WEBVTT

00:00:00.201 --> 00:00:01.893
Тема мог данашњег говора је:

00:00:01.893 --> 00:00:05.101
"Буди уметник, одмах сад."

00:00:05.101 --> 00:00:08.158
Када се помене ова тема, многи људи

00:00:08.158 --> 00:00:10.784
постану напети и одбијају је:

00:00:10.784 --> 00:00:13.778
"Мене уметност не храни,
а и сада сам заузет.

00:00:13.778 --> 00:00:16.154
Морам у школу, да нађем посао,

00:00:16.154 --> 00:00:18.441
да водим децу на часове..."

00:00:18.441 --> 00:00:23.976
Помислите: "Преазузет сам. 
Немам времена за уметност"

00:00:23.976 --> 00:00:27.437
Постоје стотине разлога зашто не можемо
да будемо уметници одмах сада.

00:00:27.437 --> 00:00:28.992
Зар вам само не искачу у глави?

NOTE Paragraph

00:00:28.992 --> 00:00:30.815
Постоји много разлога
зашто не можемо бити,

00:00:30.815 --> 00:00:33.375
а, заиста, нисмо ни сигурни
зашто треба да будемо.

00:00:33.375 --> 00:00:35.068
Не знамо зашто треба да будемо уметници,

00:00:35.068 --> 00:00:38.971
али имамо много разлога
зашто не можемо бити.

00:00:38.971 --> 00:00:43.346
Зашто људи у старту одбијају идеју 
да повежу себе и уметност?

00:00:43.346 --> 00:00:47.214
Можда мислите да је уметност
за баш надарене

00:00:47.214 --> 00:00:52.266
или за темељно и професионално образоване.

00:00:52.266 --> 00:00:56.609
А неки можда мисле да су се 
превише удаљили од уметности.

00:00:56.609 --> 00:01:01.227
Па, можда и јесте,
али ја не мислим тако.

00:01:01.227 --> 00:01:03.696
То је тема мог данашњег говора.

00:01:03.696 --> 00:01:05.498
Сви смо рођени уметници.

NOTE Paragraph

00:01:05.498 --> 00:01:08.542
Ако имате децу, знате на шта мислим.

00:01:08.542 --> 00:01:13.427
Скоро све што деца раде је уметност.

00:01:13.427 --> 00:01:16.005
Она жврљају фломастерима по зиду.

00:01:16.005 --> 00:01:19.157
Играју уз музику са Те-Ве-а,

00:01:19.157 --> 00:01:23.015
али то ни не можете назвати туђим плесом -
то постаје плес самог детета.

00:01:23.015 --> 00:01:28.301
Она играју чудан плес
и намећу своје певање свима.

00:01:28.301 --> 00:01:32.275
Можда њихову уметност могу поднети 
само њихови родитељи,

00:01:32.275 --> 00:01:37.472
и пошто она вежбају
своју уметност по цео дан,

00:01:37.472 --> 00:01:40.751
људи, искрено, постану помало уморни
поред деце.

NOTE Paragraph

00:01:40.751 --> 00:01:43.906
Деца ће некад изводити монодраме -

00:01:43.906 --> 00:01:47.452
игре по кући су заиста
монодраме или комади.

00:01:47.452 --> 00:01:50.131
И нека деца, кад мало порасту,

00:01:50.131 --> 00:01:52.151
почну да лажу.

00:01:52.151 --> 00:01:57.242
Обично родитељи запамте прву дечју лаж.

00:01:57.242 --> 00:01:58.587
И буду шокирани.

00:01:58.587 --> 00:02:02.155
"Сад показујеш ко си стварно", мама каже.
А мисли: "Зашто почиње да личи на свог оца?"

00:02:02.155 --> 00:02:05.361
Она га испитује: "Каква особа ћеш 
бити кад порастеш?"

NOTE Paragraph

00:02:05.361 --> 00:02:06.932
Али не треба бринути.

00:02:06.932 --> 00:02:13.152
Тренутак кад дете почне да лаже је 
тренутак кад почиње приповедање.

