1
00:00:00,201 --> 00:00:01,893
Тема мог данашњег говора је:

2
00:00:01,893 --> 00:00:05,101
"Буди уметник, одмах сад."

3
00:00:05,101 --> 00:00:08,158
Када се помене ова тема, многи људи

4
00:00:08,158 --> 00:00:10,784
постану напети и одбијају је:

5
00:00:10,784 --> 00:00:13,778
"Мене уметност не храни,
а и сада сам заузет.

6
00:00:13,778 --> 00:00:16,154
Морам у школу, да нађем посао,

7
00:00:16,154 --> 00:00:18,441
да водим децу на часове..."

8
00:00:18,441 --> 00:00:23,976
Помислите: "Преазузет сам. 
Немам времена за уметност"

9
00:00:23,976 --> 00:00:27,437
Постоје стотине разлога зашто не можемо
да будемо уметници одмах сада.

10
00:00:27,437 --> 00:00:28,992
Зар вам само не искачу у глави?

11
00:00:28,992 --> 00:00:30,815
Постоји много разлога
зашто не можемо бити,

12
00:00:30,815 --> 00:00:33,375
а, заиста, нисмо ни сигурни
зашто треба да будемо.

13
00:00:33,375 --> 00:00:35,068
Не знамо зашто треба да будемо уметници,

14
00:00:35,068 --> 00:00:38,971
али имамо много разлога
зашто не можемо бити.

15
00:00:38,971 --> 00:00:43,346
Зашто људи у старту одбијају идеју 
да повежу себе и уметност?

16
00:00:43,346 --> 00:00:47,214
Можда мислите да је уметност
за баш надарене

17
00:00:47,214 --> 00:00:52,266
или за темељно и професионално образоване.

18
00:00:52,266 --> 00:00:56,609
А неки можда мисле да су се 
превише удаљили од уметности.

19
00:00:56,609 --> 00:01:01,227
Па, можда и јесте,
али ја не мислим тако.

20
00:01:01,227 --> 00:01:03,696
То је тема мог данашњег говора.

21
00:01:03,696 --> 00:01:05,498
Сви смо рођени уметници.

22
00:01:05,498 --> 00:01:08,542
Ако имате децу, знате на шта мислим.

23
00:01:08,542 --> 00:01:13,427
Скоро све што деца раде је уметност.

24
00:01:13,427 --> 00:01:16,005
Она жврљају фломастерима по зиду.

25
00:01:16,005 --> 00:01:19,157
Играју уз музику са Те-Ве-а,

26
00:01:19,157 --> 00:01:23,015
али то ни не можете назвати туђим плесом -
то постаје плес самог детета.

27
00:01:23,015 --> 00:01:28,301
Она играју чудан плес
и намећу своје певање свима.

28
00:01:28,301 --> 00:01:32,275
Можда њихову уметност могу поднети 
само њихови родитељи,

29
00:01:32,275 --> 00:01:37,472
и пошто она вежбају
своју уметност по цео дан,

30
00:01:37,472 --> 00:01:40,751
људи, искрено, постану помало уморни
поред деце.

31
00:01:40,751 --> 00:01:43,906
Деца ће некад изводити монодраме -

32
00:01:43,906 --> 00:01:47,452
игре по кући су заиста
монодраме или комади.

33
00:01:47,452 --> 00:01:50,131
И нека деца, кад мало порасту,

34
00:01:50,131 --> 00:01:52,151
почну да лажу.

35
00:01:52,151 --> 00:01:57,242
Обично родитељи запамте прву дечју лаж.

36
00:01:57,242 --> 00:01:58,587
И буду шокирани.

37
00:01:58,587 --> 00:02:02,155
"Сад показујеш ко си стварно", мама каже.
А мисли: "Зашто почиње да личи на свог оца?"

38
00:02:02,155 --> 00:02:05,361
Она га испитује: "Каква особа ћеш 
бити кад порастеш?"

39
00:02:05,361 --> 00:02:06,932
Али не треба бринути.

40
00:02:06,932 --> 00:02:13,152
Тренутак кад дете почне да лаже је 
тренутак кад почиње приповедање.

41
00:02:13,152 --> 00:02:15,340
Она говоре о стварима које нису видела.

