Budite strastveni. Budite hrabri. Budite najbolji što možete biti.

Američka kongresmenka Gebi Gifords je 8. januara 20011, pretrpela hitac u glavu tokom susreta sa glasačima u svom rodnom gradu Tjuskonu u Arizoni. Njen suprug, astronaut Mark Keli je odmah doleteo kako bio pored nje. Tokom dirljivog razgovora sa Pet Mičel, ovaj par opisuje svoj život pre i nakon nesreće kao i svoju kampanju za odgovorno posedovanje oružja.

Pet Mičel: Taj dan,

8. januar 2011. je počeo sasvim obično.

Oboje ste radili posao koji volite.

Sretali ste se sa glasačima,

što ste, kao kongresmenka,

voleli da radite,

a Mark, vi ste se
sa zadovoljstvom pripremali

za sledeći spejs-šatl.

A tada je iznenada,
sve što ste planirali

ili očekivali u životu

nepovratno promenjeno zauvek.

Mark Keli: Da, neverovatno,

zapanjujuće je kako
sve može da se promeni

u deliću sekunde.

Ljudi toga nisu svesni.

Ja sigurno nisam bio toga svestan.

Tog subotnjeg jutra

sam primio taj užasan telefonski poziv

od Gebinog šefa Kabineta.

Ona nije imala puno informacija.

Samo je rekla: "Gebi je ustreljena".

Ja sam je pozvao nekoliko minuta kasnije

i zaista sam za momenat pomislio

da sam možda umislio
taj telefonski poziv.

Nazvao sam je
i ona mi je tada rekla

da je Gebi pogođena u glavu.

Od tog momenta nadalje,

znao sam da će naši životi
biti mnogo drugačiji.

PM: A kada ste stigli u bolnicu,

kakvu su vam prognozu dali
vezano za Gebino stanje

i da li ste mogli da
očekujete njen oporavak

i ukoliko jeste, u kojoj meri?

MK: Kada je u pitanju
rana od metka u glavi

i traumatološka povreda mozga

ne može vam se puno reći.

Svaka povreda je drugačija.
Nije predvidiva

kao što to može biti moždani udar,

koji je druga vrsta
traumatološke povrede mozga.

Tako da nisu znali koliko
će dugo Gebi biti u komi,

nisu znali kada će iz nje izaći

niti kakva će biti dalja prognoza.

Gebi, da li je vaš oporavak

bio pokušaj da kreirate novu Gebi Gifords

ili da iznova osvojite staru Gebi Gifords?

GG: Novu - bolju, jaču, snažniju.

(Aplauz)

MK: S tim u vezi,

kada pogledate fotografiju iza nas,

oporaviti se nakon takve povrede,

oporaviti se i biti snažan

i snažniji neko ikada ranije

je zaista teško.
Ne poznajem nikoga

ko je toliko snažan

kao moja divna supruga.
(Aplauz)

Koji su bili prvi znaci

da će oporavak biti ne samo moguć

već da ćete moći da
živite život sličan onome

koji ste vi i Gebi planirali?

MK: Pa, prvi znak za mene
je bio kada je Gebi,

još uvek gotovo bez svesti, učinila nešto

dok je ležala
na odeljenju intenzivne nege,

što je činila često kada bismo

recimo bili van kuće, u restoranu.

Skinula mi je prsten

i prebacivala ga sa jednog prsta na drugi,

i u tom momentu sam znao

da je ona još uvek tu.

PM: A bilo je i nekih reči.

Nije li vas u početku
iznenadila nekim rečima?

MK: Pa, u početku je bilo teško.
GB: Šta? Šta? Pile. Pile. Pile.

Da, to je bilo to.

Tokom prvog meseca to je bio

sav Gebin rečnik.

Ona, iz nekog razloga pati od afazije,

što je jezički poremećaj.

Ona se zakačila za reč "pile"

što nije najbolja ali
sigurno ni najgora reč.

