Part 1 - The Invisible Man by H. G. Wells (Chs 01-17)

Part 1. Classic Literature VideoBook with synchronized text, interactive transcript, and closed captions in multiple languages. Audio courtesy of Librivox. Read by Alex Foster.

Playlist for The Invisible Man by H.G. Wells: http://www.youtube.com/playlist?list=PL10B89CB3B6D86CA2

The Invisible Man free audiobook at Librivox: http://librivox.org/invisible-man-by-h-g-wells/

The Invisible Man free eBook at Project Gutenberg: http://www.gutenberg.org/ebooks/5230

The Invisible Man at Wikipedia: http://en.wikipedia.org/wiki/The_Invisible_Man

View a list of all our videobooks: http://www.ccprose.com/booklist

-ПОГЛАВЉЕ И чудно МАН доласка

Странац је дошао рано у фебруару, једног зимског дана, кроз гризе ветар и

вожње снег, последњи снег ове године, преко доле, хода од

Брамблехурст железничке станице, и ношење

малу црну кованицу у густо рукавицама руку.

Је био умотан Хе до од главе до пете, и ободу своју нежну осетио шешир сакрили све

педаљ његово лице али је сјајни врх носа, а снег је сама гомила против

рамена и груди, и додао белу грб на терет је носио.

Хе затетурао у "Аутобуске и коњи" више мртав него жив, и одбацила његов

кованицу доле.

"Пожар", повика, "у име људских добротворне сврхе!

Простор и ватру! "

Хе оверен печатом и уздрмали снег од ван себе у бару, а затим госпођа сала

у њену гост салон на штрајк хис преговарају.

И са толико увода, да и неколико владара бацио на сто,

је преузео своје одаје у гостионици.

Госпођа сала запалио ватру и оставила га тамо док је отишао да га припреми оброк са

своје руке.

Гост да се заустави на Ипинг зими је нечувено-на комад среће, а камоли

госта који није био "хагглер", и била је решена да покаже себе достојан њене добре

богатство.

Чим сланина је увелико у току, и Мили, њен помоћ лимфног, била је

брискед до мало за неколико вешто изабраних изразе за непоштовање суда, она је носио

платно, плоче, и чаше у салону

и почео да их лежи у крајње ецлат.

Иако је ватра гори жустро, она је била изненађена да види да је њен посетилац

још увек носио шешир и капут, стоји леђима на њу и гледајући из

прозор пада снег у дворишту.

Хис рукавицама руке су биле везане иза њега, а он као да се изгубио у мислима.

Она је приметио да је топљење снега који и даље прска раменима капала на

њен тепих.

"Могу ли узети шешир и капут, господине?", Рекла је, "и дати им добро сув

кухињи? "" Не ", рекао је он, без окретања.

Она није била сигурна да га је чуо, и спремао се да понови њено питање.

Је окренуо главу и погледао је преко рамена.

"Волим да их даље", рекао је са нагласком, а она приметила да је носио велики

плаве наочаре са сиделигхтс, и имао је грм са стране длаку преко капут оковратника тхат

у потпуности сакрио образима и лице.

"Врло добро, господине", рекла је она. "Као што желите.

У мало соби ће бити топлије. "

Он није одговор, и да је окренуо лице од ње опет, и госпођа сала, осећај

да је њен конверзацијски напредак су неблаговремено, поставио остатак стола ствари у

брз стакато и збрисан из собе.

Кад се вратила је још увек стајао тамо, као човек од камена, леђа

хунцхед, његов оковратник појавио, његова капље хет-обода одбио, крије лице и

уши у потпуности.

Она спусти јаја и сланину са значајним нагласком, и позвао прилично

него му рече: "Твоја ручак се служи, господине."

"Хвала вам", рекао је он у исто време, и није мешати док је она била затварање

врата. Онда је округли замахну и пришао

сто са одређеном жељни брзине.

Како је отишла изнад шанка у кухињу је чула звук понавља у редовним

интервалима.

Ћурликати, Цхирк, Цхирк, он је отишао, звук кашиком се брзо збрисан округлим

басена. "Та девојка", рекла је она.

"Постоји!

Ја очистите га заборавио. То је њена се тако дуго! "

И док она сама завршила мешање сенф, она Мили је дао неколико вербалних убода

за њу претерано спорост.

Је кувана Она шунке и јаја, поставио сто и ради све, док Мили

(Помоћ заиста!) Је имала само успео да одлажу сенф.

И да га новог госта и који желе да остану!

Онда је напуни посуда за сенф, а стављајући га са извесном дивота по

златну и црни чај-касета, она спроведена у салон.

Реповао и она ушла одмах.

Како је то учинио њен посетилац је реаговала брзо, тако да је она добила, али увид у белом

објекат нестаје иза стола. Чини се да је брање нешто из

поду.

Реповао доле она сенфа лонац на столу, а онда је приметио да лако

и шешир је скинути и ставити преко столице испред ватре, и пар

мокре ципеле прети рђа да је челик блатобрана.

Она је отишла у те ствари одлучно. "Претпостављам да могу да их до сада суво", рекла је

рекао је глас који броокед нема порицања.

"Оставите шешир", рекао је њен посетилац, у пригушено глас, и окретање видела је

подигао главу и био је седи и гледа у њу.

За тренутак је стајала зјапи у њега, превише изненађен да говори.

Одржао је бело платно - то је била салвета које је донео са собом - у доњи

део његовог лица, тако да му се уста и вилице су потпуно скривене, и то је било

разлог његовог пригушен глас.

Али није било оно што изненадио госпођа сала.

То је била чињеница да су све његове чело изнад плаве наочаре, био је покривен белим

завој, а да други покривен ушима, не остављајући старо његовог лица изложених

осим само његове розе, достигла врхунац нос.

Ит је светло, розе, и сјајна као што је било у почетку.

Носио је тамно-браон сомота јакна са високим, сива, лан-постројило оковратник појавио

о врату.

Густе црне косе, бежећи јер испод може и између крста завоји,

пројектовани у радознали реповима и роговима, дајући му изглед најчуднијих

замислити.

Ово пригушени и завијена глава је била толико личи на оно што је очекивао, да за

тренутку је била крута.

Није уклоните салвета, али је остао држећи је, како је сада видела, са

браон рукавицама стране, и у вези са њеном својим недостижна плаве наочаре.

"Оставите шешир", рекао је, говорећи веома јасно кроз белу тканину.

Њена нерава почео да се опоравља од шока су примили.

Она је ставио шешир на столици поново од ватре.

"Нисам знао, господине," почела је, "да -" и она је престала непријатно.

"Хвала вам", рекао је суво је, гледајући из њеног до врата и онда у њу поново.

"Ја ћу их лепо суво, господине, одмах", рекла је она, и спроводи његову одећу

из собе.

Она је погледала у својој беле окрузене облацима, завијене главе и плаве наочаре поново као она иде ван

врата; али је његов салвета је и даље испред његовог лица.

Она је задрхтао мало јер је затворио врата иза ње, а њено лице је речит

њене изненађење и збуњеност. "Никада нисам", шапнула.

"Постоји!"

Отишла је сасвим тихо у кухињу, и био је превише презаузет да Мили пита шта је она

је зеза око са сада, када је тамо.

Посетилац седео и слушао њене повлачења ноге.

Хе испитујући погледао кроз прозор пре него што је уклонио свој салвета, и наставио своју

оброк.

Узео залогај, погледа сумњиво на прозору, узео још један залогај, а онда

руже и, узимајући салвета у руци, ишао преко собе и повукао слепе

до врха беле муслина тхат потиснуле у други план ниже окна.

Ово је напустио собу у сумрак. Ово готово, вратио са лакшим ваздуха

на сто и његов оброк.

"Сиромашни душе су незгоде или оп'ратион или нешто", рекла је госпођа сала.

"Какав бисте их завоје дао мени, да будете сигурни!"

Обукла још угља, одвијала одеће, коња, и проширио путника

капут на ово. "И они су наочаре!

Зашто, он је изгледао више као кацигу а Дивин 'од људских човек! "

Она је висио хис шал на углу коња.

"И сматрајући да марамицу преко уста све време.

Талкин 'кроз њега! ...

Можда уста била сувише повређен - можда ".

Она је круг претворио, као неко ко је изненада сећа.

"Благослови душе моје жив!", Рекла је да одлутају на тангенс, "није их урадио татерс

ипак, Мили? "

Када је госпођа сала је отишао да рашчисти ручак странца, њена идеја да уста

такође морају бити посекотину или унакажен у саобраћајној незгоди је требало га да се

претрпео је потврдио, јер је пушио

цеви, а све време да је она у соби он никада није попустила свиле ауспуха

је умотан хе округли доњи део његовог лица да ставе усник свом усне.

Ипак, није било заборава, јер је видела Погледао на то како се смоулдеред напоље.

Је сео у угао окренут леђима према прозору-слепе и говорио сада, када једе

и пијани и бити удобно загрејан кроз, са мање агресивним краткоћа од

раније.

Одраз пожара позајмио неку врсту црвене анимације његов велики наочаре су

је недостајала до сада.

"Имам неки пртљаг", рекао је, "на Брамблехурст станици", а он је питао како је

могао је да их је послао. Сагињао хис завијена глава сасвим љубазно

ин признање њеног објашњења.

"Сутра", рекао је он. "Не постоји бржа испорука?" И изгледало

прилично разочаран када је одговорио: "Не" Она је била сасвим сигурни?

Ниједан човек са замку који би ишли преко?

Госпођа сала, ништа мрзак, одговорио на његова питања и развио разговор.

"Ит'са стрм пут до доле, господине", рекла је одговарајући на питање о

замку, а онда узме на отварању је рекао: "То је био превозу

упсеттлед, пре годину дана и више.

Џентлмен убио, осим својих кочијаш. Несрећа, господине, десити у тренутку, не

"Али они се посетилац? није била да се направи тако

лако.

"Они раде", рекао је он кроз своје шал, разматра њен тихо кроз непробојне

наочаре. "Али они се довољно дуго да оздрави,

зар не?

... Ту је био мој син сестре, Том, јест смањење

руку са косом, котрља на њега у "аифиелд, и благослови ме! он је био три

месеци везали господине.

Једва бих да верујем. То је редовно пружао ми страх од Коса,

господине "" Ја сасвим могу да разумем да ". изјавио је

посетилац.

"Био је уплашен, једно време, да бих да има оп'ратион - он је био тако лоше, господине."

Посетилац насмејао нагло, а кора од смех да је изгледало да загризе и убије

уста.

"Он је био?" Рекао је он. "Био је, господине.

И без обзира на смех и на њих су радили за њега, као што сам имао - моја сестра се

је са њом мало оне толико.

Било је завоје да уради, господине, и завоје да поништите.

Тако да ако смем да тако храбар да то кажем, господине - "

"Хоћеш ли да ме неко одговара?", Рекао је посетилац, сасвим нагло.

"Мој цев напоље." Госпођа сала је повукао се изненада.

То је свакако био груб да га, након што му каже све што је учинио.

Она јекну га за тренутак, и сетио се два владара.

Отишла је за утакмице.

"Хвала", рекао је концизно је, док је их доле, и окренуо његово раме на њу

и зурио кроз прозор поново. Је сасвим било превише обесхрабрујуће.

Очигледно је био осетљив на тему пословања и завоје.

Она није "да, тако смео да каже," ипак, на крају крајева.

Али његов начин снуббинг јој је иритирало, а Мили је имао топло време је тог поподнева.

Посетилац је остао у салону до четири сата, без навођења дух

изговор за упад.

За највећи део је био прилично и даље за то време, то би изгледало је сео у

расте мрак пушење у Фирелигхт - можда дозирање.

Једном или двапут радознала слушаоца су га могли чути на угаљ, а за простор

пет минута је био звучни корача по соби.

Чинило се да се говори за себе.

Онда је фотеља цреакед како је сео поново.

ПОГЛАВЉЕ ИИ МР. ТЕДДИ'С ХЕНФРЕИ први утисци

У четири сата, када је прилично мрачна и госпођа дворана Завртање јој храброст

да иде у и питам је посетилац ако би неки чај, Теди Хенфреи, сат-

трговац на велико, дошао у бару.

"Моја добра,! Госпођа сала ", рекао је он," али ово је страшно

време за танке чизме "Снег напољу био! пада брже.

Госпођа сала договорено, а затим приметио је он имао свој торбу са собом.

"Сада сте овде, господине Тедди", рекла је: "Ја бих радо ако желите да ти 'стари сат

салону мало погледати.

'Тис иде, и штрајкове добро и срдачно, али сат-рука неће учинити Нутхин', али

указују на шест ". и водећи пут, отишла преко до

салон врата и реповао и ушао.

Њен посетилац, видела како је отворио врата, је седео у фотељи пред

ватре, дозирање изгледа, са својим завијена глава савијен на једној страни.

Једино светло у соби је био црвени сјај од пожара - који осветљен очи као што

неповољне железничке сигнале, али је напустио своју оборене лице у тами - и оскудна

трагови од дана када је дошао кроз отворена врата.

Све је било румен, сенке, нејасне и да јој, тим пре што је она

је управо био осветљење бар лампе, а њене очи су засењени.

Али за други се чинило да је да је човек је погледала имала огроман уста

широм отворена - огроман и невероватно уста да прогута цео доњи део

његово лице.

То је био осећај тренутак: беле-везан глави, монструозне колутање

очи, и то огроман иавн испод њега. Онда је изазвала, почела је у своју столицу,

стави своју руку.

Она је широм отворена врата, тако да је соба је била лакша, а она га је видела јасније,

са пригушивачем одржао до његовог лица као што је видела га држите салвета

раније.

Сенке, она имагинаран, јој преварени. "Да ли би ум, господине, овај цовек-који долазе у

поглед на сат, господине ", рекла је она?, опоравља од тренутног шока.

"Поглед на сат?", Рекао је, гледајући круг на поспаним начин, и говори над својим

руку, а затим постаје све сасвим будан, "сигурно".

Мрс сала отишао да добије лампе, и он је устао и разапео себе.

Онда је дошао на светлост, и господин Теди Хенфреи, улазак, био је суочен са овим бандагед

особе.

Био је, каже он, "изненађен". "Добар дан", рекао је странац,

у вези са њим - као господин Хенфреи каже, са живописним смислу те тамне наочаре - "као

јастог. "

"Надам се", рекао је господин Хенфреи, "да нема упада."

"Ништа без обзира", рекао је странац.

"Иако, разумем", рекао је он окренувши се госпођа сала, "да ова соба је заиста да буде

рудник за моју личну употребу "." Мислио сам, господине ", рекла је госпођа сала," Да ли бих

воле сат - "

"Наравно", рекао је странац, "сигурно--али, по правилу, волим да будем сама и

неометано.

"Али ја сам стварно драго да има сат види да", рекао је он, видећи одређеног оклевања

ин господина Хенфреи је начин. "Веома драго".

Господин Хенфреи имао намеру да се извини и повуче, али то очекивању уверио

га.

Странац окренуо са леђа на камин и ставио руке иза

назад.

"И данас," рекао је, "када је сат-крпљење је завршен, мислим да би требало да

имају неке чај. Али не до сат-крпљење је завршен. "

Госпођа сала је требало да напусти просторију - она се није конверзацијски напредак овог пута,

јер она није хтела да се снуббед испред господина Хенфреи - када је њен посетилац

питао је да ли је направио било договора о свом кутије у Брамблехурст.

Она му је рекла да је поменуо то питање поштар, а да носилац могао да

да их тамо на сутра.

"Ви сте сигурно да је најранији?" Рекао је он.

Она је сигурно, са израженом хладноћу.

"Ја треба да објасни", додао је, "оно што сам заиста био превише хладно и уморан да уради раније,

да сам ја експериментални истражитељ "." Заиста, господине ", рекла је госпођа сала, много

импресиониран.

"А мој пртљаг садржи апарати и уређаји".

"Веома корисне ствари заиста јесу, господине", рекла је госпођа сала.

"И ја сам веома природно забринути да се о са мојим питања."

"Наравно, господине."

"Мој разлог за долазак у Ипинг", рекао је наставио, са извесним разматрања

начин ", био ... жеља за самоћу. Не желим да буде ометан у свом раду.

Поред мог рада, несрећа - "

"Мислио сам као много", рекла је госпођа сала за себе.

"- Захтева одређену пензију.

Очи - понекад толико слаб и болан да морам да се затворио у мраку

сатима заједно. Закључавање ја горе.

Понекад - сада и онда.

Не у овом тренутку, свакако. У таквим временима најмањи поремећај,

улазак странца у собу, је извор мучан непријатност за мене - то

добро је те ствари треба схватити. "

"Свакако, господине", рекла је госпођа сала. "А ако бих могао да тако смео да пита -"

"То мислим, сви", рекао је странац, са тим тихо неодољив ваздух

коначности је могао претпоставити по вољи.

Госпођа сала задржана њено питање и симпатије за бољу прилику.

Након што госпођа сала напустио собу, он је остао испред ватре,

очигледан, тако да господин Хенфреи каже, на сат-крпљење.

Господин Хенфреи не само скинуо руку сат, и лице, али је издвојена тхе

дела, и да је покушао да ради на што спор и тиха и скромна начин могуће.

Он је радио са лампом близу њега, а зелени хладу бацио блистава светлост

на својим рукама, и на рам и фелне, и оставио остатак простора

сенке.

Када је погледао горе, обојене флеке пливала у његовим очима.

Бити уставно за радознале природе, он је уклонио дела - сасвим

непотребан поступак - са идејом да одлаже свој одлазак, а можда и пада

у разговору са странцем.

Али странац је стајао тамо, савршено тих и миран.

Дакле, ипак је добио на Хенфреи живци.

Он сам је осетио у соби и погледао горе, и тамо, сиве и дим, било је бандагед

главу и огромне плаве сочива зури упорно, са магла зелене места јаве

испред њих.

Било је тако језиво да Хенфреи да за минут су остали гледајући тупо у једном

другог. Затим Хенфреи погледао доле поново.

Веома непријатно место!

Један бих желео да кажем нешто. Да он примедбу да је време било веома

хладно доба године? Погледао је горе као да се са тим циљем

уводни снимак.

"Време је -" је почео. "Зашто не завршити и отићи?", Рекао је

ригидна личност, очигледно у стању болно потискује бес.

"Све што имате да урадите је да поправи час руке на осовини.

Ви једноставно сте хумбуггинг - "" Свакако, господине - један минут више.

Ја превиђа - "и господин Хенфреи завршен и отишао.

Али, отишао је феелинг претерано нервира.

"Дођавола!", Рекао је господин Хенфреи себи, трудгинг низ села кроз

одмрзавања снег; "човек мора да уради сат времена на време, наравно-сг".

И опет "Цан'та човек гледа - Ружно!"

Па ипак поново, "Наизглед не. Ако полиција вас је желе не можеш

бити вроппед и гипсу. "

На углу Глисон је да је видео сала, који је недавно оженио домаћица странац је у

"Тренер и коњи", а који сада возио Ипинг преноса, када је повремено

људи потребно, да Сиддербридге

Раскрсници, долази према њему по повратку из тог места.