00:02:13.152 --> 00:02:15.340
Она говоре о стварима које нису видела.

00:02:15.340 --> 00:02:17.131
То је запањујуће.
Предиван тренутак.

00:02:17.131 --> 00:02:19.198
Родитељи треба да славе.

00:02:19.198 --> 00:02:23.355
"Ура! Мој дечак је коначно почео да лаже!"

00:02:23.355 --> 00:02:25.584
То! То треба прославити.

00:02:25.584 --> 00:02:28.973
На пример, дете каже: "Мама, чик погоди? 
Срео сам ванземаљца на путу до куће."

00:02:28.973 --> 00:02:33.424
Типична мама одговори:
"Прекини са бесмислицама."

00:02:33.424 --> 00:02:37.040
А идеалан родитељ је неко ко одговори са:

00:02:37.040 --> 00:02:40.112
"Стварно? Ванземаљца, ха? 
Како је изгледао? Је л' рекао нешто?

00:02:40.112 --> 00:02:41.816
Где си га срео?" 
"Хм, испред продавнице."

NOTE Paragraph

00:02:41.816 --> 00:02:44.138
Када овако водите разговор,

00:02:44.138 --> 00:02:50.513
дете мора да смисли шта следеће 
да каже у складу са почетком.

00:02:50.513 --> 00:02:52.677
Ускоро се развије прича.

00:02:52.677 --> 00:02:57.154
Наравно, ово је дечја прича,

00:02:57.154 --> 00:03:00.970
али смишљање једне реченице за другом

00:03:00.970 --> 00:03:05.038
јесте исто оно што 
професионални писци, попут мене, раде.

00:03:05.038 --> 00:03:07.417
У суштини, деца нису различита.

00:03:07.417 --> 00:03:10.103
Роланд Барт је рекао за Флоберов роман:

00:03:10.103 --> 00:03:12.709
"Флобер није написао роман.

00:03:12.709 --> 00:03:15.714
Он је само ређао једну реченицу за другом.

00:03:15.714 --> 00:03:20.441
Ерос између реченица, 
то је суштина Флоберовог романа."

00:03:20.441 --> 00:03:23.224
Тако роман, суштински, 
јесте писање једне реченице,

00:03:23.224 --> 00:03:26.683
а онда, без нарушавања смисла прве,

00:03:26.683 --> 00:03:28.388
писање следеће реченице.

00:03:28.388 --> 00:03:29.897
И наставите да правите везе.

NOTE Paragraph

00:03:29.897 --> 00:03:31.963
Погледајте ову реченицу:

00:03:31.963 --> 00:03:34.430
"Једног јутра, док се Грегор Самса будио из ружног сна, открио је да се у свом кревету преметнуо 
у страшну ушљиву бубу."

00:03:34.430 --> 00:03:36.876
Да, ово је прва реченица Кафкинe "Метаморфозe".

00:03:36.876 --> 00:03:40.044
Писањем овако неоправдиве реченице

00:03:40.044 --> 00:03:42.492
и настављањем да би се оправдала,

00:03:42.492 --> 00:03:46.921
Кафкин рад је постао ремек дело 
савремене литературе.

00:03:46.921 --> 00:03:49.670
Кафка није показао свој рад свом оцу.

00:03:49.670 --> 00:03:51.994
Није био у добрим односима са својим оцем.

00:03:51.994 --> 00:03:55.790
Он је сам написао те реченице.

00:03:55.790 --> 00:03:59.053
Да је показао свом оцу...
"Мој син је сасвим пукао.", помислио би отац.

NOTE Paragraph

00:03:59.053 --> 00:04:00.965
И то је тачно. Уметност и јесте благо лудило

00:04:00.965 --> 00:04:03.212
и оправдавање следеће реченице,

00:04:03.212 --> 00:04:06.473
што није толико различито
од онога што деца раде.

00:04:06.473 --> 00:04:08.004
Дете које тек што је почело да лаже

00:04:08.004 --> 00:04:11.130
прави први корак као приповедач.

00:04:11.130 --> 00:04:13.691
Деца стварају уметност.

