Ljubavi i laži svitaca

Biolog Sara Luis je provela poslednjih 20 godina otkrivajući magiju i čudesnost svitaca. U ovom šarmantnom govoru, ona nam govori kako i zašto su tvrdokrilci stvorili svoje tihe varnice, šta se dešava kada dva svica imaju seksualni odnos, i zašto je jedna grupa ženki poznata kao svitac vampir. (Nije prijatno.) Otkrijte još iznenađujućih činjenica o svicima u beleškama Luisove, ispod.

Kao naučnik, a takođe i kao ljudsko biće,

nastojala sam da učinim sebe

prijemčivom za čuda.

Mislim da je Džejson Vebli
sinoć to nazvao

"potajno planirati
da postaneš deo magije".

Zato je sreća da mi moja karijera biologa

dozvoljava da zaronim duboko u živote

nekih zaista čudesnih stvorenja

koja dele našu planetu:

svitaca.

Sad, za mnoge od vas, znam da svici

mogu prizvati neke zaista sjajne uspomene:

iz detinjstva, letnjeg doba,

čak i drugih TED govora.

Možda nečeg kao što je ovo.

Moja očaranost svetom svitaca

je započela kada sam bila
na postdiplomskim studijama.

Jedne večeri, sedela sam
u svom dvorištvu iza kuće

u Severnoj Karolini,

i iznenada, te neme iskre

se pojaviše svuda oko mene,

i počeh da se pitam:

kako ova stvorenja proizvode svetlo,

i šta je sa svim ovim blještanjem?

Da li oni razgovaraju međusobno?

I šta se događa nakon što se svetla ugase?

Imala sam dovoljno sreće da odgovorim

na neka od ovih pitanja

dok sam istraživala ovaj noćni svet.

Ako ste ikada videli

ili čuli za svice,

znaćete onda kako mogu magično
transformisati

naš svakodnevni pejzaž u nešto

eterično i van ovog sveta,

i ovo se dešava širom zemljine kugle,

kao na ovoj padini planina Smoki

koju sam gledala kako se pretvara
u žive slapove svetla

jezivim sjajem ovih plavih svitaca duhova,

ili na reci pokraj ulice koju sam posetila
u Japanu

dok je rađala spore, lebdeće bljeske

ovih Gendži svitaca,

ili u Maleziji, mangrov drveće

koje sam posmatrala kako cveta noćima,

ne cvetovima,

već svetlima hiljada - (Blip! Blip!) -
svitaca,

koji svi trepću zajedno

u zadivljujućoj sinhroniji.

Ovi svetlosni pejzaži

me još uvek ispunjavaju čuđenjem,

i održavaju me povezanom sa magijom

prirodnog sveta.

Smatram naverovatnim da su ih stvorili

ovi sićušni insekti.

Sami po sebi, svici su šarmantni.

Oni su harizmatični.

Veličani su u umetnosti

i poeziji vekovima.

Dok sam putovala svetom,

sretala sam mnoge pažljive ljude

koji su mi rekli da je bog
postavio svice na Zemlju

da bi ljudi uživali.

Druga stvorenja mogu takođe
uživati u njima.

Smatram da su ovi ljupki insekti
zaista čudesni

jer tako prelepo obasjavaju

kreativnu improvizaciju evolucije.

Oblikovale su ih dve moćne

evolucione sile:

prirodna selekcija, borba za opstanak,

i seksualna selekcija,

borba za mogućnost razmnožavanja.

Kao zavisniku od svitaca,
poslednjih 20 godina

je bilo prilično uzbudjiva vožnja.

Zajedno sa svojim studentima
na Univerzitetu Tafts

i drugim kolegama,

došli smo do mnogih novih otkrića
o svicima:

njihovom udvaranju i seksualnim životima,

njihovoj izdaji i ubistvu.

Danas bih želela da podelim sa vama

samo par priča o onome
što smo doneli sa sobom

sa naših zajedničkih avantura

iz ovog skrivenog sveta.

Svici pripadaju veoma lepoj

i raznolikoj grupi insekata,
tvrdokrilcima.

Širom sveta, postoji
više od 2000 vrsta svitaca,

i one su razvile znatno različite

signale udvaranja,

odnosno, različite načine za pronalaženje
i privlačenje partnera.

Pre oko 150 miliona godina,

prvi svici su verovatno izgledali ovako.

Oni su leteli za vreme dana

i nisu svetleli.

