Сва енергија у универзуму је... - Џорџ Зејдан (George Zaidan) и Чарлс Мортон (Charles Morton)

Погледајте целу лекцију на: http://ed.ted.com/lessons/all-of-the-energy-in-the-universe-is-george-zaidan-and-charles-morton

Енергија се у универзуму никада не повећава или смањује - али се пуно креће. Она може бити потенцијална (као развучен ластиш који само чека да пукне) и кинетичка (као молекули који вибрирају унутар сваке супстанце). И иако не можемо да је видимо, сваки пут када спремамо вечеру или када сваке хладне вечери дрхтимо, знамо да је енергија ту.

Аутори лекције: Џорџ Зејдан и Чарлс Мортон, анимација: Pew36 Animation Studios.

Није лако дефинисати енергију.

Ствари имају енергију

али се у рукама не може

држати кошарица енергије.

Може се видети шта она уради,

али се она сама не може
непосредно видети.

Постоје различите врсте енергије,

али њихове разлике се манифестују

у понашању које изазову
када пређу на нешто.

Познато је да је укупна количина

свих врста енергије у универзуму

увек иста.

Хемичарима су битне
две врсте енергије:

хемијска потенцијална

и кинетичка енергија.

Потенцијална је она
која чека да се испољи.

Замислите развучен гумени ластиш.

Ако се пресече,

сва потенцијална енергија

претвара се у кинетичку,

коју особа региструје као бол.

Као код развученог ластиша,

хемијске везе такође
складиште енергију.

Када оне пукну,

потенцијална енергија се претвори

у друге врсте енергије,

попут топлоте или светлости,

или се помоћу ње стварају друге везе.

Кинетичка је енергија кретања,

а молекули се увек крећу.

Не морају нужно нигде да иду,

иако би могли,

него само вибрирају,

растежу се,

савијају

и/или врте.

Узмимо за пример метан

који се састоји од четири водоника

везаних за

средишњи атом угљеника.

Када то нацртамо на папиру,

изгледа као тетраедар.

У стварности, то је маса која се тресе.

Кинетичка енергија молекула

иста је као и

енергија коју имате

када се крећете.

Само што ви можете да мирујете,

али молекули не могу

Ако се кинетичка енергија извуче

из групе молекула,

они ће се кретати мање,

али неће у потпуности стати.

У било којој групи молекула,

неки ће имати више
кинетичке енергије од осталих.

Ако израчунамо

просечну кинетичку енергију такве групе,

добили бисмо број
који је математички

везан за температуру.

Што је већа кинетичка енергија

у молекулу,

температура ће му бити виша.

То значи да се током врелог дана

молекули који вас окружују

врте, истежу, савијају

и уопште крећу много брже

него када је дан хладан.

Узгред, топло и хладно

су релативни појмови.

Увек се пореди

једна ствар с другом.

Врелог летњег дана

молекули ваздуха имају више
кинетичке енергије

него молекули у вашој кожи.

Када се молекули ваздуха
сударе с вама,

преносе један део своје енергије

на молекуле ваше коже,

што ви осећате као врелину.

Када је дан хладан,

кинетичка енергија
молекула ваздуха мања је

него код молекула у вашој кожи,

и када се они сударе с ваздухом

ви заправо на њих преносите

део своје кинетичке енергије,

што осећате као хладноћу.

Траг енергије се може пратити.

Обратите пажњу када следећи пут
будете роштиљали.

Када се ћумур запали

ослобађање хемијске потенцијалне енергије

испољава се као јака топлота и светлост.

Та врелина чини да молекули

у пљескавицама, хот-договима или поврћу

вибрирају док им везе не попуцају

и створе нове хемијске структуре.

Од превише топлоте може
настати угљенисани неред;

док од сасвим довољно - вечера.

Када се нађу у телу,

молекули укусне вечере,

или угљенисаних остатака,

разбијају се

а енергија која се ослободи

вас тренутно одржава у животу

или се складишти за касније
у неким другим молекулима.

Када падне вече

топао летњи ваздух се охлади,

a ток енергије у вама се успори.

Када ваздух достигне температуру коже,

на врло кратко,

ток енергије се заустави.

Потом се поново успостави

у супротном смеру.

Како енергија напушта
топлу површину коже

да би се вратила назад у универзум,

та енергија, која је
нити створена нити уништена.

него која стално мења облик,

она је камелеон-феникс
физичког света.