Сала је очигледно био "заустављање мало" на Сиддербридге, судећи по своју вожњу.

"'Оу ради, Теди?", Рекао је, у пролазу.

"Имаш рума УН до куће!", Рекао је Теди. Сала веома социабли ишчупа.

"Шта је то?", Упитао је. "Рум изгледа купца зауставља на

'Тренер и коњи' ", рекао је Теди.

"Моја добра," И он је наставио да даје сала живо

опис његовог гротескних госта. "Изгледа помало као маска, не?

Волео бих да видим лице човека, ако сам га заустави на мом месту ", рекао је Хенфреи.

"Али жене су да поверења - где странци су у питању.

Он је узео своје собе, а он није ни добио име, Хала ".

"Не тако кажем!", Рекао је Хол, који је био човек спор хапшења.

"Да", рекао је Теди.

"До недеље. Шта год да је, не можете да се ослободите њега

под недеље. И он има много пртљага који долазе у-

сутра, тако, каже он.

Надајмо се да неће бити камење у кутијама, Хала ".

Он је рекао како је његова тетка сала у Хејстингс је преваром од стране странца са празним

портмантеаук.

Све у свему је напустио сали нејасно сумњиво. "Устај, стара девојка", рекао је Хол.

"Ја с'посе Морам да видим 'боут ово." Теди трудгед на свом путу са свом уму

знатно лакше.

Уместо "види 'боут то", међутим, сала на његов повратак била је озбиљно оцењен његов

супруга од дужине времена које је провео у Сиддербридге, и његова блага питања су

одговорио снапписхли и на начин који није до тачке.

Али семе сумње Теди је посејано клијавих у уму господина хали упркос

ових дисцоурагементс.

"Ти вим 'не знају све", рекао је господин Хол, решена да утврди више о

личност саговорника у најкраћем могућем прилику.

И после странац отишао у кревет, што је и учинио око пола десет, господин сала

је веома агресивно у салон и погледао врло тешко на намештај његове жене,

само да показују да је странац није био

мајстор ту, и помно уско и мало презриво лист

математичких прорачуна странац напустио.

Када пензионисања за ноћи је наложио госпођа Хол изгледају веома блиско у

странца у пртљагу када је дошао следећег дана. "Ви уму имате посао, Хала", рекао је

Госпођа сала, "и ја ћу моје ум."

Она је била све више склони да снимите у Хали јер је странац био несумњиво

необично чудно врсту странца, и била је ни на који начин уверио о њему

сопственог ума.

У сред ноћи се пробудила сања о великим белим главама као репе,

који су дошли пратећи после ње, на крају бескрајне врата, и са огромним црно

очи.

Али, што је разумна жена, она пригушеном њен страх и предат и отишао на спавање

поново.

>

-Глава ИИИ хиљаду и једна за флаширање

Тако је на двадесет и деветог дана фебруара, на почетку одмрзавања,

овај непоновљиви особу испала из бесконачности у Ипинг село.

Следећег дана свој пртљаг је стигао кроз бљузгавица - и веома значајан пртљаг је био.

Било је неколико стабала заиста, као што је рационалан човек можда ће бити потребно, али у

Поред тога било је кутију књига - велики, дебели књига, од којих су неки били само у

неразумљив рукопис - и десетак

или више сандуке, кутије, и случајева, које садрже објекте које пакују у сламом, као што је

Изгледало је да сала, затезање са привременим радозналости на сламу - стаклене боце.

Странац, пригушено у шешир, капут, рукавице, и омот, изашао у сусрет нестрпљиво

Феаренсиде је корпу, док је сала била имају реч или тако оговарања припремних да помогне

биће их ин

Оут је дошао, а не примећује Феаренсиде пас, који је њушка у дилетантска духу у

Сала ноге. "Хајде заједно са онима кутије", рекао је он.

"Чекао сам довољно дуго."

И он је дошао низ степенице ка реп корпу као да полози руке на

мањи сандук.

Тек што Феаренсиде пас угледали на њега, међутим, него што је почео да чекиња

анд режање дивље, а када је пожурила низ степенице је дао неопредељени хоп,

онда скочи право у руку.

"Вхуп!" Узвикнуо сала, скакање леђа, јер он није херој са псима, а Феаренсиде

урликали: "Лези доле!" и отела својим бичем.

Они су видели пса зуби су пала за руку, чуо ударац, видела пса изврши

бочни скок и стигнем кући на ногу странца, а чуо Рип његовог

материјал за панталоне.

Онда финији крајем бича Феаренсиде је достигао своју имовину, а пас, иелпинг

са запрепашћење, повукли под точкове вагон.

То је све бизнис од брзе пола минута.

Нико није говорио, сви су викали.

Тхе странгер поглед брзо у својој поцепана рукавице и на нози, направљена као да би

погнути се тиче овог другог, а онда се окренуо и пожурио брзо уз степенице у кафану.

Чуше га наглавачке иде преко пролаз и уз унцарпетед степенице у своју

спаваћој соби.

"Ви грубе, ти!", Рекао је Феаренсиде, пењање ван вагона са бичем у руци,

док је пас га гледали преко точка.

"Дођи овамо", рекао је Феаренсиде - "Боље да."

Сала је стајала зјапи. "Он вуз мало", рекао је Хол.

"Боље да одем и видим ЕН", а он троттед после странац.

Је упознао Г-ђа Халл у пролаз. "Превозника Дарг", рекао је "мало ср."

Он је отишао право на спрату, као и странца врата су одшкринута, он га је гурнуо

отворен и био је улазак без церемоније, биће природно симпатичког прекретници

ум.

Тхе слепи је пао и соба дим.

Је ухватио увид у крајње јединствен ствар, оно изгледало ручки маше руком

према њему, а лице на три огромне неодређено места на белом, веома попут

лице бледо педер.

Онда је био насилно погодио у груди, бацали леђа и врата залупила у свом

лице и закључана. То је било толико брз да му нису дали времена да се

посматрати.

А одмахивање необјашњиво облика, ударац и потрес мозга.

Тамо је стајао на тамној мало слетања, питајући се шта то може бити да је имао

види.

Неколико минута након тога, поново су се припојиле мала група која је формирана ван

"Тренер и коњи."

Било је Феаренсиде говори о томе све изнова по други пут, али није

Мрс сала каже његов пас није имао ни посао да гризу њени гости, али није

Хуктер, генерални дилера из преко

путу, упитни и Сенди Вадгерс из Форге, судска; осим жена и

деца, сви они говоре фатуитиес: "Зар не би дозволите ср ми зубало, ја зна";

"'Тасн'т право имају такав даргс"; "Вхад' н е залогај" за него? "И тако даље.

Господин сала, гледајући на њих из корака и слушање, установљено је да је невероватно

видио ништа толико значајан десити на спрату.

Поред тога, његов вокабулар био сувише ограничен да изрази своје утиске.

"Он не жели ни помоћ, каже он," рекао је он одговарајући на питање своје супруге.

"Боље да буде-Такин 'његовог пртљага ин"

"Он би требало да га цаутерисед одједном", рекао је господин Хуктер; "особено ако на свим

упаљене ".

"Ја бих пуца ср, то је оно што бих то", рекао је дама у групи.

Одједном је пас почео рика поново.

"Хајдемо", узвикнуо љути глас на вратима, и ту стајале су пригушен

странац са својим оковратник појавио, а његов хет-обода савијена на доле.

"Што пре да се те ствари у боље ја ћу бити задовољан."

Наводи се од стране анонимних посматрача да су му панталоне и рукавице промењен.

"Да ли је вас повредио, господине?", Рекао је Феаренсиде.

"Ја сам ретко жао тхе Дарг -" "Ни мало", рекао је странац.

"Никад разбио коже. Позури са тим стварима. "

Он је тада заклео на себе, тако да господин сала тврди.

Директно први сандук био је, у складу са својим правцима, ношен у

салон, странац сам бацио на њега са изузетним нестрпљењем, и почели су да

отпакујте га, расипања сламом са крајње непоштовање тепиха госпође хале.

А од њега је почео да производи боце - мало масноћа флаша садржи прах,

мале и танке боце са обојена и беле течности, флутед плава

боце са ознаком тровања, боце са округлим

тела и витак врат, велике зелене стаклене боце, велике беле-стаклених боца, боце

са стакленим стопера и матирано налепнице, боце са финим чепова, боце са

чепови, боце са дрвеним капе, вино

боце, салата-уља боце - стављајући их у редовима на цхиффонниер, на Мантел, на

сто под прозор, око подне, на полицу за књиге - свуда.

Апотеке продавница у Брамблехурст није могао да се похвали пола толико.

Сасвим призор је био.

Сандук после сандук дала боце, све док свих шест су биле празне и сто велики, са

слама, а само ствари које су произашле из ових сандука поред боце су биле

број епрувете и пажљиво пакује равнотежу.

И директно су распаковане сандуке, странац је отишао до прозора и почео да

рад, а не забрињава најмање о легла од сламе, ватра која је нестала

напоље, поље књиге ван, нити за

преносника и других пртљага који је на спрату нема.

Када госпођа сала узео вечера у њему, био је већ толико апсорбована у свом раду,

сипа мало испада из боце у епрувете, да он није чуо њен

све док није збрисао већи део

сламе и стави послужавник на сто, са неким малим нагласком можда, видевши

наводе да је под је био унутра Онда је пола окренуо главу и

одмах окренуо поново.

Али је видела да је уклонио своје наочаре, били су поред њега на столу, а

Изгледало је да јој да своје око подножја вере изузетно шупље.

Ставио на свом наочаре поново, а онда се окренуо и са којима се суочавају њом.

Она је требало да се жале од сламе на поду, када ју је очекивао.

"Желим вам не би долазили без куцања", рекао је у тон абнормалног

огорчење што је изгледало тако карактеристичне за њега.

"Ја куцао, али наизглед -"

"Можда сте. Али у мом истраге - мој заиста веома

хитно и неопходно истраге - најмањи поремећај, теглу од врата - ја

мора да пита вас - "

"Свакако, господине. Можете да укључите откључати фајл ако сте тако,

знате. Сваки пут ".

"Веома добра идеја", рекао је странац.

"Ово строр, господине, ако ми може учинити тако смео да напомену -"

"Не. Ако се слама чини невоља га спустио у

рачун. "

И он је промрмљао на њу - реци сумњиво као клетви.

Био је толико чудно, како тамо стоји, тако агресивна и експлозива, боца у једном

стране, и из епрувете у другом, да је госпођа сала је била прилично узнемирен.

Али она је била одлучна жена.

"У том случају, волео бих да знам, господине, шта ви сматрате -"

"По динар - спусти по динар. Сигурно довољно по динар је? "

"Тако је то", рекла је госпођа сала, заузимају сто-крпом и почињу да га нанесете на

табели. "Ако сте задовољни, наравно -"

Окренуо и сео, са својим грбом оковратник према њој.

Све поподне је радио са врата закључана и, као госпођа сала сведочи, за

највећи део у тишини.

Али, некада је било потрес и звук боца мелодија заједно као да

сто је био погођен и разбио боцу бацио насилно доле, а затим

брз ритам попреко у собу.

Плашећи се "нешто није у том питању", отишла је до врата и слушала, а не брину

да куцам. "Не може да иде даље", он је био изванредан.

"Не могу да идем даље.

Три стотине хиљада, четири стотине хиљада!

Огроман народ! Преварени!

Целог живота може ми требати!

... Стрпљење!

Стрпљење заиста! ...

Будала! будала! "

Било је буке хобнаилс на цигле у бару, а госпођа сала је веома

невољно да напусти краја његовог монолог.

Кад се вратила у собу је ћутао поново, осим са слабим црепитатион оф

своју столицу и повремено звекет од боце.

Је све завршено, а странац је наставила рад.

Када је узео у чај видела разбијено стакло у углу собе испод

конкавна огледала, и златну мрљу која је неопрезно обрисао.

Она се зове пажњу на то.

"Стави га доле у рачун", одбруси јој посетилац.

"За име Бога ме не брините.

Ако постоји штете, она спусти на рачун ", и отишао на откуцава листу у

вежба књига пред њим. "Рећи ћу вам нешто", рекао је Феаренсиде,

мистериозно.

Било је касно поподне, и они су били у малом пиво-продавница у Ипинг вјешалица.

"Па?", Рекао је Теди Хенфреи. "Ово поглавље вам говори о, шта је мој пас

мало.

Добро - он је црн. Макар, ноге су.

Семе кроз сузу његове панталоне и суза његове рукавице сам.

Морали сте очекивали неку врсту Пинки показати, зар не?

Па - није било ништа. Само црнило.

Ја вам кажем, он је као црне као мој шешир. "

"Моја добра," рекао је Хенфреи. "Ит'са реми случај у потпуности.

Зашто, нос је као ружичасте боје као "!" То је истина ", рекао је Феаренсиде.

"Ја сам то зна.

А ја кажем 'ее оно о чему размишљам. Тхат марн'са шарен, Теди.

Црно бели ту и тамо - у закрпе. И он је срамота тога.

Хе'са врсту полу-раса и боја је дошао ван неуједначена уместо мешања.

Чуо сам за такве ствари раније. И то је уобичајен начин са коња, као и било који

може се видети. "

ГЛАВА ИВ МР. Цусс интервјуа СТРАНАЦ

Рекли су ми околности доласка странца у Ипинг са извесним

пунине детаља, како би се радознале утисак је створио да буде

разумети читалац.

Али, осим две чудне инцидената, околности његовог боравка до

ванредни дан клуба фестивала може донети преко веома цурсорили.

Било је неколико чарки са госпођом сали о питањима домаћих дисциплину, али

у сваком случају до краја априла, када су први знаци оскудицу почео, он је превише возио

јој је једноставан целисходно додатног плаћања.

Сали није му као, и кад год се усудио говорио о целисходности

ослобађање од њега али он је показао своје не воле углавном га прикривање

остентатиоусли, и избегавање хис посетилаца колико је то могуће.

"Сачекајте до лета", рекла је госпођа сала сагели ", када се артискс почињу да

долазе.

Онда ћемо видети. Он може да буде охол мало, али рачуне

сеттлед тачни је рачуне сеттлед тачан, без обзира желите да кажете. "

Странац није ишао у цркву, и заиста се нема разлике између недеље

и нерелигиозни дана, чак у костиму. Радио је, као госпођа сала мисао, веома

фитфулли.

Неколико дана он би сиђе рано и да се стално заузет.

Другима је да ће порасти касно, темпо у његову собу, трење гласно сатима заједно,

дима, спавају у фотељу од пожара.

Комуникација са светом изван села је нема.

Хис темперамент наставио веома неизвесна, јер у већини случајева његов начин био је да човека

патње под готово неподношљив провокације, и једном или два пута ствари су биле

одбрусио, поцепана, дробљена или поломљен спазмодичне гости насиља.

Изгледао је под хроничним иритацију од највећих интензитета.

Хис навика говори да се у тихим гласом је растао на њега, али ипак

Мрс сали слушали савесно могла направити ни главу ни реп о томе шта

чула.

Ретко је отишао у иностранство по дневном светлу, али у сумрак да ће отићи из пригушен до

невидљиво, да ли је време било хладно или не, и он је изабрао лонелиест стазе и

оне највише у сенци дрвећа и банака.

Хис гогглинг наочаре и грозан бандажирање лице под пентхаус његовог

шешир, дошао са непријатан изненадности из таме на један или два код куће

иде радницима, а Теди Хенфреи,

гимнастика из "Скарлет Длака" једне ноћи, на пола десет, била уплашена

срамно од лобање, налик главу странца (он шетао са шеширом у руци) осветљен

изненадно светлост отворио кафану врата.

Таква деца, као га видео у ноћи сањао обртних, и изгледало је сумњиво

да ли је он не воли дечаци више него што га не воли, или обрнуто, али није било

свакако живо довољно не воле са обе стране.

Било је неизбежно да би требало да лице тако изузетан изглед, а имајући

представљају честа тема у таквом селу, као Ипинг.

Мишљење је био веома подељена о његовом занимању.

Госпођа сала је била осетљива на тачку.

На питање, објаснила је она веома пажљиво да је "експериментални

истраживач, "иде обазриво у слогова као неко ко се боји замке.

На питање шта експериментални истражитељ је, она ће рећи са

додир супериорности да већина образованих људи знали ствари као што су то, и да ће

тако објасни да је он "открио ствари."

Њен посетилац је имао удес, рекла је она, које је привремено без боје своје лице и

руке, и биће осетљиво склоности, био је аверзију према ниједне јавне

обавештење о томе.

Од њеног саслушања постојала је поглед углавном забављали да је био кривично покушава

да побегне од правде од самог заврсетка како да се сакрије у потпуности од

око полиције.

Ова идеја скочи из мозга господина Тедија Хенфреи.

Нема злочина било величине која датира из средине или краја фебруара био познат да има

догодило.

Разрађени у машти господина Гулд, пробног асистент у Националној

Школу, ова теорија је облик да је странац био анархистички прерушени,

припрема експлозива, и он је одлучио да

предузму такве операције детектив и његов пут дозвољено.

Ови се састојала највећим делом у потрази веома напорно на странца кад год је то

су се састали, или тражи од људи који никада нису видели странац, водећи питања о

га.

Али он детектује ништа.

Још једна школа мишљења следи господина Феаренсиде, а ни прихватио шарен

поглед или неки измену га, као, на пример, Сила Дурган, који је чуо да

тврди да "ако је то цхосес енселф наступ на

фаирс он би да своје богатство за кратко време ", и као мало теолог, у поређењу

странац човеку са једним таленат.

Ипак, други приказ објаснио целу ствар које се односе на странца као

безопасан лудак. Да су предности рачуноводственог обухватања

све одмах.

Између ове главне групе било је ваверерс и цомпромисерс.

Сасексу народне имају мало сујеверје, а тек после догађаја од почетка априла

да је мисао натприродног је први пут шапутао у селу.

Чак и тада је био само заслуга у народу жена.

Али какав год да су мислили о њему, људи у Ипинг, у целини, договорили дисликинг

га.

Хис раздражљивост, иако је можда разумљив урбана мозак-радник,

била је невероватна ствар да те мирно Сасексу сељана.

Тхе Франтиц гестикулације су изненађени сада и тада, стрмоглаво темпо после

Нигхтфалл која га је захватила на њих око тих углова је нехуман блудгеонинг оф

све оквирни напредак радозналости је

укус за сумрака која је довела до затварања врата, рушење ролетни је

изумирање свеће и лампе - ко могао да се сложим са таквим дешавања на?

Они по страни нацртао како је пренето у село, а када је прошло, млади

хумоуристс би са грбом оковратника и доле са хет-бримс, и идите пејсинг

нервозно после њега, имитација његовог окултног лежаја.

Било је песму популарне у то време под називом "Богеи човек".

