Skromne biljke koje kriju iznenađujuće tajne

U ovom intrigantnom govoru, biološkinja Amina Gurib-Fakim nas upoznaje sa retkim vrstama biljaka sa izolovanih ostrva i regiona Afrike. Upoznajte benžoan, koji menja svoj oblik; melem sa ostrva ( baume de l'ile plate), koji je možda novi lek za astmu;legendarno drvo baobaba, koje bi moglo biti ključno za ishranu u budućnosti. Plus: majmunske jabuke.

Velika mi je čast raditi

u žarištu biodiverziteta u svetu:

na Maskarenskim ostrvima
u Indijskom okeanu.

Ova ostrva, Mauricijus,
Rodrigez i Reunion,

uz ostrvo Madagaskar,

blagosloveni su jedinstvenim biljkama,

koje se ne nalaze nigde drugde na svetu.

Danas ću vam govoriti o pet biljaka

i o njihovim specifičnim odlikama

i o tome, zašto su toliko jedinstvene.

Pogledajte ovu biljku.

Ja je zovem benžoan, po lokalnom narečju,

a po botaničkom nazivu je
Terminalia bentzoe,

podvrsta bentzoe.

Ove podvrste su endemične na Mauricijusu

i njihova posebna odlika je

heterofilija.

Šta mislim pod heterofilijom?

To je kada jedna biljka

ima lišće različitih oblika i veličina.

Ove biljke su se razvile

veoma daleko od kopna,

unutar specifičnih ekosistema.

Često su se ove odlike razvile

kao odgovor na pretnju

koju predstavlja lokalna fauna,

u ovom slučaju kornjače koje pasu.

Poznato je da kornjače slabo vide

i kao takve, sklone su
da izbegavaju biljke

koje ne prepoznaju.

Ova evolucionarna folija čuva biljku

od ovih ljupkih životinja,

štiti je i naravno,
osigurava njen opstanak.

Sada se verovatno pitate

zašto vam pričam sve ovo?

Zato što težimo da previdimo

različitost i raznovrsnost prirode.

Ova posebna staništa su jedinstvena

i udomljavaju mnoge biljke.

Ne shvatamo koliko su vredni

i dragoceni ovi resursi,

i ravnodušno nastavljamo

njihovo uništavanje.

Upoznati smo sa ogromnim

uticajem urbanizacije,
promenom klime,

eksploatacijom resursa,

ali kada poslednja biljka

ili životinja,

poslednji primerak svoje vrste

nestane sa lica zemlje,

onda smo izgubili

ceo podskup Zemljine biologije

i sa njime nestaju važne biljke

sa medicinskim potencijalom

u kozmetici,

ishrani, farmaciji,

čak će nestati i etno-veterinarstvo

zauvek.

Evo, imamo prvi primer

legendarnog dodoa,
koji potiče sa Mauricijusa,

a znamo da je sad simbol izumiranja.

Biljke imaju fundamentalnu ulogu.

Pre svega, one su nam hrana,

od njih dobijamo
kiseonik koji udišemo,

ali su takođe i izvor

važnih biološko aktivnih sastojaka,

koje bi trebalo pažljivo proučavati,

jer ljudska društva su milenijumima

razvijala važna saznanja,

kulturnu tradiciju

i važne medicinske resurse
koji se zasnivaju na biljkama.

Evo jedne činjenice:

1,4 procenta celokupnog kopna

je stanište za 40 posto
viših biljnih vrsta,

za 35 posto kičmenjaka,

i ovaj 1,4 posto kopna

predstavlja 25 žarišta
biodiverziteta u svetu,

i 1,4 posto sveukupnog kopna

obezbeđuje 35 posto

usluga ekosistema,

od kojih zavise ugroženi ljudi.

Kao što vidite,

ostrvo Mauricijus,

gde ja radim i živim,

je jedno od žarišta biodiverziteta,

i ja proučavam jedinstvene biljke

na ostrvu, zbog njihove
primene u biomedicini.

Hajde da se vratimo

na prvu biljku koju sam vam pokazala,

na onu sa različitim oblicima

i veličinama lišća, Terminalia bentzoe,

podvrsta bentzoe,

biljka koja se nalazi samo na Mauricijusu.

