Return to Video

Zašto treba da preispitamo kapitalizam

  • 0:02 - 0:05
    Ovo je priča o kapitalizmu.
  • 0:05 - 0:07
    To je sistem koji volim
  • 0:07 - 0:11
    zbog uspeha i prilika koji je pružio
    meni i milionima drugih.
  • 0:12 - 0:18
    Počeo sam u svojim 20-im da trgujem robom,
    pamukom naročito, na dnu,
  • 0:18 - 0:22
    a ako je ikada postojalo slobodno tržište
    koje je slobodno za sve, to je bilo to,
  • 0:22 - 0:25
    gde su se muškarci koji su nosili kravate,
    ali se ponašali kao gladijatori
  • 0:25 - 0:29
    borili bukvalno i fizički za zaradu.
  • 0:29 - 0:32
    Srećom, išlo mi je dovoljno dobro
    da sam do svoje 30. godine
  • 0:32 - 0:36
    mogao da se popnem
    u svet upravljanja novcem
  • 0:36 - 0:40
    gde sam proveo naredne tri decenije
    kao globalni makro trgovac.
  • 0:40 - 0:44
    Za to vreme sam video
    mnogo ludih stvari na tržištima
  • 0:44 - 0:48
    i trgovao sam kroz mnogo ludih manija.
  • 0:48 - 0:50
    Nažalost,
  • 0:50 - 0:53
    sa žaljenjem izveštavam
    da smo možda u kandžama
  • 0:53 - 0:57
    jedne od najrazornijih
    zasigurno u mojoj karijeri,
  • 0:57 - 1:00
    a dosledno dokazana pouka
    je da se manije nikada ne završe dobro.
  • 1:01 - 1:04
    Tokom proteklih 50 godina,
  • 1:04 - 1:10
    kao društvo, došli smo do sagledavanja
    naših kompanija i korporacija
  • 1:10 - 1:14
    na vrlo ograničen,
    gotovo monomanijakalni način
  • 1:15 - 1:18
    u pogledu načina na koji ih vrednujemo,
  • 1:18 - 1:22
    a toliko smo stavili naglaska na profit,
  • 1:22 - 1:25
    na kratkoročne kvartalne zarade
    i cene akcija,
  • 1:25 - 1:27
    da smo isključili sve ostalo.
  • 1:27 - 1:32
    Kao da smo istrgli čovečnost
    iz naših kompanija.
  • 1:32 - 1:36
    Mi to ne radimo -
    nećemo nešto prikladno svesti
  • 1:36 - 1:39
    na skup brojeva sa kojima se možemo igrati
    poput Lego kockica -
  • 1:39 - 1:42
    to ne radimo u našem ličnom životu.
  • 1:42 - 1:45
    Ne tretiramo osobu niti je cenimo
  • 1:45 - 1:49
    na osnovu njenog mesečnog prihoda
    ili kreditnih poena,
  • 1:49 - 1:51
    ali imamo dvostruki standard
  • 1:51 - 1:53
    kada je u pitanju način
    na koji vrednujemo naše firme,
  • 1:53 - 1:54
    a znate šta?
  • 1:54 - 1:58
    To preti samim temeljima našeg društva.
  • 1:58 - 2:00
    Evo kako ćete to uvideti.
  • 2:00 - 2:03
    Na ovom grafikonu su prikazane
    korporativne profitne marže
  • 2:03 - 2:06
    40 godina unazad kao procenat prihoda
  • 2:06 - 2:11
    i možete videti da se nalazimo
    na 40-godišnjem vrhuncu od 12,5 procenata.
  • 2:11 - 2:14
    Ura ako ste vlasnik akcija,
  • 2:14 - 2:19
    ali ako se nalazite na drugoj strani,
    ako ste prosečan američki radnik,
  • 2:19 - 2:22
    onda možete videti
    da to nije tako dobra stvar.
  • 2:22 - 2:25
    [„Udeo prihoda koji ide radnicima u SAD
    u odnosu na naknade rukovodiocima“]
  • 2:25 - 2:29
    Veće profitne marže
    ne povećavaju društveno bogatstvo.