(Smeh)

Zaista smo bili zabrinuti

jer je moglo biti mnogo gore od toga.

PM: Gebi, šta vam je bila
najveća prepreka

tokom oporavka?

GG: Govor. Stvarno teško. Stvarno.

MK: Da, s afazijom,
Gebi zna šta želi da kaže

ali ne može da to izgovori.

Ona sve razume,

ali joj je komunikacija jako otežana,

jer kada pogledate tu fotografiju,

deo mozga u kojem su
smešteni centri za komunikaciju

je na levoj strani glave

i upravo je tuda prošao metak.

PM: Znači vi morate da radite
jako opasnu stvar:

govorite u ime svoje supruge.

Tako je.

To bi mogla biti jedna od najopasnijih
stvari koje sam ikada radio.

Gebi, da li ste optimista

vezano za nastavak vašeg oporavka,

hod, govor,

sposobnost da pomerate ruku i nogu?

GG: Jesam.
To će biti dugačak i težak put

ali sam optimista.

PM: To je izgleda glavna osobina
Gebi Gifords,

zar ne?
(Aplauz)

MK: Gebi je uvek bila optimista.

Ona svakodnevno radi izuzetno naporno.

GG: Hodam na mojoj pokretnoj traci,

časovi španskog jezika, horne.

MK: To može samo moja žena -

da ste je poznavali pre povrede,

mogli biste ovo da razumete -

neko ko je bio povređen

i kome je toliko teško da komunicira

i ko radi sa logopedom,

i onda pre oko mesec dana kaže:

"Hoću da učim španski - ponovo."

PM: Hajde da bolje upoznamo

vašu suprugu, a ovo je bilo čak pre

nego što ste upoznali Gebi Gifords.

Ona je ovde na skuteru,

ali koliko shvatam,
ovo je vrlo blaga slika

onoga kakva je Gebi bila tokom odrastanja.

MK: Da, Gebi je vozila na moto trkama

Ovo je skuter, ali ona je imala,

zapravo još uvek ima BMW motocikl.

PM: Da li ga i dalje vozi?
MK: Pa, to je izazov

s obzirom da ne može
da pomera desnu ruku,

ali uz pomoc nečega što
ja znam, čičak trake,

možda ćemo uspeti da je
vratimo na motocikl,

pričvrstimo joj desnu ruku
čičak trakom za korman.

PM: Čini mi se da ćemo uskoro

videti tu fotografiju, Gebi.

Kada ste se upoznali, vi ste već odlučili

da svoj život posvetite državnoj službi.

Da idete u vojsku

i na kraju postanete astronaut.

Kad ste se sreli,

šta vas je kod Gebi privuklo?

MK: Pa, kada smo se upoznali,
što je, za čudo,

bilo poslednji put kada smo
bili u Vankuveru,

pre oko deset godina.
Upoznali smo se u Vankuveru,

na aerodromu,
tokom zajedničkog putovanja

u Kinu,

koje bih ja, sa mojim iskustvom

nazvao uzaludnim.

Gebi bi ga nazvala -
GG: Projektom prikupljanja činjenica.

MK: Ona je u to vreme bila senator

i mi smo se upoznali ovde na aerodromu,

pre putovanja u Kinu.

PM: Da li biste taj susret opisali

kao vrtlog ljubavi?

GG: Ne, ne, ne.

(Smeh)

Dobrim prijateljstvom.

MK: Da, mi smo bili
dobri prijatelji jako dugo.

GG: Da.
(Smeh)

MK: I onda me je, posle oko godinu dana,

pozvala na sastanak.

Gebi, gde smo išli?

GG: Kod osuđenih na smrt.

MK: Da, naš prvi sastanak je bio
sa zatvorenicima koji čekaju

izvršenje smrtne kazne u
zatvoru Florens u Arizoni,

što je bilo nešto izvan
Gebinog senatorskog reona.

