0:00:07.014,0:00:10.777
Hendriks, Kobejn i Pejdž.

0:00:10.777,0:00:12.354
Svi su imali brze prste,

0:00:12.354,0:00:16.235
ali kako su tačno kultne[br]čudesne naprave u njihovim rukama

0:00:16.235,0:00:21.694
proizvodile note, ritam,[br]melodiju i muziku.

0:00:21.694,0:00:26.603
Kada trgnete žicu gitare, stvarate[br]vibraciju koja se zove stojeći talas.

0:00:26.603,0:00:30.530
Neke tačke na žici, koje se zovu čvorovi,[br]se uopšte ne pokreću,

0:00:30.530,0:00:35.180
dok druge tačke, trbusi,[br]osciluju napred i nazad.

0:00:35.180,0:00:39.584
Vibracija se prenosi[br]kroz vrat i most do tela gitare,

0:00:39.584,0:00:42.432
gde tanko i elastično drvo vibrira,

0:00:42.432,0:00:46.625
gurajući okolne molekule vazduha[br]da se spajaju i razdvajaju.

0:00:46.625,0:00:49.730
Ova sekvencijalna sabijanja[br]stvaraju zvučne talase

0:00:49.730,0:00:53.932
a talasi unutar gitare[br]se uglavnom iskradaju kroz rupu.

0:00:53.932,0:00:56.221
Oni će naposletku[br]da se rasprše do vašeg uha,

0:00:56.221,0:00:58.790
koje će ih pretvoriti u električne impulse

0:00:58.790,0:01:01.925
koje vaš um prepoznaje kao zvuk.

0:01:01.925,0:01:06.482
Visina zvuka zavisi[br]od frekvencije sabijanja.

0:01:06.482,0:01:10.980
Brzo vibrirajuća žica će da uzrokuje[br]mnogo stisnutih sabijanja,

0:01:10.980,0:01:12.553
stvarajući tako visoke tonove,

0:01:12.553,0:01:16.418
a spora vibracija proizvodi niske tonove.

0:01:16.418,0:01:19.682
Četiri stvari utiču[br]na frekvenciju vibrirajuće žice:

0:01:19.682,0:01:24.210
dužina, zategnutost, gustina i debljina.

0:01:24.210,0:01:27.030
Tipične gitarske žice su sve iste dužine

0:01:27.030,0:01:31.524
i slično su zategnute,[br]ali im debljina i gustina variraju.

0:01:31.524,0:01:35.991
Deblje žice vibriraju sporije,[br]proizvodeći niže tonove.

0:01:35.991,0:01:37.992
Svaki put kada trgnete žicu,

0:01:37.992,0:01:40.747
vi zapravo stvarate[br]nekoliko stojećih talasa.

0:01:40.747,0:01:44.981
Imamo prvi osnovni talas,[br]koji određuje visinu note,

0:01:44.981,0:01:47.528
ali imamo i talase[br]koje zovemo harmonicima,

0:01:47.528,0:01:51.339
čije su frekvencije umnošci[br]osnovne frekvencije.

0:01:51.339,0:01:57.055
Svi ovi talasi se udružuju kako bi[br]obrazovali složen talas bogatog zvuka.

0:01:57.055,0:02:01.448
Promena načina na koji trzate žicu[br]utiče na harmonike koje dobijate.

0:02:01.448,0:02:03.185
Ako žicu trzate blizu središta,

0:02:03.185,0:02:07.103
uglavnom dobijate osnovni ton[br]i neobične višestruke harmonike,

0:02:07.103,0:02:10.076
koji imaju trbuhe na središtu žice.

0:02:10.076,0:02:14.358
Ako je trzate blizu mosta, uglavnom[br]dobijate ravne višestruke harmonike

0:02:14.358,0:02:16.410
i zvonkiji zvuk.

0:02:16.410,0:02:22.257
Poznata zapadna skala se bazira[br]na nizu harmonika vibrirajuće žice.