00:04:13.691 --> 00:04:15.116
Не умарају се и забављају се док то раде.

00:04:15.116 --> 00:04:16.877
Био сам на Чеџу острву пре неки дан.

00:04:16.877 --> 00:04:21.989
Када су деца на плажи, 
већина њих воли да се игра у води.

00:04:21.989 --> 00:04:24.896
Али нека проводе доста времана у песку,

00:04:24.896 --> 00:04:27.140
правећи планине и мора, добро, не мора,

00:04:27.140 --> 00:04:31.087
али различите ствари, људе, псе, итд.

00:04:31.087 --> 00:04:32.500
Али им родитељи кажу:

00:04:32.500 --> 00:04:34.263
"Све ће обрисати таласи."

00:04:34.263 --> 00:04:36.085
Другим речима, бескорисно је.

00:04:36.085 --> 00:04:37.229
Нема потребе за тим.

00:04:37.229 --> 00:04:39.095
Али децу баш брига.

00:04:39.095 --> 00:04:40.266
Она се забављају у тренутку

00:04:40.266 --> 00:04:42.432
и настављају да се играју у песку.

00:04:42.432 --> 00:04:44.698
Деца то не раде јер им је неко тако рекао.

00:04:44.698 --> 00:04:46.294
Њима није наредио шеф

00:04:46.294 --> 00:04:49.219
или било ко, она то само раде.

NOTE Paragraph

00:04:49.219 --> 00:04:54.615
Када сте били мали, кладим се да сте уживали у задовољству примитивне уметности.

00:04:54.615 --> 00:04:58.977
Када тражим од студената да пишу
о свом најсрећнијем тренутку,

00:04:58.977 --> 00:05:04.901
многи пишу о разним уметничким искуствима 
која су имали као деца.

00:05:04.901 --> 00:05:07.656
О учењу свирања клавира по први пут
и свирању у четири руке са другаром.

00:05:07.656 --> 00:05:12.672
Или о извођењу смешних шегачења са друштвом
док су изгледали као идиоти. О таквим стварима.

00:05:12.672 --> 00:05:16.023
Или о тренутку када су развили први филм
који су исликали старим апаратом.

00:05:16.023 --> 00:05:18.346
Они говоре о овим врстама искуства.

00:05:18.346 --> 00:05:20.611
Мора да сте и ви имали такве тренутке.

00:05:20.611 --> 00:05:22.544
У том тренутку, уметност нас усрећује

00:05:22.544 --> 00:05:24.221
зато што није посао.

00:05:24.221 --> 00:05:26.754
Посао нас не усрећује, зар не? 
Углавном је напоран.

NOTE Paragraph

00:05:26.754 --> 00:05:29.855
Француски писац Мајкл Турније
има чувену изреку.

00:05:29.855 --> 00:05:31.545
Она је заправо помало шкодљива.

00:05:31.545 --> 00:05:36.517
"Посао је против људске природе. 
Доказ је то што нас умара."

00:05:36.517 --> 00:05:38.002
Зашто би нас посао умарао 
ако је у нашој природи?

00:05:38.002 --> 00:05:39.663
Игра нас не умара.

00:05:39.663 --> 00:05:41.098
Можемо се играти целу ноћ.

00:05:41.098 --> 00:05:43.531
Ако радимо преко ноћи, 
треба да нам плате прековремени рад.

00:05:43.531 --> 00:05:46.815
Зашто? Зато што је исцрпљујуће 
и осећамо замор.

00:05:46.815 --> 00:05:51.497
Али деца, она се баве уметношћу 
због забаве. То је игра.

00:05:51.497 --> 00:05:54.231
Она не цртају да би продала дело клијенту

00:05:54.231 --> 00:05:57.256
и не свирају клавир
да би зарадила новац за породицу.

00:05:57.256 --> 00:06:00.032
Наравно, било је деце која су и то морала.

00:06:00.032 --> 00:06:01.334
Знате овог господина, зар не?

00:06:01.334 --> 00:06:05.420
Он је морао на турнеју по Европи 
да би издржавао своју породицу.