Мисс Статцхелл је певао на концерту учионица (у помоћ цркве лампе), и

после тога кад год један или два сељани су се окупили заједно и

странац се појавио, бар или тако то

мелодију, више или мање оштрим или стан, била је досудио усред њих.

Такође, закаснели малу децу назвали "Човек Богеи!", Након њега, и да ван

тремулоусли усхићен.

Би размотрила је лекар опште праксе, био је појели од радозналости.

Тхе завоје узбуђени свој професионални интерес, извештај од хиљаду и

једна боца пробудило његову љубоморан погледу.

Све до априла и маја је завидну прилику да разговара са странца и

на крају, према Духови, он није могла да издржи дуже, али погодио на

претплатничког листу за село медицинска сестра као изговор.

Био је изненађен да откријете да господин сали није знала име госта у.

"Он даје име", рекла је госпођа сала - тврдња која је била сасвим неоснована - "али ја

није исправно чују "Мислила је изгледало тако глупо да не знам.

човека име.

Би размотрила реповао на салон врата и ушао.

Било је прилично аудио клетва изнутра.

"Извините ми упада", рекао је цусс, а затим и врата затворена и исећи госпођа сала искључен из

остатак разговора.

Могла је да чује жамор гласова за наредних десет минута, онда вапај изненађење,

потресна стопала, столицу бацио у страну, а кора од смеха, брза корака до врата,

и цусс појавио, његово лице бело, очи гледајући преко рамена.

Напустио отворена врата иза њега, и без гледања у њу Строде преко

сала и кренули низ степенице, и она чула ноге жури на путу.

Носио шешир у руци.

Она је стајала иза врата, гледа отворених врата у салон.

Онда је чуо странца смеје тихо, а затим његовим стопама наишао на

у собу.

Није могао да види његово лице, где је стајао. Салону врата залупила, а место је

Силент поново. Цусс је отишао право до села да

Стрнадица викар.

"Јесам ли луд?" Цусс почео нагло, како је ушао у

схабби мало студија. "Да ли изгледати као луд човек?"

"Шта се догодило?", Рекао је викар, стављајући Амонац на слободи листова његових

напред-долази проповед. "То поглавље у гостионици -"

"Па?"

"Дајте ми нешто да пијем", рекао је цусс, а он сео.

Када су му нерви били стеадиед помоћу стакленог јефтиних Схерри - само пију

добра викар је на располагању - рекао му је у интервјуу који је управо имао.

"Отишао", рекао је гаспед, "и почео да захтева претплату за тај сестра Фонда.

Бих заглавио је своју руку у џеповима, као што сам дошао у, а он је сео лумпили у својој

столицу.

Њушкао. Рекао сам му да сам чуо да је интересовање за

научне ствари. Он је рекао да.

Њушкао поново.

Наставио њушка све време; очигледно је недавно ухваћен пакленим хладно.

Није ни чудо, завршена тако! Сам развио идеју медицинска сестра, и све

док држе очи отворене.

Боце - хемикалије - свуда. Равнотеже, епрувете у ставовима, а мирис

од - јагорчевине. Да ли би он Субсцрибе?

Је рекао да бих то размотрити.

Питао га, тачка-празан, је био истраживање. Рекао је он.

Дуг истраживања? Имате доста крст.

"А који заслужује проклетство дуго истраживања," рекао је он, дува чеп из, да тако кажемо.

"Ох," рекао је И., дошао је из жалбе.

Човек је био само на чир, и моје питање га је кувана изнад.

Био је дао рецепт, највреднији рецепт - шта, јер он не би

кажу.

Да ли је то медицински? "Проклетство вас!

Шта риболов након "Ја се извинио.

Достојанствен снифф и кашаљ.

Је наставио. Он би прочитали.

Пет састојака. Стави га на доле; окренуо главу.

Газ ваздуха из прозора подигао папир.

Гиздав, шуштање. Радио је у соби са отвореним

камин, рекао је он.

Видео треперења, и тамо је рецепт гори и дизање

цхимнеивард. Пожурио према њој баш као што је збрисан уз

димњака.

Тако! Само у том тренутку, да илуструје своју причу, од дошла руку. "

"? Па" "Не руке - само празан рукав.

Господе!

Мислио сам, тхат'са деформитета! Добио плуте руке, претпостављам, и да га узима

искључен. Онда, помислио сам, има нешто чудно у

тога.

Шта је ђаво стално да рукава горе и отворен, ако нема ништа у њему?

Није било ничега у њему, кажем вам. Ништа доле њој, све до зглоба.

Могао сам да видим право надоле да до лакта, и било је трачак сјајно светло

кроз сузу платна. "Боже!"

Рекао сам.

Онда је престао. Зурио у мене са оним црне наочаре оф

његови, а онда на рукаву "" Па? ".

"То је све.

Он никада није рекао ни реч, само гларед, и стави рукав назад у џепу брзо.

"Била сам рекао, 'рекао је," да постоји рецепт гори, није ли?'

Упитни кашаљ.

"Како ђаво", рекао сам, 'могу да се крећете празан рукав тако?'

'Испразни рукав?' "Да", рекла сам, 'празан рукав. "

"'То је празан рукав, зар не?

Видели сте да је празан рукав "? Је устао одмах.

Устао сам превише. Он је дошао ка мени у три веома споро

корака, и стајао сасвим близу.

Њушкао веномоусли. Нисам устукнути, иако сам обешен ако се то

превијеном кноб своје, и оних мигавци, нису довољни да паралисати било који, долазећи

тихо на вама.

"'Си рекао да је празан рукав?" Рекао је он.

"Свакако", рекао сам. У буље и не говорећи ништа а голобрад

човек, унспецтацлед, почиње нуле.

Онда врло тихо повукао рукаву из џепа опет, и подигао руку

према мени као да ће показати да ме поново.

Он је то урадио врло, врло споро.

Погледао сам у њу. Чинило старости.

"Па?" Рекао сам, клиринг грло, 'нема ништа у њему. "

"Да је нешто да каже.

Почео сам да осећам страх. Могао сам да видим право се доле.

Он је продужен право према мени, полако, полако - баш као да је - све док је манжетне

шест инча од мог лица.

Куеер ствар да види празан рукав долазе на вас тако!

А онда - "" Па? "

"Нешто - баш као прст и палац га сматрали - ниппед нос."

Стрнадица почео да се смеје.

"Није било ништа тамо!", Рекао је цусс, његов глас ради до у крик на

"Тамо".

"То је све веома добро за вас да се смеје, али ја вам кажем да је толико изненадио, ја сам ударио манжетне

тешко, и окренуо, и исећи из собе - сам га напустила - "

Цусс заустављен.

Није било погрешно у искреност његове панике.

Окрену круг на беспомоћне начин и узео другу чашу одличних викар је

врло инфериорни шери.

"Када сам ударио манжетне", рекао је цусс: "Ја вам кажем, то осетио баш као ударање руку.

А није било ни руку! Није било дух руке! "

Господин стрнадица се мислило преко.

Хе сумњиво Погледао цусс. "Ит'са најзначајнијих прича", рекао је он.

Изгледао је веома мудар и тешке заиста.

"То је стварно", рекао је господин стрнадица са судским нагласком ", најзначајнија

причу. "

>

-ПОГЛАВЉЕ В провалу НА Вицараге

Чињенице овог провале на Вицараге дошао да нас првенствено кроз медијум

викар и његова супруга.

Се то догодило у малом сати Духовски понедељак, дан посвећен у Ипинг на

Клуб свечаности.

Госпођа стрнадица, чини се, пробудила изненада у тишини која долази пре зоре,

са јаким утисак да су врата њихових спаваће собе су отворена и затворена.

Она није побудио је њен муж у почетку, али се усправи у кревету слушао.

Изразито онда је чуо јастучићи, јастучићи, јастучићи голе ноге излази из суседне

облачење соба и ходање дуж пролаза ка степеницама.

Чим је осетила уверени у то, она је изазивала је Рев господин стрнадица као мирно

могуће.

Он није штрајк светло, али стављајући на наочара, њен баде-мантил и његов

купање папуче, изиђе на одморишту да слушају.

Чуо сасвим јасно петљања дешава у својој студији столу низ степенице-, а затим

насилна кијања.

У том се вратио у своју спаваћу собу, наоружан сам са најочигледнији оружје,

покер, и спустио степеништем као бешумно могуће.

Мрс стрнадица изашао на слетање.

Сат је око четири, а крајњи тама ноћ је била прошлост.

Постојао је тихи сјај светлости у сали, али је студија врата иавнед

импенетрабли црна.

Све је и даље, осим слабог шкрипа степеница под господина стрнадица је

газећег слоја, као и благи покрети у студији.

Онда се нешто одбрусио, фиоку је отворен, а ту је дрхтај радова.

Онда је дошао клетва, а меч је био погођен и студију била преплављена

жуто светло.

Господин стрнадица је сада био у сали, и кроз пукотину у вратима могао видети

сто и отворити фиоку и свећу гори на столу.

Али пљачкаш није могао да види.

Он је стајао тамо у сали неодлучни шта да раде, и госпођа стрнадица, њено лице бело и

намера, увукла се полако низ степенице за њим.

Једна ствар води господин стрнадица је храбрости; убеђивања да је овај провалник био становник

у селу.

Су чули пукотине новца, и схватио да је пљачкаш пронашао домаћинства

резерве злата - два килограма десет у пола владара заједно.

У том звук господин стрнадица вас нервед то нагло акцију.

Грипозан чврсто покер, он је пожурио у собу, пажљиво прати госпођа стрнадица.

"Предаја" плакао господин Жутовољка, жестоко, а затим повијен запањен.

Очигледно да је соба је била потпуно празна.

Ипак, уверење да су, тог тренутка, чуо неко креће у

соба је износила сигурношћу.

За пола минута, можда, стадоше празан онда госпођа стрнадица отишла преко

собу и погледао иза екрана, а господин стрнадица, од рода импулс, вирили

под столом.

Тада госпођа стрнадица окренула леђа прозора завесама, и г-дин стрнадица погледао копију

димњак и истражили са покер.

Тада госпођа стрнадица помно отпада-папира корпе и господин стрнадица отворио поклопац

угља-Сцуттле. Онда су дошли да се само заустави и стаде са

очи испитују једни друге.

"Могао бих се заклео -" рекао је господин стрнадица. "Свећа", рекао је господин стрнадица.

"Ко запалио свећу?" "Трасант!" Рекла је госпођа стрнадица.

"А новац је отишао!"

Она је брзо отишао на врата. "Од свих чудно појаве -"

Било је насилног кијање у пролаз. Они пожурили напоље, и као што је то тако

кухиња врата залупила.

"Донеси свећу", рекао је стрнадица, и водио пут.

Обојица су чули звук завртњи су журно узвратио.

Како је отворио врата кухиње је видео кроз кухињска перионица да ли је задња врата вас

само отварање, као и слабо светло ране зоре приказује тамне масе

башта шире.

Он је уверен да ништа изашао на врата.

Је отворио, стајала отворена за тренутак, а затим затворена слем.

Као што је то и учинио, свећу госпођа стрнадица је носила из студије флицкеред анд

широких. То је био минут или више пре него што су ушли

кухињи.

Место је био празан. Они рефастенед на мала врата, испитивала је

кухиња, остава, и кухињска перионица темељно, и на крају сишао у подрум.

Није било душу да се нађе у кући, тражи јер би.

Даилигхт пронашао викар и његова супруга, а куаинтли-костимираним мало пара, и даље

дивећи о на сопствене приземљу које непотребно светлу олука

свећу.

ПОГЛАВЉЕ ВИ намештаја који је полудео

Сада се догодило да је у раним јутарњим часовима Духовски понедељак, пре него што Мили вас претраживани

за тај дан, господин и госпођа сала сала и устао и отишао без буке доле у

подрум.

Њихов посао је било личне природе, и има неке везе са

специфичне и запреминске тежине њиховог пива.

Они једва је ушао у подрум када је госпођа сали наћи је заборавила да донесе

доле боцу сарсапарилла из њиховог заједничког простора.

Како је била експерт и главни оператер у овој афери, Хала веома добро

је отишао на спрату за то. На слетању је био изненађен да види да

странац врата била одшкринута.

Он је у својој соби и пронашао боцу јер је он био усмерен.

Али се враћају са боцу, он је приметио да су завртњи за предња врата била

узвратио, да су врата била, у ствари, само на резу.

И са блицем инспирације хе повезан ово са собу странца у

спрату и сугестије господина Тедија Хенфреи.

Он је изразито сетио држи свећу док госпођа сала пуцао преко ноћи те завртње.

На видику је престао, празан затим са још боцу у руци ишао уз степенице

поново.

Реповао на врата странац је он. Није било одговора.

Поново реповао хе; онда гурнуо врата широм отворена и ушао.

Било је то као што је очекивао.

Кревета, у собу је такође, био је празан.

И оно што је странац, чак ни у своју тешке интелигенције, на спаваћој соби столицу и

дуж пруге на кревету су разбацане хаљине, једини хаљине тако далеко

је знао, и завоје њихових гостију.

Немарно се држати своју велику капу чак била разметљиво репетирао у кревет порука.

Као сала стајао је чуо глас своје жене излази из дубине

подрум, са тим брзим дубини од слогова и упитни репетирајући уп

коначне речи у високом напомене, по коме

Запад Сасексу сељак је обичај да укаже оштар нестрпљење.

"Џорџ! Ви Гарт вхад а штапић? "

У том се окренуо и журно до ње.

"Јанни", рекао је он, преко пруге из подрума кораке "," Таш је истина оно што Хенфреи

сез. "Е да није у УЗ соби, 'Е ен'т.

А испред врата онболтед ".

У почетку госпођа хали није разумео, а чим је она је она решена да бисте видели

празну собу само за себе. Сала, још увек држи боцу, отишао на првом месту.

"Ако 'е ен'т тамо", рекао је, "" близу је су.

А шта је 'е доин' родитељске 'је близу, онда?

"Таш врло радознао посао."

Како су дошли до подрума кораке које обе, то је било после тога урађено, имагинаран они

чуо улазна врата отворена и затворена, али видевши га затворена и ничега, ни

рекао реч на друге о томе у то време.

Госпођа сала положила мужа у пролаз и потрчао на првом спрату.

Неко кине на степеништу.

Сала, након шест корака иза, сматрао је да је чуо њено кијања.

Она је, одлазећи на први, био је под утиском да дворана кијање.

Она је одбацила отвори врата и стали у вези собу.

"Од свих радознао", рекла је она.

Чула је снифф одмах иза њене главе, као је изгледало, и стругање, био је изненађен

види сала десетак метара офф на највишем степеништа.

Али, у другом моменту он је био поред ње.

Она је нагнути и ставио јој руку на јастуку а затим испод одеће.

"Хладно", рекла је она. "Он је био до ове сат или више."

Како је то учинио, а најневероватнија ствар се десила.

Кревет-одећа се окупили заједно, скочио до изненада у неку врсту

врх, а затим скочио наглавачке изнад дна шина.

Било је тачно као да руком их цлутцхед у центру и бацио их у страну.

Одмах након тога, странца шешир скочила са кревета-поште, описао

вртложни лет у ваздух кроз већи део круга, а онда испрекидана

право на лице госпође хале.

Затим као брзо је дошао сунђер из лавабо, а затим столицу, флингинг тхе

странца капут и панталоне неопрезно страну, и смеје суво гласом

појединачно као што је странац а, окренуо

се са своје четири ноге на г-ђа кућа, изгледало је да је циљ њене за тренутак, и

наплаћују у њу.

Она је вриштала и окренула, а потом и ногама од столица је нежно, али чврсто против ње

назад и подстакла њу и сала из собе.

Тхе врата залупила насилно и била закључана.

Столице и кревет као да се извршење плес тријумфа на тренутак, а онда

одједном заиста све је и даље.

Госпођа сали је остао готово у несвестице стању у господина Хол руке на

слетање.

Је био случај са највећим тешкоћама да је господин Халл и Мили, који је био пробудио од стране

њен врисак аларма, успео да јој низ степенице, и примене

ресторативес уобичајено у таквим случајевима.

"'Таш сперитс", рекла је госпођа сала. "Ја знам" тас сперитс.

Прочитао сам у новинама ЕН. Столови и столице поскакујући и плес ... "

"Узми кап више, Јанни", рекао је Хол.

"'Кепер стабилан и ви." "Га закљуцао", рекла је госпођа сала.

"Не дозволите му дође поново. Ја пола погодили сте - ја могу ха, 'познат.

Са њима гогглинг очи и завијена глава, и никада да иде у цркву за недељу.

И сви они боце - море'н је исправно за неко имати.

Да ставимо Он сперитс у намештај ....

Моја добра старог намештаја! "Твас у том веома столици мојим јадним деар

мајка да седи када сам била мала.

Да помисли да треба да устану против мене сада! "

"Само кап више, Јанни", рекао је Хол. "Ваша нерви је све узнемирен."

Они Мили шаљу преко улице кроз златне пет сати сунца на Роусе

до Мр Сенди Вадгерс је ковач.

Господин Халл је комплименте и намештај на спрату је била најневероватнија понаша.

Да ли би господин Вадгерс долазе круг? Он је био човек зна, био је господин Вадгерс, и

врло сналажљив.

Он је прилично тешка поглед на предмет. "Рука дармед ако тхет ОРЛ врачање," био

поглед господина Сенди Вадгерс. "Ви варнт потковице за такве као господа

он. "

Хе круг је у великој мери у питању. Хтели су га да води пут на спрату у

у собу, али није као да на било који жури.

Више је волео да разговара у пролаз.

Због начина на који Хуктер помоћник изашао и почео узимајући доле ролетне од

дувана прозор. Је позван је преко да се придруже дискусији.

Господин Хуктер природно следи преко у току неколико минута.

Англо-саксонски генија за парламентарне владе се афирмише; дошло је до

много разговора и без одлучне акције.

"Хајде да прво чињеницама", инсистирао је господин Сенди Вадгерс.

"Будимо сигурни да би било савршено делују у праву бустин 'да има отворена врата.

Врата онбуст је увек отворен за бустин ', али ви не можете онбуст врата када сте

ухапшен ср. "

И одједном, а већина чудесно врата просторије на спрату отворила сопствене

споразума, и као што су гледали у чуду, видели су силази низ степенице тхе пригушен

Фигура странца гледајући више блацкли

анд отворено него икада са онима који неоправдано великим плаве стаклене очи своје.

Он је дошао доле укочено и полако, гледао све време, он ходао преко пролаз

зури, онда престала.

"Погледај тамо!", Рекао је, и њихове очи су пратили правцу његовог прста рукавицама

и видео флашу сарсапарилла тешко је подрум врата.

Затим је ушао у салон, и одједном, брзо, жестоко, залупила врата у

њихова лица. Ни реч је изговорена до последњег одјеци

од слем је далеко умро.

Они се загледа у једну другу. "Па, ако то не лизати све!", Рекао је

Господин Вадгерс, и оставио је алтернатива неизречено.

