WEBVTT

00:00:17.770 --> 00:00:20.480
Мој посао је да дизајнирам,
правим и проучавам

00:00:20.480 --> 00:00:22.280
роботе који комуницирају са људима,

00:00:22.280 --> 00:00:25.760
али ова прича уопште не почиње
са роботиком, већ са анимацијом.

00:00:25.760 --> 00:00:28.463
Када сам први пут гледао
Пиксаровог „Лакса млађег”,

00:00:29.061 --> 00:00:31.261
запањило ме је колико су емоције

00:00:31.261 --> 00:00:35.071
успели да ставе у нешто тако тривијално
попут лампе за радни сто.

00:00:35.071 --> 00:00:36.122
Мислим, погледајте их.

00:00:36.122 --> 00:00:37.262
На крају овог филма,

00:00:37.262 --> 00:00:39.792
заправо осећате нешто
према комадима намештаја.

00:00:39.792 --> 00:00:41.782
Рекох: „Морам да научим ово да радим.”

00:00:41.782 --> 00:00:44.092
Тако сам направио
ужасну професионалну одлуку.

00:00:44.092 --> 00:00:45.479
(Смех)

00:00:45.479 --> 00:00:47.769
Тако је моја мајка изгледала
када сам то урадио.

00:00:47.769 --> 00:00:49.559
(Смех)

00:00:49.559 --> 00:00:52.039
Напустио сам веома сигуран посао
техничара у Изарелу

00:00:52.039 --> 00:00:53.499
у финој софтверској компанији

00:00:53.499 --> 00:00:55.709
и преселио се у Њујорк
да студирам анимацију.

00:00:55.709 --> 00:00:56.809
Тамо сам живео

00:00:56.809 --> 00:00:59.779
у згради која се распадала
у Харлему са цимерима.

00:00:59.779 --> 00:01:01.459
Не кажем ово у метафоричком смислу;

00:01:01.459 --> 00:01:04.249
плафон се обрушио једног дана
у нашој дневној соби.

00:01:04.249 --> 00:01:07.379
Кад год би радили прилоге
о кршењу грађевинских прописа у Њујорку,

00:01:07.379 --> 00:01:09.279
извештавали су испред наше зграде,

00:01:09.279 --> 00:01:12.289
као позадине која илуструје
колико је ситуација заправо лоша.

00:01:12.989 --> 00:01:14.609
Но, у току дана ишао бих у школу,

00:01:14.609 --> 00:01:18.259
а ноћу бих цртао оловком анимације
фрејм по фрејм.

00:01:18.259 --> 00:01:20.909
Тако сам научио две важне лекције.

00:01:20.909 --> 00:01:23.079
Једна од њих је била да,

00:01:23.079 --> 00:01:26.781
када желиш да пробудиш емоције у неком,
није толико битно како нешто изгледа,

00:01:26.781 --> 00:01:28.061
већ је све у покрету -

00:01:28.061 --> 00:01:31.011
у тајмингу начина на који се ствар креће.

00:01:31.011 --> 00:01:34.341
Друга лекција је била нешто
што нам је професор рекао.

00:01:34.341 --> 00:01:36.781
Он је радио анимацију ласице
из „Леденог доба”,

00:01:36.781 --> 00:01:38.021
а рекао нам је:

00:01:38.021 --> 00:01:41.031
„Као аниматор нисте режисер; глумац сте.”

00:01:41.031 --> 00:01:43.961
Ако желите да нађете
одговарајући покрет за неки лик,

00:01:43.961 --> 00:01:46.781
немојте размишљати о томе;
употребите тело да га пронађете -

00:01:46.781 --> 00:01:49.541
станите испред огледала,
одглумите пред камером, шта год,

00:01:49.541 --> 00:01:51.511
а затим то уградите у вашег лика.

00:01:51.511 --> 00:01:55.291
Годину дана касније био сам на МИТ-у,
у групи која се бавила роботичким животом,

00:01:55.301 --> 00:01:58.471
једној од првих група која је истраживала
однос људи и робота.