42
00:02:15,340 --> 00:02:17,131
То је запањујуће.
Предиван тренутак.

43
00:02:17,131 --> 00:02:19,198
Родитељи треба да славе.

44
00:02:19,198 --> 00:02:23,355
"Ура! Мој дечак је коначно почео да лаже!"

45
00:02:23,355 --> 00:02:25,584
То! То треба прославити.

46
00:02:25,584 --> 00:02:28,973
На пример, дете каже: "Мама, чик погоди? 
Срео сам ванземаљца на путу до куће."

47
00:02:28,973 --> 00:02:33,424
Типична мама одговори:
"Прекини са бесмислицама."

48
00:02:33,424 --> 00:02:37,040
А идеалан родитељ је неко ко одговори са:

49
00:02:37,040 --> 00:02:40,112
"Стварно? Ванземаљца, ха? 
Како је изгледао? Је л' рекао нешто?

50
00:02:40,112 --> 00:02:41,816
Где си га срео?" 
"Хм, испред продавнице."

51
00:02:41,816 --> 00:02:44,138
Када овако водите разговор,

52
00:02:44,138 --> 00:02:50,513
дете мора да смисли шта следеће 
да каже у складу са почетком.

53
00:02:50,513 --> 00:02:52,677
Ускоро се развије прича.

54
00:02:52,677 --> 00:02:57,154
Наравно, ово је дечја прича,

55
00:02:57,154 --> 00:03:00,970
али смишљање једне реченице за другом

56
00:03:00,970 --> 00:03:05,038
јесте исто оно што 
професионални писци, попут мене, раде.

57
00:03:05,038 --> 00:03:07,417
У суштини, деца нису различита.

58
00:03:07,417 --> 00:03:10,103
Роланд Барт је рекао за Флоберов роман:

59
00:03:10,103 --> 00:03:12,709
"Флобер није написао роман.

60
00:03:12,709 --> 00:03:15,714
Он је само ређао једну реченицу за другом.

61
00:03:15,714 --> 00:03:20,441
Ерос између реченица, 
то је суштина Флоберовог романа."

62
00:03:20,441 --> 00:03:23,224
Тако роман, суштински, 
јесте писање једне реченице,

63
00:03:23,224 --> 00:03:26,683
а онда, без нарушавања смисла прве,

64
00:03:26,683 --> 00:03:28,388
писање следеће реченице.

65
00:03:28,388 --> 00:03:29,897
И наставите да правите везе.

66
00:03:29,897 --> 00:03:31,963
Погледајте ову реченицу:

67
00:03:31,963 --> 00:03:34,430
"Једног јутра, док се Грегор Самса будио из ружног сна, открио је да се у свом кревету преметнуо 
у страшну ушљиву бубу."

68
00:03:34,430 --> 00:03:36,876
Да, ово је прва реченица Кафкинe "Метаморфозe".

69
00:03:36,876 --> 00:03:40,044
Писањем овако неоправдиве реченице

70
00:03:40,044 --> 00:03:42,492
и настављањем да би се оправдала,

71
00:03:42,492 --> 00:03:46,921
Кафкин рад је постао ремек дело 
савремене литературе.

72
00:03:46,921 --> 00:03:49,670
Кафка није показао свој рад свом оцу.

73
00:03:49,670 --> 00:03:51,994
Није био у добрим односима са својим оцем.

74
00:03:51,994 --> 00:03:55,790
Он је сам написао те реченице.

75
00:03:55,790 --> 00:03:59,053
Да је показао свом оцу...
"Мој син је сасвим пукао.", помислио би отац.

76
00:03:59,053 --> 00:04:00,965
И то је тачно. Уметност и јесте благо лудило

77
00:04:00,965 --> 00:04:03,212
и оправдавање следеће реченице,

78
00:04:03,212 --> 00:04:06,473
што није толико различито
од онога што деца раде.

79
00:04:06,473 --> 00:04:08,004
Дете које тек што је почело да лаже

80
00:04:08,004 --> 00:04:11,130
прави први корак као приповедач.

81
00:04:11,130 --> 00:04:13,691
Деца стварају уметност.