"Ја бих отићи и аск'н 'боут", рекао је Вадгерс, г. сала.

"Ја бих д команде објашњење." Било је потребно извесно време да би се газдарица

муж до тог терен.

Најзад је реповао, отворио је врата, и добила колико, "Извини -"

"Идите на ђавола!", Рекао је странац у огроман глас, и "Схут та врата, након

тебе. "

Тако да кратак интервју окончан.

ПОГЛАВЉЕ ВИИ откривање СТРАНАЦ

Странац је у мало салону од "Тренер и коњи" о пола прошлости

пет ујутро, и ту је остао до поднева у близини, ролетне доле,

врата затворена, а ни после Хол одбије, вентуринг близу њега.

Све то време он мора имати постио.

Тхрице хе зазвонио хис звоно, по трећи пут бесно и континуирано, али нико није

одговорио му је. "Њега и његове" идите на ђавола 'заиста! "

рекла је сала.

Тренутно је несавршена гласине о провале у намесништво, а два и два

су заједно ставити.

Сали, уз помоћ Вадгерс, отишао да пронађе господина Схуцклефортх, судија, и да

његов савет. Нико не праве на спрату.

Како је странац окупирана сам је непознат.

Сада и онда ће он насилно корак горе и доле, и два пута је излив

псовке, цепања папира, а насилно разбијање боца.

Мали групи уплашени, али радознали људи повећана.

Мрс Хуктер је навратио, неки геј млади момци сјајан у црно готових

јакне и пике папир везе - јер је Духовски понедељак - придружио групи са збуњен

испитивања.

Млади Арцхие Харкер се разликују по расту дворишту и покушава да провирити

под прозор-ролетне.

Он је могао да види ништа, али је разлог за претпостави да је он учинио, и други од

Ипинг младих тренутно му се придружили.

То је био најбољи од свих могућих Духовски понедељак, и низ улицу село стајао

низу од скоро десетак кабина, пуцњаве галерија, а на трави је Форге су

три жуте и чоколадне вагона и неке

сликовито странцима оба пола стављања Уп какао плод стидљив.

Господа носила плаве дресове, даме беле кецеље и прилично модеран хатс

са тешким пера.

Водгер, од "Љубичаста Фавн", и господин Јаггерс је обућар, који је такође продао старе

из друге руке обичне бицикле, били истезање низ синдикалних-конектора и

краљевске енсигнс (који је првобитно

прославио први Викторије јубилеја) преко пута.

И изнутра, у вештачком тами салон, у коју само један танак млаз

сунчеве светлости продире, странац, гладни морамо претпоставити, и страха, скривених

у свом непријатно вруће амбалажу, Поред

својим тамним наочарима на свом раду или цхинкед хис прљава мала боце, и

повремено псовао дивљачки на дечака, аудио ако невидљиви, поред прозора.

У углу поред камина поставити фрагменти пола туцета разбијен боце,

и опор Тванг хлора заражених ваздух.

Толико знамо из онога што је чуо у то време и од онога што је касније видети у

у собу.

Око подне изненада отворио салон врата и стајао упадљив упорно у три

или четворо људи у бару. "Госпођа Сала ", рекао је он.

Неко је отишао схееписхли и позвали госпођа сала.

Мрс сали се појавио после интервала, мало даха, али све жешћи

за то.

Сала је и даље ван. Је разматрао је преко ове сцене, као и

дошла држи мало послужавник са неизмирених рачуна на њега.

"Да ли је Ваш рачун сте желели, господине?", Рекла је она.

"Зашто није била моја доручак метнули? Зашто нисте припремили своје оброке и

одговорио ми звоно?

Мислите ли да живим без хране "" Зашто није мој рачун платио? "? Рекла је госпођа сала.

"То је оно што ја желим да знам." "Рекао сам вам пре три дана сам чекао

а дознаке - "

"Рекао сам ти пре два дана нисам хтео да чекају без дознака.

Не можете гунђају ако ваш доручак чека мало, ако је мој рачун је чекао ових пет

дана, зар не? "

Странац заклео кратко али живо. "Нар, нар!" Из бара.

"И ја бих вам се захвалим љубазно, господине, ако желите задржите за себе псовање, господине," рекао је

Мрс сала.

Странац је стајао изгледа више као љути роњење-кацигу него икада.

Је универзално Осећао сам у бару да је госпођа сали су боље од њега.

Његов следећи речи показао као много.

"Ево, гледај, мој добра жена -" је почео. "Не" добра жена "мене", рекла је госпођа сала.

"Ја сам вам рекао моја дознака није дошао." "Дознака заиста" рекла је госпођа сала.

"Ипак, претпостављам у мом џепу -"

"Ви ми рекли пре три дана да није ништа друго него суверену вреди сребра

. на вас "" Па, ја сам пронашао још неке - "

"'Ул-гле!" Из бара.

"Питам се где сте је затекли", рекла је госпођа сала.

Је изгледало да смета странац много.

Хе печатом ногу.

"Како то мислиш?" Рекао је он. "То Питам се где сте је затекли", рекао је

Мрс сала.

"И пре него што сам предузео никакве рачуне или добити било доручка, или да такве ствари

ма, морате ми рећи једну или две ствари које ја не разумем, а оно што нико не

не разумеју, а оно што сви веома забринути за разумевање.

Желим да знам шта је радио т'ми столицу на спрату, а ја желим да знам како 'тис

Ваш соба је била празна, и како сте добили поново.

Их као зауставља у овој кући долази у од врата - то је правило куће, и

да нисте урадили, а оно што желим да знам је како сте цоме ин

И желим да знам - "

Изненада странац подигао руке стегнуте рукавицама, оверен ногом и рече:

"Стани!" Са таквим ванредним насиље које ју је ућуткао одмах.

"Ви не разумете", каже он, "ко сам ја, или оно што јесам.

Ја ћу вам показати. Небом!

Ја ћу вам показати. "

Затим је ставио отворен длан на лице и повукао га.

У центру његовог лица постао црној рупи.

"Ево", рекао је он.

Хе иступио и дао госпођа сала нешто што је, гледајући на свом

преобразио лице, прихватио аутоматски.

Онда, када је видела шта је то, она је гласно вриснуо, пао, и затетурао

назад. Нос - то је био странац у нос! розе

и сија - ваљани на поду.

Онда је уклонио наочара, и сви у бару јекну.

Скинуо шешир, и са насилним гестом поцепао на његов бркове и завоје.

За тренутак су га отпор.

Блесак страшних ишчекивања прошао кроз бару.

"Ох, мој Гар!", Рекао је неко. Онда су дошли ван.

Ит је горе него било шта.

Госпођа сала, стојећи отворених моутхед и хорор ударио, схриекед шта је видела,

и направљен за врата куће. Свако је почео да се креће.

Били су спремни за ожиљке, деформитета, опипљиви страхоте, али

ништа!

Тхе завоје и лажне косе летели преко пролаз у бару, што чини клипан

скок да их избегнете. Свако пао на све остале доле

корака.

За човека који је стајао тамо неких викали некохерентан објашњење, био је солидан

гестицулатинг фигура до длаке-оковратник од њега, а онда - ништавило, без видљивих

ствар уопште!

Људи доле селу чуо повике и вришти, и проналажење улицу видели

"Аутобуске и коњи" насилно испаљивање своју хуманост.

Видели су Мрс сали пасти и господин Теди Хенфреи скок да би се избегло превртање над њом,

а онда су чули застрашујуће крике Мили, који је, излазећи изненада из

кухиња на буку метежу, имао

доћи на главе странац отпозади.

Ове повећане изненада.

Одмах сви све низ улицу је свеетстуфф продавац, какао плод стидљив власник

и његов помоћник, јеку човек, дечаци и девојчице, рустичног дандиес, паметна

венцхес, смоцкед старешина и апронед

Цигани - почео је трчао према кафана, а на чудесно кратком време

гомила можда четрдесет људи, а рапидно расте, под утицајем и хоотед и питала

и узвикнуо и предложио, пред оснивања госпође хале.

Свако изгледа желе да разговарају одједном, и резултат је био Бабел.

Мала група подржала госпођа сали, који је покупио у стању колапса.

Дошло је до конференције, као и невероватан доказ бучним очевидац.

"О Богеи!"

"Оно што је он био иде, онда?" "Зар није повредио девојку, 'као' е?"

"Покрени на ср ножем, верујем." "Не" Ед, ја ви кажем.

Не мислим ни такорећи.

Мислим Марн 'родитељске А "ЕД" "Нарнсенсе!

'. ТИС неки стварајући трик "," Фетцхед офф "је паковање,' Е није -"

У својој борби да види кроз отворена врата, публика се формира у

раштркан клин, са више авантуристичког врх најближа кафана.

"Он је стао на тренутак, ја сам хеерд захуктале врисак, а он се окрену.

Видела сам умутити јој сукње, и он је отишао за њом.

Није узео десет секунди.

Назад он долази са ножем у руци и уз векну; стајао као да је гледао.

Не малопре. Је у томе да постоји врата.

Кажем 'е' е се не Гарт није 'издање уопште.

Потребно је само пропустио ср - "

Дошло је до поремећаја иза, а звучник се зауставио да корак по страни за мало

поворка која је била веома одлучно марширају према кући, прво господин

Сала, веома црвене и одлучан, онда господин

Боби Јафферс, село полицајац, а затим и опрезни господина Вадгерс.

Су сада они долазе наоружан налог. Људи викну конфликтне информације

недавно околности.

"'Ед или не" Ед ", рекао је Јафферс," Добио сам на' одмор ср, и "остало ср ћу."

Господин сала марширали уз степенице, марширали право до врата салон анд

бацио га отворите.

"Цонстабле", рекао је, "не своју дужност." Јафферс марширали ин

Сала следеће, Вадгерс последњи.

Видели су у слабом светлост без главе фигура их суочава са гнавед кору

хлеб у једној руци и рукавицама комад сира у другом.

"То је он!", Рекао је Хол.

"Оно што ђаво је ово?" Дошао у тону љут озбиљно расправљање одозго оковратник

у слици. "Ти си проклети рум корисника, господине",

рекао је господин Јафферс.

"Али" Ед или не 'ЕД налог каже' тело, "и дужност је дужност -"

"Нека се!", Рекао је на слици, почев од леђа.

Абруптли хе шлаг низ хлеб и сир, и господин сала само схватили нож

на столу на време да га спасе. Офф је напустио рукавици странца и била

ошамарио у лице Јафферс ".

У другом тренутку Јафферс, скраћујући неки изјава у вези налог, имао

захватила га је ручки зглоб и ухватила његову невидљив грло.

Добио је ударац звучи на шин који су му вичу, али је он одржао стисак.

Сала је послао нож клизи дуж табелу на Вадгерс, који је деловао као голман за

офанзиву, да тако кажемо, а затим иступио напред као Јафферс и странац

под утицајем анд затетурао према њему, хвата и ударање унутра

Столица је стајао на путу, и отишао на страну са судара јер сишли заједно.

"Марш ноге", рекао је Јафферс међу зубима.

Господин сала, настојећи да делује по инструкцијама, добио је ударац по звучи

ребра да баци га на тренутак, и господин Вадгерс, видевши обезглављена

странац је имао ваљане преко и добио горњи

стране Јафферс, повукли ка вратима, нож у руци, и тако сударио са

Господин Хуктер и Сиддербридге Картер долази у помоћ реда и закона.

У истом тренутку доле дошла три или четири боце са цхиффонниер и пуцао веб

оф опорост у ваздух у соби.

"Ја ћу предати", узвикну странац, иако је имао Јафферс доле, ау другом

тренутку је устао дахтања, чудна фигура, без главе и без ручки - јер је имао

скинула своје право рукавице сада као и његове леве стране.

"То није добро", рекао је он, као да јеца за дах.

То је била најчуднија ствар на свету да чује тај глас долази, као да из празног

простор, али Сасексу сељаци су можда највише у ствари људи под

сунце.

Јафферс устао такође и производи пар лисица.

Онда је гледао.

"Ја кажем!", Рекао је Јафферс, одгајан од стране кратко пригушено реализацију неподударност у

цео посао ", першун то! Не могу да користе их као што сам може да види. "

Тхе странгер водио руку доле са својим прслук, и као да је чудо тхе

тастера на које је празан рукав истакао је поништити.

Онда је рекао нешто о његовој потколенице и повијен на доле.

Чинило се да се петљања са своје ципеле и чарапе.

"Зашто!", Рекао је Хуктер, изненада, "то није човек уопште.

То је само празна одећу. Погледај!

Можете да видите доле са својим оковратник и облоге његове одеће.

Сам могао да ставим руку - "

Он је упутио руци; чинило да се састане нешто у ваздуху, и он се ослањао назад

са оштрим узвика.

"Желим вам бих држите прсте из мог ока", рекао је ваздушни глас, у тону

дивљи озбиљно расправљање.

"Чињеница је, ја сам све овде - главе, руке, ноге, и све остало, али је

деси ја сам невидљива. Ит'са збуњен напаст, али сам.

То није разлог зашто треба да буде покед на комаде по сваком глупа сељачина ин Ипинг је

то? "

Тужби одеће, сада све раскопчао и виси лабаво на њен невидљиви подржава,

устаде, руке рукама на куковима.

Неколико других од мушкараца људи је сада ушао у собу, тако да је подробно

гужва. "Невидљиви, зар не?", Рекао је Хуктер, игноришући

странац је злоупотреба.

"Ко је икада чуо воли те?" "Чудно је, можда, али то није

криминала. Зашто сам напао полицајца у овом

начин? "

"Ах! тхат'са друга ствар ", рекао је Јафферс.

"Нема сумње да су мало тешко видети у том светлу, али сам добио налог и то је

све исправне.

Оно што ја после није ни невидљивост, - то је провале.

Тхере'са кућа је провалио у и новац узео. "

"Па?"

"И околности сигурно тачка -" "Глупости", рекао је Невидљиви!

Човек. "Надам се, господине, али ја имам своје

упутства. "

"Па", рекао је странац, "Доћи ћу. Доћи ћу.

Али нема лисицама. "" То је редовна ствар ", рекао је Јафферс.

"Не лисице", предвиђено странац.

"Извините", рекао је Јафферс. Нагло бројка сео, а пре

неко могао да схвати вас вас се уради, папуче, чарапе и панталоне су

отпочео испод стола.

Онда је појавило опет и бацио скине капут.

"Овде, стани", рекао је Јафферс, изненада схватајући шта се дешава.

Хе захватила на прслук, то борили, и кошуљу пала из њега и ставила га на

шантаво и празна у руци. "Држите га!", Рекао је Јафферс, гласно.

"Када добије офф ствари -"

"Држите га!" Плакала све, а ту је била журба у вијоре беле кошуље које

је сада све што је видљиво од странца.

Кошуља-рукаву засадио лукави ударац у лице Хол који је зауставио његов отворени оружани

унапред, и послао га назад у старе привлачан црквењак, а у другом тренутку

хаљину је укинут горе и постао

грчевима анд празно вијори око руке, чак и мајицу која се потисак

преко главе човека.

Јафферс цлутцхед га, и само је помогао да га скину, он је ударио у устима се

ваздуха, и незадрживо бацио дивљачки му палицу и удари Теди Хенфреи

на круну главе.

"Пази!", Рекао је сви, мачевање насумице и ударају у ништа.

"Држите га! Затворена врата!

Не дозволите да га изгубе!

Добио сам нешто! Ево га! "

Савршен Вавилон шумова су направили.

Сви, изгледа, био погођене све одједном, и Санди Вадгерс, знајући како икада

и његова страха изоштрио је застрашујуће ударац у нос, поново отворио врата и водили

пораз.

Други, следећи незаустављиво, били сабијени на тренутак у углу од стране

врата. Удараца наставио.

Пхиппс је Унитариан, имао предњи зуб сломљен и Хенфреи је рањен у

хрскавице његовог уха.

Јафферс је погодио испод вилице, и, стругање, ухваћени у нечему што

интервенисала између њега и Хуктер у гужва, и спречио њихов долазак заједно.

Осећао мишићна груди, ау другом тренутку је маса борбе,

Узбуђени мушкарци пуцали из у препуној дворани.

"Имам га!", Повика Јафферс, гушења и тетура кроз све њих, и рвања

са љубичастим лица и отицање вена против невидљивог непријатеља.

Мушкарци смакнуто лево и десно, као изузетан сукоба под утицајем брзо

према кући врата, и отишао предење низ пола туцета кораке кафану.

Јафферс плакао у задавио глас - држи чврсто, ипак, и чинећи играју са

колена - досадан око, и паде тешко најгори са главом на шљунак.

Тек тада је своје прсте се опустите.

Било је узбуђени повицима "да га задржи!"

"Невидљиви" и тако даље, и младић, странац у месту чије име

није дошао на светлост, пожурио ин одједном, ухватила нешто пропустио своју држите, и пао

преко полицајац је испружен тела.

На пола пута преко пута жене вриштао као нешто гурнуо њен; пас, ногама

очигледно, иелпед и отрча завијање у дворишту Хуктер, а тиме и транзит

Тхе Инвисибле Ман је постигнуто.

За простор народ стајао запањен анд гестицулатинг, а онда је дошао панике и

разбацани их у иностранству кроз село као налет расипа мртво лишће.

Али Јафферс лаи прилично још, лице навише и савијених колена, у подножју кораке

гостионице.

>

ПОГЛАВЉЕ ВИИИ-Ин Трансит

Осмом поглављу је изузетно кратак, као и односи које Гибонс, аматерских

природњак округа, док лежи се на пространом отворен падове без душе

у року од неколико миља од њега, како је

мисао, и готово дозирање, чуо близу њега звук као човека кашаљ,

кијање, а затим псовања дивљачки себе; и гледа, гледао ништа.

Ипак, глас је неспорно.

Наставила је да се закуне са тим ширину и разноврсност која одликује псовање од

култивисаног човека.

Израстао до врхунца, умањена опет, и умро далеко у даљини, иде као што је

Чинило му у правцу Аддердеан.

Ит подигао на грчевитим кијање и завршио.

Гибонс је чуо ништа појава ујутро, али је појава била тако

упечатљив и узнемирујуће да је његов филозофски мир нестао, он је добио

до брзину, и пожурила низ стрмост

брда према селу, што је брже да може да иде.

ПОГЛАВЉЕ ИКС МР. Тхомас МАРВЕЛ

Морате слика Томас Марвеловог као особу од обилних, флексибилна лице, нос

цилиндричних захватају, а ликуорисх, пример, променљиве уста и браду

бристлинг настраност.

Његов лик склон да ембонпоинт, његов кратки удови наглашена ову склоност.

Носио је свилене крзнени шешир, а често замене од канапа и обуће, чипке за

дугмад, очигледно на критичним тачкама свог костима, обележила је човек у суштини нежења.

Господин Томас Марвел је седео са својим ногама у јарку поред пута преко доле

према Аддердеан, око километар и по ван Ипинг.