Meštani

su koristili esenciju iz lišća

protiv infektivnih bolesti.

Naš rad, odnosno

naučna potvrda ove
tradicionalne informacije,

je tačno dokazao,

da ekstrakt lišća pokazuje
snažnu aktivnost

protiv širokog spektra bakterija

koje su patogene.

Može li ova biljka da bude odgovor

na otpornost na antibiotike?

Otpornost na antibiotike

je veliki globalni izazov.

Možda još nismo sigurni,
ali jedno je sigurno:

ne želimo da ova biljka nestane.

Ali surova stvarnost je ta,

da je ova posebna biljka

ranjiva

u svom staništu.

Ovo me dovodi do još jednog primera.

Ovaj grm je poznat kao
baume de l'ile plate

na lokalnom narodnom jeziku.

Njen botanički naziv je Psiadia arguta.

Ona je retka biljka,

koja je na Mauricijusu endemska.

Nekada je rasla na kopnu,

ali pod pritiskom urbanizacije

gurnuta je sa kopna,

i uspeli smo da je vratimo

sa ivice izumiranja

tako što smo razvili biljke "in vitro",

koje sad rastu u divljini.

Moram odmah da ukažem na jednu stvar,

a to je da ne mogu sve biljke

da se razviju in vitro.

Mi ljudi smo srećni u našoj zoni komfora

ali ovim biljkama je takođe potrebno

da očuvamo njihov ekosistem,

jer one ne reaguju - endemske biljke

ne reaguju na veoma grube promene
u svom ekosistemu,

dok mi znamo koji su izazovi

klimatskih promena

kojima su izložene ove biljke.

Meštani koriste lišće

u tradicionalnoj medicini

protiv respiratornih problema.

Naša preliminarna istraživanja

ekstrakta lista su pokazala

da baš ovo lišće sadrži sastojke,

koji su veoma slični po strukturi

hemijskim strukturama onih lekova,

koji se prodaju protiv astme

u apotekama.

Ko zna

kakvu će korist doneti ljudima

ova biljka, kada nam otkrije
svoje tajne.

Dolazim iz sveta u razvoju,

gde smo stalno izloženi izazovu

porasta populacije.

Afrika je kontinent koji se podmlađuje

i kad god neko priča o porastu populacije,

u stvari priča o obezbeđenju hrane,

kao o drugoj strani medalje.

Evo, ova biljka, baobab,

može biti deo odgovora.

Ona je neiskorišćena,
zapostavljena jestiva biljka.

Ona određuje pejzaž Zapadne Afrike,

gde je poznata kao drvo života,

a kasnije ću vam reći

zašto je Afrikanci
smatraju drvetom života.

Zanimljivo je da postoje mnoge legende

vezane za ovu biljku.

Zbog same veličine

smatralo se da ona vlada
nad manjim biljkama,

pa se Bogu nije dopala ova drskost,

iščupao je i posadio naglavačke,

otuda njen poseban oblik.

Ako ponovo pogledate ovo drvo,

u kontekstu Afrike,

u Zapadnoj Africi ga zovu drvo brbljanja,

jer obavlja veliku društvenu ulogu.

Ako imate problem u zajednici,

sastanak ispod drveta brbljanja

sa vođom ili članovima plemena

je isto, što i traženje rešenja

za određeni problem,

osnažuje poverenje i poštovanje

među članovima zajednice.

Sa naučnog gledišta,

postoji osam vrsta baobaba na svetu.

Onaj iz Afrike,

zatim iz Australije,

a šest vrsta su endemske

na ostrvu Madagaskar.

Onaj koji sam vam pokazala

je iz Afrike,

Adansonia digitata.

Ovaj divan cvet

se otvara noću, oplođuju je slepi miševi

i donosi plod

koji se zove neobično:

majmunska jabuka.

Nisu majmuni glupe životinje.

Znaju oni šta je dobro za njih.

Kada otvorite plod baobaba

videćete belu, brašnjavu pulpu

koja je veoma bogata
hranljivim sastojcima

i sadrži proteine,

više proteina nego humano mleko.

Da, dobro ste čuli:

više proteina nego u humanom mleku.

Ovo je jedan od razloga zašto

kompanije koje proizvode hranu

traže ovo voće, da bi obezbedli

ono što nazivamo pojačanom hranom.