00:01:58.471 --> 00:02:02.211
И даље сам сањао о томе да направим
праву, физичку лампу „Лакса млађег”.

00:02:02.211 --> 00:02:05.651
Убрзо сам схватио да се роботи
уопште не крећу тако фино како сам навикао

00:02:05.651 --> 00:02:07.181
током својих студија анимације.

00:02:07.181 --> 00:02:08.931
Уместо тога, сви су били -

00:02:08.931 --> 00:02:11.081
како бих рекао -
сви су били некако роботски.

00:02:11.081 --> 00:02:13.471
(Смех)

00:02:13.471 --> 00:02:17.051
Помислио сам: „Шта ако бих узео
оно што сам научио у школи анимације,

00:02:17.051 --> 00:02:19.511
и употребио то да дизајнирам
своју роботску лампу?”

00:02:19.511 --> 00:02:21.731
Тако сам дизајнирао овог робота
фрејм по фрејм

00:02:21.731 --> 00:02:26.321
да покушам да га учиним
што грациознијим и пријатнијим.

00:02:26.321 --> 00:02:30.231
Овде можете видети робота
у интеракцији са мном за радним столом.

00:02:30.231 --> 00:02:31.921
Заправо редизајнирам робота,

00:02:31.921 --> 00:02:36.211
а он и не зна да самом себи
копа гроб тиме што ми помаже.

00:02:36.211 --> 00:02:37.751
(Смех)

00:02:38.461 --> 00:02:41.801
Желео сам да буде више
од механичког склопа који ми пружа светло,

00:02:41.801 --> 00:02:46.241
а више попут корисног, тихог шегрта
који је увек ту када је потребан,

00:02:46.241 --> 00:02:48.221
а који се заправо не меша у рад.

00:02:48.221 --> 00:02:51.361
На пример, када тражим батерију
коју не могу да пронађем,

00:02:51.361 --> 00:02:54.241
он ће ми на суптилан начин
показати где се налази.

00:02:54.241 --> 00:02:56.991
Желим да увидите
како иста механичка структура

00:02:56.991 --> 00:02:58.541
може у једном тренутку деловати,

00:02:58.541 --> 00:03:00.951
само због начина на који се креће,
нежно и брижно -

00:03:00.951 --> 00:03:03.791
а већ у следећем, насилно и свађалачки.

00:03:03.791 --> 00:03:06.471
Структура је потпуно иста,
али се покрет разликује.

00:03:06.972 --> 00:03:13.572
Глумац: „Хоћеш да знаш нешто?
Па, хоћеш ли? Већ је био мртав!

00:03:13.572 --> 00:03:17.242
Само је лежао тако, празног погледа!”

00:03:17.242 --> 00:03:18.122
(Смех)

00:03:18.122 --> 00:03:20.732
Ипак, елегантно кретање
је само једна градивна јединица

00:03:20.732 --> 00:03:23.482
у целокупној структури
под називом људско-роботски односи.

00:03:23.482 --> 00:03:26.622
Тада сам радио на докторату
о сарадњи људи и робота;

00:03:26.622 --> 00:03:28.742
тимови људи и робота који сарађују.

00:03:28.742 --> 00:03:32.812
Изучавао сам инжењеринг, психологију
и филозофију иза тимског рада.

00:03:32.812 --> 00:03:36.272
У исто то време, нашао сам се
у некаквој врсти тимског рада,

00:03:36.272 --> 00:03:38.902
са једним веома добрим пријатељем
који је заправо овде.

00:03:38.902 --> 00:03:40.712
У тој ситуацији можемо лако замислити

00:03:40.712 --> 00:03:43.192
да роботи у блиској будућности
буду тамо са нама.

00:03:43.192 --> 00:03:45.002
Било је то после прославе Пасхе.

00:03:45.002 --> 00:03:46.752
Склапали смо гомилу столица

00:03:46.752 --> 00:03:49.482
и запрепастила ме је брзина
проналажења заједничког ритма.