Oni su radili na zakonskim propisima

koji su se odnosili na krivicu i kaznu

i smrtnu kaznu u Arizoni.

Nije uspela da pronađe nikoga
ko bi išao sa njom,

a ja sam rekao: "Naravno da želim
da idem kod osuđenih na smrt".

I eto, to je bio naš prvi sastanak.

Od tada smo zajedno.
GG: Da.

PM: Pa, to je moglo da doprinese

Gebinoj odluci da se uda za vas.

Na kraju krajeva, bili ste
spremni da tamo idete.

MK: Verovatno.

PM: Gebi, zašto ste poželeli
da se udate za Marka?

GG: Hmm, dobri prijatelji.
Najbolji prijatelji.

MK: Mi smo oduvek imali

vrlo poseban odnos.

Zajedno smo prošli
kroz mnogo toga

što je našu vezu samo osnažilo.
GG: Osnažilo.

PM: Kada ste se venčali, vi ste ipak

nastavili da vodite vrlo
nezavisne živote.

Zapravo, niste čak ni živeli zajedno.

MK: Mi smo imali "brak na daljinu"

U našem slučaju
u pitanju je bio Vašington,

Hjuston, Tuson.

Nekada bismo putovali u pravcu

kazaljke na satu, nekada obrnuto

u sva ta mesta,

i nismo zaista zajedno živeli

sve do tog subotnjeg jutra.

U roku od sat vremena,
nakon Gebinog ranjavanja

ja sam bio u avionu na putu ka Tusonu,

i to je bio momenat

u kojem se to promenilo.

PM: Gebi, vi ste se
kandidovali za Kongres

nakon što ste bili senator

i služili ste u Kongresu šest godina.

Šta vam se, radeći u Kongresu,

najviše dopalo?

GG: Brz ritam. Brz ritam.

PM: Pa, tako ste vi to radili.
GG: Da, da. Brz ritam.

PM: Nisam sigurna da bi ljudi
to baš tako opisali.

(Smeh)

MK: Da, znate, zakonodavstvo je često

strahovito sporo,

ali moja supruga i mnogi drugi

kongresmeni koje poznajem

rade izuzetno naporno.

Gebi je jurila unaokolo kao luda,

nikada nije uzimala slobodan dan,

možda pola dana mesečno,

i radila je tokom svakog
svog budnog momenta,

i ona je zaista cvetala radeći,

i još uvek je tako.
GG: Da, da.

PM: Ugrađuje solarne ploče
na vrhu kuće,

moram da primetim.

Nakon tragičnog događaja,
Mark, vi ste odlučili

da se povučete

sa svog posla astronauta,

iako ste trebali da letite

na sledećoj svemirskoj misiji.

Svi, uključujući i Gebi,

su vas nagovarali da se vratite,

što ste na kraju i uradili.

MK: Na neki način. Dan nakon
što je Gebi povređena,

pozvao sam svog šefa,
glavnog astronauta,

dr Pegi Vitson, i rekao:

"Pegi, znam da polećem u kosmos

za tri meseca.

Gebi je u komi. Ja sam u Tusonu.

Moraš da mi pronađeš zamenu".

Tako da nisam dao ostavku na
mesto astronauta

ali sam se povukao sa svog posla
i oni su mi našli zamenu.

Oko dva meseca kasnije,

pokrenuo sam povratak na posao,

što je nešto,

znate, kada postanete primarni staratelj,

a neki od prisutnih

su sigurno bili u toj poziciji,

to je zahtevna uloga,
ali u nekom momentu

morate da odlučite
kada ćete se vratiti svom životu.

U to vreme nisam mogao da pitam Gebi

da li je želela da ponovo
letim u spejs šatlu.

Ali sam znao da je ona bila -
GG: Da. Da. Da.

MK: Ona je pružala najveću
podršku mojoj karijeri

i znao sam da činim pravu stvar.