00:06:05.420 --> 00:06:07.310
Волфганг Амадеус Моцарт.

00:06:07.310 --> 00:06:10.273
Али је то било пре неколико векова 
и можемо га сматрати изузетком.

00:06:10.273 --> 00:06:14.138
Нажалост, у неком тренутку се наша уметност,
наше радосно прошло време, завршава.

00:06:14.138 --> 00:06:17.528
Деца морају да иду на часове, 
у школу, да раде домаћи

00:06:17.528 --> 00:06:21.046
и наравно, иду на часове
клавира или балета,

00:06:21.046 --> 00:06:22.815
али се више не забављају.

00:06:22.815 --> 00:06:26.147
Речено вам је да то радите и идете на такмичења.
Како то може бити забавно?

00:06:26.147 --> 00:06:31.739
Ако сте у основној школи
и још увек цртате по зиду,

00:06:31.739 --> 00:06:35.654
сигурно ћете награбусити код своје маме.

00:06:35.654 --> 00:06:39.521
Уосталом,

00:06:39.521 --> 00:06:42.101
ако наставите да се понашате
као уметник кад порастете,

00:06:42.101 --> 00:06:45.769
константно осећате притисак,

00:06:45.769 --> 00:06:51.824
људи ће преиспитивати ваше поступке 
и тражити да се понашате прикладно.

NOTE Paragraph

00:06:51.824 --> 00:06:58.011
Ово је моја прича: био сам осми разред и пријавио сам се на такмичење у цртању у школи у Кјонбокуну.

00:06:58.011 --> 00:07:00.918
Дао сам све од себе.
Мој наставник је пришао

00:07:00.918 --> 00:07:04.506
и питао ме: "Шта то радиш?"

00:07:04.506 --> 00:07:06.320
"Цртам марљиво," рекао сам.

00:07:06.320 --> 00:07:08.223
"Зашто користиш само црну?"

00:07:08.223 --> 00:07:10.603
Заиста, нестрпљиво сам бојио
блок за цртање у црно.

00:07:10.603 --> 00:07:13.672
Објаснио сам:

00:07:13.672 --> 00:07:16.919
"То је тамна ноћ и врана мирује на грани."

00:07:16.919 --> 00:07:17.917
Онда је мој наставник рекао,

00:07:17.917 --> 00:07:23.239
"Заиста? Па, Јанг-ха, можда нећеш бити добар у цртању, али имаш таленат за приповедање."

00:07:23.239 --> 00:07:25.974
Ил' сам пожелео да то каже.

00:07:25.974 --> 00:07:28.742
"Сад ћеш да добијеш своје, 
ти битанго!", био је одговор. (Смех)

00:07:28.742 --> 00:07:30.346
"Добићеш своје!", рекао је.

00:07:30.346 --> 00:07:33.028
Требало је да се нацрта палата,
Кјонбокун, итд...

00:07:33.028 --> 00:07:35.463
али сам ја све бојио у црно,

00:07:35.463 --> 00:07:37.147
па ме је одвукао из групе.

00:07:37.147 --> 00:07:39.167
Било је и доста девојчица

00:07:39.167 --> 00:07:40.718
па сам био потпуно преплашен.

NOTE Paragraph

00:07:40.718 --> 00:07:45.170
Ниједно од мојих објашњења или 
изговора није било саслушано,

00:07:45.170 --> 00:07:48.383
и дебело сам добио своје.

00:07:48.383 --> 00:07:52.901
Да је био идеалан наставник, 
он би ми одговорио као што сам рекао малопре,

00:07:52.901 --> 00:07:55.214
"Јанг-ха можда нема таленат за цртање,

00:07:55.214 --> 00:07:58.589
али има дар за смишљање прича"
и охрабрио би ме.

00:07:58.589 --> 00:08:02.041
Али су такви наставници ретки.

00:08:02.041 --> 00:08:05.004
Касније, када сам одрастао 
и посетио европске галерије,

00:08:05.004 --> 00:08:06.905
био сам студент универзитета 
и мислио сам да је то било баш непоштено.