82
00:04:13,691 --> 00:04:15,116
Не умарају се и забављају се док то раде.

83
00:04:15,116 --> 00:04:16,877
Био сам на Чеџу острву пре неки дан.

84
00:04:16,877 --> 00:04:21,989
Када су деца на плажи, 
већина њих воли да се игра у води.

85
00:04:21,989 --> 00:04:24,896
Али нека проводе доста времана у песку,

86
00:04:24,896 --> 00:04:27,140
правећи планине и мора, добро, не мора,

87
00:04:27,140 --> 00:04:31,087
али различите ствари, људе, псе, итд.

88
00:04:31,087 --> 00:04:32,500
Али им родитељи кажу:

89
00:04:32,500 --> 00:04:34,263
"Све ће обрисати таласи."

90
00:04:34,263 --> 00:04:36,085
Другим речима, бескорисно је.

91
00:04:36,085 --> 00:04:37,229
Нема потребе за тим.

92
00:04:37,229 --> 00:04:39,095
Али децу баш брига.

93
00:04:39,095 --> 00:04:40,266
Она се забављају у тренутку

94
00:04:40,266 --> 00:04:42,432
и настављају да се играју у песку.

95
00:04:42,432 --> 00:04:44,698
Деца то не раде јер им је неко тако рекао.

96
00:04:44,698 --> 00:04:46,294
Њима није наредио шеф

97
00:04:46,294 --> 00:04:49,219
или било ко, она то само раде.

98
00:04:49,219 --> 00:04:54,615
Када сте били мали, кладим се да сте уживали у задовољству примитивне уметности.

99
00:04:54,615 --> 00:04:58,977
Када тражим од студената да пишу
о свом најсрећнијем тренутку,

100
00:04:58,977 --> 00:05:04,901
многи пишу о разним уметничким искуствима 
која су имали као деца.

101
00:05:04,901 --> 00:05:07,656
О учењу свирања клавира по први пут
и свирању у четири руке са другаром.

102
00:05:07,656 --> 00:05:12,672
Или о извођењу смешних шегачења са друштвом
док су изгледали као идиоти. О таквим стварима.

103
00:05:12,672 --> 00:05:16,023
Или о тренутку када су развили први филм
који су исликали старим апаратом.

104
00:05:16,023 --> 00:05:18,346
Они говоре о овим врстама искуства.

105
00:05:18,346 --> 00:05:20,611
Мора да сте и ви имали такве тренутке.

106
00:05:20,611 --> 00:05:22,544
У том тренутку, уметност нас усрећује

107
00:05:22,544 --> 00:05:24,221
зато што није посао.

108
00:05:24,221 --> 00:05:26,754
Посао нас не усрећује, зар не? 
Углавном је напоран.

109
00:05:26,754 --> 00:05:29,855
Француски писац Мајкл Турније
има чувену изреку.

110
00:05:29,855 --> 00:05:31,545
Она је заправо помало шкодљива.

111
00:05:31,545 --> 00:05:36,517
"Посао је против људске природе. 
Доказ је то што нас умара."

112
00:05:36,517 --> 00:05:38,002
Зашто би нас посао умарао 
ако је у нашој природи?

113
00:05:38,002 --> 00:05:39,663
Игра нас не умара.

114
00:05:39,663 --> 00:05:41,098
Можемо се играти целу ноћ.

115
00:05:41,098 --> 00:05:43,531
Ако радимо преко ноћи, 
треба да нам плате прековремени рад.

116
00:05:43,531 --> 00:05:46,815
Зашто? Зато што је исцрпљујуће 
и осећамо замор.

117
00:05:46,815 --> 00:05:51,497
Али деца, она се баве уметношћу 
због забаве. То је игра.

118
00:05:51,497 --> 00:05:54,231
Она не цртају да би продала дело клијенту

119
00:05:54,231 --> 00:05:57,256
и не свирају клавир
да би зарадила новац за породицу.

120
00:05:57,256 --> 00:06:00,032
Наравно, било је деце која су и то морала.

121
00:06:00,032 --> 00:06:01,334
Знате овог господина, зар не?

122
00:06:01,334 --> 00:06:05,420
Он је морао на турнеју по Европи 
да би издржавао своју породицу.

