0:00:06.688,0:00:09.604
Prvog septembra 1953. godine,

0:00:09.604,0:00:13.240
Vilijam Skovil je iskoristio[br]polugu i jeftinu ručnu bušilicu

0:00:13.240,0:00:17.946
da probuši lobanju mladića[br]i odstrani važan deo njegovog mozga

0:00:17.946,0:00:20.806
isisavajići ga kroz metalnu cev.

0:00:20.806,0:00:25.111
Ovo nije scena iz horor filma[br]ili odvratni policijski izveštaj.

0:00:25.111,0:00:29.811
Dr Skovil je bio jedan od najpriznatijih[br]neurohirurga svog vremena,

0:00:29.811,0:00:35.114
a mladić je bio Henri Moleson,[br]poznat kao pacijent "H.M.",

0:00:35.114,0:00:40.466
iz čijeg slučaja su proistekli brojni[br]zaključci o tome kako naš mozak radi.

0:00:40.466,0:00:43.866
Kao dečaku,[br]Henriju je napukla lobanja u nesreći

0:00:43.866,0:00:49.610
i počeo je da dobija napade, nesvestice[br]i gubi kontrolu nad telesnim funkcijama.

0:00:49.610,0:00:53.901
Nakon što je godinama trpeo česte epizode[br]i čak se ispisao iz srednje škole,

0:00:53.901,0:00:57.009
očajan mladić se javio dr Skovilu,

0:00:57.009,0:01:00.202
pustolovu poznatom[br]po rizičnim operacijama.

0:01:00.202,0:01:04.259
Parcijalna lobotomija je decenijama unazad[br]korišćena u lečenju duševnih poremećaja,

0:01:04.259,0:01:07.793
na osnovu pretpostavke da su[br]mentalne funkcije strogo lokalizovane

0:01:07.793,0:01:10.588
u određenim oblastima mozga.

0:01:10.588,0:01:14.162
Pošto ju je uspešno koristio[br]da bi redukovao napade kod psihoza,

0:01:14.162,0:01:17.378
Skovil je odlučio[br]da ukloni H.M.-ov hipokampus,

0:01:17.378,0:01:21.142
deo limbičkog sistema[br]koji je povezan sa emocijama

0:01:21.142,0:01:23.781
ali čije su funkcije i dalje nepoznate.

0:01:23.781,0:01:26.352
Na prvi pogled operacija je bila uspešna.

0:01:26.352,0:01:30.593
H.M.-ovi napadi su praktično prestali[br]bez promena u njegovoj ličnosti,

0:01:30.593,0:01:32.854
a IQ mu se čak i povećao.

0:01:32.854,0:01:36.616
Međutim javio se jedan problem.[br]Njegovo pamćenje je bilo oštećeno.

0:01:36.616,0:01:39.907
Pored toga što je izgubio[br]većinu uspomena iz prethodne decenije,

0:01:39.907,0:01:43.290
H.M. nije mogao ni da formira nove,[br]zaboravljao je koji je dan danas,

0:01:43.290,0:01:48.111
ponavljao je komentare[br]i čak jeo više obroka za redom.

0:01:48.111,0:01:52.333
Kada je Skovil o ovome obavestio[br]drugog stručnjaka, Vajldera Penfilda,

0:01:52.333,0:01:55.043
on je poslao doktorantkinju Brendu Milner

0:01:55.043,0:01:57.753
da proučava H.M.[br]u njegovoj porodičnoj kući,

0:01:57.753,0:02:00.464
gde je on provodio svoje vreme[br]obavljajući neobične radnje

0:02:00.464,0:02:04.607
i gledajući klasične filmove,[br]po prvi put, iznova i iznova.

0:02:04.607,0:02:07.402
Ono što je otkrila,[br]kroz niz testova i intervjua,

0:02:07.402,0:02:10.608
nije samo doprinelo proučavanju pamćenja,

0:02:10.608,0:02:13.751
već je potpuno redefinisalo[br]značenje pamćenja.

0:02:13.751,0:02:16.692
Jedno od Milnerovih otkrića[br]osvetlilo je očiglednu činjenicu

0:02:16.692,0:02:21.577
da iako H.M. ne može da stvori nove[br]uspomene, on ipak pamti informacije

0:02:21.577,0:02:26.185
dovoljno dugo[br]da završi rečenicu ili pronađe kupatilo.

0:02:26.185,0:02:28.358
Kada mu je Milnerova[br]pokazala nasumični broj

0:02:28.358,0:02:31.123
uspeo je da ga zapamti na 15 minuta

0:02:31.123,0:02:33.474
tako što ga je stalno ponavljao.

0:02:33.474,0:02:38.064
Ali samo pet minuta kasnije,[br]zaboravio je da su uopšte uradili test.