Umesto toga, mužjaci su koristili
svoje fantastične antene

kako bi nanjušili mirise
koje su odavale njihove ženke.

Kod drugih svitaca, samo ženke
su te koje svetle.

One su privlačno krupnije i bez krila,

pa se svake noći penju na uzvišenja

i blistavo sijaju satima

kako bi privukle svoje leteće
ali nesvetleće mužjake.

Kod nekih drugih svitaca, oba pola

koriste brze, sjajne bleske
da bi pronašle svoje partnere.

Ovde u Severnoj Americi,

imamo više od 100 različitih vrsta svitaca

koji imaju izuzetnu sposobnost
da zrače energiju

iz svojih tela

u obliku svetla.

Kako oni to čine?

To deluje sasvim čarobno,

ali ovi bioluminescentni signali

proističu iz pažljivo orkestriranih
hemijskih reakcija

koje se dešavaju unutar svetiljke svica.

Glavna zvezda je enzim
koji se zove luciferaza,

koji je tokom evolucije

shvatio kako da obavije svoje malene grane

oko još manjeg molekula zvanog luciferin,

toliko se uzbuđujući u tom procesu

da čak odaje svetlo.

Neverovatno.

Ali kako su ova sjajna svetla

mogla koristiti nekom proto-svicu?

Da bismo odgovorili na ovo pitanje,

moramo da okrenemo unazad
porodični album do bebinih slika.

Svici potpuno preosmišljavaju
svoja tela dok odrastaju.

Oni provode veliku većinu svog života,

do dve godine,

u ovom obliku larve.

Njihov glavni cilj ovde,
kao mojim tinejdžerima,

je da jedu i rastu.

A svetlo svitaca je prvo nastalo

kod ovih mladih.

Svaka larva svitaca može da zasvetli,

čak i kada njihovi odrasli ne mogu.

Ali šta je svrha

tolike upadljivosti?

Pa, znamo da ovi mladi

prave hemikalije gadnog ukusa

koje im pomažu da prežive svoje
produženo detinjstvo,

tako da mislimo da su se ova svetla
najpre razvila kao upozorenje,

neonski znak koji kaže:
"Otrovno! Drži se podalje!"

bilo kojim nameračenim predatorima.

Bilo je potrebno mnogo miliona godina
pre nego što su

ova blistava svetla

evoluirala u sredstvo
pametne komunikacije

koje se može koristiti ne samo
za odbijanje potencijalnih predatora

već i za privlačenje
potencijalnih partnera.

Sada vođeni seksualnom selekcijom,

neki odrasli svici

kao što je ovaj ponosni mužjak,

razvili su novu blistavu svetiljku
koja svetli u mraku

i koja će im omogućiti
da dovedu udvaranje

na potpuno novi nivo.

Ovi odrasli žive svega nekoliko nedelja,

i jednoumno su fokusirani na seks,

odnosno, na prenošenje svojih gena

na sledeću generaciju svitaca.

Možemo pratiti ovog mužjaka u polju

dok se priključuje stotinama
drugih mužjaka

koji pokazuju svoje nove signale
za udvaranje.

Neverovatno je kad razmislite
da su svetlosni prikazi

kojima se divimo

ovde i u stvari svuda širom sveta,

zapravo neme ljubavne pesme

mužjaka svitaca.

Oni lete i blješte od sveg srca.

Još uvek to smatram veoma romantičnim.

Ali u međuvremenu, gde su sve ženke?

Pa, one se izležavaju ispod

preispitujući svoje opcije.

One imaju mnoštvo mužjaka
koje mogu odabrati,

i za ove ženke se ispostavilo
da su veoma probirljive.

Kada ženka vidi bljesak

od naročito privlačnog mužjaka,

uperiće svoju svetiljku u njegovom pravcu,

i uzvratiti mu bljeskom.

To je njen znak za "dođi ovamo".

Tako on leti bliže i ponovo zasvetli.

Ako joj se još uvek sviđa,
započeće razgovor.

Ova stvorenja saopštavaju svoju ljubav

jezikom svetla.

Dakle šta tačno ove ženke smatraju
da je seksi?

Odlučili smo da sprovedemo anketu svitaca

kako bismo to saznali.

Kada smo testirali ženke koristeći
trepereća LED svetla,

otkrili smo da preferiraju mužjake

koji im daju dugotrajnije bljeske.

(Smeh) (Aplauz)

Znam da se pitate,

šta daje mužjacima njihovu
seksualnu privlačnost?

