Прашина на крају универзума | Дарко Доневски | TEDxVršac
-
0:10 - 0:16Замислите да је овај наш назив, TEDxVršac,
једна временска скала развоја свемира. -
0:17 - 0:21Овде где је слово „т“,
ту се налазио Велики прасак, -
0:21 - 0:25за који данас знамо да се десио
пре тачно 14 милијарди година. -
0:25 - 0:30Овде где је слово „е“
почеле су да се формирају прве звезде. -
0:30 - 0:34То је било неких 300-400 хиљада година
после Великог праска. -
0:35 - 0:39А овде где је слово „ц“, то смо ми данас,
овде у Вршцу, на TEDx конференцији. -
0:40 - 0:44Прашина која се формирала
први пут у космосу -
0:45 - 0:49требало би да постоји негде
између слова „е“ и слова „д“. -
0:49 - 0:53Међутим, ми данас не знамо тачно
где је она створена. -
0:54 - 0:57Зашто је потребно
да знамо где су формиране -
0:57 - 1:00те мајушне честице прашине
у далеком космосу? -
1:01 - 1:02Одговор је једноставан -
-
1:03 - 1:06морамо да знамо
да бисмо знали где је почео живот. -
1:07 - 1:10Оно што данас знамо о космосу
то је да њега чини -
1:10 - 1:13свега четири процента видљиве материје.
-
1:14 - 1:17Када кажемо „видљива материја“,
то је ово што видимо око себе; -
1:17 - 1:21то смо ми, то је ово светло овде,
ове лампе, то је овај простор. -
1:22 - 1:25Деведесет и шест процената
свемира је невидљиво. -
1:25 - 1:27Не можемо да га видимо голим оком.
-
1:28 - 1:31Научници за то данас кажу
да је то нека тамна материја. -
1:32 - 1:34У оних четири процента,
-
1:35 - 1:40један мали део тих четири процента
су и честице прашине. -
1:40 - 1:43Прашина која је настала
од ових првих звезда, -
1:43 - 1:45које су се формирале
ту негде код слова „е“ -
1:46 - 1:51и у неким цикличним процесима
избацивале некакве хемијске елементе -
1:51 - 1:53састављене од атома,
-
1:53 - 1:57који су се докотрљали тим великим
космичким вакуумом до дана данашњег -
1:57 - 2:01и створили људе који смо ми данас -
комплексна бића. -
2:04 - 2:08Слика са леве стране овог слајда
је чувена Ван Гогова слика „Starry night“. -
2:08 - 2:12Ван Гог је насликао
ову слику 1889. године, -
2:12 - 2:14што значи пре 130 година.
-
2:16 - 2:19Да ли можда неко зна ко је насликао
слику са десне стране слајда? -
2:24 - 2:28Слика коју видите
са десне стране овог слајда -
2:28 - 2:30није насликана људском руком.
-
2:31 - 2:34Њу није насликао човек.
Њу је насликао универзум сам. -
2:35 - 2:38Ово са десне стране што видите
-
2:38 - 2:41потпуно подсећа
на Ван Гогову „Starry night“, -
2:42 - 2:46али заправо представља снимак
зрачења прашине у нашем Млечном путу. -
2:47 - 2:51Плаве нијансе су делови прашине
који су хладнији, -
2:51 - 2:55а црвени и наранџасти делови прашине
који зраче много већим температурама. -
2:55 - 2:57Када кажемо „топлије“ и „хладније“,
-
2:57 - 3:00то нису температуре које ми знамо
данас овде, на Земљи. -
3:00 - 3:03То није плус 20, 30,
или 40 степени Целзијуса. -
3:04 - 3:06То је минус 200 степени.
-
3:07 - 3:08Толико је зрачење прашине.
-
3:09 - 3:12Али, и таква хладна прашина
-
3:12 - 3:15неким комплексним процесимa
за којима ми још увек данас трагамо -
3:15 - 3:16донела нам је живот.
