Пре педесет година, када сам почела да истражујем океан,

нико - чак ни Жак Перин, ни Жак Кусто или Рејчел Карсон -

није замишљао да бисмо могли да урадимо ишта што би наудило океану,

путем онога што у њега бацамо или из њега узимамо.

Изгледало је, у то време, да сте у морском рају,

али данас знамо и данас смо суочени са губљењем тог раја.

Са вама желим да поделим

свој поглед на промене у мору које су нас све погодиле,

и да размотрим зашто је важно да смо за 50 година изгубили -

заправо смо узели, појели -

више од 90 одсто великих риба у мору;

зашто би требало да вам је важно што је пола коралних гребена нестало,

зашто мистериозан мањак кисеоника у великим пределима Пацифика

треба да се тиче не само оних створења која умиру,

већ би заправо требало да се тиче вас самих.

И тиче вас се.

Прогони ме мисао о ономе што Реј Андерсон назива ”дете сутрашњице”

које се пита зашто нисмо нешто урадили током нашег времена

да спасимо ајкуле и туне и лигње и коралне гребене и живи океан

док је још увек било времена.

Е, па сада је време.

Надам се вашој помоћи на путу

истраживања и заштите дивљег океана

на начине који ће обновити здравље и

самим тим обезбедити наду за човечанство.

Здравње океана представља здравље за нас.

И надам се да жеља Џил Тартер да ангажује Земљане такође укључује и

делфине и китове, као и остала морска створења

у трагању за интелигентним животом негде у свемиру.

И надам се, Џил, да ћемо једног дана

наћи доказ да постоји интелигентни живот међу људима на овој планети.

(Смех)

Да ли сам то ја рекла? Изгледа да јесам.

За мене, као научницу,

све је почело 1953.

када сам први пут пробала да роним.

То је када сам по први пут спознала рибе које пливају

у нечем другачијем од соса од лимуна и путера.

Ја заправо обожавам да роним ноћу.

Тада видите много риба које не видите дању.

Роњење дању и ноћу ми је 1970. било веома лако;

тада сам водила тим акванаута у подводни живот неколико недеља дуг,

док су истовремено стронаути остављали отиске на Месецу.

1979. имала сам прилику да оставим отиске на океанском дну

користећи ову подморницу за једну особу под називом Џим.

То је било десет километара од обале и на 380м дубине.

Ово је једно од мојих омиљених купаћих костима.

Од тада сам користила око 30 врста подморница и

започела три компаније и невладиних фондација под називом ”Дубока потрага”,

како бих дизајнирала и саградила систем

за приступ дубоком мору.

Водила сам петогодишњу експедицију магазина ”Национална географија”,

под називом ”Одржива мора”,

користећи ове мале подморнице.

Толико су једноставне за вожњу да их чак и научници могу возити.

Ја сам живи доказ.

Астронаути и акванаути слични мени

разумеју важност ваздуха, хране, воде, температуре - као и свих

ствари неопходних како бисмо остали живи у свемиру или под морем.

Чула сам да је астронаут Џо Ален објаснио

да је морао да научи све о свом систему за одржавање живота

и да онда уради све што је у његовој моћи

да се о том систему брине;

а онда је показао на ово и рекао: ”Систем за одржавање живота.”

Морамо да научимо све што можемо да урадимо

и урадимо све што можемо да га очувамо.

Песник Оден је рекао: ”Хиљаде су живеле без љубави.

Нико без воде.”

Деведесет седам одсто Земљине воде је океан.

Не плав, већ зелен.

Ако мислите да океан није важан,

замислите Земљу без њега.

На памет падне Марс.

Без океана. Без система са подршку живота.

Недавно сам држала говор у Светској банци

где сам показала невероватне слике Земље

и рекла: ”Ево је! Светска банка!”

Ту се налази сва имовина!

Природни системе смо уништавали смо много брже

него што се сами могу обновити.

Тим Ворт каже да је економија филијала животне средине.

Са сваком капљицом воде коју попијете

и сваким уздахом који учините

повезани сте са морем.

Без обзира на ком делу Земље живите.

Већину кисеоника у атмосфери ствара море.

Током времена, већину органског угљеника на планети

упије и сачува море,

углавном путем микроба.

Океан такође руководи климом и временским условима,

стабилизује температуру, обликује Земљину хемију.

Земља из мора ствара облаке

који се враћају на земљу и мора

као киша, суснежица и снег,

и пружају дом за 97 одсто живота у свету,

можда и у универзуму.

Без воде нема живота.

Нема плавог, нема зеленог.

Ипак, ми, људи, имамо идеју да су

Земља - целокупно - океани, неба -

толико велики и отпорни

да није битно шта са њима радимо.