00:03:49.482 --> 00:03:51.302
Свако је радио свој део посла.

00:03:51.302 --> 00:03:55.092
Није било потребе да делимо послове
нити смо морали да причамо о томе.

00:03:55.092 --> 00:03:56.662
Све се једноставно догодило.

00:03:56.662 --> 00:03:57.622
Тада сам помислио:

00:03:57.622 --> 00:03:59.522
„Људи и роботи не изгледају овако.”

00:03:59.522 --> 00:04:02.282
Када су у интеракцији,
то личи на партију шаха.

00:04:02.282 --> 00:04:05.492
Човек уради нешто,
робот анализира то што је човек урадио,

00:04:05.492 --> 00:04:08.352
донесе одлуку шта ће урадити,
испланира и уради испланирано.

00:04:08.352 --> 00:04:10.272
Затим човек чека да дође ред на њега.

00:04:10.272 --> 00:04:11.772
Дакле, јесте налик партији шаха

00:04:11.772 --> 00:04:15.502
и то има смисла јер је шах фантастичан
за математичаре и компјутерске научнике.

00:04:15.502 --> 00:04:17.792
У тим пољима се све своди
на анализу информација,

00:04:17.792 --> 00:04:20.132
доношење одлука и планирање.

00:04:20.132 --> 00:04:23.498
Међутим, ја сам желео да мој робот
буде нешто више од шахисте,

00:04:23.498 --> 00:04:27.038
попут човека који ради -
разуме и ради у исти мах.

00:04:27.038 --> 00:04:30.238
Тако сам направио
други ужасни професионални избор -

00:04:30.238 --> 00:04:35.208
у ствари, мислим да би можда
требало да назовем овај говор

00:04:35.208 --> 00:04:38.138
„Пуно начина да код мајке Јеврејке
изазовете инфаркт.“

00:04:38.138 --> 00:04:39.108
(Смех)

00:04:39.108 --> 00:04:43.498
Одлучио сам да студирам глуму
један семестар.

00:04:43.498 --> 00:04:46.498
Напустио сам докторске студије
и отишао на часове глуме.

00:04:46.498 --> 00:04:50.952
Чак сам учествовао и у представи,
а снимак тога се више може наћи, надам се.

00:04:50.952 --> 00:04:51.752
(Смех)

00:04:51.752 --> 00:04:54.302
Набавио сам сваку могућу књигу о глуми,

00:04:54.302 --> 00:04:57.472
укључујући и једну из 19. века
коју сам узео из библиотеке.

00:04:57.472 --> 00:05:00.252
Веома сам се изненадио
јер је моје име било друго на листи;

00:05:00.252 --> 00:05:02.922
претходно је било из 1889. године.
(Смех)

00:05:02.922 --> 00:05:06.922
Ова књига је чекала 100 година
да је неко опет открије за роботику.

00:05:06.922 --> 00:05:08.032
(Смех)

00:05:08.032 --> 00:05:09.662
Ова књига даје упутства глумцима

00:05:09.662 --> 00:05:11.992
о томе како и који мишић
треба да се користи

00:05:11.992 --> 00:05:14.582
у складу са сваком емоцијом
коју глумац жели да изрази.

00:05:14.582 --> 00:05:17.732
Међутим, право откриће десило се
док сам учио о уживљавању у улогу.

00:05:17.732 --> 00:05:20.052
То је постало веома популарно у 20. веку.

00:05:20.052 --> 00:05:23.112
Овај метод је говорио:
„Не планирај покрет сваког мишића у телу.

00:05:23.112 --> 00:05:25.662
Уместо тога, користи тело
да би пронашао прави покрет.

00:05:25.662 --> 00:05:29.102
Мораш да користиш своју чулну меморију
да би реконструисао емоције

00:05:29.102 --> 00:05:31.932
и да размишљаш телом
да би нашао прави израз.

00:05:31.932 --> 00:05:34.032
Импровизуј, играј се
са партнером на сцени.”