-
3:17 - 3:23Да бисмо откривали места
између слова „е“ и слова „д“ у свемиру, -
3:24 - 3:29а то је од данас
-
3:29 - 3:3212,5 милијарди година у прошлост,
-
3:33 - 3:34ми морамо да отпутујемо
-
3:34 - 3:39у нека од најпустијих и најпрашинастијих
места на нашој планети, -
3:40 - 3:42да бисмо тамо искористили телескопе
-
3:43 - 3:46који имају могућност
да тако далека места сниме. -
3:48 - 3:51Ово што видите на слајду иза мене,
-
3:51 - 3:54то је Атакама, пустиња
која се налази у Чилеу -
3:54 - 3:57на око 4,5 хиљаде метара надморске висине.
-
3:58 - 4:02То је једно од најидеалнијих места
на нашој планети -
4:02 - 4:05на којем можете
да поставите велики телескоп -
4:05 - 4:08да бисте ухватили зрачење
из тих далеких објеката. -
4:09 - 4:13Ја сам један од великих срећника
који има прилику да путује на оваква места -
4:13 - 4:17и бави се науком која проучава космос.
-
4:18 - 4:20Зашто овакви телескопи морају да буду
-
4:20 - 4:22на пустим, удаљеним местима
на којима нема људи -
4:22 - 4:25и који су на јако великој
надморској висини? -
4:26 - 4:27Из два разлога.
-
4:28 - 4:29Први разлог -
-
4:29 - 4:33проучавајући прашину, ми истовремено
проучавамо и молекуле воде. -
4:34 - 4:37Знате да у атмосфери има прегршт воде.
-
4:37 - 4:40Самим тим, одређена места на нашој планети
-
4:40 - 4:43нам нису довољно добро
доступна за таква снимања. -
4:44 - 4:47Морате да одете на нека пуста места
на којима нема киша -
4:47 - 4:50да би ваша снимања
била довољно квалитетна. -
4:50 - 4:51Друга ствар -
-
4:51 - 4:55морате овако скупе уређаје
да попнете на јако велике висине -
4:55 - 4:57да би они имали одређену прецизност.
-
4:58 - 5:01И оно треће, што је најважније,
-
5:01 - 5:05не можемо прашину да тражимо
само оним оптичким телескопима, -
5:05 - 5:09оним телескопима које смо сви ми
као клинци волели да гледамо -
5:09 - 5:11и посматрамо Месец или Сатурн,
-
5:12 - 5:19зато што такви објекти не могу
своју светлост да добаце до нас -
5:19 - 5:21јер их прашина око њих блокира.
-
5:22 - 5:25То је отприлике
као кад бих сад ја стајао ево овде -
5:25 - 5:26и ви ме не бисте видели
-
5:26 - 5:29ако бисмо ставили
неки облак прашине испред мене. -
5:31 - 5:37Да бисмо ухватили снимак
таквих далеких галаксија кроз прашину, -
5:38 - 5:41морамо да искористимо телескопе
-
5:41 - 5:45које смо сместили
не на Земљи, већ у космосу. -
5:45 - 5:50Један од тих телескопа зове се Хершел
и лансиран је 2009. године. -
5:51 - 5:56Пречник његовог огледала којим он снима
ту прашину у галаксијама је три метра. -
5:56 - 5:59То је много веће него што ја
могу да раширим руке. -
6:00 - 6:02Он снима галаксије
-
6:03 - 6:06за које ми и даље не знамо прецизно
-
6:06 - 6:09колико су тачно удаљене од нас,
али знамо да су много далеко. -
6:09 - 6:13Оно што је мој задатак и задатак тима
у којем ја радим у Француској, -
6:13 - 6:17је да одредимо тачна растојања
до тих далеких система. -
6:18 - 6:21На таквим путовањима није довољно
само размишљати о науци. -
6:21 - 6:25Морате да имате и одређену подршку.
-
6:25 - 6:27Морате да имате и људе
са којима се сусрећете тамо -
6:27 - 6:32и чије вам приче подједнако значе
као и наука коју радите. -
6:33 - 6:35На једном свом путовању у Индију,
-
6:35 - 6:38током одласка на један
од таквих великих телескопа, -
6:38 - 6:41имао сам велику част и срећу
да упознам човека који ме је возио, -
6:41 - 6:42који је таксиста,
-
6:42 - 6:44и њега видите овде, на овом слајду.
-
6:44 - 6:49То је Кинсук, Индијац који обожава моторе.