123
00:06:05,420 --> 00:06:07,310
Волфганг Амадеус Моцарт.

124
00:06:07,310 --> 00:06:10,273
Али је то било пре неколико векова 
и можемо га сматрати изузетком.

125
00:06:10,273 --> 00:06:14,138
Нажалост, у неком тренутку се наша уметност,
наше радосно прошло време, завршава.

126
00:06:14,138 --> 00:06:17,528
Деца морају да иду на часове, 
у школу, да раде домаћи

127
00:06:17,528 --> 00:06:21,046
и наравно, иду на часове
клавира или балета,

128
00:06:21,046 --> 00:06:22,815
али се више не забављају.

129
00:06:22,815 --> 00:06:26,147
Речено вам је да то радите и идете на такмичења.
Како то може бити забавно?

130
00:06:26,147 --> 00:06:31,739
Ако сте у основној школи
и још увек цртате по зиду,

131
00:06:31,739 --> 00:06:35,654
сигурно ћете награбусити код своје маме.

132
00:06:35,654 --> 00:06:39,521
Уосталом,

133
00:06:39,521 --> 00:06:42,101
ако наставите да се понашате
као уметник кад порастете,

134
00:06:42,101 --> 00:06:45,769
константно осећате притисак,

135
00:06:45,769 --> 00:06:51,824
људи ће преиспитивати ваше поступке 
и тражити да се понашате прикладно.

136
00:06:51,824 --> 00:06:58,011
Ово је моја прича: био сам осми разред и пријавио сам се на такмичење у цртању у школи у Кјонбокуну.

137
00:06:58,011 --> 00:07:00,918
Дао сам све од себе.
Мој наставник је пришао

138
00:07:00,918 --> 00:07:04,506
и питао ме: "Шта то радиш?"

139
00:07:04,506 --> 00:07:06,320
"Цртам марљиво," рекао сам.

140
00:07:06,320 --> 00:07:08,223
"Зашто користиш само црну?"

141
00:07:08,223 --> 00:07:10,603
Заиста, нестрпљиво сам бојио
блок за цртање у црно.

142
00:07:10,603 --> 00:07:13,672
Објаснио сам:

143
00:07:13,672 --> 00:07:16,919
"То је тамна ноћ и врана мирује на грани."

144
00:07:16,919 --> 00:07:17,917
Онда је мој наставник рекао,

145
00:07:17,917 --> 00:07:23,239
"Заиста? Па, Јанг-ха, можда нећеш бити добар у цртању, али имаш таленат за приповедање."

146
00:07:23,239 --> 00:07:25,974
Ил' сам пожелео да то каже.

147
00:07:25,974 --> 00:07:28,742
"Сад ћеш да добијеш своје, 
ти битанго!", био је одговор. (Смех)

148
00:07:28,742 --> 00:07:30,346
"Добићеш своје!", рекао је.

149
00:07:30,346 --> 00:07:33,028
Требало је да се нацрта палата,
Кјонбокун, итд...

150
00:07:33,028 --> 00:07:35,463
али сам ја све бојио у црно,

151
00:07:35,463 --> 00:07:37,147
па ме је одвукао из групе.

152
00:07:37,147 --> 00:07:39,167
Било је и доста девојчица

153
00:07:39,167 --> 00:07:40,718
па сам био потпуно преплашен.

154
00:07:40,718 --> 00:07:45,170
Ниједно од мојих објашњења или 
изговора није било саслушано,

155
00:07:45,170 --> 00:07:48,383
и дебело сам добио своје.

156
00:07:48,383 --> 00:07:52,901
Да је био идеалан наставник, 
он би ми одговорио као што сам рекао малопре,

157
00:07:52,901 --> 00:07:55,214
"Јанг-ха можда нема таленат за цртање,

158
00:07:55,214 --> 00:07:58,589
али има дар за смишљање прича"
и охрабрио би ме.

159
00:07:58,589 --> 00:08:02,041
Али су такви наставници ретки.

160
00:08:02,041 --> 00:08:05,004
Касније, када сам одрастао 
и посетио европске галерије,

161
00:08:05,004 --> 00:08:06,905
био сам студент универзитета 
и мислио сам да је то било баш непоштено.