Sada možemo da vidimo

šta se dešava kada se svetla ugase.

Prva stvar koju smo otkrili

je da kada se jedom mužjak i ženka
spoje ovako,

oni ostaju zajedno čitave noći,

i kada smo pogledali unutra

da vidimo šta bi moglo da se dešava,

otkrili smo iznenađujuć novi preokret

u seksu svitaca.

Dok se pare,

mužjak je okupiran dajući ženki

ne samo svoju spermu

već takođe i paket pun hranljivih materija

zvani svadbeni poklon.

Možemo uveličati da pogledamo bliže

ovaj par koji se pari.

Možemo zaista videti poklon -

ovde je prikazan crvenom bojom -

dok se prenosi od mužjaka do ženke.

Ono što čini ovaj poklon tako dragocenim

jeste to što je pun proteinima

koje će ženka koristiti
da obezbedi svoja jaja.

Zato ženke drže na oku ovu nagradu

dok odmeravaju potencijalne partnere.

Otkrili smo da ženke koriste
muške blještave signale

kako bi predvidele koji mužjaci

imaju najveće poklone u ponudi,

jer ovaj dragulj pomaže ženki
da nosi više jaja

i na kraju iznese više sopstvenih potomaka

u narednu generaciju.

[Mračna strana svitaca]

Tako da nije sve med i mleko.

Romansa svitaca je rizična.

Najvećim delom, ovi odrasli svici

ne budu pojedeni jer kao i njihovi mladi

mogu da proizvode otrove koji su odbojni

za ptice i druge insektojede,

ali u nekom trenutku,

jedna određena grupa svitaca

je nekako izgubila metabolički aparat

koji je neophodan za proizvodnju
sopstvenih zaštitnih otrova.

Ova evoluciona greška,

koju je otkrio moj kolega Tom Ajsner,

je naterala ove svice

da odvedu svoja jarka svetla u noć

sa podmuklim namerama.

Nazvane "fatalnim ženama"

od strane Džima Lojda, drugog kolege,

ove ženke su otkrile kako da nišane

mužjake drugih vrsta svitaca.

Lov počinje sa predatorom -

prikazana je ovde u donjem levom uglu -

gde sedi tiho

i prisluškuje razgovor udvaranja

plena na koji se ustremila,

i evo kako to može da ide.

Prvo mužjak žrtva bljesne:
"Da li me voliš?"

Njegova ženka odgovara: "Možda."

Zatim on bljesne ponovo.

Ali ovog puta, predator ušunja odgovor

koji mudro oponaša tačno ono
što je druga ženka upravo rekla.

Ona ne traži ljubav: ona traži otrove.

Ako je dobra, može da namami
ovog mužjaka dovoljno blizu

da se pruži do njega i zgrabi ga,

a on nije samo lagana užina.

Tokom narednog sata, ona polako

izvlači krv iz ovog mužjaka

ostavljajući za sobom samo nešto
krvavih ostataka.

Nesposobne da prave sopstvene otrove,

ove ženke pribegavaju ispijanju krvi

drugih svitaca da bi dobile
ove zaštitne hemikalije.

Dakle, eto svica vampira,

kojeg vam je omogućila prirodna selekcija.

[Svici koji nestaju]

Još uvek imamo dosta toga
da naučimo o svicima,

ali izgleda da će mnoge priče
ostati neispričane,

jer širom sveta, populacije svitaca

se gase.

Glavni krivac: gubitak staništa.

Gotovo svuda, polja i šume,

mangrovi i livade koje su svicima
potrebne da bi preživeli,

povlače se pred razvojem i širenjem.

Evo drugog problema: pobedili smo tamu,

ali u tom procesu, rasipamo
toliko dodatne svetlosti u noć

da to razara živote drugih stvorenja,

a svici su naročito osetljivi
na svetlosno zagađenje

jer čini nejasnim signale

koje oni koriste kako bi pronašli
svoje partnere.

Da li su nam zaista potrebni svici?

Na kraju krajeva, oni su samo jedan delić

Zemljine bioraznolikosti.

Ipak, svaki put kada je vrsta izgubljena,

to je kao gašenje sobe pune sveća

jedne po jedne.

Možda ne primetite

kada prvih nekoliko plamenova istrepere,

ali na kraju, ostali ste
da sedite u mraku.

Dok zajednički radimo da kreiramo
budućnost planete,

nadam se da možemo naći način

da održimo sijanje
ovih blještavih svetala.

Hvala vam.

(Aplauz)