00:08:06.905 --> 00:08:12.303
Погледајте шта сам нашао.
(Смех)

NOTE Paragraph

00:08:12.303 --> 00:08:16.628
Дела као ово су висила у Базелу
док сам ја био кажњен

00:08:16.628 --> 00:08:22.021
и стајао испред палате
са својим цртежом у устима.

00:08:22.021 --> 00:08:25.027
Погледајте ово.
Зар не изгледа баш као тапет?

00:08:25.027 --> 00:08:26.943
Савремена уметност, касније сам открио, није објашњена неубедљивом причом попут моје.

00:08:26.943 --> 00:08:30.888
Никакве вране се не помињу.

00:08:30.888 --> 00:08:34.221
Већина дела нема назив, Без наслова.

00:08:34.221 --> 00:08:37.322
Како било, савремена уметност 
у 20. веку настоји да уради

00:08:37.322 --> 00:08:42.691
нешто уврнуто и да попуни празнину 
објашњењима и интерпретацијама,

00:08:42.691 --> 00:08:44.170
суштински, исто као што сам и ја урадио.

00:08:44.170 --> 00:08:46.918
Наравно, мој рад је био веома аматерски,

00:08:46.918 --> 00:08:50.207
али да се окренемо познатијим примерима.

NOTE Paragraph

00:08:50.207 --> 00:08:52.808
Ово је Пикасо.

00:08:52.808 --> 00:08:58.609
Он је углавио волан и седиште бицикла и назвао га "Бикова глава." Звучи убедљиво, зар не?

00:08:58.609 --> 00:09:03.253
Следеће, писоар је био положен на страну 
и назван "Фонтана".

00:09:03.253 --> 00:09:04.847
То је био Дишан.

00:09:04.847 --> 00:09:09.297
Попуњавање простора између објашњења 
и уврнутог чина причама...

00:09:09.297 --> 00:09:13.424
тиме се бави савремена уметност.

00:09:13.424 --> 00:09:14.812
Пикасо је чак и изјавио:

00:09:14.812 --> 00:09:18.989
"Не сликам оно што видим,
већ оно што мислим."

00:09:18.989 --> 00:09:21.506
Да, то значи да ја нисам морао
да насликам Кјонбокун.

00:09:21.506 --> 00:09:25.577
Волео бих да сам тада знао шта је Пикасо рекао. Могао бих боље да се расправљам са својим наставником.

00:09:25.577 --> 00:09:29.379
Нажалост, мали уметници у нама су

00:09:29.379 --> 00:09:34.866
задављени на смрт пре него што почнемо
да се боримо против тлачитеља уметности.

00:09:34.866 --> 00:09:36.471
Они бивају затворени.

00:09:36.471 --> 00:09:37.554
То је наша трагедија.

NOTE Paragraph

00:09:37.554 --> 00:09:42.814
Дакле, шта се деси када мали уметници бивају 
затворени, протерани или чак убијени?

00:09:42.814 --> 00:09:44.197
Наша уметничка жеља не нестаје.

00:09:44.197 --> 00:09:47.294
Ми желимо да изразимо,
да откријемо себе,

00:09:47.294 --> 00:09:52.532
али са мртвим уметником, уметничка жеља
се октрива у мрачном облику.

00:09:52.532 --> 00:09:55.499
У караоке баровима,
увек има људи који певају

00:09:55.499 --> 00:09:58.041
"She's Gone" или "Hotel California",

00:09:58.041 --> 00:10:00.361
имитирајући гитарске рифове.

00:10:00.361 --> 00:10:02.603
Обично звуче грозно. Заиста грозно.

00:10:02.603 --> 00:10:05.082
Неки људи се претворе у рокере попут ових.

00:10:05.082 --> 00:10:07.155
А неки играју у клубовима.

00:10:07.155 --> 00:10:10.557
Људи који би уживали да причају приче

00:10:10.557 --> 00:10:13.567
заврше тролујући по интернету по целу ноћ.

00:10:13.567 --> 00:10:16.962
Тако се таленат за писање
открива кроз тамну страну.