00:05:34.032 --> 00:05:37.552
Ово се дешавало у исто време
док сам читао о тренду

00:05:37.552 --> 00:05:40.552
у когнитивној психологији
под називом отеловљена спознаја,

00:05:40.552 --> 00:05:42.322
који такође прича о истим идејама -

00:05:42.322 --> 00:05:43.582
користимо тело да мислимо;

00:05:43.582 --> 00:05:46.132
не размишљамо само мозгом
и користимо тело за кретање,

00:05:46.132 --> 00:05:48.562
већ наша тела шаљу
повратну информацију мозгу

00:05:48.562 --> 00:05:50.752
да бисмо произвели начин понашања.

00:05:50.752 --> 00:05:53.282
Као да ме је гром ударио.
Вратио сам се у канцеларију.

00:05:53.282 --> 00:05:55.982
Написао сам рад који никад нисам објавио

00:05:55.982 --> 00:05:58.542
под називом „Часови глуме
за вештачку интелигенцију”.

00:05:58.542 --> 00:06:00.272
Чак сам провео још месец дана

00:06:00.272 --> 00:06:02.532
у раду на тадашњој
првој позоришној представи

00:06:02.532 --> 00:06:04.542
са људима и роботима који глуме заједно -

00:06:04.542 --> 00:06:06.952
то сте видели претходно са глумцима -

00:06:08.295 --> 00:06:09.365
и мислио сам:

00:06:09.365 --> 00:06:12.065
„Како да направимо
модел вештачке интелигенције -

00:06:12.065 --> 00:06:13.685
компјутерски модел -

00:06:13.685 --> 00:06:16.005
који ће моделирати
неке од идеја импровизације,

00:06:16.005 --> 00:06:19.525
преузимања ризика, прихватања прилика,
па чак и прављења грешака?

00:06:19.525 --> 00:06:22.275
Можда могу да буду
боље роботизоване колеге у тиму?”

00:06:22.275 --> 00:06:25.155
Тако сам радио прилично дуго
на овим моделима

00:06:25.155 --> 00:06:27.275
и спровео то на неколико робота.

00:06:27.275 --> 00:06:29.594
Овде можете видети рани пример

00:06:29.594 --> 00:06:33.064
са роботом који покушава да користи
отеловљену вештачку интелигенцију,

00:06:33.064 --> 00:06:36.044
да покуша да што боље прилагоди
своје покрете мојим;

00:06:36.044 --> 00:06:37.714
нешто попут игре.

00:06:37.714 --> 00:06:40.004
Помало је налик ономе
што видите да глумци раде

00:06:40.004 --> 00:06:42.014
када покушавају да подражавају једни друге

00:06:42.014 --> 00:06:44.484
да би пронашли одговарајућу
међусобну уједначеност.

00:06:44.484 --> 00:06:46.264
Затим сам извео још један експеримент

00:06:46.264 --> 00:06:50.264
и доводио сам људе са улице
да користе роботизовану стону лампу

00:06:50.264 --> 00:06:52.824
и испробају идеју
отеловљене вештачке интелигенције.

00:06:52.824 --> 00:06:55.844
Заправо сам користио
две врсте ума за истог робота.

00:06:55.844 --> 00:06:58.994
Робот је лампа коју сте видели,
а у њу сам уградио два мозга.

00:06:58.994 --> 00:07:03.594
За половину људи, уградио сам мозак
који је некако традиционалан,

00:07:03.594 --> 00:07:04.884
прорачунат роботизовани ум.

00:07:04.884 --> 00:07:07.394
Он чека да на њега дође ред,
све анализира, планира.

00:07:07.394 --> 00:07:08.984
Назовимо га прорачунати ум.

00:07:08.984 --> 00:07:11.574
Друга половина је добила ум
који је сличнији глумачком,

00:07:11.574 --> 00:07:12.754
који преузима ризик.

00:07:12.754 --> 00:07:14.554
Назовимо то авантуристичким умом.

00:07:14.554 --> 00:07:17.274
Понекад дела без представе
о ономе што би требало да зна.

