Zamislite ovo:

ponedeljak je ujutru,

vi ste na poslu,

pripremate se za radni dan,

a lik kojeg znate sa hodnika, iz viđenja

vam ulazi u kancelariju

i krade stolicu.

Ne kaže ni reč -

samo je odgura sa sobom.

Ne kaže vam zašto je odneo stolicu,

pored svih ostalih stolica.

Ne razmišlja o tome da vama treba stolica

da biste uradili nešto na poslu.

Ne biste to trpeli. Skrenuli biste pažnju.

Pratili biste ga do njegove kancelarije

i rekli biste: "Što baš moja stolica?"

Okej, sad je utorak ujutru, na poslu ste,

u kalendaru vam iskače termin za sastanak.

(Smeh)

Od žene, koju isto poznajete iz viđenja,

tema je o projektu koji vam zvuči poznato.

Ali nema plana rada.

Nema informacije o tome zašto ste pozvani.

Ali ipak prihvatate, i idete.

Nakon ovog neproduktivnog zasedanja,

vraćate se svom stolu,

stanete nad njim i kažete sebi:

"Kada bi mi mogli vratiti ova dva sata,

zajedno sa mojom stolicom."

(Smeh)

Svaki dan dopuštamo kolegama,

koji su inače mnogo dobri ljudi,

da kradu od nas.

Mislim na stvari puno vrednije od stolica.

Pričam o vremenu. Vašem vremenu.

U stvari, i verujem

da smo u sred globalne epidemije

nove strašne bolesti zvane SBP:

Sindrom Bezumnog Prihvatanja

(Smeh)

Prvi simptom SBP-a

počinje prihvatanjem sastanka,
čim iskoči u kalendaru.

(Smeh)

To je samo refleks,
ding, klik, bing - već ti je u kalendaru.

"Žurim, već sam okasnio na sastanak."
(Smeh)

Sastanci su važni, zar ne?

I saradnja je ključ za 
uspeh svakog preduzetništva.

Iz dobrog sastanka se mogu izvući
pozitivni svrsishodni rezultati.

Ali sa globalizacijom

i preovladavajućom
informacionom tehnologijom,

način na koji radimo

se izuzetno, čak i dramatično promenio
u poslednjih par godina.

I očajni smo.
(Smeh)

Nismo očajni što onaj lik
ne ume da vodi sastanak

nego zbog SBP-a, Sindroma
bezumnog prihvatanja,

povrede koju smo sami sebi naneli.

Inače, imam dokaze da je
SPB epidemija svetskih razmera.

Reći ću vam i zašto.

Pre nekoliko godina,
postavio sam snimak na Jutjub u kojem

glumim scene svih groznih sastanaka ikada.

I to traje nekih pet minuta,

i sadrži sve stvari
koje mrzimo na groznim sastancima.

Tu je predsedavajući,
koji nema pojma kako da vodi sastanak.

Učesnici na sastanku,
koji ne znaju zašto su tamo.

Cela stvar se nekako uruši
u jednu zajedničku katastrofu.

Svi odlaze sa sastanka ljuti.

Smešno je nekako.

(Smeh)

Hajde da bacimo pogled.

(Video) Cilj nam je da dođemo do dogovora
o vrlo bitnoj ponudi.

Kao tim, moramo odlučiti da li -

blu blup -

Halo, ko nam se upravo javlja?

Halo, ovde Džo. Radim od kuće danas.

(Smeh)

Ćao Džo.
Hvala što si se pridružio, sjajno.

Upravo govorim, imamo puno ljudi
do kojih pokušavamo doći,

tako da ću preskočiti
prozivanje poimence,

samo ću početi.

Današnji cilj je da
se dogovorimo o vrlo bitnoj ponudi.

Kao tim, moramo odlučiti da li -

blu, blup -

(Smeh)

Halo, ko nam se javlja?

Ne? Mislio sam da sam čuo zvuk.
(Smeh)

Zvuči poznato?

Da, i meni zvuči poznato.

Nekoliko nedelja nakon što
sam to stavio na internet,

500 000 ljudi u desetinama zemalja,

bukvalno desetinama,

je pogledalo ovaj video.

Tri godine kasnije, i dalje ima
hiljade pregleda svaki mesec.

Sada je već blizu milion.

Zapravo, neke od
najvećih kompanija sveta,

za koje ste čuli,
ali koje neću imenovati

su tražile moju dozvolu da koriste video
za svoje zaposlene

da ih nauče
kako da ne vode sastanak na poslu.

I ako svi ti brojevi -

a ima milion pregleda
od svih tih kompanija -

nisu dovoljan dokaz da
imamo globalni problem sa sastancima,

postoje mase i mase

komentara na internetu

nakon što je video postavljen.

Hiljade ljudi je pisalo stvari poput:

"Bože, takav je bio moj današnji dan!"

"Takav je moj svaki dan!"

"Ovo je moj život."

Jedan je napisao:

"Smešno je jer je istina.

Zastrašujuća, tužna, deprimirajuća istina

koja me nasmejala do suza.

I suza. I još malo suza.

(Smeh)

Ovaj siroti lik je napisao:

"Ovo je moj život iz dana u dan,
do penzije ili smrti, uzdah".

Ovo su stvarni citati

i stvarno je tužno.

Tema koja se prožima kroz
sve ove komentare na internetu

je zajedničko verovanje da smo nemoćni

da uradimo išta osim
odlaska na sastanke

i da se patimo kroz te
loše organizovane sastanke

i preživimo do sledećeg.

Ali istina je da uopšte nismo nemoćni.

U stvari, lek za SBP
je ovde u našim rukama.

U vrhovima prstiju nam je, bukvalno.

I zove se - no mas!

(Smeh)

Što znači, ako se dobro sećam
španskog iz srednje,

nešto poput: "Dosta više, prekini!"

Evo kako No mas deluje.
Veoma je jednostavno.

Prvo, kada sledeći put dobijete
poziv na sastanak

koji nema puno informacija,

kliknite na dugme Možda!

Sve je u redu, smete to uraditi,
zato i postoji.

Pored je dugme Prihvati.

Ili je to dugme Kasnije, koje god dugme
vas ne tera da prihvatite.

Onda, kontaktirajte
osobu koja vas je pozvala na sastanak.

Recite im da ste jako uzbuđeni
da podržite njihov rad,

pitajte ih šta je cilj njihovog sastanka

i recite da vas interesuje da saznate
kako da im pomognete da ostvare svoj cilj.

Ako radimo ovo dovoljno često,

i radimo to sa poštovanjem,

ljudi će imati više obzira

kada sazivaju te sastanke.

I vi ćete obzirnije odlučivati
koje sastanke ćete prihvatati.

Možda ljudi počnu i da šalju planove rada.
Zamislite!

Ili neće sazivati
dvanaestoro ljudi da pričaju o statusu

kada mogu samo poslati mejl
i završiti s time.

Možda ljudi promene svoje ponašanje,
ako vi promenite vaše.

Možda vam čak i vrate stolicu jednom.
(Smeh)

No MAS!

Hvala!

(Aplauz)