WEBVTT

00:00:05.000 --> 00:00:08.360
Sarah Sze: Kako vidimo svet

00:00:08.370 --> 00:00:11.390
Zaista me zanima ta neka vrsta klackalicevrsta oscilacija..

00:00:13.460 --> 00:00:15.980
Ta vrsta želje da opipaš, osetiš

00:00:15.980 --> 00:00:17.860
i omirišeš materijal

00:00:18.780 --> 00:00:20.740
Dok sa druge strane klackalice stvarnosti

00:00:21.340 --> 00:00:24.000
nalazimo distanciranost od materijala

00:00:24.000 --> 00:00:26.220
Jer smo u velikoj meri okruženi slikama.

00:00:31.760 --> 00:00:33.320
To vreme ispunjeno slikama se, mislim,

00:00:33.320 --> 00:00:36.570
veoma razlikuje od bilo kog drugog vremena

00:00:36.570 --> 00:00:38.120
koje sam spoznala tokom života.

00:00:38.120 --> 00:00:41.800
I smatram da se sve to suštinski menja kroz generacije.

00:00:43.440 --> 00:00:46.400
Ne znate ko je autor slike kada ona dospe do vas.

00:00:46.400 --> 00:00:47.580
Možete je upotrebiti

00:00:47.589 --> 00:00:48.509
i proslediti dalje.

00:00:49.140 --> 00:00:51.480
To je neka vrsta slike u ostacima.

00:00:52.660 --> 00:00:55.340
Naučili smo da tumačimo slike veoma brzo.

00:01:00.600 --> 00:01:03.329
Tako da su sve slike koje su prikazane u galeriji

00:01:03.329 --> 00:01:06.790
povezane sa slikama koje izazivaju osećaj

00:01:06.790 --> 00:01:09.290
sveprisutnosti u vremenu i prostoru.

00:01:12.700 --> 00:01:15.120
Slike pejzaža

00:01:15.710 --> 00:01:18.970
vam otkrivaju neku vrstu širine vremena i prostora.

00:01:19.500 --> 00:01:21.520
Posmatrajući ih, one menjaju vaš

00:01:21.520 --> 00:01:22.960
pojam o vremenu

00:01:25.980 --> 00:01:28.320
Ova prostorija za mene predstavlja neku vrestu

00:01:28.330 --> 00:01:30.210
prožimanja slikarstva i skulpture.

00:01:30.900 --> 00:01:34.560
Želela sam, na neki način, da izvučem sve što se može

00:01:34.570 --> 00:01:37.270
imenovati u mom delu

00:01:37.270 --> 00:01:40.100
i da navedem ljude da uoče fragmente

00:01:40.100 --> 00:01:43.610
boja i slika koje se spajaju

00:01:43.610 --> 00:01:44.870
prečišćavaju

00:01:45.570 --> 00:01:47.390
i rastaču.

00:01:51.920 --> 00:01:53.320
Kada uđete,

00:01:53.320 --> 00:01:55.000
čini vam se kao da sve zjapi.

00:01:55.000 --> 00:01:56.640
Izložbe se može posmatrati

00:01:56.640 --> 00:01:58.780
kroz različite uglove.

00:02:01.040 --> 00:02:02.700
Zapravo vidite da se prostorija

00:02:02.700 --> 00:02:04.520
nekako spaja

00:02:04.520 --> 00:02:06.520
u vidu lebdećih okvira.

00:02:09.180 --> 00:02:12.540
Tako da je to vremenski i postorni doživljaj

00:02:12.550 --> 00:02:15.470
nesaznatljivosti granice početka

00:02:15.470 --> 00:02:16.870
i kraja.

00:02:17.800 --> 00:02:19.480
Tako mi vidimo svet.

00:02:20.240 --> 00:02:22.220
Ne vidimo svet u belim kutijama.

00:02:30.310 --> 00:02:33.430
Govorimo jedino o prefinjenosti materijala

00:02:33.430 --> 00:02:35.650
ali ne i o materijalu koji predstavlja nešto drugo.

00:02:37.489 --> 00:02:39.790
Kako se boja ponaša u prostoru?

00:02:39.790 --> 00:02:41.489
Koji osećaj pruža? Kako se suši?

00:02:41.489 --> 00:02:42.589
Kako prijanja?

00:02:46.340 --> 00:02:48.280
Kada vidite gomilu papiru,

00:02:48.560 --> 00:02:51.020
pitate se šta se dogodilo sa slikom.

00:02:51.560 --> 00:02:54.139
To je tačka gde se

00:02:54.139 --> 00:02:56.799
materijalnost skulpture i slike

00:02:57.320 --> 00:02:58.360
ukršta.

00:03:02.240 --> 00:03:03.260
Takvo ponašanje

00:03:03.260 --> 00:03:05.209
ta vrsta čulne osetljivosti

00:03:05.209 --> 00:03:07.540
taj raspon vrednosti

00:03:07.540 --> 00:03:08.720
je izokrenut.

00:03:10.060 --> 00:03:12.040
Jer okruženi smo prividom

00:03:12.040 --> 00:03:14.129
bez mogućnosti da dotaknemo

00:03:14.129 --> 00:03:15.650
da okusimo i omirišemo.

00:03:15.650 --> 00:03:18.189
Nema te prisnosti sa slikama.