Od semenja se dobija ulje,
veoma stabilno ulje,

koje je traženo u kozmetičkoj industriji

za proizvodnju losiona za telo, na primer.

Ako pogledate stablo,

ono, naravno, obezbeđuje vodu

koju prikuplja žedni putnik,

a lišće se koristi

protiv infektivnih bolesti.

Eto, zato se u Africi smatra

drvetom života.

Ono je celovita biljka

i, u stvari, njena veičina

krije ogroman potencijal

ne samo za farmaciju, ishranu
i industriju kozmetike.

Ono što sam vam pokazala

je samo afrička vrsta,

Adansonia digitata.

Imamo čak šest vrsta na Madagaskaru,

a ne znamo mogućnosti ove biljke,

ali znamo da flori

preti iskorenjivanje.

Hajde da vas ponovo povedem u Afriku

i da vam predstavim moju omiljenu biljku,

biljku vaskrsnuća.

Vidite,

čak i Isus ima konkurenciju.

(Smeh)

Ova biljka je razvila

značajnu toleranciju na sušu,

što joj omogućava da izdrži

čak 98 posto dehidracije tokom godine,

bez oštećenja,

i može potpuno da se regeneriše

preko noći, za 24 sata, i da procveta.

Mi smo, kao ljudska bića,

u stalnoj potrazi
za eliksirom mladosti.

Ne želimo da ostarimo.

A i zašto bi, ako to možemo
da sebi priuštimo?

Ovo se nagoveštava

prethodnim izgledom biljke.

Ako ste neiskusni baštovan,

prvo što ćete uraditi u bašti je,

da iščupate ovu uvenulu biljku.

Ali, ako je zalivate, dobićete ovo.

Potpuno neverovatno.

Ako posmatramo naš proces starenja,

to je, u stvari, gubitak vode

iz epiderma i za posledicu ima bore,

a mi žene to znamo

i veoma smo svesne toga.

Ova biljka daje kozmetičarima

vrlo važne sastojke,

koji pronalaze način

da uspore proces starenja

i istovremeno osnažuju ćelije u borbi

protiv agresije toksina iz okoline.

Ova četiri primera,

koja sam vam upravo pokazala,

samo su mali podsetnik o tome,

koliko su naše zdravlje

i opstanak usko povezani

sa zdravljem i otpornošću

ekosistema,

i zašto bi trebalo da budemo obazrivi

u sačuvanju biodiverziteta.

Kad god se poseče šuma,

kada se zatrpa močvara,

one postaju potencijalna laboratorija,

koju nikada nećemo moći oporaviti.

Znam šta pričam,
pošto dolazim sa Mauricijusa

i nedostaje mi dodo.

Dozvolite da završim
sa još jednim primerom.

Aktivnosti očuvanja se obično usmeravaju

prema retkim, endemskim biljkama,

ali egzotične biljke

koje rastu u mnogim različitim
staništima na svetu

takođe se moraju uzeti u obzir.

Zašto? Zato što okolina igra

veoma važnu ulogu

u modifikovanju strukture biljke.

Pogledajmo ovu biljku.

Centella asiatica. Korov je.

Tako ga bar nazivamo.

Ona raste u mnogim

različitim staništima u Africi, u Aziji,

Koristila se za

za saniranje smrtonosne bolesti, lepre,

na Madagaskaru
četrdesetih godina prošlog veka.

Iako Centella raste širom sveta,

u Africi, u Aziji,

najbolja je ona sa Madagaskara,

jer sadrži tri ključna sastojka

koji su traženi u farmaciji

i kozmetičkim kompanijama.

U kozmetici se već koristi

u kremama za regeneraciju.

Postoji jedna stara izreka

da za svaku bolest postoji

biljka koja je leči.

Možda ne verujete u to.

Možda mislite da je to danas zastarelo,

jer su nauka i tehnologija moćne.

Možete smatrati Centellu za beznačajni,

skromni korov,

koji nam ne bi nedostajao
čak i ako bi nestao.

Ali i korov je važan.

Ono je biljka.

To je živa biološka laboratorija

koja možda već ima odgovore

na naša pitanja,

i moramo osigurati

njeno pravo na život.

Hvala.

(Aplauz)