Ноге, осим за чарапе неправилног отвореног рад, били су голи, својим великим прстима вере широка,

и усправне као уши будним пса.

У лежерно начин - он је све у лежерни начин - он је мислио о

покушава на пар чизама.

Они су били највише одговара чизме сусрео дуго времена, али превелики за

га, док оне које је имао били су, у сувом времену, веома удобан стане, али такође

танке солед за влажне.

Господин Томас Марвел мрзео простран ципеле, али онда је мрзео влажна.

Никада није правилно осмишљеним који је мрзео највише, и то је био пријатан дан, и

није било ништа боље да ради.

Дакле, ставио четири ципеле у грациозну групе на терену и погледа на њих.

И видевши их тамо међу траву и извире петровац, изненада пало на памет

га да оба пара вере крајње ружно видети.

Он није био уопште изненадио је глас иза њега.

"Они су чизме, свакако", рекао је Глас.

"Они су - добротворне чизме", рекао је Томас чудо главом с једне стране у вези са

их дистастефулли: "и који је најружнија пар у целој благословио универзум,

Ја сам дарнед ако знам! "

"Х'м", рекао је Глас. "Ја сам носила горе - у ствари, ја сам носила ништа.

Али нико тако овдациоус ружна - ако вам дозвољавају израз.

Сам цадгинг чизме - посебно - за дана.

Јер сам била болесна од њих. Они су звук довољно, наравно.

Али господин на скитнице види такав громогласан доста његових чизама.

И ако ћете ми веровати, ја сам подигао ништа у целој земљи благословио, покушајте

као што бих, али њима.

Погледај их! И добар земља за чизме, такође, у

општи начин. Али то је само мој промискуитетна среће.

Имам чизме у овој земљи десет година или више.

И онда су ти третирају овако "." Ит'са звер земље ", рекао је

Глас.

"А свиња за људе." "Није ли то?", Рекао је господин Томас Марвел.

"Господе! Али их чизме!

Она га побеђује. "

Окренуо главу преко рамена са десне стране да погледају чизме његовог

саговорника у циљу поређења, и гле! где чизме саговорника

требало је да буде нису били ни ноге, ни ципеле.

Је озрачено га освит великог чуђења.

"Где су иер?", Рекао је господин Томас Марвеловог преко рамена и долази на све четири.

Је видео потезу празних падове са ветром њише даљинског зелено-истакао жуковина

жбуње.

"Јесам ли пијан?", Рекао је господин Марвел. "Да ли сам имао визије?

Да ли сам разговарао са себе? Оно што је - "

"Не брините", рекао је глас.

"Ниједан од твојих мене вентрилокуисинг", рекао је Томас чудо расте нагло на ноге.

"Где су иер? Узнемирени, заиста! "

"Не брините", понови Глас.

"Бићете узнемирени за минут, ти глупо будало", рекао је Томас Марвел.

"Где су иер? Лемме добијем печат на иер ...

"Да ли су иер сахрањени?", Рекао је господин Томас Марвел, после интервала.

Није било одговора. Господин Томас Марвел стајао узалудан анд

запањени, своју јакну скоро збацили.

"Галеб", рекао је галеб, веома удаљене. "Галеб, заиста!", Рекао је господин Томас Марвел.

"Ово није време за лудорија."

Доле је била пуста, истока и запада, севера и југа, а пут са својим плитким

ровова и бели граници кочићи, водио глатка и празан север и југ, и, осим

за то галеб, плаво небо је било празно превише.

"Тако ми помогне", рекао је Томас чудо мешања свој капут на његова рамена

поново.

"То је пиће! Можда ћу ха, "познат".

"То није пиће", рекао је Глас. "Ви држите живце стабилан."

"Ох!", Рекао је господин Марвел, а лице му расла беле усред итс закрпе.

"То је пиће!" Усне понавља бешумно.

Остао буље о њему, ротирање полако уназад.

"Могао сам се заклео чух глас", прошапутао је.

"Наравно да јесте."

"То има поново", рекао је Марвел, затварање очи и цласпинг руку на

чело са трагичним гест.

Изненада је био доноси огрлицу и уздрман насилно, и оставио више него ошамућен

икада. "Не буди будала", рекао је Глас.

"Ја сам - ОФФ - мој - цветање - глупак", рекао је Марвел.

"То није добро. То је трење о њима бларстед чизме.

Ја сам од мог благословио цветања глупак.

Или је то духови "," Ни једно ни друго ",. Изјавио је

Глас. "Слушај!"

"Цхумп", рекао је Марвел.

"Један минут", рекао је Глас, пенетратингли, треперав са самоконтролом.

"Па?", Рекао је господин Томас Марвел, са чудним осећањем да су поткопани у

груди прстом.

"Мислиш да ја сам само машта? Само машта? "

"Шта још можеш да будеш?", Рекао је господин Томас Марвел, трљање леђа његовог врата.

"Врло добро", рекао је Глас, у тону олакшање.

"Онда ћу бацити кремена на вас док не мисле другачије."

"Али где су иер?"

Глас је без одговора. Вхизз дошао кремен, очигледно из

ваздух, и пропуштених господина Марвел рамена од хаир'с-ширину.

Господин Марвел, стругање, видео кремен кретен горе у ваздух, траг компликован пут,

виси на тренутак, а онда водени пред његове ноге са готово невидљивим брзином.

Вас изазвао је запањен да избегне.

Вхизз је дошао, и рицоцхеттед од гола прста у јарак.

Господин Томас Марвел прескочио стопала и урликали наглас.

Онда је почео да бежи, саплео преко невидљиви препрека, и дошао преко ушију

у седећем положају.

"Сада", рекао је Глас, као трећи камен закривљени нагоре и виси у ваздуху изнад

скитнице. "Ја сам маште?"

Господин Марвел путем одговорити борили на ноге, и одмах је ваљани преко

поново. Он је лежао мирно за тренутак.

"Ако се борите више", рекао је Глас, "ја ћу бацити кремен у главу."

"Ит'са фер радимо", рекао је Томас Марвел, седи горе, понео свој рањени прст у руци

и фиксирање ока на трећем ракета.

"Ја то не разумем. Камење се флингинг.

Камење говори. Ставите се доле.

Бивају одбачени.

Завршио сам са "Трећи кремен пао..

"То је врло једноставно", рекао је Глас. "Ја сам невидљиви човек."

"Реците нам нешто што ја не знам", рекао је Марвел, дахтање с болом.

"Где си сакрио - како ви то радите - не знам.

Ја сам победио. "

"То је све", рекао је Глас. "Ја сам невидљива.

То је оно што желим да разумете "" Свако може да види да..

Нема потребе за вас да буде тако збуњен нестрпљива, господине.

А сада. Дајте нам идеју.

Како се сакрио? "

"Ја сам невидљива. То је велика тачка.

И шта желим да разумем је то - "

"Али где?" Прекинуо господин Марвел.

"Овде! Шест метара испред вас. "

"О, дођи! Нисам слепа.

Бићете ми кажете следећи си само танке ваздуха.

Ја нисам један од ваших незналица скитнице - "" Да, ја сам - ваздуху.

Што сте тражили кроз мене. "

"Шта! Није ту било ствари за вас.

Вок ет - шта је то - јаббер?. Да ли је то? "

"Ја сам само људско биће - солидан, којима је потребно хране и пића, којима је потребна покрива - већ

Ја сам невидљива. Видиш?

Невидљиви.

Једноставна идеја. Невидљиви ".

"Шта, прави допада?" "Да, стварно."

"Хајде да руку ти", рекао је чудо ", ако сте прави.

То неће бити тако дарн оут-оф-тхе-начин као што су, тада - Боже ", рекао је," како сте ми направили

Јумп - грипозан ме тако "!

Осетио је руку која је затворена око хис зглоба са својим искључили прстима, и његова

прстима је тимороусли горе руку, потапшао мишићна груди, и истражити брадатог

лице.

Марвел је лице било запрепашћење. "Ја сам испрекидана!" Рекао је он.

"Ако ово не туку курац у борби против! Најзначајнија - а ту могу да видим!

далеко зец чисте кроз вас, "АБИ миљу!

Није мало видљивим вас - осим - "Он је помно наизглед празног простора

Хитно. "Ти авен'т је еатин 'хлеб и сир?"

упитао, држећи невидљива рука.

"Ти си сасвим у праву, и није баш асимиловали у систем."

"Аха!", Рекао је господин Марвел. "На неки начин духова, иако".

"Наравно, све ово није ни упола тако дивно као што мислите."

"То је сасвим довољно за моје дивно скроман жели", рекао је Томас Марвел.

"Ховјер успети!

Како се дооце се то ради "" То? Сувише дуго прича.

И поред тога - "" Ја вам кажем, прилично целокупно пословање

Беатс ме, "рекао је Марвел.

"Оно што желим да кажем у овом тренутку је ово: Потребна ми је помоћ.

Ја сам дошао на то - Дошао сам на вас изненада.

Био сам лутања, луд од беса, го, немоћан.

Могао сам убио. И ја те видела - "

"Господе!", Рекао је господин Марвел.

"Дошао сам иза вас - оклевао - наставио -"

Господин Марвел изражавања било елоквентан. "- Онда престала.

'Ево,' рекао сам, "јесте отпадник попут мене.

То је човек за мене "Па сам се окренула и дошао да вас - ви..

И - "" Господе! ", Рекао је господин Марвел.

"Али ја сам све то у узрујаност.

Могу ли да питам - Како је било? И шта може бити потребно на путу

помоћ - Невидљива "" Желим да ми помогне да добију одећу -? и

склониште - а онда, са другим стварима.

Сам им оставили довољно дуго. Ако вон'т - добро!

Али, ви ћете -. Мора "" Погледајте овде ", рекао је Марвел.

"Превише сам запањен.

Не куцам ме о више. И остави ме.

Морам да се стабилан мало. А ви сте прилично близу сломљен прст на нози.

То је све тако неразумна.

Празна падове, празно небо. Ништа видљив за миља осим груди

Природе. А онда долази глас.

Глас са неба!

И камење! И песницом - Господе! "

"Сабери се," рекао је Глас, "за што треба да урадите тај посао сам изабран за

тебе. "

Господин Марвел дуну своју образе, а очи су му биле округле.

"Ја сам те изабрао", рекао је Глас.

"Ви сте једини човек, осим неких од тих будала тамо доле, ко зна постоји такав

ствар као невидљиви човек. Морате бити мој помоћник.

Помози ми - и ја ћу учинити велике ствари за вас.

Невидљиви човек је човек моћи "Он је застао на тренутак да кијања.

насилно.

"Али ако ме издати", рекао је, "ако не урадите како сам вам директан -" Застао је и

прислушкиваних паметно господина Марвел рамена. Господин Марвел је дао Иелп терора на

додир.

"Не желим да вас издају", рекао је чудо ивица далеко из правца

прстима. "Зар не ићи у размишљању да, шта год

раде.

Све што ја желим да урадите је да вам помогнемо - само ми реците шта сам добио да радим.

(Лорд!) Шта год да желите урадити, да сам највише

спремни да урадите. "

ПОГЛАВЉЕ Кс МР. МАРВЕЛ посете ИПИНГ

После првог ветровит панику провео сам Ипинг постао аргументованог.

Сцептицисм изненада дигао главу - доста нервозан скептицизам, уопште сигурни

леђима, али ипак скептицизам.

То је тако много лакше да не верују у невидљиви човек, и оних који су стварно

види га растворити у ваздуху, или осетио снагу његових руку, може се рачунати на

прсте две руке.

И од тих сведока господина Вадгерс је тренутно недостаје, пошто је у пензији

импрегнабли иза завртњи и барова своје куће, а Јафферс лежао

запањен у салону за "Тренер и коњи."

Велике и необичне идеје превазилази искуство често имају мање утицаја на људе

и жене него мањи, опипљиви разматрања.

Ипинг је геј са Жутовољка, и сви су је у гала хаљини.

Духовски понедељак су да се надају на месец дана или више.

До поподнева чак и они који су веровали у невиђено почели су да наставе своје

мало забаве у пробни начин, на претпоставци да је сасвим отишао

далеко, и са скептици је већ био шали.

Али људи, скептици и верници подједнако, били су изузетно друштвен све тог дана.

Хаисман је ливада је геј са шатором, у којем госпођа стрнадица и друге даме су

припрема чај, док се, без, Сундаи-школске деце водио расе и одиграних утакмица

под бучном вођством куратор и Миссес цусс анд Сацкбут.

Нема сумње да је до благог нелагодност у ваздуху, али људи у већини случајева је

смислу да сакрије све имагинативе сумње су доживели.

На село зелено склони јаким [реч недостаје?], Доле који, везивање тхе

док на котур замахну-ручка, могло би да буде насилно бацио против џак на

друге стране, дошао за нарочите почасти

међу адолесцената, као и урадио љуљашке и какао плод схиес.

Било је променадинг, а паре органа везан за мали кружног тока испуњен

ваздух оштар укус уља и са подједнако опор музике.

Чланови клуба, који је присуствовао цркву ујутру, били Сплендид у

беџева розе и зелене, а неке од Гаиер-оријентисани су такође красиле њихове Полуцилиндар

хатс са брилијантним боје респондената траке.

Стари Флечер, чије замисли одмор одлука је тешка, била је видљива кроз

јасмина о његовом прозору или кроз отворена врата (шта год начин изабрали да

изглед), спремне деликатно на дасци

подржан на две столице, као и кречење плафона своје дневној соби.

Око четири сата странац ушли у село из правца падова.

Он је био кратак, Стоут лице у изузетно отрцаном врху шешира, и он

Изгледа да је много без даха. Образима вере наизменично млитаво анд

чврсто надима.

Његово лице ишараним вас престрашен, и преселио са неком врстом нерадо маха.

Он се окренуо углу цркве, и усмерена свој пут на "тренер и коње."

Између осталог стари Флечер сећа га видим, и заиста стари господин био толико

погођен његовог чудног агитацију да је ненамерно дозвољена количина

заташкати да покрене низ четком у рукав капут док га је у вези са.

Овај странац, до перцепције власник какао плод стидљиви, изгледа да

да разговара са собом, и господин Хуктер приметио исту ствар.

Он је зауставио у подножју "Тренер и коњи" кораке, а, према речима господина

Хуктер, појавио се подвргне тешке унутрашње борбе пре него што је могао изазвати

Сам улазак у кућу.

На крају је марширали уз степенице, а видело је господин Хуктер да се окрену лево и

отвори врата салон.

Господин Хуктер чуо гласове из собе и из бара дигао на оружје човека

своју грешку.

"То соба приватни!", Рекао је сала, а странац затворио врата неспретно и отишао

у бару.

У току неколико минута он се поново појавио, бришући усне са леђа

његове руке са ваздух тихо задовољство што је на неки начин импресиониран господин

Хуктер као претпостављало.

Хе стајао у потрази за њега за неке тренутке, а затим господин Хуктер видео да хода

у необично скривен начин према капије дворишта, на којима салон

прозор отворен.

Странац, после извесног оклевања, леант против једног од капије-поруке, произвео је

кратко глине цеви, и спремни да га попуни. Прсте дрхтала док радите тако.

Он је осветљена неспретно, и склапање руке почео да пуши у малаксало, став,

став који би његове повремене погледе до двориште потпуно противречна.

Све ово господин Хуктер видели у канистерима од дувана прозора, као и сингуларности

понашања човека затражено од њега да очува своју опсервацију.

Тренутно су странац устао нагло и стави цев у џепу.

Затим је нестао у двориште.

Одмах Господин Хуктер, осмишљавање је био сведок неких обичне крађе, скочио круг

хис рецепта и истрчао на пут да пресретну лопова.

Док је он то урадио, господин Марвел поново појавио, његов шешир накриво, велики сноп у плавом столу-

крпом у једној руци, а три књиге везане заједно - као што је касније показало са

Викар је протеза - у другом.

Директно је видео Хуктер је дао неку врсту уздах, и окретање оштро лево,

почео да ради. "Стани, лопов!" Плакала Хуктер, и кренуо

после њега.

Господин Хуктер је сензација су жива, али кратак.

Он је видео човека само га пре и бризгање жустро за цркву углу и на брду

путу.

Он је видео села заставе и свечаности шире, и лице или тако окренути

га. Хе бавлед, "Стој!" Поново.

Једва Он је отишао десет кораке пре него што је Шин је ухваћен на неки мистериозан начин,

и он више није био трчање, али лети са незамисливо брзином кроз

ваздуха.

Он је видео земљу изненада близу своје лице.

У свету изгледа да се играју у милион ковитлави тачкице светлости, и касније

поступак га интересује више нема.

>

-КСИ ПОГЛАВЉЕ У "тренер и коњи"

Сада, како би јасно да схвате шта се десило у кафани, неопходно је да иде

назад на тренутак када је господин Марвеловог први пут дошао у поглед на прозор господина Хуктер је.

У том моменту господин цусс и господин стрнадица су у салон.

Они озбиљно су истраживали чудна појава тог јутра, и

су, уз сагласност господина Хол, што темељно испитивање Тхе Инвисибле Ман-а

имовину.

Јафферс је делимично опоравио од његовог пада и отишао кући задужен за његове

симпатички пријатеља.

Странац је разбацани хаљине су уклоњени од стране г-сала и просторије тидиед

горе.

А на столу под прозор где је странац имао обичај био да радимо, цусс је

погодила готово истовремено на три велика књига у рукопису са ознаком "Дневник".

"Дневник" рекао би размотрила, стављање три књиге на столу.

"Сада, у сваком случају, ми ћемо научити нешто."

Викар стајао са рукама на столу.

"Дневник", понови цусс, седећи, стављајући два тома да подржи трећи,

и то отварање.

"Х'м - без имена у лету-лист. Сметају - Ципхер.

И бројке "викар дошао. Кругу да траже над његовом

раме.

Би размотрила окренула странице преко са лицем изненада разочаран.

"Ја сам - Деар мене! То је све Ципхер, стрнадица. "

"Нема дијаграма?", Упитао господина стрнадица.

"Не илустрације бацање светлости -" "Видите и сами", рекао је господин цусс.

"Нешто од тога је математичке и неке је руски или неки такав језик (судити по

слова), а неки од њих је Грк.

Сада грчког сам си мислио - "

"Наравно", рекао је господин стрнадица, изношења и бришући наочара и осећања

изненада веома непријатно - јер он није имао грчки оставио у свом уму вреди говорити;

"Да - грчка, наравно, може да достави појма."

"Ја ћу вам место." "Радије ћу поглед кроз томова

Прво, "рекао је господин стрнадица, и даље брисање.

"Општи утисак прво, цусс, а онда, знате, можемо да идемо у потрази за

трагове. "

Хе човек је кашљао, ставити на своје наочаре, организовали их фастидиоусли, избацили поново,

пожелео нешто ће се десити да се спречи наизглед неизбежна изложеност.

Онда је узео обим цусс га предао лежерни начин.

А онда се нешто десило. Изненада су се врата отворила.

