Mislite da je vaš imejl privatan? Razmislite još jednom

Slanje imejla je poput slanja razglednice, kako kaže naučnik Endi Jen u ovom provokativnom govoru - svako može da ga pročita. Ipak, postoji enkripcija, tehnologija koja štiti privatnost komunikacije mejlom. Samo što je do sada bila teška za instaliranje i komplikovana za korišćenje. Jen nam prikazuje demonstraciju programa za imejl koji je osmslio sa kolegama na CERN-u i tvrdi da se enkripcija može pojednostaviti do te tačke da postaje podrazumevana i da svima nudi istinsku privatnost u mejlovima.

Svetsku mrežu su stvorili naučnici u
u CERN-u pre 25 godina.

Od tada nam je internet promenio
način komunikacije,

način poslovanja, način života.

Ideje koje su stvorile

Gugl, Fejsbuk, Tviter i ostalo,

u mnogome su promenile naše živote,

i zaista su korisne,
jer je društvo sada povezanije.

Međutim, postoje i mnogi nedostaci.

Danas, prosečan čovek
ima zapanjujuću količinu

ličnih informacija na internetu,

uključujući i svaki status na Fejsbuku,

svaku pretragu na Guglu,

svaki imejl.

Mnogi će pomisliti:

pa nema ništa lošeg u jednom imejlu.

Ali ako uzmemo godišnju količinu imejlova

ili imejlove tokom celog života,

zbirno, to mnogo govori.

To govori gde smo bili, koga smo upoznali,

čak i to o čemu razmišljamo.

Najstrašnije je to što naši podaci
ostaju zauvek,

pa vas mogu nadživeti.

Desilo se to da smo izgubili
kontrolu nad podacima,

a izgubili smo i privatnost.

Sada, na dvadesetpetogodišnjicu
svetske mreže,

važno je da na trenutak zastanemo

i razmislimo o posledicama.

Zaista.

Da, izgubili smo privatnost,

ali smo izgubili i sam pojam privatnosti.

Kada razmišljate o tome,

većina se seti života pre interneta,

a danas je tu nova generacija,

koja se od malena uči da
sve deli na internetu,

i ova generacija se neće sećati vremena
kada su podaci bili privatni.

Ako nastavimo ovim putem, za 20 godina

sama reč "privatnost" će imati sasvim
drugačije značenje

od onoga što nama znači.

Vreme je da stanemo i razmislimo

možemo li da učinimo nešto u vezi sa tim.

Verujem da možemo.

Hajde da pogledamo najrašireniji oblik
komunikacije danas:

imejl.

Pre pronalaska imejla,
uglavnom smo pisali pisma,

i to je bilo skroz jednostavno.

Prvo biste poruku napisali
na parčetu papira,

zatim biste je stavili
u zapečaćen koverat

pa biste je poslali

pošto stavite markicu i adresu.

Nažalost danas,

kada šaljemo imejl,
mi ne šaljemo pismo.

Ono što šaljemo je,
u stvari, razglednica,

u tom smislu, da svako ko je vidi

od momenta kada ona napusti vaš računar
i stigne do primaoca,

može da pročita njen sadržaj.

Neko vreme je već poznato rešenje
ovog problema

a ima još mnogo pokušaja da se on reši.

Najosnovnije rešenje
je upotreba enkripcije,

i ideja je prilično jednostavna.

Prvo, šifrirate vezu između

vašeg računara i imejl servera.

Zatim šifrirate podatak koji
stiže na server.

Ali tu postoji problem:

serveri takođe imaju ključ za šifru,

vi u stvari imate ogroman katanac
i pored samog njega ključ.

I ne samo to, već svaka vlada
može zakonski da traži

i da dobije ključ vašeg podatka,

a da toga niste ni svesni.

Ovaj problem u principu rešavamo lako:

svakom date svoj ključ

i onda se uverite da server nema ključeve.

Ovo ima smisla, zar ne?

Pitanje je, zašto se ovo
dosad nije radilo?

Kada razmišljamo o tome, vidimo

da se poslovni model današnjeg interneta

ne podudara sa privatnošću.

Pogledajte samo najveća imena na mreži

i videćete da reklamiranje igra
ogromnu ulogu.

