WEBVTT

00:00:06.539 --> 00:00:09.958
Prostor je: ono gde se nešto dešava.

00:00:09.958 --> 00:00:12.575
Vreme je: ono kada se nešto dešava.

00:00:12.575 --> 00:00:14.324
Možemo izmeriti gde se nešto nalazi

00:00:14.324 --> 00:00:15.658
i kada se nešto dešava,

00:00:15.658 --> 00:00:17.157
ali u modernoj fizici

00:00:17.157 --> 00:00:18.993
vidimo da su "kada" i "gde"

00:00:18.993 --> 00:00:22.467
u stvari delovi jednog istog pitanja.

00:00:22.467 --> 00:00:24.679
Jer kad se radi o razumevanju svemira,

00:00:24.679 --> 00:00:28.055
treba da zamenimo
trodimenzionalni prostor plus vreme

00:00:28.055 --> 00:00:29.847
jednim pojmom:

00:00:29.847 --> 00:00:33.644
četvorodimenzionalnim prostorvremenom.

00:00:33.644 --> 00:00:35.773
Istražićemo i objasniti prostorvreme

00:00:35.773 --> 00:00:38.273
u ovom nizu animacija.

00:00:38.273 --> 00:00:39.234
Animacija?

00:00:39.234 --> 00:00:40.317
Da.

00:00:40.317 --> 00:00:42.523
Pa, nismo baš animirani, zar ne?

00:00:42.523 --> 00:00:46.859
Naravno da jesmo. Vidi,
mogu da odem odavde dovde.

00:00:46.859 --> 00:00:48.659
Kako si stigao odavde do tamo?

00:00:48.659 --> 00:00:50.024
Koliko brzo si išao?

00:00:50.024 --> 00:00:51.689
Jesi li trčao? Hodao?

00:00:51.689 --> 00:00:53.357
Jesi li uopšte išao pravolinijski?

00:00:53.357 --> 00:00:57.108
Da bih na to odgovorio, moramo da
napravimo našu animiranu fiziku

00:00:57.108 --> 00:00:59.543
da izgleda više kao prava fizika.

00:00:59.543 --> 00:01:02.107
Trebaće vam više sličica.

00:01:02.107 --> 00:01:05.301
Još sličica molim!

00:01:05.301 --> 00:01:10.096
Dobro. Na svakoj sličici, Endru je
na malo drugačijem mestu.

00:01:10.096 --> 00:01:11.975
Tako da ja vidim da svaka pokazuje

00:01:11.975 --> 00:01:14.892
gde je Endru u različitom trenutku.

00:01:14.892 --> 00:01:18.981
To je odlično. Ali, bilo bi lakše videti
šta se dešava

00:01:18.981 --> 00:01:20.440
kad bismo isekli

00:01:20.440 --> 00:01:22.773
sve te stotine sličica i složili ih

00:01:22.773 --> 00:01:26.069
kao kineograf.

00:01:26.069 --> 00:01:28.155
Tako, a sada da ga izlistamo

00:01:28.155 --> 00:01:30.607
da bismo videli sličice jednu za drugom

00:01:30.607 --> 00:01:34.358
kako prolaze, 24 u sekundi.

00:01:34.358 --> 00:01:36.439
Vidite! Rekao sam vam da je to animacija.

00:01:36.439 --> 00:01:39.376
Sada možete da me vidite kako hodam.

00:01:39.376 --> 00:01:42.046
Crtanje svih ovih sličica
i njihovo slaganje u kineograf

00:01:42.046 --> 00:01:45.757
samo je jedan način prikazivanja
toga kako se krećem.

00:01:45.757 --> 00:01:49.773
Tako animacije, ili čak
i filmovi, funkcionišu.

00:01:49.773 --> 00:01:52.346
Kako vidimo, brzinom kojom ja hodam,

00:01:52.346 --> 00:01:55.691
potrebno je dve sekunde
da prođem svaki stubić ograde,

00:01:55.691 --> 00:01:58.521
a razmak između njih je 4 metra.

00:01:58.521 --> 00:02:00.648
Tako da možemo izračunati
da je moja brzina -

00:02:00.648 --> 00:02:02.482
koliko brzo se krećem kroz prostor -

00:02:02.482 --> 00:02:05.484
dva metra u sekundi.

00:02:05.484 --> 00:02:08.238
Ali do toga sam mogao
da dođem pomoću sličica

00:02:08.238 --> 00:02:11.156
bez njihovog listanja.

00:02:11.156 --> 00:02:12.493
Gledajući kineograf odozgo

00:02:12.493 --> 00:02:14.608
možete videti sve primerke stubića

00:02:14.608 --> 00:02:16.440
i sve primerke Endrua,

00:02:16.440 --> 00:02:20.124
a on je na svakom od njih
na malo drugačijem mestu.

00:02:20.124 --> 00:02:23.230
Možemo predvideti
sve što će se desiti Endruu

00:02:23.230 --> 00:02:26.265
ako okrećemo 24 stranice svake sekunde,

00:02:26.265 --> 00:02:28.132
uključujući i njegovu brzinu kretanja,

00:02:28.132 --> 00:02:30.343
samo posmatranjem.