Иначе, ради као таксиста у Мумбају. -
6:50 - 6:52Зашто помињемо Кинсука?
-
6:52 - 6:59Зато што смо, док смо се возили Мумбајем,
нас двојица заправо направили причу -
6:59 - 7:02у којој ме је он потпуно асоцирао
да оно што ја радим телескопима -
7:02 - 7:05није ништа друго него исто оно
што он ради сваки дан у Мумбају. -
7:05 - 7:10Вози ауто, једну малу, сићушну галаксију,
кроз море неких других галаксија -
7:10 - 7:13које се крећу у ширећем свемиру
-
7:13 - 7:15и које прете да се сударе између себе,
-
7:15 - 7:17или да се сударе
са тим његовим аутомобилом -
7:17 - 7:20и који заклањају поглед
ка неким другим возилима. -
7:21 - 7:24На улицама Мумбаја можете
да видите овако нешто. -
7:24 - 7:28Значи, када усликате поглед
из вашег аутомобила, -
7:28 - 7:31можете да видите милионе мотоцикала,
-
7:32 - 7:36а исто тако и огроман број крава
које прелазе преко улице. -
7:37 - 7:39Иста ситуација је и у космосу.
-
7:40 - 7:42Космос је врло пусто место.
-
7:42 - 7:45Растојања између једне
и друге галаксије су огромна; -
7:45 - 7:46празнине су огромне.
-
7:46 - 7:50Много је већа празнина
него што имате материје у галаксијама. -
7:51 - 7:56Али је суштина да и такве велике празнине
-
7:57 - 7:59су нам довољно добро доступне
-
7:59 - 8:03да можемо да откријемо места
у којима се потенцијално стварао живот. -
8:05 - 8:08У преводу, оно што нас, астрономе, занима,
-
8:08 - 8:11то је да видимо
шта се налази иза ових крава. -
8:13 - 8:16Рецимо, ова крава која стоји
овде на улици Мумбаја -
8:16 - 8:20је нека галаксија
која се налази, рецимо, овде, -
8:20 - 8:24и која није предалеко
од нашег Млечног пута. -
8:26 - 8:30Галаксија која нас занима
се налази овде, где је слово „е“. -
8:31 - 8:35Ми не можемо да је видимо директно
зато што нас ова крава заклања. -
8:36 - 8:41Међутим, некада наиђете
на још већи проблем. -
8:41 - 8:45Некада немате неку малу галаксију
која је испред ваше линије вида. -
8:45 - 8:50Некада имате масивну галаксију
која је испред ваше линије вида, -
8:50 - 8:53као што имате и слона
којег можете да видите, такође, -
8:53 - 8:55на улицама индијских градова.
-
8:58 - 9:01Значи, да бисмо видели срца тих галаксија,
-
9:01 - 9:06морамо некако да продремо
кроз те слонове и краве -
9:06 - 9:10и да снимимо шта се дешава у центрима
тих великих, грандиозних објеката. -
9:10 - 9:15Односно, морамо да почистимо
прашину, макар фигуративно, -
9:15 - 9:18да бисмо открили
како су настали ти далеки објекти -
9:18 - 9:21за које смо ми заинтересовани.
-
9:21 - 9:25Оно што смо знали
о универзуму пре само сто година -
9:26 - 9:28сажето је на овом слајду овде.
-
9:28 - 9:32Пазите, пре само сто година,
на почетку 20. века, -
9:32 - 9:37наука је мислила да је Млечни пут
једна једина галаксија -
9:37 - 9:40која постоји у овом нашем универзуму
-
9:40 - 9:43и да је Сунчев систем једини стварни
систем који постоји у универзуму -
9:43 - 9:47и, такође, уопште нисмо имали појма
да још нешто постоји -
9:47 - 9:50осим ове наше видљиве материје
коју видимо овде. -
9:50 - 9:53Значи, пре само једног века.
-
9:53 - 9:59Данас знамо да у Бомбају има
преко пет милиона мотоцикала, -
9:59 - 10:03а такође знамо да у свемиру има
преко 500 милијарди галаксија. -
10:04 - 10:08Свака галаксија у себи има
огроман, небројени број звезда. -
10:09 - 10:15Када једна масивна звезда експлодира,
она ослобађа хемијске елементе. -
10:16 - 10:20Неки од тих лаких
хемијских елемената се удружују -
10:20 - 10:23и касније стварају комплексна једињења
-
10:23 - 10:27која улазе у састав живота
какав ми познајемо данас на Земљи. -
10:28 - 10:31У преводу, настао је угљенични живот.