Samo ove godine reklamiranje iznosi
137 milijardi dolara,

i da bi nam optimizirali
prikazane reklame,

kompanije moraju da znaju o nama sve.

Treba da znaju gde živimo,

koliko imamo godina,
šta volimo a šta ne volimo

i još mnogo toga,
čega mogu da se dokopaju.

Kada razmišljate o ovome,

do ovih informacija se najlakše dolazi
napadom na našu privatnost.

Zato nam ove kompanije
neće pružiti privatnost.

Ako želimo privatnost na internetu,

moramo se sami izboriti za to.

Tokom mnogo godina, što se tiče imejla,

jedino rešenje je bilo takozvano PGP,

prilično komplikovano i dostupno samo
poznavaocima tehnologije.

Evo dijagrama koji prikazuje proces

šifrovanja i dešifrovanja poruka.

Nepotrebno je reći da ovo
nije za svakoga,

ovo i jeste deo problema,

jer u komunikaciji

morate imati i drugu stranu.

PGP je dobro zamišljen,

ali ko se u to ne razume,

ne postoji mogućnost
za privatnu komunikaciju.

Ovo je problem koji moramo da rešimo.

Jedini način za onlajn privatnost je

da se ceo svet uključi,

a to je moguće samo ako
srušimo prepreku za ulaz.

Ovo je jedini ključni izazov za
tehnološku zajednicu.

Moramo raditi na tome da privatnost
bude pristupačnija.

Prošlog leta, kada se pojavila priča
o Edvardu Snoudenu,

sa nekoliko kolega sam pokušao da vidim
da li bismo mi uspeli u ovome.

U to vreme smo radili u Evropskoj
organizaciji za nuklearna istraživanja,

u najvećem sudaraču čestica,
gde se sudaraju protoni.

Svi smo bili naučnici,
koristili smo naučnu kreativnost,

pa smo stvorili vrlo kreativni naziv
za naš projekat:

ProtonMejl.
(Smeh)

Danas se mnogo toga pokreće iz garaža

ili podruma.

Mi smo se malo razlikovali.

Mi smo počeli u kantini CERN-a,

što je sjajno,

jer smo imali dovoljno hrane i vode.

Još bolje je to što svakog dana

između 12 i 14 sati, besplatno se nalazimo

sa nekoliko hiljada naučnika i inženjera,

koji znaju odgovor na sve.

U ovakvom okruženju smo počeli da radimo.

Ono što želimo je da vaš imejl

pretvorimo u nešto što liči na ovo,

a još važnije je
da to želimo da uradimo tako

da vi to ni ne primetite.

Za ovo nam treba kombinacija tehnologije

i dizajna.

Kako ćemo uraditi tako nešto?

Verovatno je dobra ideja
ne staviti ključ na server.

Generišemo ključ za šifru
na vašem računaru,

ne samo jedan, već par ključeva,

tako da ima jedan privatni RSA ključ
i jedan javni RSA ključ,

i oni su matematički povezani.

Hajde da pogledamo kako to radi

kada više ljudi komunicira.

Tu su Bob i Alis, koji žele da
komuniciraju privatno.

Ključni izazov je da prenesemo
Bobovu poruku

do Elis, tako da server
ne može da je pročita.

Moramo da je šifriramo

pre nego što poruka napusti
Bobov kompjuter,

trik je u tome, da je šifriramo koristeći
Alisin javni ključ.

Ovaj šifrirani podatak je poslat Alis
preko servera,

i pošto je poruka šifrirana upotrebom
Alisinog javnog ključa,

jedini ključ koji može da je dešifruje
pripada Alis

i ispada da je Alis jedina osoba
koja ima ključ.

Sada smo postigli cilj, prosledili smo

poruku od Boba za Alis,

a da server nije mogao da pročita.

Ovo je, u stvari, pojednostavljena slika.

Stvarnost je mnogo komplikovanija

i potrebno je mnogo softvera
koji izgleda ovako.

To je zapravo ključni izazov dizajna -

kako da se izborimo sa složenošću,
sa svim softverom,

i da ga primenimo tako da ga
korisnik ne vidi.

Mislim da je ProtonMejl blizu rešenja.

Hajde da vidimo to u praksi.