NOTE Paragraph

00:10:16.962 --> 00:10:20.915
Понекад видимо тате како су 
више узбуђени од своје деце,

00:10:20.915 --> 00:10:23.900
играјући се Лего коцкама 
или састављајући пластичне роботе.

00:10:23.900 --> 00:10:25.633
Наступе са: "Не дирај то.
Тата ће то да уради за тебе."

00:10:25.633 --> 00:10:27.268
Дете је већ изгубило интересовање
и ради нешто друго,

00:10:27.268 --> 00:10:31.277
али тата сам прави замкове.

00:10:31.277 --> 00:10:35.755
Ово показује да су уметнички импулси у нама 
потиснути, не и нестали.

00:10:35.755 --> 00:10:39.547
Али се често могу негативно испољити, 
у облику љубоморе.

00:10:39.547 --> 00:10:44.841
Знате песму "I would love to be on TV"? 
Зашто бисмо то волели?

00:10:44.841 --> 00:10:48.669
ТеВе је пун људи који раде
оно што смо ми желели,

00:10:48.669 --> 00:10:50.609
али никада нисмо радили.

00:10:50.609 --> 00:10:56.738
Они играју, они глуме и што више то раде, 
више су слављени.

00:10:56.738 --> 00:10:59.888
Па почињемо да им завидимо.

00:10:59.888 --> 00:11:03.982
Постајемо диктатори са даљинским и 
почињемо да критикујемо људе на ТеВе-у.

00:11:03.982 --> 00:11:09.835
"Он баш не уме да глуми." "То зовеш певањем? 
Она не може да погоди ниједан тон."

00:11:09.835 --> 00:11:12.125
Олако изговарамо овакве ствари.

00:11:12.125 --> 00:11:15.068
Постанемо љубоморни,
не зато што смо зли,

00:11:15.068 --> 00:11:19.605
већ зато што су мали уметници
у нама потиснути.

00:11:19.605 --> 00:11:23.191
Тако ја мислим.

NOTE Paragraph

00:11:23.191 --> 00:11:25.029
Шта онда треба да урадимо?

00:11:25.029 --> 00:11:25.806
Да, тако је.

00:11:25.806 --> 00:11:29.000
Сада, треба да започнемо
сопствену уметност.

00:11:29.000 --> 00:11:30.009
Баш овог минута, можемо угасити ТеВе,

00:11:30.009 --> 00:11:32.458
излоговати се са интернета,

00:11:32.458 --> 00:11:35.158
устати и почети да радимо нешто.

00:11:35.158 --> 00:11:36.893
Када учим студенте у школи глуме,

00:11:36.893 --> 00:11:39.627
постоји курс под називом
Драмска уметност.

00:11:39.627 --> 00:11:43.817
На овом курсу, сви студенти
морају да поставе комад.

00:11:43.817 --> 00:11:47.929
Међутим, они којима је глума 
главни предмет не треба да глуме.

00:11:47.929 --> 00:11:49.949
Они могу да напишу комад, на пример,

00:11:49.949 --> 00:11:52.673
а писци могу да раде
на сценској уметности.

00:11:52.673 --> 00:11:54.969
Такође, студенти сценских уметности могу да постану глумци. Овако постављате своју представу.

00:11:54.984 --> 00:11:58.732
Студенти се испрва питају
да ли уопште они то могу да ураде,

00:11:58.732 --> 00:12:03.295
али се касније добро забављају. Ретко видим
икога ко је очајан док ради на комаду.

00:12:03.295 --> 00:12:07.457
У школи, војсци или чак и у менталној установи, 
једном када покренете људе да то раде, они уживају.

00:12:07.457 --> 00:12:12.353
Виђао сам да се ово дешава у војсци, многи људи
су се забављали правећи представе.

NOTE Paragraph

00:12:12.353 --> 00:12:15.285
Имам и друго искуство:

00:12:15.285 --> 00:12:18.919
На својим часовима писања,
студентима дајем посебне задатке.

00:12:18.919 --> 00:12:24.819
Моји студенти су попут вас, 
многима писање није главни предмет.