PM: Ipak, Mark, pokušavam da zamislim,

kako je to bilo, otići na zadatak,

pretpostavljamo bezbedan,
ali tu nema garancija,

i znati da je Gebi -

MK: Ne samo da je još uvek
bila u bolnici,

tokom trećeg dana tog leta

dok sam se ja doslovno

sastajao sa svemirskom stanicom,

tu se dve letelice kreću
brzinom od 28.000 km/h,

ja sam pilotirao, gledao kroz prozor

okružen gomilom kompjutera,

a Gebi je bila na operaciji mozga.

Baš u to vreme je imala
poslednju operaciju

kojom je deo lobanje,

koji su joj izvadili na dan ranjavanja

zamenjen protezom, koja joj pokriva
čitavu stranu glave.

Ukoliko biste došli u naš dom,

u našu kuću u Tusonu, po prvi put,

Gebi bi otišla do zamrzivača

i izvadila plastičnu kutiju

u kojoj se nalazi deo njene lobanje.
(Smeh)

GG: Prave lobanje.
MK: Što ponekad prestravi ljude.

PM: To je za predjelo ili dezert?

MK: Pa, pokrene razgovor.

PM: Bilo je puno govora oko

nečega što ste vi, Gebi, uradili
nakon Markovog leta.

Morali ste da načinite
još jedan akt hrabrosti,

Kongres je bio blokiran, ponovo,

i vi ste izašli
iz centra za rehabilitaciju,

otišli u Vašington

kako biste mogli da odete u Dom,

teško mi je i da govorim o tome,

i tamo glasate, što je mogao biti

odlučujući glas.

GG: Stopa zaduženja. Stopa zaduženja.

MK: Da, to glasanje je bilo

oko pet meseci nakon Gebine povrede,

i ona je donela hrabru odluku da se vrati.

To je bilo vrlo kontraverzno glasanje,

ali ona je želela da bude tamo

i da se njen glas čuje još jednom.

PM: Nakon toga se povukla

i započela vrlo spor

i težak oporavak.

Kako izgleda vaš svakodnevni život?

MK: Pa, ovo je Gebin pas pomoćnik Nelson.

GG: Nelson.

MK: Nov član naše porodice.
GG: Da, da.

MK: Dobili smo ga od -

GG: Zatvor. Ubistvo.
MK: Dobro smo povezani

sa zatvorima, očito.
(Smeh)

Nelson je došao iz zatvora,

odgajila ga je ubica iz Masačusetsa.

Ali odlično je obučila ovog psa.

On je fantastičan pas pomoćnik.

PM: I Gebi, šta ste naučili
iz sopstvenog iskustva

tokom proteklih nekoliko godina?

MK: Da, šta si naučila?
GG: Dublje, dublje.

PM: Vaš odnos je produbljen.

Mora biti. Sada ste stalno zajedno.

MK: Mislim i da si zahvalna, zar ne?

GG: Zahvalna.

PM: Ovo je fotografija
sa porodičnog okupljanja,

ove fotografije mi se
sviđaju jer pokazuju

Gebin i Markov sadašnji odnos.

Gebi, a vi ga uvek iznova opisujete

kao produbljen na tako mnogo nivoa.
Zar ne?

MK: Mislim da porodična tragedija

zbližava ljude.

Ovde gledamo kako spejs šatl

leti iznad Tusona,

spejs šatl Endever,

čiji sam komandant bio tokom
njegovog poslednjeg leta,

a tada na svom poslednjem letu
na leđima boinga 747

na putu ka Los Anđelesu.
Ljudi iz NASA-e su bili

ljubazni da ga pošalju
na let iznad Tusona.

PM: Vas dvoje ste, naravno,

izloženi izazovima

sporog i teškog oporavka,

Gebi, kako uspevate da održite

optimizam i pozitivan ugao gledanja?

GG: Želim da poboljšam svet.