00:07:17.274 --> 00:07:19.504
Понекад прави грешке и исправља их.

00:07:19.504 --> 00:07:22.264
Натерао сам ове људе
да ураде овај досадан задатак

00:07:22.264 --> 00:07:25.324
који је одузимао скоро 20 минута,
а морали су да га раде заједно,

00:07:25.324 --> 00:07:30.004
на неки начин симулирајући посао у фабрици
који захтева понављање исте ствари.

00:07:30.004 --> 00:07:33.464
Открио сам да су људи обожавали
авантуристичког робота.

00:07:33.464 --> 00:07:37.004
Мислили су да је интелигентнији,
посвећенији, бољи члан тима,

00:07:37.004 --> 00:07:38.964
да је више доприносио успеху тима.

00:07:38.964 --> 00:07:40.774
Чак су га и називали „он” или „она”,

00:07:40.774 --> 00:07:43.694
док су људи робота
прорачунатог ума називали „то”,

00:07:43.694 --> 00:07:46.604
а нико га никада није назвао
„он” или „она”.

00:07:46.604 --> 00:07:49.744
Када су после задатка причали
о роботу са авантуристичким умом,

00:07:49.744 --> 00:07:51.954
рекли су: „На крају смо постали
добри пријатељи

00:07:51.954 --> 00:07:55.014
и у мислима ‘бацили коску’”,
шта год то значило.

00:07:55.014 --> 00:07:57.324
(Смех)

00:07:57.324 --> 00:07:58.554
Звучи болно.

00:07:58.554 --> 00:08:01.284
Људи са роботом прорачунатог ума су,
са друге стране,

00:08:01.284 --> 00:08:03.484
рекли да је био као лењи помоћник.

00:08:03.484 --> 00:08:06.604
Радио је само оно
што треба да ради и ништа више,

00:08:06.604 --> 00:08:09.084
што је слично ономе
што људи од робота очекују,

00:08:09.084 --> 00:08:12.484
па сам био изненађен
јер су очекивали од робота

00:08:12.484 --> 00:08:15.934
више него што је било ко у роботици
сматрао да роботи треба да раде.

00:08:17.036 --> 00:08:19.086
Некако сам помислио да је можда време -

00:08:19.086 --> 00:08:23.526
као што је уживљавање у лик
променило размишљање о глуми у 19. веку,

00:08:23.526 --> 00:08:26.746
од веома прорачунатог,
испланираног понашања

00:08:26.746 --> 00:08:30.266
до интуитивнијег, ризичнијег,
отеловљеног понашања -

00:08:30.266 --> 00:08:33.516
можда је време да роботи
добију исту револуцију.

00:08:35.372 --> 00:08:36.522
Неколико година касније,

00:08:36.522 --> 00:08:39.752
радио сам нови истраживачки посао
на Институту у Џорџији, у Атланти,

00:08:39.752 --> 00:08:41.992
у групи која се бавила
роботизованим музичарима.

00:08:41.992 --> 00:08:44.262
Помислио сам:
„Музика - то је савршено место

00:08:44.262 --> 00:08:48.512
да се посматра тимски рад, координација,
увремењеност, импровизација” -

00:08:48.512 --> 00:08:50.952
а само што смо добили робота
који је свирао маримбу.

00:08:50.952 --> 00:08:55.802
Маримба - за свакога ко је као ја -
то је огроман дрвени ксилофон.

00:08:55.802 --> 00:08:58.082
Док сам се бавио тиме,

00:08:58.082 --> 00:09:01.212
посматрао сам друге радове
у области импровизације људи и робота -

00:09:01.212 --> 00:09:03.802
да, постоје и други радови
о овој импровизацији -

00:09:03.802 --> 00:09:05.762
и они су такође били помало слични шаху.

00:09:05.762 --> 00:09:08.752
Особа би свирала,
робот би анализирао одсвирано,

00:09:08.752 --> 00:09:10.922
а затим импровизовао свој део.