00:12:24.819 --> 00:12:29.396
Некима је главна уметност или музика 
и они мисле да не умеју да пишу.

00:12:29.396 --> 00:12:33.123
Њима дам празне табаке и тему.

00:12:33.123 --> 00:12:34.737
То може бити једноставна тема:

00:12:34.737 --> 00:12:37.251
пишите о најнесрећнијем искуству
из свог детињства.

00:12:37.251 --> 00:12:41.164
Постоји један услов: морају да пишу 
као суманути. Као суманути!

00:12:41.164 --> 00:12:43.897
Шетам између њих и охрабрујем их:

00:12:43.897 --> 00:12:47.641
"Хајде, хајде!"
Морају да пишу као суманути сат или два.

00:12:47.641 --> 00:12:50.849
Добијају да мисле само првих пет минута.

NOTE Paragraph

00:12:50.849 --> 00:12:54.071
Разлог због кога тражим
да пишу као суманити је тај

00:12:54.071 --> 00:12:56.829
што када пишете полако и 
много мисли пролази кроз главу,

00:12:56.829 --> 00:12:59.276
уметнички демон се увлачи.

00:12:59.276 --> 00:13:03.308
Овај демон ће вам рећи хиљаде разлога

00:13:03.308 --> 00:13:06.238
зашто да не пишете:

00:13:06.238 --> 00:13:09.073
"Људи ће ти се смејати.
Ово није добро писање!

00:13:09.073 --> 00:13:10.623
Каква ти је ово реченица?
Види рукопис!"

00:13:10.623 --> 00:13:12.200
Рећи ће доста ствари.

00:13:12.200 --> 00:13:14.704
Морате грабити брзо
тако да вас демон не сустигне.

00:13:14.704 --> 00:13:18.776
Баш добро писање које сам
виђао на својим предавањима

00:13:18.776 --> 00:13:21.449
није било по задатку са далеким роком,

00:13:21.449 --> 00:13:24.933
већ после 40, 60 минута
лудачког писања студената

00:13:24.933 --> 00:13:28.335
испред мене са оловком.

00:13:28.335 --> 00:13:30.174
Студенти упадну у неку врсту транса.

00:13:30.174 --> 00:13:34.636
После 30, 40 минута,
они пишу без свести о томе шта пишу.

00:13:34.636 --> 00:13:37.601
У том моменту, џандрљив демон нестаје.

NOTE Paragraph

00:13:37.601 --> 00:13:39.310
Тако да могу рећи:

00:13:39.310 --> 00:13:43.325
нису важне хиљаде разлога због којих
неко не може бити уметник,

00:13:43.325 --> 00:13:47.575
већ један разлог због ког морамо бити.

00:13:47.575 --> 00:13:49.284
Зашто не можемо да будемо
нешто што није важно.

00:13:49.284 --> 00:13:52.434
Многи уметници постају уметници
због једног разлога.

00:13:52.434 --> 00:13:56.104
Када успавамо демона у нашем срцу
и почнемо своју уметност,

00:13:56.104 --> 00:13:58.438
непријатељи се појављују споља.

00:13:58.438 --> 00:14:01.294
Углавном имају лица нашиг родитеља.
(Смех)

00:14:01.294 --> 00:14:04.395
Понекад имају лик наших супружника,

00:14:04.395 --> 00:14:06.163
али они нису
ваши родитељи или супружници.

00:14:06.163 --> 00:14:09.057
Они су демони. Демони.

00:14:09.057 --> 00:14:11.001
Они долазе на земљу
брзински трансформисани

00:14:11.001 --> 00:14:14.947
да вас спрече да будете,
да постанете уметници.

00:14:14.947 --> 00:14:16.869
И они имају магична питања.

00:14:16.869 --> 00:14:23.027
Када кажемо: "Мислим да ћу пробати са глумом. Постоји школа глуме у мојој месној заједници." Или

00:14:23.027 --> 00:14:27.504
"Волео бих да научим италијанске песме" Они ће питати: "Стварно? Глума? Шта ће ти то?"

00:14:27.504 --> 00:14:31.166
Магично питање је "Шта ће ти то?"