162
00:08:06,905 --> 00:08:12,303
Погледајте шта сам нашао.
(Смех)

163
00:08:12,303 --> 00:08:16,628
Дела као ово су висила у Базелу
док сам ја био кажњен

164
00:08:16,628 --> 00:08:22,021
и стајао испред палате
са својим цртежом у устима.

165
00:08:22,021 --> 00:08:25,027
Погледајте ово.
Зар не изгледа баш као тапет?

166
00:08:25,027 --> 00:08:26,943
Савремена уметност, касније сам открио, није објашњена неубедљивом причом попут моје.

167
00:08:26,943 --> 00:08:30,888
Никакве вране се не помињу.

168
00:08:30,888 --> 00:08:34,221
Већина дела нема назив, Без наслова.

169
00:08:34,221 --> 00:08:37,322
Како било, савремена уметност 
у 20. веку настоји да уради

170
00:08:37,322 --> 00:08:42,691
нешто уврнуто и да попуни празнину 
објашњењима и интерпретацијама,

171
00:08:42,691 --> 00:08:44,170
суштински, исто као што сам и ја урадио.

172
00:08:44,170 --> 00:08:46,918
Наравно, мој рад је био веома аматерски,

173
00:08:46,918 --> 00:08:50,207
али да се окренемо познатијим примерима.

174
00:08:50,207 --> 00:08:52,808
Ово је Пикасо.

175
00:08:52,808 --> 00:08:58,609
Он је углавио волан и седиште бицикла и назвао га "Бикова глава." Звучи убедљиво, зар не?

176
00:08:58,609 --> 00:09:03,253
Следеће, писоар је био положен на страну 
и назван "Фонтана".

177
00:09:03,253 --> 00:09:04,847
То је био Дишан.

178
00:09:04,847 --> 00:09:09,297
Попуњавање простора између објашњења 
и уврнутог чина причама...

179
00:09:09,297 --> 00:09:13,424
тиме се бави савремена уметност.

180
00:09:13,424 --> 00:09:14,812
Пикасо је чак и изјавио:

181
00:09:14,812 --> 00:09:18,989
"Не сликам оно што видим,
већ оно што мислим."

182
00:09:18,989 --> 00:09:21,506
Да, то значи да ја нисам морао
да насликам Кјонбокун.

183
00:09:21,506 --> 00:09:25,577
Волео бих да сам тада знао шта је Пикасо рекао. Могао бих боље да се расправљам са својим наставником.

184
00:09:25,577 --> 00:09:29,379
Нажалост, мали уметници у нама су

185
00:09:29,379 --> 00:09:34,866
задављени на смрт пре него што почнемо
да се боримо против тлачитеља уметности.

186
00:09:34,866 --> 00:09:36,471
Они бивају затворени.

187
00:09:36,471 --> 00:09:37,554
То је наша трагедија.

188
00:09:37,554 --> 00:09:42,814
Дакле, шта се деси када мали уметници бивају 
затворени, протерани или чак убијени?

189
00:09:42,814 --> 00:09:44,197
Наша уметничка жеља не нестаје.

190
00:09:44,197 --> 00:09:47,294
Ми желимо да изразимо,
да откријемо себе,

191
00:09:47,294 --> 00:09:52,532
али са мртвим уметником, уметничка жеља
се октрива у мрачном облику.

192
00:09:52,532 --> 00:09:55,499
У караоке баровима,
увек има људи који певају

193
00:09:55,499 --> 00:09:58,041
"She's Gone" или "Hotel California",

194
00:09:58,041 --> 00:10:00,361
имитирајући гитарске рифове.

195
00:10:00,361 --> 00:10:02,603
Обично звуче грозно. Заиста грозно.

196
00:10:02,603 --> 00:10:05,082
Неки људи се претворе у рокере попут ових.

197
00:10:05,082 --> 00:10:07,155
А неки играју у клубовима.

198
00:10:07,155 --> 00:10:10,557
Људи који би уживали да причају приче

199
00:10:10,557 --> 00:10:13,567
заврше тролујући по интернету по целу ноћ.

200
00:10:13,567 --> 00:10:16,962
Тако се таленат за писање
открива кроз тамну страну.