  • 2:29 - 2:34
    One zapravo pogoršavaju
    nejednakost prihoda,
  • 2:34 - 2:36
    a to nije dobra stvar.
  • 2:36 - 2:39
    Ipak, intuitivno, to ima smisla, zar ne?
  • 2:39 - 2:42
    Ako 10 procenata
    američkih porodica na vrhu
  • 2:42 - 2:44
    poseduje 90 posto akcija,
  • 2:44 - 2:48
    dok one uzimaju veći deo
    korporativnih profita,
  • 2:48 - 2:52
    onda manje bogatstva ostaje
    za ostatak društva.
  • 2:52 - 2:54
    Opet, nejednakost prihoda
    nije dobra stvar.
  • 2:54 - 2:57
    Sledeći grafikon
    koji je napravio Fond ravnopravnosti
  • 2:57 - 3:02
    pokazuje 21 zemlju, od Austrije
    preko Japana do Novog Zelanda.
  • 3:02 - 3:05
    Na horizontalnoj osi
    je nejednakost u visini dohotka.
  • 3:05 - 3:08
    Što dalje idete desno,
    veća je nejednakost u visini dohotka.
  • 3:08 - 3:12
    Na vertikalnoj osi je dato
    devet socijalnih i zdravstvenih merila.
  • 3:12 - 3:16
    Što više idete gore, gori su problemi,
    a ta merila obuhvataju
  • 3:16 - 3:19
    očekivani životni vek,
    trudnoću u tinejdžerskom dobu, pismenost,
  • 3:19 - 3:22
    društvenu pokretljivost,
    da navedemo samo neke.
  • 3:22 - 3:26
    Oni među vama u publici
    koji su Amerikanci se možda pitaju
  • 3:26 - 3:28
    na kom rangu se nalaze Sjedinjene Države.
  • 3:28 - 3:29
    Gde leže na ovom grafikonu?
  • 3:29 - 3:31
    Pogodite šta?
  • 3:31 - 3:33
    Bukvalno smo van grafikona.
  • 3:34 - 3:36
    Da, to smo mi,
  • 3:36 - 3:38
    sa najvećom nejednakošću u visini dohotka
  • 3:38 - 3:42
    i najvećim društvenim problemima
    prema tim merilima.
  • 3:42 - 3:45
    Evo makro prognoze koju je lako sačiniti,
  • 3:45 - 3:48
    a to je da će taj jaz
    između najbogatijih i najsiromašnijih
  • 3:48 - 3:50
    biti zatvoren.
  • 3:50 - 3:52
    Istorija to uvek čini.
  • 3:52 - 3:54
    To se tipično dogodi
    na jedan od tri načina:
  • 3:54 - 4:00
    kroz revoluciju, veće poreze ili ratove.
  • 4:00 - 4:03
    Ništa od toga nije na mojoj listi želja.
  • 4:03 - 4:04
    (Smeh)
  • 4:04 - 4:06
    Postoji još jedan način da se to uradi,
  • 4:06 - 4:10
    a to je povećanjem pravednosti
    u korporativnom ponašanju,
  • 4:10 - 4:13
    ali imajući u vidu način
    na koji sada poslujemo,
  • 4:13 - 4:17
    to bi zahtevalo
    ogromne promene u ponašanju,
  • 4:17 - 4:21
    i kao zavisnik koji pokušava
    da se otarasi navike,
  • 4:21 - 4:24
    prvi korak je priznati da imate problem.
  • 4:24 - 4:28
    I dozvolite mi da kažem,
    ova profitna manija u kojoj se nalazimo
  • 4:28 - 4:31
    je toliko duboko ukorenjena
  • 4:31 - 4:33
    da čak ni ne shvatamo
    kako škodimo društvu.
  • 4:33 - 4:37
    Evo malog, ali iznenađujućeg primera
    o tome kako tačno to radimo.
  • 4:37 - 4:40
    Ovaj grafikon pokazuje
    korporativna davanja
  • 4:40 - 4:45
    kao procenat profita, a ne prihoda,
    tokom poslednjih 30 godina.