00:09:10.922 --> 00:09:14.062
То су музичари назвали
интеракција позива и одговора,

00:09:14.062 --> 00:09:17.552
а и лепо се уклапа
у роботе и вештачку интелигенцију.

00:09:17.552 --> 00:09:19.464
Помислио сам : „Ако користимо исте идеје

00:09:19.464 --> 00:09:22.904
које сам користио у позоришној представи
и студијама тимског рада,

00:09:22.904 --> 00:09:26.994
можда бих могао учинити
да роботи свирају заједно као бенд.”

00:09:26.994 --> 00:09:30.754
Свако се надовезује на свачији риф,
а нико не стаје ни на тренутак.

00:09:30.754 --> 00:09:33.524
Тако сам покушао исту ствар,
овога пута са музиком,

00:09:33.524 --> 00:09:36.144
где робот заправо не зна
шта ће се свирати.

00:09:36.144 --> 00:09:37.374
Он само помера своје тело

00:09:37.374 --> 00:09:40.504
и користи прилику да свира
и ради оно чему ме је наставница џеза

00:09:40.504 --> 00:09:42.054
научила када сам имао 17 година.

00:09:42.054 --> 00:09:44.444
Рекла је: „Док импровизујеш,

00:09:44.444 --> 00:09:46.794
понекад не знаш шта радиш,
али и даље то радиш.”

00:09:46.794 --> 00:09:50.114
Тако сам покушао да направим робота
који не зна шта ради, али ради то.

00:09:50.114 --> 00:09:53.054
Хајде да на неколико секунди
погледамо изведбу

00:09:53.054 --> 00:09:57.904
при којој робот слуша човека-музичара
и импровизује.

00:09:57.904 --> 00:10:01.686
Затим, погледајте како човек-музичар
такође реагује на оно што робот ради

00:10:01.686 --> 00:10:03.556
и иде у корак са понашањем.

00:10:03.556 --> 00:10:06.786
У једном тренутку се можете изненадити
оним што је робот смислио.

00:10:06.786 --> 00:10:09.456
(Музика)

00:10:49.156 --> 00:10:50.796
(Музика се завршава)

00:10:50.796 --> 00:10:52.906
(Аплауз)

00:10:52.906 --> 00:10:54.256
Хвала вам.

00:10:55.896 --> 00:10:58.516
Бити музичар није само
у једноставној производњи тонова;

00:10:58.516 --> 00:11:01.036
у супротном нико не би ишао
да види перформансе уживо.

00:11:01.036 --> 00:11:04.966
Музичари комуницирају и телима
са другим члановима бенда, публиком;

00:11:04.966 --> 00:11:07.036
користе своја тела да изразе музику.

00:11:07.036 --> 00:11:09.386
Помислио сам: „Већ имамо
робота-музичара на бини,

00:11:09.386 --> 00:11:12.466
па зашто га не бисмо учинили
пуноправним музичарем?”,

00:11:12.466 --> 00:11:15.806
те сам почео да дизајнирам
друштвено изражајну главу за робота.

00:11:15.806 --> 00:11:19.136
Глава заправо не дотиче маримбу;
само изражава то каква је музика.

00:11:19.136 --> 00:11:22.076
Ово су неки цртежи на салвети
из кафића у Атланти

00:11:22.076 --> 00:11:24.876
који је опасно био лоциран
на тачно пола пута

00:11:24.876 --> 00:11:26.196
између лабораторије и куће.

00:11:26.196 --> 00:11:29.136
Зато сам проводио у просеку
три до четири сата дневно тамо.

00:11:30.259 --> 00:11:31.109
Бар мислим.

00:11:31.109 --> 00:11:33.739
(Смех)

00:11:33.739 --> 00:11:36.669
Вратио сам се средствима за анимацију
и покушао да смислим

00:11:36.669 --> 00:11:38.949
не само како би робот-музичар изгледао,

00:11:38.949 --> 00:11:41.449
већ посебно то како би се
роботизован музичар кретао

00:11:41.449 --> 00:11:45.109
да би показао да му се не свиђа
оно што нека особа свира

00:11:45.109 --> 00:11:48.790
и можда да би показао
који год ритам да осећа у том тренутку.