201
00:10:16,962 --> 00:10:20,915
Понекад видимо тате како су 
више узбуђени од своје деце,

202
00:10:20,915 --> 00:10:23,900
играјући се Лего коцкама 
или састављајући пластичне роботе.

203
00:10:23,900 --> 00:10:25,633
Наступе са: "Не дирај то.
Тата ће то да уради за тебе."

204
00:10:25,633 --> 00:10:27,268
Дете је већ изгубило интересовање
и ради нешто друго,

205
00:10:27,268 --> 00:10:31,277
али тата сам прави замкове.

206
00:10:31,277 --> 00:10:35,755
Ово показује да су уметнички импулси у нама 
потиснути, не и нестали.

207
00:10:35,755 --> 00:10:39,547
Али се често могу негативно испољити, 
у облику љубоморе.

208
00:10:39,547 --> 00:10:44,841
Знате песму "I would love to be on TV"? 
Зашто бисмо то волели?

209
00:10:44,841 --> 00:10:48,669
ТеВе је пун људи који раде
оно што смо ми желели,

210
00:10:48,669 --> 00:10:50,609
али никада нисмо радили.

211
00:10:50,609 --> 00:10:56,738
Они играју, они глуме и што више то раде, 
више су слављени.

212
00:10:56,738 --> 00:10:59,888
Па почињемо да им завидимо.

213
00:10:59,888 --> 00:11:03,982
Постајемо диктатори са даљинским и 
почињемо да критикујемо људе на ТеВе-у.

214
00:11:03,982 --> 00:11:09,835
"Он баш не уме да глуми." "То зовеш певањем? 
Она не може да погоди ниједан тон."

215
00:11:09,835 --> 00:11:12,125
Олако изговарамо овакве ствари.

216
00:11:12,125 --> 00:11:15,068
Постанемо љубоморни,
не зато што смо зли,

217
00:11:15,068 --> 00:11:19,605
већ зато што су мали уметници
у нама потиснути.

218
00:11:19,605 --> 00:11:23,191
Тако ја мислим.

219
00:11:23,191 --> 00:11:25,029
Шта онда треба да урадимо?

220
00:11:25,029 --> 00:11:25,806
Да, тако је.

221
00:11:25,806 --> 00:11:29,000
Сада, треба да започнемо
сопствену уметност.

222
00:11:29,000 --> 00:11:30,009
Баш овог минута, можемо угасити ТеВе,

223
00:11:30,009 --> 00:11:32,458
излоговати се са интернета,

224
00:11:32,458 --> 00:11:35,158
устати и почети да радимо нешто.

225
00:11:35,158 --> 00:11:36,893
Када учим студенте у школи глуме,

226
00:11:36,893 --> 00:11:39,627
постоји курс под називом
Драмска уметност.

227
00:11:39,627 --> 00:11:43,817
На овом курсу, сви студенти
морају да поставе комад.

228
00:11:43,817 --> 00:11:47,929
Међутим, они којима је глума 
главни предмет не треба да глуме.

229
00:11:47,929 --> 00:11:49,949
Они могу да напишу комад, на пример,

230
00:11:49,949 --> 00:11:52,673
а писци могу да раде
на сценској уметности.

231
00:11:52,673 --> 00:11:54,969
Такође, студенти сценских уметности могу да постану глумци. Овако постављате своју представу.

232
00:11:54,984 --> 00:11:58,732
Студенти се испрва питају
да ли уопште они то могу да ураде,

233
00:11:58,732 --> 00:12:03,295
али се касније добро забављају. Ретко видим
икога ко је очајан док ради на комаду.

234
00:12:03,295 --> 00:12:07,457
У школи, војсци или чак и у менталној установи, 
једном када покренете људе да то раде, они уживају.

235
00:12:07,457 --> 00:12:12,353
Виђао сам да се ово дешава у војсци, многи људи
су се забављали правећи представе.

236
00:12:12,353 --> 00:12:15,285
Имам и друго искуство:

237
00:12:15,285 --> 00:12:18,919
На својим часовима писања,
студентима дајем посебне задатке.

238
00:12:18,919 --> 00:12:24,819
Моји студенти су попут вас, 
многима писање није главни предмет.

