "Šta nije u redu?"
Rekao je: "Jedan problem, gospodine."

Pitao sam: "Šta?"
Na šta će on: "Gde se to nalazi?"

(Smeh)

Kažem ja: "Vi ste vozač,
vi bi to trebalo da znate."

Na to će on: "Ne, upravo sam stigao,
gospodine."

Pitao sam: "Upravo ste stigli u W?"
"Ne, upravo sam stigao u Dohu, gospodine.

Bio sam na putu od aerodroma ka kući.
Dobio sam posao.

Već radim."

Pita me: "Gospodine, zašto Vi ne vozite?"

"Ne znam kuda idemo."

"Ni ja. Ovo će biti avantura, gospodine."

Ovo jeste jedna avantura.

Srednji istok zadnjih par godina
je prava avantura.

Srednji istok postaje sve luđi
sa Arapskim prolećem

i revolucijom i sa svim ostalim.

Da li ima Libanaca ovde večeras?

Neki Libanci po aplauzu?
(Aplauz) Libanci.

Da. Srednji istok postaje sve luđi.

Znate da Srednji istok postaje sve luđi

kad je Liban najmirnije mesto u regionu.

(Smeh) (Aplauz)

Ko bi to pomislio? O, moj bože.

Ne. Postoje ozbiljni problemi u regiji.

Neki ne žele da pričaju
o tim problemima.

Ja sam ovde večeras da pričam o njima.

Dame i gospodo Srednjeg istoka,
evo ga jedan ozbiljan problem.

Kad se sretnemo,

kad se pozdravljamo,
koliko poljubaca razmenjujemo?

Svaka država je drugačija
i ovo je prilično zbunjujuće, u redu?

U Libanu razmenjuju tri.
U Egiptu, dva.

Bio sam u Libanu i navikao se na tri.

Otišao sam u Egipat.
Otišao sam da pozdravim jednog Egipćanina,

krenuo sam, jedan, dva.

Hteo sam i treći. Nije baš bio za to.

(Smeh)

Rekao sam mu: "Ne, ne, ne,
upravo sam bio u Libanu."

On reče: "Ne zanima me gde si bio.
Samo ostani tu gde jesi, molim te."

Otišao sam u Saudijsku Arabiju.

Tamo, oni krenu, jedan, dva,

i zatim ostanu na istoj strani
- tri, četri, pet, šest,

sedam, osam, devet,
10,11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18.

(Smeh)

Sledeći put kad sretnete Saudijca,
pogledajte ga pažljivo.

Oni su malčice nakrivljeni.

"Abdul, jesi li dobro?"
"Jesam, pozdravljao sam se pola sata.

Biću u redu."

Katarani, vi se pozdravljate nosom o nos.

Zašto to? Previše vam je mrsko
da pravite čitav "obilazak"?

"Habibi, mnogo je toplo.
Dođi ovamo samo na sekund. Reci zdravo.

Zdravo, Habibi. Ne pomeraj se.
Samo ostani tamo molim te.

Moram da se odmorim."

Iranci, ponekad razmenjujemo dva,
a ponekad tri.

Jedan prijatelj mi je objasnio,
pre revolucije 1979, razmenjivali su dva.

Posle revolucije, tri.

Kod Iranaca, možeš zaključiti
na čijoj je strani ta osoba

na osnovu broja poljubaca koje ti daje.

Da, kad razmenjuješ jedan, dva, tri -
"Ne mogu da verujem

da podržavaš ovaj režim
sa tvoja tri poljupca."

Ali ne, ljudi, stvarno,
uzbudljivo je biti ovde

i kako sam već rekao,
mnogo činite za kulturu,

i to je zapanjujuće
i pomaže u menjanju slike

o Srednjem istoku na zapadu.

Mnogi Amerikanci ne znaju mnogo
o nama, o Srednjem istoku.

Ja sam Iranac i Amerikanac.
Tamo sam. Znam, doputovao sam ovde.

Postoji toliko stvari,
mi se smejemo, je l' tako?

Ljudi ne znaju da se i mi smejemo.

Kad sam bio na komičarskoj turneji
"Osa zla "

emitovali su na tv kanalu Comedy Central,
otišao sam na internet

da vidim šta su ljudi govorili o tome.

Na kraju sam se našao
na jednom konzervativnom sajtu.

Jedan čovek je napisao drugom:
"Nisam znao da se ovi ljudi smeju."

Razmislite.

Nikad nas ne vidite da se smejemo
u američkom filmu ili na TV-u.

Možda zli smeh - kao -
"Buahahaha, buahahaha. (Smeh)

Ubiću te u ime Alaha, buahahaha."

Ali nikad:
"ha ha ha ha ha ha ha ha ha."

Mi volimo da se smejemo.
Mi volimo da slavimo život.

I želim da više Amerikanaca doputuje ovde.
Uvek ohrabrujem svoje prijatelje:

putujte, posetite Srednji istok,
ima toliko toga da se vidi,

mnogo dobrih ljudi.

I deluje u oba pravca
i doprinosi zaustavljanju problema

kao što su nesporazumi i stereotipi.

Na primer, ne znam
da li ste čuli nešto o ovome,

nedavno je u Americi
jedna muslimanska porodica

prolazila između sedišta u avionu

pričajući o najsigurnijem mestu
za sedenje u avionu.

Neki putnici su ih čuli,
pogrešno su protumačili

to kao razgovor terorista
i izbacili su ih iz aviona.

To je bila porodica, majka, otac,
dete, šetali prolazom

pričali su o tome gde da sednu.

Sad, kao muškarac sa Srednjeg istoka,
znam da određene stvari ne smem govoriti

u avionu u Sjedinjenim Državama, zar ne?

Ne smem se ponašati,
kao, šetam niz prolaz,

i kažem: "Ćao, Džek."
Znate, to nije kul.

Čak ni onda kad sam sa svojim prijateljem
koji se zove Džek, moram reći,

"Pozdrav, Džek. Pozdravljam te Džek."

Nikad: "Ćao, Džek."

(Smeh)

Ali sad izgleda
da čak ne možemo ni da pričamo

o najsigurnijem mestu u avionu.

Moj savet svim prijateljima
sa Srednjeg istoka i Muslimanima

i svakome ko samo izgleda kao neko
sa Srednjek istoka ili kao Musliman,

znate, Indijci i južnoamerikanci, svi,

ako su tamne puti,

evo ga savet mojim prijateljima
tamne puti.

Sledeći put, kad ste u avionu
u Sjedinjenim Državama,

govorite samo maternjim jezikom.

Na taj način niko neće znati
o čemu pričate.

Život ide dalje.

Priznajem, neki maternji jezici
mogu zvučati

pomalo zastrašujuće
prosečnom Amerikancu, zar ne?

Ako šetate prolazom pričajući na arapskom,

možda ćete ih prestrašiti, ako govorite:
(Arapski)

Oni se mogu pitati:
"O čemu on priča?"

Dakle ključno je,
za moju Arapsku braću i sestre,

morate ubaciti i pokoju
nasumičnu dobru reč da ih opustite

dok šetate prolazom.

Kako se šetate prolazom:
"(Oponaša arapski) -

jagoda!"

(Smeh)

"(Oponaša Arapski) - duga!"

"(Oponaša Arapski) - Tutti Frutti!"

"Mislim da će oteti avion
sa nekim sladoledom."

Hvala vam mnogo.
Želim vam prijatno veče.

Hvala, TED.
(Ovacije) (Aplauz)