Оба господо почели силовито, погледао круг, и били су лакнуло да види

спорадично ружичаста лице испод крзнене свиле шешир.

"Притисните" питали на лице, и стаде гледа.

"Не", рекао је како господо одједном. "Током друге стране, мој човек", рекао је господин

Стрнадица. И "Молим вас затвори та врата", рекао је господин цусс,

љутито.

"У реду", рекао је уљез, јер се чинило у тихим гласом радознало различитих

из хускинесс своје прве истраге. "Право да сте", рекао је уљеза у

бивши глас.

"Станд јасно!" И он је нестао и затворио врата.

"Морнар, требало би да судија", рекао је господин стрнадица.

"Занимљиви момци, они су.

Стоје јасни! заиста. Наутички термин, позивајући својој добијање

назад из собе, претпостављам. "" Ја претпостављам да ", рекао је цусс.

"Мој нерви су све лабаве у дан.

Прилично ме је скок -. Отварања врата као да "

Господин стрнадица насмешио као да није скочио. "А сада", рекао је са уздахом, "ови

књиге. "

Неко њушкао као што је то учинио. "Једна ствар је неспорна", рекао је стрнадица,

састављање столицу поред оној цусс.

"Свакако је врло чудне ствари се дешавају у Ипинг током последњих неколико

дана - веома чудно. Не се наравно верујем у ову апсурдну

невидљивост прича - "

"То је невероватно", рекао је цусс - "невероватно. Али, остаје чињеница да сам видела - ја

Сигурно је видео право доле у рукаву - "" Али да ли сте - Јеси ли сигуран?

Претпоставимо огледало, на пример - халуцинација се тако лако производи.

Ја не знам да ли сте икада видели заиста добро мађионичар - "

"Нећу се поново расправљати", рекао је цусс.

"Ми смо избио да је од, стрнадица. И баш сада ту је ова књига - Ах!

ево нешто од онога што сам узимају за грчки! Грчка слова сигурно. "

Он је указао на средини странице.

Господин стрнадица зајапурено слигхтли и довео своје лице ближи, очигледно проналажење неке

тешкоћа са својим наочарима. Одједном је постао свестан једне чудне

осећање потиљка врата.

Покушао је да подигне главу, и наишао непокретне отпор.

Осећај је био радознао притисак, стисак тежак, чврста рука, и родила хис

браде неодољиво за сто.

"Не мрдај, мало људи", шапнуо глас ", или ћу вас обоје мозак!"

Он је погледао у лице цусс, близу своје, и сваки видео ужаснут

одраз своје болесне запрепашћење.

"Жао ми је што сте тако грубо руковање", рекао је Глас, "али то је неизбежно."

"Од када сте сазнали да загледати у приватни истраживача меморандума", рекао је

Глас и два браде ударио истовремено за столом, а два сета зуба

уздрман.

"Од када сте сазнали да нападне приватним собама човека у несрећи?" И

тхе потрес је поновљена. "Где су они ставим одећу?"

"Слушај", рекао је Глас.

"Прозори су причвршћени и ја сам узео кључ из врата.

Ја сам прилично јак човек, и ја сам покер руци - поред тога што је невидљиво.

Не постоји ни најмање сумње да бих могао да убије вас обоје и побегнете прилично

лако ако сам хтео да - да ли разумете? Веома добро.

Ако сам те пустим ће вам обећати да не покушавају било глупости и ради оно што ти кажем? "

Викар а лекар погледао један другога, а лекар повукао лице.

"Да", рекао је стрнадица, а лекар поновио.

Онда је притисак на врату опуштена, а лекар и викар седе, и врло

црвена у лицу и вригглинг своје главе.

"Молимо Вас да седи где си", рекао је Тхе Инвисибле Ман.

"Ево покер, видиш."

"Када сам дошао у ову собу", наставио је Невидљиви Човек, после представљања покер

до врха носа сваког свог посетиоца, "Нисам очекивао да га пронађе

заузета, и очекивао сам да ћу наћи, у

Поред моје књиге меморандума, одећу одеће.

Где је то? Не - немојте порасту.

Видим да је нестао.

Сада, управо у овом тренутку, иако дани су веома топли довољно за невидљиви човек

Покрени о Старк, вечери су прилично хладне.

Желим одећу - и других смештајних, и ја такође морају имати те три књиге ".

ПОГЛАВЉЕ КСИИ Тхе Инвисибле Ман губи стрпљење

То је неизбежно да у овом тренутку приповедања требало би да прекине опет, за

одређене веома болно разлога што ће сада бити јасно.

Док су ове ствари се дешава у салон, и док господин Хуктер је гледао

Господин Марвел пуши своју лулу против капије, далеко не десетак метара били су: господин сала

и Теди Хенфреи дискусије у стању облачних збуњеност једне Ипинг тему.

Одједном дође насилно туп ударац против врата салон, оштар плач и

онда - тишина.

"Хул-гле!", Рекао је Теди Хенфреи. "Хул-Ло!" Из славине.

Господин Халл је ствари полако али сигурно.

"То није у реду", рекао је он, и дошао округли иза бара према салон

врата. Он и Теди пришао заједно врата,

са намером лица.

Њиховим очима у обзир. "Суммат погрешно", рекао је сала, и Хенфреи

климнуо главом споразума.

Вхиффс неког непријатног хемијског одор их упознао, а био је пригушен звук

разговора, веома брз и покори. "Јеси ли добро Тхур?", Упитао сала, дерања.

Тхе промрмља разговор престао нагло, за тренутак тишине, а онда разговор

је настављено у шиштање шапуће, а онда оштар узвик "Не! не, не! "

Дође Судден Мотион и оверсеттинг за столицу, кратак борбу.

Тишина се поново. "Оно што дооце?", Узвикнуо је Хенфреи, Сотто

воце.

"Ти - све - право Тхур", упитао господина сала, оштро, опет.

Викар глас одговорио са радознали трзање интонација: "Сасвим ри-десно.

Молим вас немојте -. Прекида "

"Паран", рекао је господин Хенфреи. "Паран", рекао је господин Хол.

"Каже:" Не прекидај '", рекао је Хенфреи. "Ја хеерд'н", рекао је Хол.

"И снифф", рекао је Хенфреи.

Они су остали слушају. Разговор је био брз и покори.

"Не могу", рекао је господин стрнадица, његов глас расте: "Ја вам кажем, господине, ја нећу."

"Шта је то?", Упитао Хенфреи.

"Он каже УИ 'НАРТ", рекао је Хол. "Варн'т разговора са нама, вуз не?"

"Срамотан!", Рекао је господин стрнадица, у оквиру. "'Срамно'", рекао је господин Хенфреи.

"Ја сам то чуо - различита."

"Ко је сада да говори?", Упитао Хенфреи. "Господин Цусс, ја с'посе ", рекао је Хол.

"Можете да чујете - све?" Тишина.

Звуке у нејасан и збуњујући.

"Звучи као бацање око стола-платна", рекао је Хол.

Мрс сали се појавио иза бара.

Сала је гестови тишине и позив.

Овај изазвало Мрс Хол женствен опозиције. "Оно што иер листенин 'тамо, Хала?", Рекла

питао.

"Није ти ништа боље да уради - напорног дана овако"

Сала је покушао да пренесе све стране гримасе и нем емисије, али госпођа сала је упоран.

Она подиже глас.

Дакле, Халл и Хенфреи, а покуњен, типтоед назад у бар, гестицулатинг то

објасни са њом. У почетку је одбила да види било шта у

оно што су чули уопште.

Онда она је инсистирала на хали чување тишини, док Хенфреи јој је рекао своју причу.

Био склон је да размишља цео глупости пословања - можда су само

померања намештај о томе.

"Ја хеерд'н каже" срамно ", да сам урадио", рекао је Хол.

"Ја хеерд да, госпођа сала", рекао је Хенфреи. "Као што није -" Мрс почео сала.

"ХСХ!", Рекао је господин Теди Хенфреи.

"Зар не чујем прозор?" "Шта прозор" питао госпођа сала.

"Салон прозор", рекао је Хенфреи. Свако је стајао слушање пажљиво.

Мрс сала очима, у режији право пред њом, видела не виде сјајан

дугуљасте у крчми врата, пут белих и живо, као и Хуктер је продавница фронта пликова

у јуну сунцу.

Нагло Хуктер врата отворена и Хуктер појавио, очи буље од узбуђења,

руке гестицулатинг. "Иап!" Плакао Хуктер.

"Зауставите лопова!" И он је укосо наисао на дугуљасте ка дворишту капије, и

нестао.

Истовремено дошло је метеж из салон, а звук прозора се

затворена.

Сала, Хенфреи и људски садржај чесме пожурили из одједном метеж у

улице.

Они су видели неко умутити иза угла ка путу, и господин Хуктер извршавање

компликован скок у ваздуху који се завршио на његовом лицу и рамену.

Низ улицу људи су стајали запањени, или ради према њима.

Господин Хуктер био запањен.

Хенфреи престао да открије, али сала и два радника из славине пожурили

на једном углу, вичући некохерентан ствари, и видела господина Марвел нестаје у

углу цркве зида.

Они изгледа да су скочио на немогуће закључка да је то била

Невидљиви човек изненада постане видљив, и кренуо одједном дуж стазе у трци.

Али сала је једва десетак метара покренете пре него што је дао гласно узвикују оф запрепашћење

и отишао лети наглавачке страну, хвата је један од радника и доноси

га је на земљу.

Он је био оптужен као један оптужбе човек у фудбалу.

Други радник је круг у круг, гледао, и промишљања дворани се имао

пао преко од себе, окренуо да наставите потрагу, само да се саплео од

скочног зглоба као Хуктер је.

Затим, као први радник борила на ноге, он је био бочно ударио ударац

да би се сече вола.

Како је спустило је журба из правца села зелено је округли

угла.

Први да се појави био је власник какао плод стидљива, крупног човека у плавом

дрес.

Био је запањен да бисте видели траке празне осим три мушкарца изваљен апсурдно на

земљу.

А онда се нешто догодило са његовим задњим већини стопало, а он је стрмоглаво отишао и ваљани

постранце само на време да пасе ноге његовог брата и партнера, после

стрмоглаво.

Њих двоје су тада ногама, клекнуо на, пао преко, и проклела велики број од преко-

исхитрена људи.

Сада када Халл и Хенфреи и радници остали без куће, госпођа сала, који је

била дисциплинована по годинама искуства, остао у бару Затим се до.

И одједном салон врата су била отворена, и господин цусс појавио, и без гледајући

јој убрзано одједном низ степенице ка углу.

"Држите га!" Узвикнуо је.

"Не дозволите му кап која је парцела." Он не зна ништа о постојању Марвел.

За Тхе Инвисибле Ман је предао књига и пакет у дворишту.

Лице господина цусс био љут и одлучне, али је његов костим вас неисправан, а

врсту Лимп беле килт да само су прошли смотру у Грчкој.

"Држите га!", Рекао је бавлед.

"Он има моје панталоне! А сваки бод одеће викар то! "

"'Имају тенденцију да га у минут!", Рекао је повика Хенфреи како је прошао клањају Хуктер,

и, долази иза угла да се придруже метежу, је одмах покуцао офф ноге

у недоличан ширења.

Неко у пуном лету газио у великој мери на прст.

Викао, борио да поврати своје ноге, била је покуцао против и бачен на све четири

опет, и постао свестан да није учествовао у заробљавању, али пораз.

Сви су поново ради у село.

Који је васкрсао и био је озбиљно погодила иза уха.

Он је смакнуто и кренули назад у "Тренер и коњи" одмах, скачући преко

дезертирао Хуктер, који је сада седео горе, на свом путу.

Иза њега док је на пола пута уз кафана корака је чуо одједном иелл беса,

Расте оштро из конфузије плаче, а звучи шамар у некога је

лице.

Је препознао глас као да је од Инвисибле Ман, као и напомену је да од

човек изненада разбеснела је болан ударац. У другом тренутку господин цусс се вратио у

салон.

"Он је враћа, стрнадица!", Рекао је, журе ин

"Сачувај себе!"

Господин стрнадица је стајао на прозору ангажовани у покушају да се оденути у

огњишта-ћилима и Запада Сари гласнику.

"Ко долази?", Рекао је, тако изненадјено да је његов костим једва избегао

распада. "Невидљиви човек", рекао је цусс, и пожурила на

до прозора.

"Боље да јасно из одавде! Он је борбе луд!

Луд! "У другом тренутку је био у дворишту.

"Добро небеса!", Рекао је господин стрнадица, оклевајући између две ужасне

алтернативе.

Чуо је застрашујуће борбе у пролаз кафана, а његова одлука је била

направили.

Хе цламберед кроз прозор, прилагођене брзину хис костим, и побегли уз

село што је брже његов масти мало ноге би му носи.

Од тренутка када Тхе Инвисибле Ман вриштао од беса и господин стрнадица направио свој

незабораван лет до села, постало је немогуће дати узастопних рачун

послова у Ипинг.

Можда Првобитна намера Невидљиви човек је био просто да покрије Марвел

повлачење са одећу и књиге.

Али његов темперамент, ни у једном тренутку веома добро, изгледа да је потпуно нестао у неком шансу

ударац, и одмах је поставио за смитинг и збацивања, за само задовољство

повреди.

Морате фигура улице пуне ради фигуре, врата ударање и бори се за

скровиштима.

Морате да урадите врева изненада упечатљив о нестабилна равнотежа старих

Флечер је даскама и две столице - са катаклизму резултате.

Морате фигура згрожени неколико ухваћен дисмалли у замаху.

А онда цео бурне журба је прошло и Ипинг улицу са својим велелепне свечаности

и заставе је напуштен осим још увек беснео невидљивим, и препун цоцоанутс,

збачен платну екрана, и

расуте залихе у трговини на свеетстуфф штанд.

Свуда постоји звук затварања врата и гурање завртњи, и једини

видљиво је човечанство повремено лете око испод обрва подигнута у углу

прозора окно.

Тхе Инвисибле Ман се забављао неко време од стране разбијање свих прозора у

на "и Аутобуске Коњи", а онда потиска улице лампу кроз салон прозор

Мрс Гриббле.

Она мора да се смањи ко телеграф жице да Аддердеан одмах иза Хигинс "

Викендица на Аддердеан путу.

А после тога, као његовог чудног квалитете дозвољено, изгубио је свест људске перцепције

Све у свему, и он није био ни чуо, види, нити се осећа у Ипинг више.

Он апсолутно нестао.

Али то је био најбољи део два сата пре него што свако људско биће праве се поново

у пустоши оф Ипинг улице.

>

-ГЛАВА КСИИИ Мр. МАРВЕЛ разматра оставку

Када је сумрак вас окупљања и Ипинг је само почео да провирити тимороусли даље

поново на разбијене остатке својих празника, кратак, здепаст човек у

схабби свила шешир је био болно марширају

кроз сутон иза беецхвоодс на путу ка Брамблехурст.

Носио три књиге које повезује нека врста украсних еластичних лигатура,

и пакет умотан у плавом столу-крпом.

Хис рубицунд лице изразио цонстернатион и умор, он се појавио да буде у

грчевитим врсту журби.

Био је у пратњи глас осим своје, и увек изнова он винцед под

додир невидљивих руку.

"Ако ли ми дати поново склизнути", рекао је Глас, "ако покушате да ме слипа

поново - "" Господе! ", рекао је господин Марвел.

"То схоулдер'са масу модрица како је."

"На моју част", рекао је Глас, "Ја ћу те убити."

"Нисам покушати да вам дати клизање", рекао је Марвел, у глас који није био далеко удаљене

од суза. "Заклињем се нисам.

Нисам знао благословену стругање, то је било све!

Како ђаво сам да знате благословио окреће?

Као што је, сам куцао о - "

"Ви ћете добити покуцао о много више ако вам не смета", рекао је глас, и господин

Чудо почиње нагло да ћути. Хе дуну своју образе, а очи су му биле

елоквентна очаја.

"То је довољно лоше да пусти ове копрцају иокелс експлодирати моја мала тајна, без

Ваш одсецање са мојим књигама. То је срећан за неке од њих су косили анд

РАН када су то урадили!

Ево ме ... Нико није знао да сам невидљив!

И сад шта ћу урадити "?" Шта ја да радим? ", Упитао чудо Сотто

воце.

"То је све о. То ће бити у новинама!

Сви ће бити у потрази за мене, сви на опрезу - "Глас је прекинула у

жива псовке и престала.

Очај лица господина Марвел продубили, и његов темпо попустили.

"Хајде!", Рекао је Глас. Господин Марвел лице преузели сивкасто нијансом

између руддиер закрпе.

"Немојте испуштати те књиге, глупи", рекао је Глас, оштро - претицање њега.

"Чињеница је", рекао је Глас, "мораћу да искористе вас ....

Ти си сиромашан алатка, али морам. "

"Ја сам бедно средство", рекао је Марвел. "Ви сте", рекао је Глас.

"Ја сам најгори могући алат сте могли", рекао је Марвел.

"Ја нисам јак", рекао је после обесхрабрујући тишина.

"Ја нисам више јак", понови он. "Не"?

"А моје срце је слабо.

Тај мали бизнис - ја извукао кроз, наравно - али вас благословио!

Могао сам пао "" Па? ".

"Ја немам нерава и снаге за ону врсту ствар коју желите."

"Ја ћу ти стимулишу." "Волео бих да не би.

Не бих желео да поквари своје планове, знате.

Али ја могао -. Из чистог функ и беде "" Боље да не ", рекао је Глас, са

тихо нагласак.

"Волео бих да сам мртав", рекао је Марвел. "То није правда", рекао је; "морате да

Признајем .... Чини ми се да сам савршен право - "

"Пењи се!", Рекао је Глас.

Господин Марвел поправљен хис темпо, а за пут су отишли у тишини опет.

"То је ђаволски тешко", рекао је Марвел. То је било прилично неефикасно.

Он је покушао другу тактику.

"Шта ја да га" он поново почео у тону неподношљивости погрешно.

"Ох! Умукни ", рекао је Глас!, са изненадним невероватне снаге.

"Ја ћу видети да вам све у реду.

Радиш оно што ти је речено. Ви ћете то све у реду.

Ти си будала и све то, али ћемо урадити - "

"Ја вам кажем, господине, ја нисам човек за то.

С поштовањем - али тако је - "" Ако не Умукни ћу изврне

зглоб поново ", рекао је Невидљиви човек. "Желим да мислим."

Тренутно два облонгс жуте светлости се појавила кроз дрвеће, и трг

торањ цркве лоомед кроз сутон.

"Ја ћу држати своју руку на твоје раме", рекао је Глас, "све кроз село.

Идите право кроз и покушајте без лудорија. То ће бити горе по вас ако ви радите. "

"Знам да," уздахну господин чудо "Знам све то."

Несрећни изгледа фигура у застарелим свиле шешир прошло до улице малог

Село са својим теретом, и нестао у мраку скуп изван светла

прозора.