-
10:32 - 10:35Телескоп Хершел који сам поменуо,
који се налази у свемиру -
10:36 - 10:38је уређај на којем ја директно радим.
-
10:39 - 10:42Слике са њега апсолутно
нису импресивне као оне лепе слике -
10:42 - 10:46које можете да видите
ако одете на претраживач Гугл -
10:46 - 10:51и кликнете тамо неке Хаблове галаксије,
које су снимане оптичким телескопима. -
10:51 - 10:57Снимак у инфрацрвеном домену,
односно снимак температуре прашине, -
10:58 - 11:00је мапа коју видите овде.
-
11:01 - 11:04Свака од ових тачкица
које можете да видите -
11:05 - 11:07је плаве, наранџасте или зелене боје,
-
11:07 - 11:10у зависности од тога колика
је температура те прашине -
11:10 - 11:12из тих удаљених галаксија.
-
11:12 - 11:16Оне се налазе негде овде,
или се налазе негде овде, -
11:16 - 11:19на десет милијарди година далеко од нас,
-
11:19 - 11:22или се налазе можда овде,
близу нашег Млечног пута. -
11:22 - 11:23Ми то не знамо.
-
11:23 - 11:25Али оно што знамо данас,
-
11:25 - 11:28и то је оно на чему тим у којем ја радим
-
11:28 - 11:30такође развија један одређени метод,
-
11:30 - 11:34је да видимо колико далеких галаксија
може да буде сажето -
11:34 - 11:38у једну једину тачкицу
коју видите на овој слици. -
11:38 - 11:42Односно, правимо методе којима можете
-
11:42 - 11:46да повећате резолуцију вашег телескопа,
-
11:46 - 11:52да продре у ту једну тачкицу,
у тај један пиксел, у једно зрнце прашине, -
11:52 - 11:57и да раздвоји од колико галаксија
је то зрачење настало. -
11:57 - 12:01Када се тако нешто уради,
добијете овакву слику. -
12:01 - 12:03Добијете једну звезду;
-
12:03 - 12:06то је овај најсветлији објекат
овде који видите. -
12:07 - 12:11Али такође добијете и море галаксија
које се налазе замаскиране иза те звезде. -
12:11 - 12:16То су вам ове ситне светлеће тачкице
које су рапрострте на овом слајду. -
12:18 - 12:21Једна галаксија избаци
једну количину прашине, -
12:21 - 12:23друга галаксија избаци
другу количину прашине, -
12:23 - 12:25трећа трећу и тако даље.
-
12:25 - 12:26Када саберете сву ту прашину,
-
12:26 - 12:32добијете један огромни, лепи,
наранџасти траг који видите овде. -
12:35 - 12:39Температура тог трага је индикатор
-
12:39 - 12:42каква је галаксија
која је родила овакву прашину - -
12:42 - 12:44да ли је она масивна, да ли није масивна,
-
12:44 - 12:47да ли у њој има пуно звезда,
да ли има мало звезда. -
12:48 - 12:53Све те комбинације заједно
представљају једну врсту маркера, -
12:53 - 12:57односно пратиоца живота
какав је могао да настане -
12:57 - 12:59некад далеко у свемиру
-
12:59 - 13:04и који се секвентно преносио
од тих далеких етапа све до данас. -
13:06 - 13:11Данас знамо да су на астероидима
и кометама нађена одређена једињења. -
13:12 - 13:16Научници су апсолутно сигурни
да је ударом једног од таквих тела -
13:16 - 13:18живот могао да буде донесен
и на нашу планету. -
13:19 - 13:24Питање гласи:
одакле су та зрна прашине -
13:24 - 13:27дошла на те комете и астероиде?
-
13:27 - 13:30То је оно о чему ми покушавамо
да нађемо одговор. -
13:30 - 13:33Највећи телескопски систем
који то покушава да уради -
13:33 - 13:37налази се управо у Чилеу и зове се ALMA.