(Aplauz)

PM: To i činite

iako vaš oporavak mora da ostane

prioritet za oboje.

Vi ste ljudi koji su služili

svojoj zemlji
i koji nastavljaju da to čine

sa novom inicijativom i svrhom.

Gebi, šta imate sada u planu?

GG: Amerikanci za odgovorna rešenja.

MK: To je naš politički akcioni komitet

kojim pokušavamo da
privolimo članove Kongresa

da se ozbiljnije pozabave
oružanim nasiljem u zemlji

i da pokušaju

da usvoje neke razumne zakone.

GG: Da. Da.
(Aplauz)

MK: Znate, oružano nasilje je
na nas uticalo vrlo lično,

ali nije nas pokrenulo
ono što se desilo Gebi.

Pokrenulo nas je ubistvo
20 đaka prvaka

i dece iz zabavišta u
Njutaunu u Konektikatu,

i reakcija koju smo nakon toga videli

gde - pa, pogledajmo
šta se do sada dogodilo.

Do sada smo kao nacija reagovali,

uglavnom ne čineći ništa.

Mi pokušavamo da to promenimo.

PM: Bilo je 11 masovnih pucnjava

od Njutauna,

po jedna škola nedeljno, tokom
prva dva meseca prošle godine.

Šta to vi činite drugačije

od drugih napora da se izbalansira

pravo na posedovanje oružja
sa odgovornošću?

MK: Mi posedujemo oružje
i podržavamo to pravo.

U isto vreme, moramo da učinimo
sve u našoj moći

da oružje ne dospe u ruke kriminalaca

i opasnih mentalnih bolesnika.

To nije previše teško.

Ovaj problem je, kao i mnogi drugi,

ispolitizovan i doveo do podela,

i mi pokušavamo da unesemo ravnotežu

u raspravu u Vašingtonu.

PM: Hvala vam oboma na tom naporu.

I ne iznenađujuće za ovu hrabru ženu

sa avanturističkim duhom,

vi nastavljate da sebi postavljate izazove

koji, kako se čini idu do neba.

Želim da pokažem ovaj snimak

vaše najnovije avanture.

Pogledajte Gebi.

MK: To je bilo pre nekoliko meseci.

(Video) MK: Jesi li dobro? Odlično ti ide.
GG: Da, predivno je. Hvala ti.

Super. Sjajno. O, hvala ti.

Planine, predivne planine.

(Aplauz)

Samo da dodam da
je jedan od momaka

sa kojima je Gebi tog dana skakala

bio iz mornaričkih Foka.

Gebi ga je upoznala u Avganistanu

gde je bio povređen u borbi,

i kojem je zaista bilo teško.

Gebi ga je posetila

kada je bio u Betezdi

i prolazio kroz vrlo težak period.

Počeo je da se bolje oseća,

nekoliko meseci kasnije je
Gebi nastradala

i tada je on pomogao njoj

dok je bila u bolnici u Hjustonu.

Tako da imaju jako, jako lep odnos.

GG: Da.

PM: Kakav divan momenat.

Pošto je ovo TED pozornica,

Gebi, znam da ste radili jako naporno

na osmišljavanju ideja koje želite

da prenesete ovoj publici.

GG: Hvala vam.

Zdravo svima.

Hvala što ste nas pozvali.

Ovo je bio dug i naporan put,

ali se oporavljam.

Naporno radim,

puno terapije - logoped,

fizikalna terapija i joga.

Ali moj duh je snažan kao i uvek.

Još uvek se borim da poboljšam svet,

to možete i vi.

Uključite se u život svoje zajednice,

Budite vođa. Budite primer.

Budite strastveni, budite hrabri,

budite najbolji što mozete.
Puno vam hvala.

(Aplauz)

MK: Hvala vam.
GG: Hvala vam.

(Aplauz)

MK: Hvala vam svima.
GG: Zbogom. (Aplauz)