ПОГЛАВЉЕ КСИВ у Луци Стове

Десет сати ујутру наћи господин Марвел, необријан, прљави и путовања-

прљав, седи са књигама поред њега и његову руку дубоко у џеповима, гледајући

веома уморан, нервозан, и непријатно, као и

надувавање образима у ретким интервалима, на клупи испред мало

кафана на периферији Луке Стове. Поред њега су биле књиге, али сада

били везани са ниска.

Пакет је био напуштен у боровој шуми изнад-Брамблехурст, у складу

са променама у плановима Тхе Инвисибле Ман.

Господин Марвел седео на клупи, а иако нико се није јавио ни најмању обавештења о њему,

хис агитације остао у грознице топлоте.

Његове руке ићи икада и поново својим разним џеповима уз занимљив нервозан

петљања.

Када је био седео за најбољи део на сат, међутим, старији Маринер,

носи новине, изашао из кафана и сео поред њега.

"Пријатан дан", рекао је Маринер.

Господин Марвел Погледао о њему са нечим као што је веома терора.

"Веома", рекао је он. "Само сезонски времена за време

године ", рекао је Маринер, која не порицање.

"Сасвим", рекао је Марвел. Маринер произвео чачкалицом, и

(Штеди хис погледу) била је тако задубљен за неколико минута.

Његове очи су у међувремену у могућности да испита господина Марвел прашњав фигура, као и

књиге поред њега.

Као што је пришао господин Марвел је чуо звук као падају кованог новца

у џеп.

Је погодио га контраст појављивања господина Марвел са овим предлогом

обиља.

Отуда његов ум лутао поново на тему која је направила радознало фирме држе

његове маште. "Књиге" одједном је рекао, ноисили

завршава са чачкалицом.

Господин Марвел је започео и погледа на њих. "Ох, да", рекао је он.

"Да, они су књиге." "Има неке екстра обичне ствари у

књиге ", рекао је Маринер.

"Ја вам верујем", рекао је Марвел. "А неки екстра обичне ствари из

Их ", рекао је Маринер. "Истина исто тако," рекао је Марвел.

Хе очију саговорника, а онда поглед о њему.

"Има неке екстра обичне ствари у новинама, на пример", рекао је Маринер.

"Постоје".

"У овим новинама", рекао је Маринер. "Аха!", Рекао је господин Марвел.

"Тхере'са прича", рекао је Маринер, фиксирање господин Марвел са оком које је чврст и

намерно; "тхере'са причу о Невидљиви човек, на пример."

Господин Марвел повукао уста Аскев анд почеша по образу и осетио ушима

сјајне. "Шта ће писати следеће?" Питао

слабо.

"Остриа, или Америци?" "Ни", рекао је Маринер.

"Ево." "Господе!", Рекао је господин Марвел, почев.

"Када сам овде кажем", рекао је Маринер, да интензивно помоћ господина Марвел, "Не, наравно,

значи овде на овом месту, ја овде у околини значи. "

"Невидљиви човек", рекао је господин Марвел.

"А шта је било до" "Све", рекао је Маринер, контролишући

Чудо са својим оком, а затим појачавање, "сваки - благословен - ствар."

"Ја се не види на папиру ова четири дана", рекао је Марвел.

"Ипинг је место почео у", рекао је Маринер.

"У-дело", рекао је господин Марвел.

"Он је ту почела. А одакле је дошао, нико не изгледају

да зна. Овде је: "Пе-цулиар Прича Ипинг".

И то каже да у овом раду да су докази о ванредним јак -. Екстра обичних "

"Господе!", Рекао је господин Марвел. "Али онда, то је екстра обичних прича.

Ту је и свештеник и медицински Гент сведока - видео "ИМ добро и правилно - или

макар нису видели "им.

Је боравио, он каже, на "тренер" Коњи "и нико не изгледа да су

свестан своје несреће, каже, свестан несреће, док се у препирку ин

гостионице, каже, његова завоје на глави срушен искључен.

Тада је об-служио да му је глава невидљив.

Покушаји су одједном учинио да га обезбеди, али ливење ван његове хаљине, она каже,

успео да побегне, али не све док после очајне борбе, у којој је

нанијели тешке повреде, каже се на нашем

вредан и способан полицајац, господин ЈА Јафферс.

Прилично раван приче, зар не? Имена и све. "

"Господе!", Рекао је господин чудо изгледа нервозно око себе, покушавајући да бројимо новац у његовом

џепови својим голим чуло додира, и пун чудног и роман идеја.

"То звучи највише запањујући."

"Не? Ектра-обични, ја то назвао.

Никада нису чули рећи неприметних Мушкарци пре, нисам, али данас се може чути такве много

екстра обичних ствари - да - "

"То све је урадио?", Упитао Марвел, покушавајући да изгледа у његовом лакоћом.

"То је довољно, зар не?", Рекао је Маринер. "Није се вратимо којим случајем?", Упитао

Чудо.

"Само побегао и то је све, зар не?" "Све!", Рекао је Маринер.

"Зашто -? Аин 'је Т довољно", "сасвим довољно", рекао је Марвел.

"Ја мислим да би требало да је довољно", рекао је Маринер.

"Ја мислим да би требало да је довољно."

"Он није имао Палс - то не кажем да је било другари, зар не?", Упитао господина чудо

забринути. "Није један од неке врсте довољно за вас?", Упитао

Маринер.

"Не, хвала небу, као што би се могло рећи, није."

Климнуо је полако главу.

"То ме чини редовни непријатно, голе мисли да је момак ради о

земљи!

Он је тренутно на слободи, и из одређених доказа претпоставља се да је - узима-

-Је, претпостављам да значи - пут у Порт Стове.

Видиш да смо у праву си у томе!

Ниједан од твојих америчког чуда, овог пута. А само помислите ствари које би могао радити!

Где си се, ако је узео кап изнад, и имао је фенси да идемо за вас?

Претпостављам да жели да опљачка - ко може да га спречи?

Он може да прекрши, он може обити, он је могао да хода кроз кордон полицајаца тако лако

као ја, или сте могли дати склизнути на слепи човек!

Лакше!

За ове овде слеп момци чути неуобичајено оштре, ја сам рекао.

И где год је било алкохола хе имагинаран - "" Он је добио тремењоус предност,

сигурно ", рекао је Марвел.

"И - добро ..." "У праву си", рекао је Маринер.

"Он има."

Све ово време господин Марвел је поглед о њему пажљиво, слушање за слаб

фоотфаллс, покушавајући да открију неприметне покрете.

Чинило се на месту неких великих резолуција.

Хе избацили иза руку.

Погледао је о њему поново, слушао, савијене према Маринер и смањиле његов глас:

"Чињеница је - ја се деси - да знам само ствар или две о томе Невидљиви човек.

Из приватних извора. "

"Ох!", Рекао је Маринер, заинтересовани. "Ви?"

"Да", рекао је Марвел. "Ја".

"Заиста", рекао је Маринер.

"А могу ли питати -" "Ви ћете бити изненађени", рекао је господин Марвел

иза руку. "То је тремењоус".

"Заиста", рекао је Маринер.

"Чињеница је", почео господин Марвеловог жељно у поверљивом призвук.

Одједном његов израз променио фантастично.

"Ох!", Рекао је он.

Хе укочено устао у свом седишту. Лице му је било елоквентни физичког

патње. "Ух!", Рекао је он.

"Шта има?", Рекао је Маринер, у питању.

"Зубобоља", рекао је Марвел, и ставио руку на ухо.

Је ухватио држите његове књиге. "Морам да се све на, мислим," рекао је он.

Хе ивица на чудан начин уз седиште даље од саговорника.

"Али само је у току да ми кажеш о овом овде Невидљиви човек!" Протестовала због

Маринер.

Господин Марвел је изгледало да се консултују са самим собом. "Хоак", рекао је глас.

"Ит'са обмана", рекао је Марвел. "Али то је у раду", рекао је Маринер.

"Хоак сви исти", рекао је Марвел.

"Знам да је момак који је започео лаж. Не постоји никакав Инвисибле Ман -

Блимеи "" Али. Како би било овом раду?

Д'мислите да кажем -? "

"Ни речи о томе", рекао је Марвел, чврсто. Маринер зурио, папир у руци.

Господин Марвел јеркили суочава о томе. "Чекај мало", рекао је Маринер, расте и

говорећи полако, "Д'мислите да кажем -?"

"Ја не", рекао је Марвел. "Онда зашто си ме пусте и да вам

све ово бларстед ствари, онда? Шта на иер значи тако што човек направи

будалу од себе као што је то?

Ех "Господин Марвеловог дувао? Из образима.

Маринер је одједном јако црвено заиста, он стиснуте руке.

"Ја овде говорим ово десет минута", рекао је: "А ти, ти мало лонац-стомаком,

кожасти избријан син старог за покретање система, није могао да основне манире - "

"Зар не долазе бандиинг речи са мном", рекао је Марвел.

"Бандиинг речи! Ја сам весела добра уму - "

"Дођи", рекао је глас, и г-дин Марвел је изненада вхирлед око и почео марш

офф чудан спазмодичне начин. "Боље да крене даље", рекао је Маринер.

"Ко се креће даље?", Рекао је господин Марвел.

Он је био укосо повлачењу уз занимљив журите ход, уз повремене насилне

Трза напред. Неки начин на путу је почео промрмљао

монолог, протести и оптужби.

"Силли ђавола!", Рекао је Маринер, ноге широко размакнуте, колена са рукама на куковима, гледајући удаљавање

фигура. "Ја ћу вам показати, ти глупо дупе - ми хоакинг!

Овде је - на папиру "!

Господин Марвел узвратио напрескок и опада, био је сакривен од кривина на путу,

али Маринер и даље стајао величанствени усред пута, док се приступ

месарски корпу њега избацила.

Онда је предао ка Лука Стове. "Пуна екстра обичних магараца", рекао је

тихо у себи. "Само да ме скину мало - то је био његов

глупо игре - То је на папиру "!

И тамо је била још једна изванредна ствар је тренутно био да чује, што се десило

сасвим близу њега.

И то је била визија "песница пуни новца" (ни мање) путују без видљивих

агенција, заједно уз зид на углу Лејн Светог Михајла.

Брат Маринер је видела овај дивни призор тог јутра.

Преотело је на тај новац одмах и био стрмоглаво покуцао, а када је

добио на ноге лептира новац је нестао.

Наши Маринер је био у расположењу да верује било шта, изјавио је, али то је било мало

сувише крут. Након тога, међутим, почео је да размишља

ствари преко.

Прича о летењу новца била истина.

И све о томе комшилуку, чак и од августа Лондона и Земља банкарство

Компанија, са каса продавница и пансиони - врата стоји у потпуности да се сунчано време

отворен - новац је био и тихо

дектероусли што тог дана у шачице и роулеаук, плутајући тихо уз аутора

зидова и сеновите терене, избегавање брзо од стране долазећег очима мушкараца.

И имала је, иако нико га је пратити, увек завршио свом тајанственом лет у

џепу који узнемирених џентлмен у застарелим свиле шешир, седи изван

мало крчми на периферији Луке Стове.

Ит било десет дана после - и заиста само када је Чичак прича је већ стара - да је

Маринер прикупио ове чињенице и почели су да разумеју како у близини је био на

дивно Инвисибле Ман.

>

ПОГЛАВЉЕ КСВ-човек који је РУННИНГ

У раним вечерњим сатима времена када је Др Кемп је седео у својој студији у видиковца на

брда изнад Чичак.

То је био пријатно мало простора, са три прозора - север, запад и југ - и

полице прекривене књига и научних публикација, као и широка

писање-сто, и под северу прозора,

микроскоп, стакло стаје, минут инструменти, неким културама, и разбацане

боце реагенаса.

Др Кемп је соларна лампа је била упаљена, али небо је и даље светла са заласка сунца светлост,

и његов ролетне су горе, јер није било кривично дело вирите аутсајдери да захтева

их порушена.

Др Кемп је био висок и витак младић, са ланеном косом и брковима скоро

бело, а рад је био на њему ће зарадити, он се нада, Дружина Краљевског

Друштва, тако високо Ста он мисли о томе.

И његове очи, тренутно лута од свог рада, ухватила залазак сунца букти на полеђини

брда који је према сопственом.

За минут можда је седео, оловком у устима, дивећи се богате златне боје изнад

Црест, а затим му пажњу је привукла је мало фигура човека, црн црна,

Покретање преко брда-обрве према њему.

Он је био покраћи мали човек, а он је носио велики шешир, а он је ради толико брзо да

ноге заиста твинклед. "Још једна од оних будала", рекао је др Кемп.

"Као да је магарца који је налетео на мене јутрос око углу, са''Видљиво човеку-

долазе, господине! Не могу да замислим шта поседују људи.

Могло би се да смо били у тринаестом веку. "

Је устао, отишао до прозора и загледа се у мрачан брда, а тамне мало

фигура рушење њега.

"Он је изгледа у збуњен журби", рекао је др Кемп, "али он не чини се да

даље. Ако му џепови били пуни олова, он је

не могу да трчим тежи. "

"Спуртед, господине," рекао је др Кемп. У другом тренутку више од вила

да су цламберед уз брдо са Чичак је Окултација текуће фигура.

Он је био поново видљив за тренутак, и опет, и опет, три пута између

три одвојене куће који је дошао наредне, а затим на тераси га сакрио.

"Проценити!", Рекао је др Кемп, љуљање колу пету и ходање натраг на његово писање-

табели.

Али они који су видели бегунац ближе, и сматра крајње лоших терор на свом

перспиринг лице, будући да се на отвореном коловозу, нису делили у лекара

презир.

Од стране човека ударио, а како је водио хе цхинкед као добро испуњен новчаник који је

бацали тамо-амо.

Он је погледао ни десно ни лево, али је његов проширене очију зурио право

низбрдо где лампе су се осветљене, а људи су гужве на улицама.

И његова болесна у облику уста распала, а беланчевинаст пена лежао на уснама, и његов дах

је дошао промукао и бучан.

Све је прошао зауставио и почео да зури уз пут и доле, и саслушавају се

други са наговештај непријатности из разлога његове журбе.

А онда тренутно, далеко уз брдо, пас игра на путу иелпед и потрчао под

капије, и као још увек се питао нешто--ветар - јастучићи, јастучићи, јастучићи, - звук као

задихан дисање, пожурио је.

Људи вриштала. Људи скочи ван коловоза: То је прошло

ин виче, он доноси инстинкт низ брдо.

Они су викали на улици пре него што Марвел вас на пола пута тамо.

Они су сита у куће и залупивши врата иза њих, са вестима.

Он је то чуо и направио један, последњи очајнички шприцати.

Страх је стридинг стране, пожурио испред њега, и у једном тренутку имао је искористио града.

"Тхе Инвисибле Ман долази!

Тхе Инвисибле Ман! "

ГЛАВА КСВИ у "Јолли крикета"

Је "Јолли Црицкетерс" је само на дну брда, где је трамвајске линије

почети.

Бармен леант хис масти црвене руке на шалтеру и разговарали са коња

анемичних кочијаш, док црно-брадатог мушкарца у сивој прода кекс и сир,

пили Бартон, и разговарали у америчкој са полицајац ван дужности.

"Шта је викао о!", Рекао је анемична кочијаш, одлутају на тангенту,

покушавамо да видимо уз брдо преко прљаве жуте слепе у ниској прозор кафану.

Неко водио од споља.

"Ватра, можда", рекао је бармен.

Стопама пришао, трчање тешко, врата су отворена гурнут насилно, и Марвел,

плач и разбарушен, његов шешир отишао, врата капут поцепан отворен, пожурио у, направио

а Конвулзиван друге стране, и покушао да затвори врата.

Одржана је пола отворили траку. "Цоминг!", Рекао је бавлед, његов глас крештавих

са терором.

"Он долази. Тхе 'Видљиви човек!

После мене! За Гавд је ради!

"ЕЛП!

"ЕЛП! "ЕЛП!"

"Затворио врата", рекао је полицајац. "Ко долази?

Шта је ред? "

Отишао је до врата, објавио каиш, и то критиковао.

Амерички затворио друга врата. "Лемме ући унутра", рекао је Марвел, запањујуће

и плач, али још увек хвата књиге.

"Лемме иде унутра. Лоцк ме - негде.

Кажем вам он за мном. Дајем му слипа.

Рекао је да ме убије и он ће. "

"Ти си сигурно", рекао је човек са црним браде.

"Врата се затворе. Шта је све о томе? "

"Лемме ући унутра", рекао је чудо и схриекед гласно као ударац изненада је

причвршћен врата дрхте и био је праћен пожурила дерање и викање напољу.

"Ало", узвикнуо је полицајац, "Ко је тамо?"

Господин Марвел је почео да избезумљено зарона на панеле који је изгледао као врата.

"Он ће ме убити - он има нож или нешто слично.

Ради Гавд је - "" Изволите ", рекао је бармен.

"Дођи овамо".

И он подиже поклопац бара. Господин Марвел пожурио изнад шанка, као

позива ван је поновљен. "Не отварајте врата", рекао је вриштао.

"Молимо вас да не отворите врата.

Где ћу сакрити "?" Ово, ово Невидљиви човек, онда? "Питали на

Човек са црне браде, са једне стране иза њега.

"Претпостављам да је време да смо га видели."

Прозор гостионице изненада разбијен у, и дошло је до вришти и трчање

тамо-амо на улици.

Полицајац је стајао на мали диван зури напоље, цранинг да видимо ко је био

на вратима. Добио доле са подигнутим обрвама.

"То је то", рекао је он.

Бармен је стајао испред бара-салон врата која је сада закључана г.

Чудо, зурио у разбијени прозор, и дошао око на два човека.

Све је било изненада тиха.

"Волела бих да сам имао палицом", рекао је полицајац, одлазак ирресолутели на врата.

"Када смо отворили, у долази. Не постоји њега заустављања. "

"Зар не буду у превише жури око та врата", рекао је анемична кочијаш, забринуто.

"Нацртајте завртњи," рекао је цовек са црном брадом ", а ако дође -" Он је показао

револвер у руци.

"То неће учинити", рекао је полицајац, "то је убиство."

"Знам шта сам у земљи", рекао је човек са брадом.

"Ја ћу дати на ноге.

Нацртајте завртњи "" Не. Са тим да трепери ствар одлутају

иза мене ", рекао је бармен, цранинг преко слепе.

"Врло добро", рекао је човек са црном брадом, и спуштају доле, револвер спреман,

нацртао их себе. Бармен, кочијаш, а полицајац са којима се суочавају у вези.

"Дођи", рекао је брадати човек у призвук, стоји назад и са којима се суочава

унболтед врата са пиштоља иза њега. Нико није дошао, врата остала затворена.

После пет минута када је други кочијаш гурнуо главу у опрезно, они

још увек чека, и забринути лице завирио од бар салон и испоручују

информације.

"Да ли су сва врата затворена у кући?", Упитао Марвел.

"Он ће круг - шуња круг. Он је као лукав као ђаво. "

"Добро Господе!", Рекао је крупним бармен.