То је можда било тачно пре 10,000 година,

можда чак и пре 1000 година,

али у последњих 100, нарочито у послњедњих 50,

умањили смо имовине,

ваздух, воду, дивљи свет

који чине живот могућим.

Нове технологије нам помажу да разумемо

природу природе,

природу догађања.

То нам показује наш утицај на Земљу.

Прво морате да знате да имате проблем.

На срећу, током нашег времена

смо научили много више о проблемима него током читаве историје.

Са знањем настаје и брига.

Са бригом има наде

да можемо наћи издрживо место за нас

у оквиру природног система који нас подржава.

Али прво морамо да знамо.

Пре три године сам срела Џона Хенка

који је на челу ”Google Earth”

и рекла сам му колико ми се допадало што могу да држим свет у рукама

и да га индиректно истражујем.

Али упитала сам га: ”Када ћеш га завршити?

Урадио си одличан посао са земљом, са прашином.

А шта је са водом?”

Од тада, уживам да радим са Гуглерима,

са ”DOER Marine” и Националном Географијом,

и са десетином најбољих институција и научника широм света,

оне које смо могли да добијемо

како бисмо ставили океан на ”Google Earth”.

И од понедељка ове недеље

”Google Earth” је сада целина.

Размислите о следећем: управо овде у овом центру

можемо да нађемо оближњи акваријум,

можемо да погледамо где седимо

а онда да се прошетамо обалом до великог акаријума, до океана

и четири највећа карлифорнијска морска светилишта,

као и мрежом државних, морских резервата

који штите и обнављају неке од ресурса.

Можемо прелетети преко Хаваја

и видети права хавајска острва:

не само мало онога што вири на површини,

већ и оно што је испод.

Да бисте видели - па чекајте можемо да се бућнемо

управо овде -

испод океана, да погледамо оно што китови виде.

Можемо да истражимо другу страну хавајских острва.

Путем ”Google Earth”-а можемо да пливамо око планете

и посетимо грбаве китове.

То су нежни џинови које сам имала прилику да лично упознам

много пута под водом.

Не постоји ништа као када вас кит испитује.

Можемо да одлетимо на најдубља места:

11 километара дубок, Маријански ров

који је само двоје људи посетило.

Замислите то. То је само 11 километара,

али само је двоје тамо отишло и то пре 49 година.

Путовања у једном правцу су лака.

Потребне су нам нове дубинске подморнице.

Како би било да има награда за истраживање океана?

Морамо видети дубоке ровове, подводне планине

као и да разумемо живот у дубоком мору.

Данас можемо да идемо на Арктик.

Пре само 10 година стајала сам на леду Северног пола.

Овог века можемо имати Арктички океан без леда.

То је лоша вест за беле медведе.

То је и за нас лоша вест.

Вишак угљен диоксида није само узрок глобалног загревања,

већ мења и хемију океана

чинећи га киселијим.

То је лоша вест и за коралне гребене и планктон који производи кисеоник.

Такође је и лоша вест за нас.

Бацамо стотине милиона тона пластике

и осталог отпада у море.

Милиони тона одбачених рибарских мрежа

које настављају да убијају.

Затрпавамо океан, трујемо крвни систем планете

и узимамо стотине милиона тона дивљачи,

све је то заснивано на угљенику.

Дивљачки убијамо ајкуле због супе од ајкулиног пераја,

ниподиштавајући ланце исхране који обликују хемију планете

и руководе циклусима угљеника и водоника,

киосеоника и воде -

наших животних система.

И даље убијамо туну, која је заиста угрожена

и много вреднија жива него мртва.

Све су ово делови нашег животног система од кога зависимо.

Убијамо са 50-метара дугим ужадима, попуњним

удицама на сваки метар.

Индустријски багери гуле морско дно

успут носећи све што им се нађе на путу са собом.

Уз помоћ ”Google Earth”-а можете да видите те машине -

у Кини, Северном мору, Мексичком заливу -

како ремете основе нашег животног система,

остављајући траг смрти на свом путу.

Следећи пут када будете вечерали суши или сашими,

или шницлу сабљарке, или шкампе,

шта год да једете из океана -

помислите на праву цену.

За сваких пола килограма које стигне до тржишта

преко 4.5 кг, чак 45 килограма,

може бити одбачено као нежељени улов.

Ово је последица незнања

да постоје границе ономе што из мора можемо узети.

Овај график показује пад окенске дивљачи

од 1900. до 2000.

Највише концентрације су црвене боје.

Током мог живота, замислите,

90 одсто великих риба је убијено.

Већина корњача. ајкула, туна и китова

је опала у бројевима.

Али, ту су и добре вести.

10 одсто великих риба је још увек ту.

И даље постоје плави китови.

И даље има нешто планктона на Антарктику.

Има и острига у Заливу Чесапик.

Половина коралних гребена је и даље у добром стању,

они су вредан појас око средине наше планете.