239
00:12:24,819 --> 00:12:29,396
Некима је главна уметност или музика 
и они мисле да не умеју да пишу.

240
00:12:29,396 --> 00:12:33,123
Њима дам празне табаке и тему.

241
00:12:33,123 --> 00:12:34,737
То може бити једноставна тема:

242
00:12:34,737 --> 00:12:37,251
пишите о најнесрећнијем искуству
из свог детињства.

243
00:12:37,251 --> 00:12:41,164
Постоји један услов: морају да пишу 
као суманути. Као суманути!

244
00:12:41,164 --> 00:12:43,897
Шетам између њих и охрабрујем их:

245
00:12:43,897 --> 00:12:47,641
"Хајде, хајде!"
Морају да пишу као суманути сат или два.

246
00:12:47,641 --> 00:12:50,849
Добијају да мисле само првих пет минута.

247
00:12:50,849 --> 00:12:54,071
Разлог због кога тражим
да пишу као суманити је тај

248
00:12:54,071 --> 00:12:56,829
што када пишете полако и 
много мисли пролази кроз главу,

249
00:12:56,829 --> 00:12:59,276
уметнички демон се увлачи.

250
00:12:59,276 --> 00:13:03,308
Овај демон ће вам рећи хиљаде разлога

251
00:13:03,308 --> 00:13:06,238
зашто да не пишете:

252
00:13:06,238 --> 00:13:09,073
"Људи ће ти се смејати.
Ово није добро писање!

253
00:13:09,073 --> 00:13:10,623
Каква ти је ово реченица?
Види рукопис!"

254
00:13:10,623 --> 00:13:12,200
Рећи ће доста ствари.

255
00:13:12,200 --> 00:13:14,704
Морате грабити брзо
тако да вас демон не сустигне.

256
00:13:14,704 --> 00:13:18,776
Баш добро писање које сам
виђао на својим предавањима

257
00:13:18,776 --> 00:13:21,449
није било по задатку са далеким роком,

258
00:13:21,449 --> 00:13:24,933
већ после 40, 60 минута
лудачког писања студената

259
00:13:24,933 --> 00:13:28,335
испред мене са оловком.

260
00:13:28,335 --> 00:13:30,174
Студенти упадну у неку врсту транса.

261
00:13:30,174 --> 00:13:34,636
После 30, 40 минута,
они пишу без свести о томе шта пишу.

262
00:13:34,636 --> 00:13:37,601
У том моменту, џандрљив демон нестаје.

263
00:13:37,601 --> 00:13:39,310
Тако да могу рећи:

264
00:13:39,310 --> 00:13:43,325
нису важне хиљаде разлога због којих
неко не може бити уметник,

265
00:13:43,325 --> 00:13:47,575
већ један разлог због ког морамо бити.

266
00:13:47,575 --> 00:13:49,284
Зашто не можемо да будемо
нешто што није важно.

267
00:13:49,284 --> 00:13:52,434
Многи уметници постају уметници
због једног разлога.

268
00:13:52,434 --> 00:13:56,104
Када успавамо демона у нашем срцу
и почнемо своју уметност,

269
00:13:56,104 --> 00:13:58,438
непријатељи се појављују споља.

270
00:13:58,438 --> 00:14:01,294
Углавном имају лица нашиг родитеља.
(Смех)

271
00:14:01,294 --> 00:14:04,395
Понекад имају лик наших супружника,

272
00:14:04,395 --> 00:14:06,163
али они нису
ваши родитељи или супружници.

273
00:14:06,163 --> 00:14:09,057
Они су демони. Демони.

274
00:14:09,057 --> 00:14:11,001
Они долазе на земљу
брзински трансформисани

275
00:14:11,001 --> 00:14:14,947
да вас спрече да будете,
да постанете уметници.

276
00:14:14,947 --> 00:14:16,869
И они имају магична питања.

277
00:14:16,869 --> 00:14:23,027
Када кажемо: "Мислим да ћу пробати са глумом. Постоји школа глуме у мојој месној заједници." Или

278
00:14:23,027 --> 00:14:27,504
"Волео бих да научим италијанске песме" Они ће питати: "Стварно? Глума? Шта ће ти то?"