  • 4:45 - 4:51
    Uporedite to sa prethodnim grafikonom
    korporativnih profitnih marži
  • 4:51 - 4:56
    i pitam vas, da li se to čini ispravno?
  • 4:57 - 4:59
    Iskreno, kada sam počeo
    da pišem ovo, pomislio sam:
  • 4:59 - 5:02
    „O, vau, šta moja kompanija čini,
    šta Tjudor čini?“
  • 5:02 - 5:07
    i shvatio sam da dajemo
    jedan procenat korporativnih profita
  • 5:07 - 5:09
    u dobrotvorne svrhe svake godine.
  • 5:09 - 5:13
    A ja bi trebalo da budem filantrop.
  • 5:13 - 5:19
    Kada sam to shvatio,
    bukvalno sam hteo da povratim.
  • 5:19 - 5:22
    Poenta je da je ova manija
    toliko duboko ukorenjena
  • 5:22 - 5:27
    da dobronamerni ljudi poput mene
    čak ni ne shvataju da su deo toga.
  • 5:28 - 5:30
    E, sad, nećemo izmeniti
    korporativno ponašanje
  • 5:30 - 5:36
    jednostavnim povećanjem filantropije
    u korporacijama ili dobrotvornih priloga.
  • 5:36 - 5:39
    Uzgred, od tada smo to učetvorostručili,
  • 5:39 - 5:43
    ali - (Aplauz) - molim vas.
  • 5:43 - 5:47
    Možemo to učiniti
    podsticanjem pravednog ponašanja.
  • 5:47 - 5:50
    Jedan način za to je verovati
  • 5:50 - 5:52
    sistemu koji nas je ovde prvobitno doveo,
  • 5:52 - 5:54
    a to je sistem slobodnog tržišta.
  • 5:54 - 5:57
    Pre oko godinu dana,
    neki moji prijatelji i ja
  • 5:57 - 6:00
    započeli smo neprofitnu organizaciju
    pod imenom Pravedni kapital.
  • 6:00 - 6:01
    Njena misija je vrlo jednostavna:
  • 6:01 - 6:04
    da pomogne kompanijama
    i korporacijama da nauče
  • 6:04 - 6:09
    kako da posluju na pravedniji način
    koristeći podatke dobijene od javnosti
  • 6:09 - 6:15
    da bi definisali koji su tačno kriterijumi
    za pravedno korporativno ponašanje.
  • 6:15 - 6:18
    U ovom trenutku ne postoji
    široko prihvaćeni standard
  • 6:18 - 6:20
    koji kompanija ili korporacija
    može slediti,
  • 6:20 - 6:22
    a upravo tu nastupa Pravedni kapital,
  • 6:22 - 6:28
    jer počevši od ove godine i svake naredne
    ćemo sprovoditi nacionalno istraživanje
  • 6:28 - 6:31
    na reprezentativnom uzorku
    od 20 000 Amerikanaca
  • 6:31 - 6:34
    da bismo otkrili tačno šta misle
  • 6:34 - 6:39
    da su kriterijumi pravednosti
    u korporativnom ponašanju.
  • 6:39 - 6:41
    To je model koji će otpočeti
    u Sjedinjenim Državama,
  • 6:41 - 6:44
    ali se može proširiti bilo gde na planeti,
  • 6:44 - 6:46
    i možda ćemo otkriti
  • 6:46 - 6:49
    da je najvažnija stvar za javnost
  • 6:49 - 6:54
    da stvorimo poslove sa minimalnom satnicom
    ili da napravimo zdrave proizvode,
  • 6:54 - 6:58
    ili da pomognemo životnoj sredini
    umesto da joj nanosimo štetu.
  • 6:58 - 7:02
    U Pravednom kapitalu, mi to ne znamo,
    i nije na nama da odlučimo.
  • 7:02 - 7:04
    Mi samo prenosimo poruku,
  • 7:04 - 7:08
    ali imamo 100 posto poverenja
    i vere u američku javnost
  • 7:08 - 7:10
    da će se to razumeti kako treba.
