Kako znate da ste stvarni?

Pitanje je očigledno
dok ne pokušate da odgovorite,

ali hajde da ga uzmemo za ozbiljno.

Kako zaista znate da postojite?

U "Meditacijama o prvoj filozofiji",
Rene Dekart je pokušao da odgovori na to,

rušeći sve unapred postavljene ideje
i mišljenja kako bi krenuo ispočetka.

Svo njegovo znanje dolazilo je
iz njegove čulne percepcije sveta.

Kao i kod vas, zar ne?

Znate da gledate ovaj video
svojim očima, slušate ga ušima.

Vaša čula vam pokazuju svet kakav jeste.

Ona vas ne varaju,
ali to ipak ponekad i rade.

Izdaleka možete za nekog
pomisliti da je neko drugi

ili ste sigurni da ćete uhvatiti loptu
a ona padne na tlo pred vas.

Ali hajde, ovde i sada,
znate da je ovo ispred vas stvarno.

Vaše oči, ruke, telo. To ste vi.

Samo ludak bi to poricao,
a vi znate da niste ludi.

Svako ko bi sumnjao u to mora da sanja.

O ne, šta ako vi sanjate?

Snovi imaju osećaj stvarnosti.

Možete verovati da plivate, letite
ili se borite golim rukama s čudovištima,

dok vaše stvarno telo leži u krevetu.

Ne, ne, ne. Kada ste budni,
znate da ste budni.

Oh! Ali kada niste, ne znate da niste,

tako da ne možete dokazati da ne sanjate.

Možda telo koje vi doživljavate
zapravo nije tu.

Možda je cela stvarnost,
čak i njeni apstraktni pojmovi,

poput vremena, oblika, boja
i brojeva, možda je sve to lažno,

možda su sve to prevare
koje je smislio zli genije.

Ne, stvarno.

Dekart pita da li možete dokazati lažnom
ideju da vas je zli genije demon

zavarao da mislite
da je stvarnost stvarna.

Možda vas je namagarčio
ovaj dijabolični prevarant.

Svet, vaša percepcija njega,
samo vaše telo.

Ne možete dokazati
da sve to nije izmišljeno,

i kako biste postojali bez toga?

Ne biste mogli! Stoga to i ne radite.

Život je samo san, i kladim se da vam nije
na kraj sela žuta kuća, zar ne?

Ne, crvena vam je, kao pravom
namagarčenom tupanu koji jeste/niste.

Da li vam je to ubedljivo?

Jeste li ubeđeni?

Ako niste, dobro - 
ako jeste, još bolje,

jer biste time što ste ubeđeni
dokazali da ste ubedljivo biće.

Ne možete biti ništa
ako mislite da ste nešto,

čak iako mislite da je nešto ništa,

jer bez obzira šta mislite,
vi ste misleća stvar,

ili kao što bi rekao Dekart:
"Mislim, dakle postojim"

tako da i vi postojite, zaista.