Evo, opet su tu Bob i Alis,

koji žele bezbedno da komuniciraju.

Otvore nalog na ProtonMejlu,

što je jednostavno i traje
nekolio trenutaka,

a šifriranje i generisanje ključeva

se dešava automatski u pozadini

dok Bob kreira svoj nalog.

Kada je nalog gotov, on samo
klikne na pisanje nove poruke

i može da piše imejl kao danas.

On popuni podatke

i posle toga samo klikne "šalji",

i bez razumevanja kriptografije,

ne radeći ništa drugačije od onog
kako danas piše imejl,

Bob je sada poslao šifrovanu poruku.

Ovo je samo prvi korak,

ali on pokazuje da sa tehnologijom
koja se poboljšava,

privatnost ne mora biti teška,
ne mora da remeti.

Ako promenimo cilj sa uvećavanja
zarade od oglasa na zaštitu podataka,

ovo možemo načiniti dostupnim.

Sada se svi verovatno pitaju,

u redu, zaštita privatnosti
je sjajan cilj,

ali možete li zapravo da uradite ovo

bez hrpe novca koji se dobija od reklama?

Mislim da je odgovor zapravo da,

jer smo danas stigli do tačke

gde ljudi širom sveta zaista razumeju
koliko je privatnost bitna,

a kada imate to, sve je moguće.

Početkom ove godine,

Protonmejl je imao toliko korisnika
da nam je nestalo sredstava,

a kada se ovo desilo,
zajednica naših korisnika se udružila

i donirala pola miliona dolara.

Ovo je samo primer toga
šta može da se desi

kada spojite zajednicu
sa istim ciljem.

Takođe možemo pokrenuti svet.

Ovog trenutka

imamo četvrt miliona ljudi
koji su se prijavili za Protonmejl

i ovi ljudi su od svuda

i ovo zapravo pokazuje da privatnost

nije samo pitanje Amerikanaca
ili Evropljana,

to je globalni problem
koji utiče na sve nas.

To je nešto na šta ćemo zaista morati
da obratimo pažnju u budućnosti.

Šta moramo da uradimo
da bismo rešili ovaj problem?

Pre svega,

moramo da podržimo drugačiji
poslovni model za internet,

model koji se ne oslanja potpuno
na reklame

kako bi zarađivao i rastao.

Zapravo moramo da izgradimo nov internet,

gde su najbitniji naša privatnost
i mogućnost kontrolisanja naših podataka.

Ali još je bitnije

da izgradimo internet
gde privatnost više nije opcija

već se podrazumeva.

Sa Protonmejlom smo načinili prvi korak,

ali ovo je samo prvi korak
na veoma dugom putovanju.

Dobre vesti mogu da podelim
danas sa vama,

uzbudljive vesti su to
da ne putujemo sami.

Pokret za zaštitu privatnosti
i slobode na internetu

zaista dobija zamah

i danas postoji desetine projekata
širom sveta

gde ljudi rade zajedno
kako bi unapredili našu privatnost.

Ovi projekti štite razne stvari,
od četovanja do komunikacija glasom,

skladištenja podataka,
pretraga na internetu,

surfovanje na internetu
i mnoge druge stvari.

Ovi projekti nisu finansirani
milijardama dolara od reklama

već ih zaista podržavaju ljudi,

od privatnih pojedinaca poput mene i vas,
širom sveta.

Ovo je zaista bitno,
jer privatnost na kraju

zavisi od svakog od nas pojedinačno

i moramo da je zaštitimo sada
jer su naši podaci na internetu

više od skupa nula i jedinica.

To je puno više od toga.

To su naši životi, lične priče,

prijatelji, porodice,

i na mnoge načine, naše nade i težnje.

Moramo sada da uložimo vreme
da istinski zaštitimo svoje pravo

da ovo delimo samo sa ljudima
sa kojima to želimo

jer bez ovoga jednostavno ne možemo
da imamo slobodno društvo

Sada je vreme da kolektivno
ustanemo i kažemo:

da želimo da živimo u svetu
sa privatnošću na internetu

i da, zajedno možemo raditi na tome
da ovu viziju pretvorimo u stvarnost.

Hvala vam.

(Aplauz)