-
13:38 - 13:45ALMA је, иначе, акроним
за Atacama Large Millimeter Array, -
13:46 - 13:49што значи да се телескоп
налази у пустињи Атакама, -
13:49 - 13:50да је велики,
-
13:51 - 13:55а велик је зато што имате
66 оваквих тањира, -
13:55 - 13:5766 сателита,
-
13:57 - 14:0266 радио телескопа од којих сваки
има пречник 27 метара. -
14:04 - 14:09Значи, много већи него, рецимо,
три Барселонина стадиона ако их поређате. -
14:10 - 14:15Такав систем има довољно велику моћ
-
14:15 - 14:19да својим зрацима ухвати зрачење
једног малог, сићушног електрона -
14:20 - 14:22који је настао, рецимо, овде,
-
14:23 - 14:28и који је „путовао“,
лансирао своју енергију, -
14:28 - 14:31све до нашег Млечног пута.
-
14:32 - 14:37Оно што су моје колеге пре две године
пронашле у центру наше галаксије - -
14:37 - 14:41а препознали сте,
претпостављам, овај траг овде; -
14:41 - 14:43то је управо Млечни пут
какав можете да видите -
14:43 - 14:45у неким лепим августовским ноћима,
-
14:45 - 14:49када посматрате ону беличасту траку.
-
14:49 - 14:52Поготову ако имате
неки добар телескоп кући, -
14:52 - 14:55макар неки кинески да га уперите и видите,
-
14:55 - 15:01видећете да је у овом центру овде
највеће затамњење, -
15:01 - 15:03што значи да ту има највише прашине.
-
15:03 - 15:06Ту се нешто дешава,
ту се рађају неке звезде. -
15:08 - 15:13Они су узели ове телескопе у Чилеу
који се зову ALMA - -
15:13 - 15:17а „алма“ на језику Индијанаца
значи и душа, -
15:17 - 15:22што ће опет рећи да они посматрају душу,
односно средиште галаксије - -
15:23 - 15:27и пронашли су зрачење честица прашине.
-
15:27 - 15:30Ево, овде можете да видите
како под микроскопом -
15:30 - 15:33увећано зрнце
интергалактичке прашине изгледа. -
15:33 - 15:35Значи, ово је оригинални снимак
-
15:35 - 15:38како изгледа зрно прашине
под микроскопом. -
15:38 - 15:42Ова линија овде, то је скала која вам
показује колико је то зрно велико. -
15:42 - 15:43То је један микрометар.
-
15:43 - 15:46Значи, то је милион пута
мање од једног метра. -
15:46 - 15:49Значи, ово је један метар.
Милион пута га смањите. -
15:51 - 15:53Један микрометар је и даље
-
15:53 - 15:59јако велика величина за такву прашину.
-
15:59 - 16:01Рецимо, ако питате геологе,
-
16:01 - 16:04они ће вам рећи да нека прашина
много мањих димензија -
16:04 - 16:09такође може да има јако велику
и битну улогу за развој живота -
16:10 - 16:12на малим телима Сунчевог система.
-
16:12 - 16:16Али, рецимо, ми смо имали узорак
који је неколико микрометара велики. -
16:17 - 16:20Зрачење оваквих кристаластих структура
-
16:21 - 16:25довело је, у ствари,
до открића комплексних молекула -
16:25 - 16:26који су се налазили на њима.
-
16:26 - 16:30А комплексни молекули
су они молекули за које знамо -
16:30 - 16:34да сигурно улазе у састав
животне материје, живе материје. -
16:36 - 16:37Представљени су овде.
-
16:37 - 16:41То је једна врста цијано-молекула
и комплексних угљеничних молекула. -
16:42 - 16:46Значи, ALMA је само годину дана
након што је отворена, 2011. године, -
16:46 - 16:51значи, 2012. и '13. године је већ дошла
до једног револуционарног открића. -
16:52 - 16:57То нам говори да је астрономија данас
једна од наука која се најбрже развија. -
16:58 - 17:01Пре само пет или 10 година
имали смо књиге из астрономије -
17:01 - 17:03које сам ја као студент читао.
-
17:03 - 17:05Имали смо једна сазнања.