  • 7:10 - 7:13
    Objavićemo zaključke
    prvi put ovog septembra,
  • 7:13 - 7:16
    a zatim ćemo sledeće godine
    ponoviti anketu
  • 7:16 - 7:18
    i tada ćemo načiniti dodatne korake
  • 7:18 - 7:21
    rangirajući 1 000 najvećih kompanija u SAD
  • 7:21 - 7:26
    od broja jedan do broja 1 000
    i sve između.
  • 7:26 - 7:28
    To nazivamo Pravedni indeks,
  • 7:28 - 7:34
    i upamtite, mi smo nezavisna
    neprofitna organizacija bez predrasuda
  • 7:34 - 7:39
    i davaćemo glas američkoj javnosti.
  • 7:39 - 7:43
    Možda ćemo vremenom otkriti da,
    kako ljudi budu dolazili do saznanja
  • 7:43 - 7:45
    koje kompanije su najpravednije,
  • 7:45 - 7:49
    ljudski i ekonomski resursi
    će biti usmereni ka njima,
  • 7:49 - 7:51
    postaće najuspešnije
  • 7:51 - 7:54
    i pomoći će našoj zemlji
    da bude najuspešnija.
  • 7:55 - 7:59
    Kapitalizam je odgovoran
    za svaku veću inovaciju
  • 7:59 - 8:04
    koja je učinila ovaj svet inspirativnijim
    i divnijim mestom za život.
  • 8:04 - 8:07
    Kapitalizam mora biti zasnovan na pravdi.
  • 8:07 - 8:10
    Mora da bude, a sada više nego ikada,
  • 8:10 - 8:13
    sa ekonomskim podelama
    koje svakodnevno postaju sve veće.
  • 8:13 - 8:16
    Procenjuje se da se 47 posto
    američkih radnika
  • 8:16 - 8:20
    može ukloniti u narednih 20 godina.
  • 8:20 - 8:22
    Nisam protiv napretka.
  • 8:22 - 8:26
    Želim auto bez vozača i raketni pojas
    baš kao i svi ostali,
  • 8:26 - 8:32
    ali zalažem se za prepoznavanje
    da uz povećano bogatstvo i profite
  • 8:32 - 8:38
    mora da ide veća korporativna
    društvena odgovornost.
  • 8:38 - 8:44
    „Ako se pravda ukloni“,
    rekao je Adam Smit, otac kapitalizma,
  • 8:44 - 8:49
    „veliko, neizmerno tkivo
    ljudskog društva se mora u trenutku
  • 8:49 - 8:54
    raspasti na atome.“
  • 8:54 - 8:57
    Kada sam bio mlad
    i postojao je neki problem,
  • 8:57 - 9:01
    moja mama bi uvek uzdahnula,
    odmahnula glavom i rekla:
  • 9:01 - 9:06
    „Imaj milosti, imaj milosti.“
  • 9:06 - 9:10
    Sada nije vreme da im mi,
    ostatak nas, pokažemo milost.
  • 9:10 - 9:13
    Vreme je da im pokažemo ispravnost,
  • 9:13 - 9:16
    a mi to možemo, vi i ja,
  • 9:16 - 9:21
    počevši od mesta na kome radimo,
    od firmi u kojima poslujemo,
  • 9:21 - 9:24
    a kada stavimo pravednost
    rame uz rame sa profitom,
  • 9:24 - 9:28
    dobićemo najdivniju stvar na svetu -
  • 9:28 - 9:32
    povratićemo našu čovečnost.
  • 9:32 - 9:34
    Hvala vam.
  • 9:34 - 9:35
    (Aplauz)
Title:
Zašto treba da preispitamo kapitalizam
Speaker:
Pol Tjudor Džouns (Paul Tudor Jones)
Description:

Pol Tjudor Džouns II voli kapitalizam. To je sistem koji mu je išao na ruku poslednjih nekoliko decenija. Ipak, ovaj menadžer hedž fonda i filantrop je zabrinut da isključivi fokus na zaradi, kako on kaže, „preti samim temeljima društva“. U ovom promišljenom, strastvenom govoru, on ukratko iznosi svoju planiranu kontraofanzivu koja ima za središte koncept „pravednosti“.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
09:51

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.