00:14:31.166 --> 00:14:34.878
Али уметност не постоји због нечега.

00:14:34.878 --> 00:14:37.132
Уметност је крајњи циљ.

00:14:37.132 --> 00:14:41.272
Она спашава наше душе
и чини наш живот срећним.

00:14:41.272 --> 00:14:46.778
Она помаже да изразимо себе и да будемо срећни
без помоћи алкохола или дрога.

00:14:46.778 --> 00:14:51.103
Како бисмо одговорили
на овакво прагматично питање,

00:14:51.118 --> 00:14:53.537
морамо бити чврсти.

00:14:53.537 --> 00:14:57.981
"Па, само због забаве.
Жао ми је што се забављам без тебе."

00:14:57.981 --> 00:15:02.006
јесте оно што треба рећи.
"Свакако ћу наставити то да радим."

00:15:02.006 --> 00:15:07.106
У идеалној будућности коју ја замишљам,
ми сви имамо вишеструке идентитете,

00:15:07.106 --> 00:15:10.887
од којих је бар један уметник.

NOTE Paragraph

00:15:10.887 --> 00:15:14.056
Једном, када сам био у Њујорку и ушао у такси, 
сео сам на задње седиште

00:15:14.056 --> 00:15:18.213
и испред себе сам видео нешто 
у вези са неком представом.

00:15:18.213 --> 00:15:19.350
Питао сам возача: "Шта је ово?"

00:15:19.350 --> 00:15:23.395
Рекао је да је то његов профил. "Шта сте ви онда?",
питао сам. "Глумац", одговорио је.

00:15:23.395 --> 00:15:26.818
Он је био такстита и глумац. Питао сам:
"Какве улоге најчешће играте?"

00:15:26.818 --> 00:15:28.844
Поносно је одговорио да је играо Краља Лира.

00:15:28.844 --> 00:15:30.289
Краља Лира.

00:15:30.289 --> 00:15:31.915
"Ко је тај који ми може рећи ко сам ја?" - 
одлична реченица из Краља Лира.

00:15:31.915 --> 00:15:35.306
То је свет о коме ја сањам.

00:15:35.306 --> 00:15:39.241
Неко је голф играч преко дана,
а пише ноћу.

00:15:39.241 --> 00:15:41.760
Или је таксиста и глумац,
банкар и сликар,

00:15:41.760 --> 00:15:47.336
потајно или јавно се бави
својим уметностима.

NOTE Paragraph

00:15:47.336 --> 00:15:52.207
Године 1990. Марта Грејм, легенда модерног плеса, дошла је у Кореју.

00:15:52.207 --> 00:15:57.963
Велика уметница, тада у својим деведестим,
стигла је на Гимпо аеродром

00:15:57.979 --> 00:16:01.044
и новинари су јој поставили типично питање:

00:16:01.044 --> 00:16:03.651
"Шта треба да урадите
да бисте постали велики плесач?

00:16:03.651 --> 00:16:06.231
Имате ли неки савет
за амбициозне корејске плесаче?"

00:16:06.231 --> 00:16:11.226
Она је била маестро. Ова слика је из 1948. и она је већ тада била прослављена уметница.

00:16:11.226 --> 00:16:13.417
Када су је ово питали 1990.,

00:16:13.417 --> 00:16:16.101
она је одговорила:

00:16:16.101 --> 00:16:20.018
"Само то урадите."

00:16:20.018 --> 00:16:21.536
Вау. Био сам ганут.

00:16:21.536 --> 00:16:25.628
Само ове три речи и отишла је са аеродрома. 
То је то.

00:16:25.628 --> 00:16:28.859
Шта би ми сада требало да урадимо?

00:16:28.859 --> 00:16:32.585
Хајде да будемо уметници, одмах.
Сада. Како?

00:16:32.585 --> 00:16:33.577
Само то урадимо.

NOTE Paragraph

00:16:33.577 --> 00:16:35.191
Хвала вам.

NOTE Paragraph

00:16:35.191 --> 00:16:36.995
(Аплауз)