-
17:06 - 17:10Данас, неколико година након тога,
ми имамо потпуно другачија сазнања -
17:10 - 17:12и потпуно другачије виђење истих ствари,
-
17:12 - 17:14истих процеса о којима смо учили
за време студија. -
17:15 - 17:20Међутим, колико год били лепи,
ови телескопи које сам показао на Земљи, -
17:21 - 17:25и колико год били они ефикасни
у откривању далеког свемира, -
17:26 - 17:30ми и даље, до тренутка
у којем ја вама ово причам, -
17:30 - 17:34немамо завршен систем који може
-
17:34 - 17:40са 99,9999 процената вероватноће
-
17:40 - 17:43да одговори на питање
колико су далеке те галаксије -
17:43 - 17:45које ми желимо да снимимо.
-
17:45 - 17:51Ми знамо отприлике да су оне ту негде
између „е“ и „д“ овог нашег TEDx-а, -
17:51 - 17:56али методе указују да нам је потребан
још један велики телескоп на Земљи -
17:56 - 18:00како бисмо са сигурношћу потврдили
те претходне претпоставке. -
18:01 - 18:06Такав телескоп се управо,
док ја вама ово причам овде, у овој сали, -
18:06 - 18:09прави између два континента.
-
18:10 - 18:13Прави се између Аустралије и Африке.
-
18:15 - 18:19Ја верујем да је, пре рецимо
петнаестак или двадесет година, -
18:19 - 18:23да је неко рекао да ће афричке земље
са својом економијом, -
18:23 - 18:27са својим тадашњим
едукацијским потенцијалом, -
18:27 - 18:29да учествују у прављењу
-
18:29 - 18:32најспектакуларнијег,
највећег радио-телескопа -
18:32 - 18:33који ће бити направљен на Земљи,
-
18:33 - 18:35ја верујем да би се сви смејали.
-
18:36 - 18:40Ми нисмо заинтересовани да нађемо живот
који је еволуирао око слова „икс“; -
18:40 - 18:43ми смо заинтересовани да нађемо
прашину која је еволуирала одавде. -
18:44 - 18:48Пошто не можемо физички
да повећавамо димензије тих тањира - -
18:48 - 18:53не можемо да направимо
радио-антену која је два километра, -
18:53 - 18:55не можемо цео Вршац
да поклопимо неким поклопцем -
18:55 - 18:58и да кажемо: „Сад ћемо
да снимамо свемир“ - -
18:59 - 19:05онда су научници дошли на идеју да направе
неколико десетина мањих радио-телескопа -
19:05 - 19:07који ће бити на два континента,
-
19:07 - 19:12а који ће специјалним
компјутерским програмима бити умрежени -
19:12 - 19:13да функционишу као један.
-
19:14 - 19:18Један такав део управо се завршава
на афричком континенту, -
19:18 - 19:20и ви овде, иза мене,
можете да видите данас, -
19:20 - 19:22значи, док причамо ово,
-
19:22 - 19:24у којим земљама
је завршен тај део пројекта -
19:24 - 19:28и које земље Африке учествују
у прављењу тог гигантског телескопа. -
19:28 - 19:34То су вам Јужна Африка, Мадагаскар,
Сејшели, Намибија, Боцвана и тако даље. -
19:35 - 19:39Са друге стране, Аустралија,
на хиљаде километара далеко од Африке, -
19:39 - 19:41прави своје телескопе.
-
19:41 - 19:43Када заврше са тим следеће године,
-
19:43 - 19:47тај телескоп ће имати базу
од неколико хиљада километара. -
19:47 - 19:54И он ће својом јачином моћи
да сними и потврди или оповргне -
19:54 - 19:56оно што ми претпостављамо данас
-
19:56 - 20:00о прашини и елементима
који су настали овде, -
20:00 - 20:0512,5 до 13 милијарди година
далеко у прошлост. -
20:10 - 20:17Живот који је настао
избацивањем елемената од еволуције звезда -
20:17 - 20:21неким чудом, за које наука
још увек не може да објасни како, -
20:21 - 20:25дошао је и створио
нашу планету и живот на њој. -
20:27 - 20:30Оно што смо ми дужни
као цивилизација да урадимо -
20:30 - 20:35јесте да пронађемо услове
за опстанак живота ван наше планете, -
20:35 - 20:37пошто знамо да имамо ограничен рок трајања
-
20:39 - 20:42и, такође, да тражимо
неки комплексан, интелигентан живот -
20:42 - 20:46и ван овог нашег блиског комшилука.