279
00:14:27,504 --> 00:14:31,166
Магично питање је "Шта ће ти то?"

280
00:14:31,166 --> 00:14:34,878
Али уметност не постоји због нечега.

281
00:14:34,878 --> 00:14:37,132
Уметност је крајњи циљ.

282
00:14:37,132 --> 00:14:41,272
Она спашава наше душе
и чини наш живот срећним.

283
00:14:41,272 --> 00:14:46,778
Она помаже да изразимо себе и да будемо срећни
без помоћи алкохола или дрога.

284
00:14:46,778 --> 00:14:51,103
Како бисмо одговорили
на овакво прагматично питање,

285
00:14:51,118 --> 00:14:53,537
морамо бити чврсти.

286
00:14:53,537 --> 00:14:57,981
"Па, само због забаве.
Жао ми је што се забављам без тебе."

287
00:14:57,981 --> 00:15:02,006
јесте оно што треба рећи.
"Свакако ћу наставити то да радим."

288
00:15:02,006 --> 00:15:07,106
У идеалној будућности коју ја замишљам,
ми сви имамо вишеструке идентитете,

289
00:15:07,106 --> 00:15:10,887
од којих је бар један уметник.

290
00:15:10,887 --> 00:15:14,056
Једном, када сам био у Њујорку и ушао у такси, 
сео сам на задње седиште

291
00:15:14,056 --> 00:15:18,213
и испред себе сам видео нешто 
у вези са неком представом.

292
00:15:18,213 --> 00:15:19,350
Питао сам возача: "Шта је ово?"

293
00:15:19,350 --> 00:15:23,395
Рекао је да је то његов профил. "Шта сте ви онда?",
питао сам. "Глумац", одговорио је.

294
00:15:23,395 --> 00:15:26,818
Он је био такстита и глумац. Питао сам:
"Какве улоге најчешће играте?"

295
00:15:26,818 --> 00:15:28,844
Поносно је одговорио да је играо Краља Лира.

296
00:15:28,844 --> 00:15:30,289
Краља Лира.

297
00:15:30,289 --> 00:15:31,915
"Ко је тај који ми може рећи ко сам ја?" - 
одлична реченица из Краља Лира.

298
00:15:31,915 --> 00:15:35,306
То је свет о коме ја сањам.

299
00:15:35,306 --> 00:15:39,241
Неко је голф играч преко дана,
а пише ноћу.

300
00:15:39,241 --> 00:15:41,760
Или је таксиста и глумац,
банкар и сликар,

301
00:15:41,760 --> 00:15:47,336
потајно или јавно се бави
својим уметностима.

302
00:15:47,336 --> 00:15:52,207
Године 1990. Марта Грејм, легенда модерног плеса, дошла је у Кореју.

303
00:15:52,207 --> 00:15:57,963
Велика уметница, тада у својим деведестим,
стигла је на Гимпо аеродром

304
00:15:57,979 --> 00:16:01,044
и новинари су јој поставили типично питање:

305
00:16:01,044 --> 00:16:03,651
"Шта треба да урадите
да бисте постали велики плесач?

306
00:16:03,651 --> 00:16:06,231
Имате ли неки савет
за амбициозне корејске плесаче?"

307
00:16:06,231 --> 00:16:11,226
Она је била маестро. Ова слика је из 1948. и она је већ тада била прослављена уметница.

308
00:16:11,226 --> 00:16:13,417
Када су је ово питали 1990.,

309
00:16:13,417 --> 00:16:16,101
она је одговорила:

310
00:16:16,101 --> 00:16:20,018
"Само то урадите."

311
00:16:20,018 --> 00:16:21,536
Вау. Био сам ганут.

312
00:16:21,536 --> 00:16:25,628
Само ове три речи и отишла је са аеродрома. 
То је то.

313
00:16:25,628 --> 00:16:28,859
Шта би ми сада требало да урадимо?

314
00:16:28,859 --> 00:16:32,585
Хајде да будемо уметници, одмах.
Сада. Како?

315
00:16:32,585 --> 00:16:33,577
Само то урадимо.

316
00:16:33,577 --> 00:16:35,191
Хвала вам.

317
00:16:35,191 --> 00:16:36,995
(Аплауз)