00:02:30.343 --> 00:02:33.387
Ne moramo uopšte da okrećemo strane.

00:02:33.387 --> 00:02:35.138
Pogled odozgo na ovaj kineograf

00:02:35.138 --> 00:02:37.701
je poznat kao prostorvremenski dijagram

00:02:37.701 --> 00:02:40.066
Endruovog putovanja kroz, pogodili ste,

00:02:40.066 --> 00:02:42.067
prostor i vreme.

00:02:42.067 --> 00:02:45.151
Liniju koja predstavlja
Endruov put nazivamo

00:02:45.151 --> 00:02:47.510
njegovom svetskom linijom.

00:02:47.510 --> 00:02:49.865
Ako trčim umesto da hodam,

00:02:49.865 --> 00:02:54.454
možda ću prolaziti
pored stubića za 1 sekundu.

00:02:54.454 --> 00:02:56.037
On nije baš sportski tip.

00:02:56.037 --> 00:02:59.207
Svejedno, ako posmatramo odozgo
ovaj novi kineograf,

00:02:59.207 --> 00:03:02.260
možemo da uradimo
istu analizu kao malopre.

00:03:02.260 --> 00:03:04.027
Svetska linija Endrua koji džogira

00:03:04.027 --> 00:03:05.297
je nakrivljenija

00:03:05.297 --> 00:03:07.759
nego svetska linija Endrua kad hoda.

00:03:07.759 --> 00:03:10.926
Možemo da vidimo da se kreće dvaput brže

00:03:10.926 --> 00:03:14.395
bez listanja sličica.

00:03:14.395 --> 00:03:16.638
Ali evo domišljatog dela.

00:03:16.638 --> 00:03:20.361
U fizici je uvek dobro pogledati stvari
iz drugih perspektiva.

00:03:20.361 --> 00:03:22.226
Ipak, fizički zakoni

00:03:22.226 --> 00:03:23.861
treba da budu isti za svakoga

00:03:23.861 --> 00:03:26.277
ili ih niko neće poštovati.

00:03:26.277 --> 00:03:29.066
Da razmotrimo onda ponovo naš crtać

00:03:29.066 --> 00:03:31.652
i stavimo kameru da
prati Endrua kako džogira

00:03:31.652 --> 00:03:35.237
dok prolazi stubiće ograde.

00:03:35.237 --> 00:03:37.777
Gedajući ga još uvek kao kineograf,

00:03:37.777 --> 00:03:39.777
ne moramo ništa ponovo da crtamo.

00:03:39.777 --> 00:03:42.832
Samo malo pomerimo sve sličice zajedno

00:03:42.832 --> 00:03:45.110
dok Endruova iskošena svetska linija

00:03:45.110 --> 00:03:48.003
ne postane potpuno vertikalna.

00:03:48.003 --> 00:03:50.695
Da bismo videli zašto, hajde da izlistamo.

00:03:50.695 --> 00:03:54.424
Da, sad sam u jednom mestu,
samo trčim na tački

00:03:54.424 --> 00:03:56.051
u centru sličice.

00:03:56.051 --> 00:03:57.552
Gledajući kineograf odozgo,

00:03:57.552 --> 00:04:00.361
moja svetska linija je išla pravo nagore.

00:04:00.361 --> 00:04:03.027
Stubići prolaze pored mene.

00:04:03.027 --> 00:04:06.312
Sada su njihove svetske linije iskošene.

00:04:06.312 --> 00:04:09.438
Ovo preuređivanje sličica je poznato kao

00:04:09.438 --> 00:04:11.649
Galilejeva transformacija

00:04:11.649 --> 00:04:16.240
i dopušta nam da analiziramo fiziku
iz tuđe perspektive.

00:04:16.240 --> 00:04:18.574
U ovom slučaju - moje.

00:04:18.574 --> 00:04:21.945
Uvek je dobro videti stvari
iz perspektive drugih,

00:04:21.945 --> 00:04:24.694
naročito kad se posmatrači kreću

00:04:24.694 --> 00:04:26.693
različitim brzinama.

00:04:26.693 --> 00:04:30.529
Sve dok brzine ne postanu suviše velike.

00:04:30.529 --> 00:04:33.278
Ako ste kosmički zrak
koji se kreće brzinom svetlosti,

00:04:33.278 --> 00:04:38.028
naš kineograf vaše tačke posmatranja
se raspada.

00:04:38.028 --> 00:04:39.805
Da bismo to sprečili,

00:04:39.805 --> 00:04:42.140
moramo da slepimo sličice.

00:04:42.140 --> 00:04:44.612
Umesto hrpe odvojenih sličica,

00:04:44.612 --> 00:04:47.977
trebaće nam homogen blok prostorvremena,

00:04:47.977 --> 00:04:50.694
do čega ćemo doći u sledećoj animaciji.