И даље има времена, али не много,

да би се ствари преокренуле.

Али пословање на устаљен начин значи да за 50 година

можда више неће бити коралних гребена -

неће бити индустријског рибарења, јер риба више неће бити.

Замислите океан без рибе.

Замислите шта то значи за наш животни систем.

Природни ситеми на копну су такође у великој невољи

али проблеми тамо су очигледнији,

и нешто се већ преузима да се заштите дрвеће, реке и дивљач.

1872. САД су успоставиле систем паркова

са првим парком Јелоустоун.

Неки кажу да је то најбоља идеја коју је Америка икада имала.

Око 12 одсто копна на свету је данас заштићено:

чувамо биолошку разноврсност, омогућавамо упијање угљеника,

стварање кисеоника, штитимо слатке воде.

А 1972. ова нација је почела да ради исто и у мору,

Национална морска заштићена становишта.

То је још једна одлична идеја.

Добра вест је да постоји

више од 4000 места у мору широм света

која имају неку врсту заштите.

И можете их наћи на ”Google Earth”.

Лоша вест је да

морате доста да их тражите.

На пример, у последње три године САД су заштитиле око

880.000 квадратних километара окана као националнe споменикe.

Али то представља пораст од 0.6 одсто

на 0.8 одсто целокупног, глобалног океана које је тренутно заштићено.

Заштићене области се поврате,

али треба им много времена да обнове

педесетогодишњу рибу, ајкулу или бранцин,

или двестогодишњу рибу из тропских мора.

Не једемо двестогодишње краве или пилиће.

Заштићене средине дају наду

да ће се створења из сна који је имао Ед Вилсон

о енциклопедији живота, или пописа морског живота,

живети не само на листи

на фотографији или у пасусу.

Са научницима широм света, гледамо на 99 одсто океана

отвореном за риболов - за ископине, за отпад, и шта све не -

за потрагу за тачкама наде,

и покушајима да нађемо начине да нам свима дамо сигурну будућност.

Као што је Арктик -

имамо једну прилику, сада, да бисмо урадили како треба.

Или Антарктик, тамо где је континет заштићен,

али је околни океан лишен планктона, китова и рибе.

Саргасово море има осам милиона квадратних км плутајуће шуме

која се сакупља за исхрану крава.

97 одсто копна на Галапагос острвима је заштићено,

али се околно море уништава риболовом.

То је тачно и у Аргентини

на плочи Патагоније, која је данас у великој опасности.

Дубоке воде, којима путују китови, туне и делфини -

највећи и најнезаштићенији екосистем на планети,

препун је светлећих створења

која живе у мрачним водама на дубини од 3 км.

Они блистају, сијају и светле

својим сопственим светлом.

Још увек постоје места у морима толико нетакнута као када сам била мала.

Наредних 10 година су можда најважније

а у следећих 10.000 година наша врста ће морати да заштити

оно што преостаје у природном систему који нам даје живот.

Да бисмо се суочили са климатским променама потребни су нам нови начини

за стварање енергије. Нови и бољи начини да се суочимо са сиромаштвом,

ратовима и болестима. Много нових ствари да би свет био бољи.

Али, ништа неће бити важно

ако не успемо да заштитимо океан.

Наша судбина је подједнака судбини океана.

Морамо да урадимо за океан оно што је Ал Гор урадио за небо изнад нас.

Глобални план за акцију

са Међународном заједницом за заштиту природе,

је на путу да заштити природну разноликост;

да излечи и опорави дубоке виде и приобалне области,

као и сва остала критична места

од утицаја климатских промена.

Потребне су нове технологије да бисмо мапирали, фотографисали и истражили

95 одсто океана које још треба да видимо.

Циљ је заштитити биолошку разноврсност

да бисмо омогућили стабилност и отпорност.

Потребне су нам дубоководне подморнице,

нове технологије за истраживање океана.

Потребна нам је, можда, експедиција -

TED на мору -

која би могла да помогне у откривању следећих корака.

И тако, претпостављам да желите да знате која је моја жеља.

Желела бих да користите све што можете -

филмове, експедиције, интернет, нове подморнице -

и да се борите за јавну подршку

глобалне мреже за заштићене морске области -

за тачке наде довољно велике да спасе и обнове океан,

плаво срце наше планете.

Колико?

Неки кажу 10 одсто, неки 30.

Ви одлучите колики део свог срца желите да заштитите.

Колики год да је,

део једног одстотка је недовољан.

Моја жеља је велика,

али ако је остваримо, она заиста може променити свет

и помоћи нам да обезбедимо опстанак,

како се испоставља, моје омиљене врсте,

а то смо ми.

За децу данашњице,

као и сутрашњице,

као никада до сада, време је.

Хвала вам.

(Аплауз)