Angela Paton (Angela Patton): Igranka očeva i ćerki... u zatvoru

U "Camp Diva", Angela Paton radi da bi pomogla devojčicama i njihovim očevima da ostanu u kontaktu i životima jedno drugog. Međutim, šta je sa devojkama čiji otac ne može biti uz njih - jer je u zatvoru? Paton priča priču o jednoj veoma posebnoj igranci očeva i ćerki. (Snimljeno na TEDxWomen)

Sedela sam sa svojim devojčicama

i Džoj je rekla:

"Dođavola, volela bih da me ostavi na miru.

Moj tata, stalno me zove."

"Srećna si što te uopšte zove,"
rekla je Jasmin.

"Nisam čula svog oca već godinama."

U tom trenutku, znala sam da je
devojkama potreban način

da se spoje sa svojim očevima.

U "Camp Diva",
mojoj neprofitnoj organizaciji,

imamo ovakve
ragovore stalno,

kao način da pomognemo
devojkama afričkog porekla

da se pripreme
za put ka sazrevanju.

Ovim devojkama
je samo bio potreban

način da pozovu
svoje očeve u živote

po njihovim uslovima.

I tako sam pitala devojke:

"Kako možemo da pomognemo
ostalim devojkama

da razviju jednu zdravu
vezu sa svojim očevima?"

"Da organizujemo igranku,"
viknula je jedna devojka

i ostale devojke su je brzo podržale.

Počele su da sanjaju
o dekoracijama,

pozivnicama,
haljinama koje će nositi,

i šta bi mogli njihovi očevi mogli
da nose, a šta ne. (Smeh)

Priča je pokrenuta pre
nego što sam i trepnula,

a i da sam mogla te devojke
da zaustavim,

ne bih to učinila,

jer jedna stvar koju sam naučila

za više od deset godina
rada sa devojkama

je da one već znaju
šta im je potrebno.

Mudrost živi u njima.

Sve dok imaju infrastrukturu,

mentorstvo i resurse,

mogu sagraditi šta im je potrebno,

ne samo da prežive,
već i da uspeju.

Znači imali smo igranku

i devojke i njihovi očevi
došli su u velikom broju.

Bili su prikladno odeveni.

Bili su slatki.

(Smeh)

Bili su luckasti.

Zaista su uživali
u međusobnom druženju.

Bio je to veliki uspeh.

I devojke su odlučile da
organizuju događaj svake godine.

Kako su se doba menjala

i bližilo se vreme da
se opet planira igranka

jedna devojka po imenu Briana
je uzela je reč,

i rekla pritom:

"Moj tata ne može da dođe na igranku

i sve ovo me čini tužnom."

"Zašto ne može?",
pitale su devojke.

"Jer je u zatvoru,"
priznala je hrabro.

"Pa,može li izaći samo na jedan dan?",
jedna od devojaka je pitala. (Smeh)

"I da dođe u okovima?

To je gore nego da uopšte ne dođe."

U tom trenutku,
videla sam šansu

za devojke da dorastu prilici

i da postanu svoji heroji.

Pitala sam:
"Šta mislite da treba da uradimo po tom pitanju?

Želimo da svaka devojka
uživa u igranci, zar ne?"

Devojke su razmislile na trenutak

i jedna devojčica je predložila:

"Zašto ne organizujemo igranku u zatvoru?"

Većina devojaka je
sumnjala da je to moguće,

i rekle su: "Jesi ti poludela?"

Ko će dozvoliti gomili
malih devojčica,

skockanih - " (Smeh)

" - da uđu u zatvor i plešu sa
svojim očevima u Sunđer Bob odelima?"

Jer tako su ih zvali.

Rekla sam: "Devojke,

nikad nećete saznati ako ne pitate."

Napisali smo pismo
šerifu grada Ričmonda,

sve devojke su se potpisale

i moram reći, to je jedan veoma poseban šerif.

Odmah me je kontaktirao i rekao,

kad god postoji mogućnost da
pustimo porodice unutra,

njihova vrata su uvek otvorena.

Jer jednu stvar je sigurno znao,

kad su očevi povezani
sa svojom decom,

manje su šanse da će se vratiti.

Dakle,

16 zatvorenika i 18 devojčica
je bilo pozvano.

Devojke su obukle
svoje najbolje haljine,

a očevi su zamenili svoje
žuto-plave uniforme

za košulje i kravate.

Zagrlili su se.

Podelili su ceo dostavljeni
obrok piletine i ribe.

Smejali su se zajedno.

Bilo je prelepo.

Očevi i ćerke su čak iskusili

mogućnost da imaju fizičku povezanost,

nešto što mnogi
od njih nisu imali

duže vreme.

Očevi su bili u prostoru
gde su mogli

da se igraju sa svojim ćerkama

i izvuku im stolicu
i pruže im ruku za ples.

Čak su i stražari plakali.

Ali posle igranke,

svi smo shvatili da će
tata ostati u zatvoru.

Trebalo je da stvorimo nešto

što mogu poneti kući.

Uneli smo Flip kamere

i oni su stali pred njih

i intervjuisali jedni druge -

njihove poruke, njihove misli.

Ovo će biti upotrebljeno
kao uspomena

kad budu nedostajali
jedni drugima

i osećali se razdvojeno,

putem ove slike
moći će opet da budu spojeni.

Nikad neću zaboraviti devojčicu
koja je pogledala u oči svoga oca

kamerom i rekla:

"Tata, kad me pogledaš, šta vidiš?"

Jer očevi su naša ogledala

kojih se prisećamo

kada odlučujemo o tome
kakav tip muškaraca zaslužujemo

i kako će nas oni
videti do kraja života.

Znam to vrlo dobro,

jer ja sam bila jedna
od onih srećnih devojčica.

Imala sam

svog oca uvek u svom životu.

On je čak i danas tu.

(Aplauz)

I zato je toliko posebno

za mene da znam
da su ove devojke

povezane sa svojim očevima,

naročito one koje su razdvojene

zbog bodljikavih žica
i metalnih vrata.

Mi smo samo stvorili način

za devojke koje nose
teška pitanja u srcu

da budu u poziciji da
im postave ta pitanja

i daju očevima slobodu
da odgovore na njih.

Jer znamo da očevi

čak odlaze sa ovom mišlju:

Kakvu ženu ću da pripremim za svet?

Jer otac koji je zatvoren

ne znači da mora biti isključen

iz života svoje ćerke.

(Aplauz)