00:11:48.790 --> 00:11:51.614
На крају смо добили новац
да направимо овог робота,

00:11:51.614 --> 00:11:53.014
што је било лепо.

00:11:53.014 --> 00:11:57.974
Сада ћу вам показати исту врсту наступа,
овога пута са друштвено изражајном главом.

00:11:57.974 --> 00:11:59.744
Приметите једну ствар -

00:11:59.744 --> 00:12:03.414
како нам робот показује такт
који је покупио од људског бића.

00:12:03.414 --> 00:12:07.294
У исти мах пружамо човеку осећај
да робот зна шта ради.

00:12:07.294 --> 00:12:11.004
Такође, како мења начин кретања
чим започне свој соло.

00:12:11.004 --> 00:12:13.494
(Музика)

00:12:40.058 --> 00:12:43.528
Обратите сада пажњу
на последњи акорд комада опет,

00:12:43.528 --> 00:12:48.538
а овога пута робот поручује телом
када је заузет оним што ради

00:12:48.538 --> 00:12:52.268
и када је спреман да усагласи
последњи акорд са мном.

00:12:52.268 --> 00:12:54.548
(Музика)

00:13:01.415 --> 00:13:04.525
(Музика се завршава)

00:13:04.525 --> 00:13:05.865
(Последњи акорд)

00:13:06.653 --> 00:13:09.653
(Аплауз)

00:13:10.771 --> 00:13:11.891
Хвала.

00:13:12.206 --> 00:13:15.636
Надам се да видите
колико ово уопште није -

00:13:15.636 --> 00:13:18.396
колико овај део тела
који не додирује инструмент

00:13:18.396 --> 00:13:20.766
заправо помаже при музичкој изведби.

00:13:21.932 --> 00:13:24.452
Пошто смо у Атланти,
очигледно је да ће неки репер

00:13:24.452 --> 00:13:26.612
доћи у нашу лабораторију
у одређеном тренутку

00:13:26.612 --> 00:13:31.682
и дошао нам је репер
који је одрадио свирку са роботом.

00:13:31.682 --> 00:13:35.522
Овде можете видети робота
који у суштини реагује на такт и -

00:13:35.522 --> 00:13:36.522
приметите две ствари.

00:13:36.522 --> 00:13:38.222
Као прво, колико је тешко одолети

00:13:38.222 --> 00:13:40.252
да се не придружите роботу
док помера главу

00:13:40.252 --> 00:13:42.502
и како желите да померате главу
кад он то ради.

00:13:42.502 --> 00:13:46.522
Као друго, иако је репер
усредсређен на Ајфон,

00:13:46.522 --> 00:13:49.522
чим се робот окрене према њему,
и он се окреће према роботу.

00:13:49.522 --> 00:13:51.702
Иако је то на периферији
његовог видног поља -

00:13:51.702 --> 00:13:54.042
то је само крајичак његовог ока -
веома је моћно.

00:13:54.042 --> 00:13:57.782
Разлог томе је да не можемо игнорисати
кретање физичких ствари у нашој околини.

00:13:57.782 --> 00:13:58.802
Рођени смо са тим.

00:13:58.802 --> 00:14:02.802
Па, ако имате проблем можда са партнерима

00:14:02.802 --> 00:14:04.772
који превише гледају у телефон,

00:14:04.772 --> 00:14:07.692
можда пожелите да имате робота
при руци да им привучете пажњу.

00:14:07.692 --> 00:14:08.402
(Смех)

00:14:08.402 --> 00:14:09.972
(Музика)

00:14:24.483 --> 00:14:25.723
(Музика се завршава)

00:14:25.723 --> 00:14:27.795
(Аплауз)

00:14:27.795 --> 00:14:28.825
Хвала.

00:14:30.795 --> 00:14:37.445
Само још да представим
последњег робота на ком смо радили,

00:14:37.445 --> 00:14:39.535
који је произашао
из изненађујућег открића.