-
20:47 - 20:51У та два правца развија се
данашња модерна астрономија. -
20:52 - 20:54То није лак и није јефтин посао.
-
20:55 - 21:00Научници су често под великим притиском -
добијање новца за велике пројекте, -
21:01 - 21:03морате често да се селите, да путујете,
-
21:04 - 21:09студената је све више,
а позиција, нажалост, све мање. -
21:10 - 21:13Али, ја не бих стајао овде
да не желим да препоручим -
21:13 - 21:16сваком од младих људи, који су сад
можда средњошколци или студенти, -
21:18 - 21:21да размисле ако имају идеје.
-
21:21 - 21:24Ако имате идеје
које су везане за радио-технику, -
21:24 - 21:27које су везане за астрономију,
које су везане за електротехнику, -
21:27 - 21:30које су везане за енергетику
-
21:30 - 21:33и које могу да се примене
у било којем од ових пројеката, -
21:33 - 21:35сетите се овог мог говора.
-
21:36 - 21:41Једноставно, из разлога зато што смо ми
ти који смо настали од звезда, -
21:41 - 21:44у нама се налазе хемијски елементи
-
21:44 - 21:47који су директно последица
експлозија масивних звезда. -
21:47 - 21:52Гвожђе у нама, које имамо у себи,
то гвожђе је настало овде. -
21:57 - 22:01А природа нам је дала ту могућност
да смо ми данас довољно интелигентни -
22:02 - 22:06да разумемо колико-толико свет око себе,
-
22:06 - 22:08да знамо шта не знамо,
-
22:08 - 22:13да знамо да не знамо
оних 96% тамне материје -
22:14 - 22:20и такође да знамо, или бар да имамо идеју
како један од тих проблема да превазиђемо. -
22:22 - 22:27Ако само неко од вас у будућности
буде решио делић тог проблема, -
22:28 - 22:32ја ћу сматрати да је овај мој говор
на данашњем TEDx-у био успешан. -
22:33 - 22:36Па ћемо се видети,
надам се, за неколико година, -
22:36 - 22:39и ви ћете ми рећи:
„То је оно што тад нисмо знали“ -
22:39 - 22:43и онда ћемо заједно мењати,
кориговати реченице у уџбеницима. -
22:43 - 22:44Хвала.
-
22:44 - 22:46(Аплауз)
- Title:
- Прашина на крају универзума | Дарко Доневски | TEDxVršac
- Description:
-
Мислите да је прашина досадна? Сигурно нисте једини. Међутим, да ли знате да 60 тона прашине сваког дана пада из космоса на нашу планету? Истраживања космичке прашине отварају нам прозор у један потпуно невероватан свет - свет најстаријих галаксија у целом универзуму. Како бисте сазнали нешто више о томе, погледајте говор Дарка Доневског.
Овај говор одржан је на локалном TEDx догађају који користи формат TED конференције, али га независно организује локална заједница. Сазнајте више на http://ted.com/tedx.
- Video Language:
- Serbian
- Team:
- closed TED
- Project:
- TEDxTalks
- Duration:
- 22:56
Mile Živković approved Serbian subtitles for Прашина на крају универзума | Дарко Доневски | TEDxVršac | ||
Ivana Krivokuća accepted Serbian subtitles for Прашина на крају универзума | Дарко Доневски | TEDxVršac | ||
Ivana Krivokuća edited Serbian subtitles for Прашина на крају универзума | Дарко Доневски | TEDxVršac | ||
Tijana Mihajlović edited Serbian subtitles for Прашина на крају универзума | Дарко Доневски | TEDxVršac | ||
Tijana Mihajlović edited Serbian subtitles for Прашина на крају универзума | Дарко Доневски | TEDxVršac | ||
Tijana Mihajlović edited Serbian subtitles for Прашина на крају универзума | Дарко Доневски | TEDxVršac | ||
Tijana Mihajlović edited Serbian subtitles for Прашина на крају универзума | Дарко Доневски | TEDxVršac |