0:02:22.257,0:02:27.261
Kada čujemo jednu notu odsviranu s drugom[br]koja ima tačno dvostruko veću frekvenciju,

0:02:27.261,0:02:29.195
to je prvi harmonik,

0:02:29.195,0:02:33.203
pošto zvuče tako harmonično[br]dodeljujemo im isto slovo,

0:02:33.203,0:02:36.930
a razliku među njima[br]definišemo kao oktavu.

0:02:36.930,0:02:40.115
Ostatak skale je uguran u tu oktavu,

0:02:40.115,0:02:42.102
podeljenu na dvanaest polustepena

0:02:42.102,0:02:48.039
gde je frekvencija svakog za 2^(1/12)[br]viša od prethodnog.

0:02:48.039,0:02:51.290
Taj faktor određuje udaljenost pragova.

0:02:51.290,0:02:57.115
Svaki prag deli preostalu[br]dužinu žice za 2^(1/12),

0:02:57.115,0:03:00.581
na taj način se frekvencija[br]uvećava za pola stepena.

0:03:00.581,0:03:02.601
Instrumenti bez pragova, poput violina,

0:03:02.601,0:03:06.926
olakšavaju stvaranje beskonačnih[br]frekvencija između svake note,

0:03:06.926,0:03:10.519
ali je i izazov svirati u štimu.

0:03:10.519,0:03:12.581
Broj žica i njihovo štimovanje

0:03:12.581,0:03:15.793
su prilagođeni akordima[br]koje volimo da sviramo

0:03:15.793,0:03:17.980
i fiziologiji naših ruku.

0:03:17.980,0:03:20.863
Oblici i materijali gitara[br]takođe mogu da variraju

0:03:20.863,0:03:24.527
i menjaju prirodu i zvuk vibracija.

0:03:24.527,0:03:27.206
Sviranje dve ili više žica istovremeno

0:03:27.206,0:03:29.555
vam omogućava[br]da stvarate nove zvučne obrasce,

0:03:29.555,0:03:32.205
poput akorda i drugih zvučnih efekata.

0:03:32.205,0:03:36.279
Na primer, kada svirate dve note[br]čije su frekvencije približne,

0:03:36.279,0:03:41.605
one se udružuju kako bi stvorile zvučni[br]talas čije amplitude rastu i opadaju,

0:03:41.605,0:03:46.500
stvarajći efekat lupkanja[br]koji gitaristi zovu bitom.

0:03:46.500,0:03:49.506
A električne gitare vam[br]pružaju dodatni prostor za igru.

0:03:49.506,0:03:51.692
Vibracije i dalje nastaju na žicama,

0:03:51.692,0:03:55.931
ali ih potom magneti[br]prevode u električne signale

0:03:55.931,0:03:59.084
i odašiljaju do zvučnika[br]kako bi se stvorili zvučni talasi.

0:03:59.084,0:04:00.909
Između magneta i zvučnika,

0:04:00.909,0:04:04.675
moguće je obraditi talas na više načina,

0:04:04.675,0:04:11.758
da bi stvorili efekte, poput: distorzije,[br]overdrajva, waha, kašnjenja i flangera.

0:04:11.758,0:04:16.139
A kako ne biste pomislili da je fizika[br]muzike jedino korisna u svetu zabave,

0:04:16.139,0:04:18.059
pazite ovo.

0:04:18.059,0:04:20.822
Neki fizičari smatraju[br]da je sve u univerzumu

0:04:20.822,0:04:26.892
stvoreno zahvaljujući harmoničnom nizu[br]veoma sićušnih, veoma nategnutih struna.

0:04:26.892,0:04:29.468
Da li bi naša celokupna stvarnost

0:04:29.468,0:04:33.770
mogla da bude produženi solo[br]nekakvog kosmičkog Džimija Hendriksa?

0:04:33.770,0:04:39.125
Očito, ima u strunama mnogo više[br]od onoga što dopire do ušiju.