00:14:39.535 --> 00:14:42.685
У неко доба, људе више није било брига
што су роботи интелигентни,

00:14:42.685 --> 00:14:44.215
што могу да импровизују, слушају

00:14:44.215 --> 00:14:46.485
и раде ствари везане
за отеловљену интелигенцију

00:14:46.485 --> 00:14:48.735
на чијем сам развоју провео године.

00:14:48.735 --> 00:14:51.235
Заиста им се свиђало
што су роботи уживали у музици,

00:14:51.235 --> 00:14:52.233
(Смех)

00:14:52.233 --> 00:14:54.873
а нису говорили да се робот
креће у складу са музиком,

00:14:54.873 --> 00:14:57.033
већ да робот ужива у музици,
па смо помислили:

00:14:57.033 --> 00:14:59.103
„Зашто не бисмо искористили ову идеју?”,

00:14:59.103 --> 00:15:01.533
те сам дизајнирао нови комад намештаја.

00:15:01.533 --> 00:15:03.893
Овога пута то није била
стона лампа, већ звучници.

00:15:03.893 --> 00:15:06.723
Била је то она ствар
на коју прикључујете свој телефон.

00:15:06.723 --> 00:15:09.493
Помислио сам: „Шта би било
кад вам звучници

00:15:09.493 --> 00:15:13.493
не би само пропуштали музику,
већ би и они уживали у музици?”

00:15:13.493 --> 00:15:17.493
Поново, ево неких тестова анимација
у првим фазама развоја.

00:15:17.493 --> 00:15:19.863
(Смех)

00:15:19.863 --> 00:15:23.503
Ево како изгледа коначни производ.

00:15:35.213 --> 00:15:37.563
(Музика)

00:15:57.211 --> 00:15:58.241
(Музика се завршава)

00:15:58.241 --> 00:16:00.751
Значи, пуно климања главом.

00:16:00.751 --> 00:16:02.541
(Аплауз)

00:16:06.731 --> 00:16:08.711
Много глава које се климају у публици,

00:16:08.711 --> 00:16:11.591
па можемо и даље видети
да роботи могу утицати на људе.

00:16:11.591 --> 00:16:14.521
Не ради се само о забави.

00:16:14.521 --> 00:16:17.201
Мислим да је један од разлога
због ког ми је толико стало

00:16:17.201 --> 00:16:21.031
да роботи користе своје тело
да комуницирају и да се крећу је...

00:16:21.036 --> 00:16:24.076
а открићу вам малу тајну
коју ми, роботичари, кријемо -

00:16:24.076 --> 00:16:28.016
да ће свако од вас живети са роботом
у једном тренутку свог живота.

00:16:28.017 --> 00:16:30.797
У будућности ће постојати
робот у вашем животу,

00:16:30.797 --> 00:16:33.137
а ако се то не деси вама,
десиће се вашем детету,

00:16:33.137 --> 00:16:35.277
а ја желим да ови роботи буду

00:16:35.277 --> 00:16:40.117
блажи у свом кретању, привлачнији,
љупкији од онога како тренутно делују.

00:16:40.117 --> 00:16:43.407
Због тога мислим да роботи
треба да су мање слични шахистима,

00:16:43.407 --> 00:16:46.247
а више налик позоришним глумцима
и музичарима.

00:16:46.247 --> 00:16:49.147
Можда би требало
да ризикују и импровизују,

00:16:49.147 --> 00:16:51.527
или да могу да предвиде шта ћете урадити.

00:16:51.527 --> 00:16:55.277
Можда треба да могу
да праве грешке и исправљају их

00:16:55.277 --> 00:16:57.247
јер смо, на крају крајева, људска бића,

00:16:57.247 --> 00:17:02.627
а можда људима савршено одговарају
роботи који су мало испод савршенства.

00:17:02.627 --> 00:17:03.527
Хвала вам.

00:17:03.527 --> 00:17:04.907
(Аплауз)