"Ту је назад! Само их гледају врата!

Ја кажем - "Он је погледао о њему беспомоћно.

Бар-салон врата залупила и они чули кључ ред.

"Постоји двориште врата и приватног врата.

Двориште врата - "

Хе пожурио из бара. У минут хе поново појавио са резбарење-

нож у руци. "Двориште Врата су била отворена", рекао је, и његова

масти ундерлип пао.

"Он може бити у кући сада!", Рекао је први кочијаш.

"Он није у кухињи", рекао је бармен.

"Постоји две жене тамо, а ја сам изболи сваки педаљ га ово мало говедине

слицер. И они не мисле да је дошао унутра

Они нису приметили - "

"Да ли си то причвршћен?", Упитао првог кочијаш.

"Ја сам из фроцкс", рекао је бармен. Човек са брадом заменио хис

револвер.

Па чак и као он је то урадио режањ бара је била затворена, а вијак кликнуо, и

онда са огромним туп ударац бравицу за врата снаппед и бар салон врата

одједном пукне.

Су чули Марвел вриска као млад зец ухваћен, а одмах су пузавица

преко шипке његовом спашавању.

Брадати човек револвер напукао и гледајући стакла на задњем делу салон

играо и дошао малтретирали и тинклинг доле.

Као бармен ушао у собу је видео Марвел, радознало згужване горе и

бори против врата која је довела до двориште и кухиња.

Тхе врата полетео отворена док је бармен оклевао, и Марвел је увучен у

кухињи. Постојала је врисак и Бука оф посуђа.

Чудо, глава доле, а луггинг леђа упорно, био принуђен да у кухињи

врата, и завртње су извучени.

Онда је полицајац, који је био покушава да положи бармен, пожурио у, затим један

од цабмен, захватила зглоб у невидљиве руке које гугутка Марвел, био је

ударио у лице и отишао тетура уназад.

Врата се отворише, и Марвел је френетичним напор да добије насеље иза њега.

Онда је кочијаш гугутка нешто. "Ја сам га добио", рекао је кочијаш.

Бармен је црвено руке дошла цлавинг на невиђено.

"Овде је!", Рекао је бармен.

Господин Марвел, пуштен, изненада пао на земљу и покушао да пузе

иза ногу борби мушкараца. Борба блундеред око ивице

врата.

Глас Тхе Инвисибле Ман је чула по први пут, вика се оштро, као што

полицајац газио на његову ногу. Онда је повика страсно и његов

песницама летео округла као млатилице.

Тхе кочијаш изненада вхоопед и удвостручила горе, ногама испод дијафрагме.

Врата у Бар-салон из кухиње залупила и покривена господина Марвел

повлачење.

Мушкарци у кухињи нашли су се хвата у и бори се са празним ваздухом.

"Где-тих отишао?" Узвикнуо је човек са брадом.

"Изашао?"

"На овај начин", рекао је полицајац, уласка у двориште и заустављање.

Комад црепа вхиззед од главу и разбио међу посуђе на кухињском

табели.

"Ја ћу му показати", повика човек са црном брадом, и одједном челичне цеви

сијала преко рамена полицајца, а пет метака су пратили један другог у

Тхе Твилигхт одакле је дошао пројектил.

Како је пуцао, човек са брадом преселио руку у хоризонталном криву, тако да је његова

фотографија зрачи напоље у ужем дворишту као жица од волана.

Тишини пратили.

"Пет кертриџи", рекао је човек са црним браде.

"То је најбољи од свих. Четири асови и шаљивџија.

Набавите фењер, неко и дође и осећај о његовом телу. "

ПОГЛАВЉЕ КСВИИ ДР. КЕМП'С ПОСЕТИОЦЕ

Др Кемп је наставио писање у својој студији до снимака га изазвао.

Црацк, црацк, црацк, дошли су један за другим.

"Ало!", Рекао је др Кемп, стављање своје перо у уста поново и слушање.

"Ко је пуштање револвера ин Чичак? Који су магарци у сада? "

Он је отишао на југ прозор, бацио га, и нагиње се загледао доле на мрежи

прозора, беадед гас лампе и продавнице, са својим црно пресеку кровних и дворишта

које чине град ноћу.

"Изгледа као гомиле низ брдо", каже он, "од стране" Тхе Црицкетерс '", и остао

посматра.

Оданде очи лутао у град да далеко где светла бродова "засјало, и

пристаниште блистала - мало осветљена, фацеттед павиљон као драгуљ жуте

светлости.

Месец у првој четвртини витла над запад брда, и звезде су јасне и

скоро тропицалли светла.

После пет минута, током којих његов ум су путовали у удаљене спекулација

социјалних услова у будућности и сама изгубила на крају преко временска димензија, др

Кемп се пробудио са уздахом, извукао

низ прозор поново, и вратио писаћи сто.

Мора да је било око сат времена након тога да се са предње врата звоно зазвонио.

Он је писање слацкли, и са интервалима од апстракције, од снимака.

Седео слушање.

Чуо слуга одговори на врата, и чекала ноге на степеништу, али

није она је дошла. "Питам шта је било", рекао је др Кемп.

Он је покушао да настави свој посао, није успео, устао, отишао низ степенице из свог студија у

слетања, зазвонио, и позвао преко ограда на служавка као она појавила

у сали испод.

"Да ли је да је писмо?", Упитао је. "Само одбеглог прстен, господине", одговори она.

"Ја сам узнемирен за ноћ", рече у себи.

Вратио се својој студији, а овог пута напали одлучно његов рад.

У мало док је било тешко на послу поново, и једини звук у просторији вере

куцање сата и пригушеном схриллнесс свог коњића, жури у

самом центру круга светлости његовог абажур бацио на свом столу.

Ит је два сата пре него што др Кемп је завршио свој посао преко ноћи.

Устао је, иавнед и оде низ степенице у кревет.

Он је већ уклоњена свој капут и прслук, када је приметио да је жедан.

Узео је свећу и отишао до трпезарију у потрази за сифон и

виски.

Др Кемп научних тежњи да га веома проницљив човек, и како је

рецроссед сали, он је приметио тамне тачке на линолеума близу простирку у подножју

степенице.

Он је на спрату, а онда изненада пало на памет да му да се запита шта

место на линолеума може бити. Очигледно неки подсвесни елемент је на

рад.

У сваком случају, он се са својим теретом, вратио у салу, спусти сифон

и виски, и савијање доле, дотакао лицу места.

Без икаквог велико изненађење открио је имала лепљивост и боја сушења крви.

Он је поново његов терет, и вратио се на спрату, гледа на њега, покушавајући да

рачун за крв лицу места.

На слетању је видео нешто и зауставио запањен.

Тхе врата ручка сопственог соба је била крвљу.

Он је погледао на свој руци.

Било је доста чист, а онда се сетио да врата своје собе су била отворена

када је сишао из свог студија, и да самим тим он није дотакао ручка

уопште.

Отишао је право у његову собу, лице му је сасвим мирно - можда ситница одлучније

него обично. Поглед Његов, лутања инкуиситивели, пала је

на кревету.

На прекривач је био хаос крви, а лист је био поцепан.

Он није приметио пре него што је отишао право у облачења стола.

О даљем страни постељине су депресивни као да је неко недавно

седи тамо.

Онда је чудно утисак да је чуо тихим гласом каже: "Добро Небеса! -

Кемп "Али др Кемп! Није верник гласове.

Хе стајао зурећи у котрља листова.

Да ли је то стварно глас? Погледао је око поново, али приметио ништа

даље од оболелог и крвави кревет.

Онда је јасно чуо покрета преко собе, у близини прање руку стоје.

Сви људи, међутим високо образовани, да задржи неки сујеверан инклингс.

Осећај да се зове "језиво" је дошао на њега.

Затворио врата собе, пришао на облачење стола, и стави доле

хис оптерећења.

Одједном, са почетком, он доживљава завојиту и крвави завој постељину

крпа виси у ваздуху, између њега и прање руку стоје.

Зурио је у овом у чуду.

То је била празна завој, са повезом правилно везани, али сасвим празна.

Он би пласирали су се да схвати, али додир га је ухапсила, а глас говори

сасвим близу њега.

"Кемп", рекао је Глас. "А?", Рекао је Кемп, са уста отворити.

"Држите нервних", рекао је Глас. "Ја сам Невидљиви човек".

Кемп се није одговор за размак, једноставно је зурио у завој.

"Невидљиви човек", рекао је он. "Ја сам Невидљиви човек", понови

Глас.

Прича је била активна у исмевају само тог јутра је прогурала Кемп је

мозак.

Он не изгледа да је било веома уплашени или веома значајно изненађен

у овом тренутку. Реализација је дошао касније.

"Мислио сам да је све лаж", рекао је он.

Мисао највише у глави била је поновио аргументе јутра.

"Да ли сте са повезом на" упитао је. "Да", рекао је Тхе Инвисибле Ман.

"Ох!", Рекао је Кемп, а затим пробудио себе.

"Ја кажем" рекао је он. "Али ово је бесмислица.

То је неки трик. "

Хе иступио изненада, и руку, продужен према завој, састали невидљив

прсте. Хе ужасавао на додир и његова боја

променило.

"Нека стабилно, Кемп, за име Бога! Желим помоћи лоше.

Стој! "Рука захватио његову руку.

Удари на њега.

"Кемп" плакао глас. "Кемп!

Држите сталан "и стисак затегнути. Френетичним жеља да се ослободи је

поседовање Кемп.

Рука је завијена рука гриппед раме, а он је изненада спотакао анд

бацио уназад на кревет.

Он је отворио уста да вичу, а угао листа је потисак између његовог

зуба.

Тхе Инвисибле Ман га је доле смркнуто, али руке су били слободни и удари и покушао

да подстакне дивљачки.

"Слушајте разлога, хоћеш ли?", Рекао је Невидљиви Човек, да се држимо га упркос

а лупа у ребра. "Небом! ћете Мадден ме у минуту!

"Лези мирно, будало!" Бавлед Тхе Инвисибле Ман у ухо Кемп је.

Кемп се борили за још један тренутак и онда лаи даље.

"Ако вичу, ја ћу разбити твоје лице," рекао је Невидљиви Човек, ослобађа уста.

"Ја сам Невидљиви човек. Није глупости и никакве магије.

Заиста сам Невидљиви човек.

И желим вашу помоћ. Не желим да те повредим, али ако се понашате

као помаман рустикални, морам. Не сећаш мене, Кемп?

Грифин, Универзитетског колеџа? "

"Дозволите ми да устанем", рекао је Кемп. "Ја ћу зауставити где сам.

И дозволите ми да седнем мирно за минут "Он седе и осетио врату..

"Ја сам Грифин, Универзитетског колеџа, и ја сам направио себи невидљиви.

Ја сам само обичан човек - човек се зна -. Направљен невидљивим "

"Гриффин" рекао је Кемп.

"Грифин," одговорио је глас. Млађи ученик него што сте били, скоро

албино, шест метара висок и широк, са розе и белим лицем и црвене очи, који је победио

медаљу за хемију. "

"Ја сам збуњен", рекао је Кемп. "Мој мозак је немира.

Шта то везе има са Гриффин "" Ја сам Гриффин. "?

Кемп мисао.

"То је страшно", рекао је он. "Али оно што се мора десити враголија да направи човека

невидљиви "" То? нема враголија.

Ит'са процес, нормалан и разумљив довољно - "

"То је страшно!", Рекао је Кемп. "Како на земљи -"

"Ужасно је довољно.

Али, ја сам рањен и у болу, и уморан ... Велики је Бог!

Кемп, ти си човек. Узми стабилан.

Дај ми нешто хране и пића, и дозволите ми да седнем овде. "

Кемп је зурио у завој, јер се преселио преко собе, а онда видела корпу столицу

вукао по поду и долазе на одмор у близини кревета.

Ит цреакед, а седиште је депресиван четврт инча или тако.

Он протрља очи и осетио поново врату. "Ово побеђује духови", рекао је он, и смејали

глупо.

"То је боље. Хвала Небо, ти си све паметно! "

"Или глупо", рекао је Кемп, и узглобљени очи.

"Дај ми мало виски.

Ја сам код мртав "" То није тако осећају..

Где си? Ако сам до добијете ћу упасти у вас?

Тамо! У реду.

Виски? Овде.

Где ћу га дати? "Председавајући цреакед и Кемп је осетио стакла

извући далеко од њега.

Је пустио пролазе напор, његова инстинкт је све против њега.

Он је дошао на одмор спремала двадесет центиметара изнад предње ивице седишта столице.

Зурио је у њу у бескрајној недоумици.

"Ово је - то мора бити - хипнотизам. Су сугерисали Ви сте невидљиви. "

"Глупости", рекао је Глас. "То је избезумљене."

"Слушај ме".

"Ја дефинитивно показао јутрос", почео Кемп, "да невидљивост -"

"Нема везе шта сте показали - ја сам гладна", рекао је Глас ", и ноћ

је прохладно човеку без одеће. "

"Храна" рекао је Кемп. Тхе Гимнастичар вискија себе нагнут.

"Да", рекао је Тхе Инвисибле Ман дерање се доле.

"Имате баде-мантил?"

Кемп је направио неке узвика у призвук. Он је ходао на гардеробу и произвео огртач

оф мутан Скарлет. "Ово радим?", Упитао је.

Одведен је од њега.

Ит висио млитаво на тренутак у ваздуху, флуттеред чудно, стајао потпуно и уљудан

буттонинг себе, па седе у столици.

"Фиоке, чарапе, папуче би удобност", рекао је невиђено, кратко.

"И храну." "Било шта.

Али ово је инсанест ствар коју сам икада био у, у мом животу! "

Окренуо је своју фиока за чланке, а потом је отишао низ степенице да се опљачкати хис

остава.

Вратио се са хладном котлети и хлеб, извукао до светло сто, и ставила

их пре него што је гост.

"Нема везе ножевима", рекао је његов посетилац, а котлет висила у ваздуху, са звуком

глодањем. "Невидљиви" рекао је Кемп, и сео на

Спаваћа соба столицу.

"Увек волим да се нешто о мени пре него што једем", рекао је Невидљиви Човек, са

пуна уста, једе похлепно. "Куеер фенси!"

"Претпостављам да зглоб је све у реду", рекао је Кемп.

"Верујте ми", рекао је Тхе Инвисибле Ман. "Од свих чудно и дивно -"

"Тачно тако.

Али то је чудно да треба да грешка у кућу да се моје превијање.

Мој први ударац среће! У сваком случају сам мислио да спавам у овој кући за

ноћи.

Морате да стоји то! Ит'са прљави неугодности, моја крв показује,

зар не? Сасвим угрушак тамо.

Добија видљиви као што згрушава, видим.

То је само живо ткиво сам променио, и то само за онолико дуго колико сам жив ....

Био сам у кући три сата "," Али како је то учињено? ". Почеле Кемп, у тону

од огорчење.

"Их збуни! Читав бизнис - то је неразумно од

почетка до краја "." Сасвим разумно ", рекао је Тхе Инвисибле Ман.

"Савршено разумно."

Је стигао преко и обезбедио виски боци.

Кемп је зурио у хаљину прождире облачења.

Зрак свећу продоран а поцепана закрпа у десно раме, направио

троугао светлости под левом ребара. "Који су били снимци?", Упитао је.

"Како је снимање почело?"

"Постојао је прави будалу од човека - нека врста Конфедерације рудника - проклетство њега - који су покушали!

да украде новац. Је то учинио. "

"Он је невидљив превише?"

"Не" "Па?"

"Не могу имам неке више да једу пре него што вам кажем све то?

Гладан сам - у болу.

И желиш да причају приче "Кемп добио! Горе.

"Ако нисте урадили било снимање?", Упитао је. "Не ја", рекао да је његов посетилац.

"Неки будала ја никад не бих видела пуцали насумице.

Многи од њих уплашио. Сви они уплашио у мене.

Проклетство њих - ја кажем -. Желим више да једе од овога, Кемп "

"Ја ћу видети шта има да једу доле", рекао је Кемп.

"Не много, бојим се."

Након што је урадио једе, а он је тежак оброк, Тхе Инвисибле Ман захтевала

цигару.

Хе мало на крају дивљачки пре Кемп је могао да нађе нож, и проклињао када је спољна

лист слаби.

Било ми је чудно да га видим пушења; уста и грла, ждрела и нарес,

постала видљива као нека врста вртложни дима баци.

"Овај благословени дар од пушења", рекао је и надима енергично.

"Ја сам срећан да је пала на вас, Кемп. Морате да ми помогне.

Фенси гимнастика на вас управо сада!

Ја сам у ђавоље провући - И'ве био луд, ја мислим.

Ствари које сам прошао! Али, ми ћемо урадити ствари још.

Дозволите ми да вам кажем - "

Он сам помогао да се још виски и соде. Кемп је устао, погледао на њега, и учитани

чаша из резервних соби. "То је дивље - али претпостављам да могу да пијем."

"Не много променило, Кемп, те десетак година.

Ви фер мушкарци не. Цоол и методичан - после првог

колапс.

Морам да вам кажем. Ми ћемо радити заједно! "

"Али како је све то учинио?" Рекао је Кемп, "а како сте добили овако?"

"За име Бога, дозволите ми дим у миру за неко време!

А онда ћу почети да вам кажем "Али, прича није речено да ноћи..

Тхе Инвисибле Ман је зглоб је расла болно, он је грозничавом, исцрпљени, и

његов ум је дошао колу легла на његов јуре низ брдо и борба око

кафану.

Говорио је у фрагментима Марвеловог, он димљени брже, његов глас растао љути.

Кемп је покушао да прикупи што је могао.

"Он је био страх од мене, могао сам да видим да је страх од мене", рекао је Тхе Инвисибле Ман

много пута. "Он значи да ми да слипа - он је био

Увек ливење око!

Каква будала сам! "Тхе трен!

"Требало је да га је убио!" "Одакле ти паре", упитао Кемп?

нагло.

Тхе Инвисибле Ман је ћутао за простор. "Не могу да вам кажем до ноћи", рекао је он.

Хе гроанед изненада и леант напред, подршку својој невидљив главу невидљив

руке.

"Кемп", рекао је, "Ја сам имао спава поред три дана, осим пар дозес

једног сата или тако. Морам ускоро спавати. "

"Па, има своју собу - имају ову собу."

"Али како могу да спавам? Ако ја спавам - он ће побегне.

Угх! Шта је то важно? "

"Шта је пуцао рана?", Упитао Кемп, нагло.

"Ништа - гребање и крви. Ох, Боже!

Како желим спавати! "

"Зашто да не?" Тхе Инвисибле Ман Изгледа да је у вези са

Кемп.

"Зато што сам посебан приговор да буду ухваћени од стране мојих колега-мушкараца", рекао је он

полако. Кемп је започео.

"Фоол да сам ја!", Рекао је Невидљиви Човек, упадљиво паметно сто.

"Ја сам ставио идеје у главу."

>