0:02:38.064,0:02:41.812
Neurolozi su smatrali[br]da je pamćenje monolitno,

0:02:41.812,0:02:45.800
u suštini jednako[br]i ravnomerno raspoređeno kroz mozak.

0:02:45.800,0:02:49.868
Rezultati Milnerove ne samo da su bili[br]prvi korak ka danas poznatoj razlici

0:02:49.868,0:02:52.536
između kratkoročnog i dugoročnog pamćenja,

0:02:52.536,0:02:56.125
već su pokazali da su oni[br]smešteni u različitim delovima mozga.

0:02:56.125,0:02:59.369
Danas znamo da je za stvaranje[br]uspomena potrebno nekoliko koraka.

0:02:59.369,0:03:04.834
Nakon što su senzorne informacije pomoću[br]neurona privremeno stigle u korteks,

0:03:04.834,0:03:06.742
one dalje putuju do hipokampusa,

0:03:06.742,0:03:12.066
gde proteini ojačavaju[br]kortikalne sinaptičke veze.

0:03:12.066,0:03:14.009
Ukoliko je iskustvo bilo dovoljno jako,

0:03:14.009,0:03:16.682
ili ga se u prvih nekoliko dana[br]redovno prisećamo,

0:03:16.682,0:03:22.147
hipokampus će onda prebaciti sećanje nazad[br]u korteks gde će biti trajno smešteno.

0:03:22.147,0:03:25.371
H.M-ov mozak može[br]da formira početni utisak,

0:03:25.371,0:03:29.325
ali bez hipokampusa[br]koji bi odradio konsolidaciju sećanja,

0:03:29.325,0:03:33.361
utisak bledi,[br]poput poruke ispisane u pesku.

0:03:33.361,0:03:36.565
Ali to nije bila jedina razlika[br]u pamćenju koju je Milnerova našla.

0:03:36.565,0:03:41.194
U poznatom eksperimentu,[br]ona je pitala H.M. da ocrta treću zvezdu

0:03:41.194,0:03:45.753
u uskom prostoru između[br]dve koncentrične zvezde

0:03:45.753,0:03:49.373
pri čemu je papir i olovku[br]mogao da vidi samo u ogledalu.

0:03:49.373,0:03:52.490
Poput bilo koga ko izvršava[br]ovako čudan zadatak prvi put,

0:03:52.490,0:03:54.297
i njegov rezultat je bio jako loš.

0:03:54.297,0:03:57.685
Ali se kroz više pokušaja popravio,[br]na opšte iznenađenje,

0:03:57.685,0:04:01.151
iako se nije sećao prethodnih pokušaja.

0:04:01.151,0:04:06.644
Njegovi nesvesni motorni centri su[br]zapamtili ono što je svest zaboravila.

0:04:06.644,0:04:11.690
Milnerova je otkrila da je deklarativno[br]pamćenje imena, datuma i činjenica

0:04:11.690,0:04:17.256
drugačije od proceduralnog pamćenja,[br]poput vožnje bicikla ili potpisivanja.

0:04:17.256,0:04:19.500
Danas znamo da se proceduralno pamćenje

0:04:19.500,0:04:22.852
oslanja više na bazalne ganglije[br]i cerebelum,

0:04:22.852,0:04:26.117
strukture koje su[br]u mozgu H.M.-a bile neoštećene.

0:04:26.117,0:04:29.556
Ova razlika, između[br]"znati šta" i "znati kako"

0:04:29.556,0:04:32.960
je uticala na sva kasnija istraživanja.

0:04:32.960,0:04:38.152
H.M. je umro u 82. godini nakon[br]uglavnom mirnog života u staračkom domu.

0:04:38.152,0:04:42.556
Tokom godina ispitalo ga je[br]preko 100 neurologa,

0:04:42.556,0:04:45.750
što čini njegov mozak[br]najviše proučavanim u istoriji.

0:04:45.750,0:04:48.915
Nakon smrti,[br]njegov mozak je očuvan i skeniran

0:04:48.915,0:04:52.356
pre nego što je podeljen[br]na preko 2000 delova

0:04:52.356,0:04:55.576
i fotografisan, kako bi se napravila[br]digitalna mapa,

0:04:55.576,0:04:58.796
na nivou pojedinačnih neurona,

0:04:58.796,0:05:02.017
i sve to u prenosu uživo,[br]koji je pratilo 400,000 ljudi.

0:05:02.017,0:05:04.684
Iako je H.M. proveo[br]veći deo života zaboravljajući stvari,

0:05:04.684,0:05:07.602
on i njegovi doprinosi[br]našem razumevanju pamćenja

0:05:07.602,0:05:10.013
biće pamćeni generacijama[br]koje dolaze.