Kao mali sam voleo da igram žmurke,

mnogo.

Jednom sam mislio da je krošnja
drveta sjajno mesto za skrivanje,

ali sam pao i polomio ruku.

Počeo sam prvi razred
sa gipsom preko celih grudi.

Skinuo sam ga posle šest nedelja,
ali i dalje nisam mogao da pomeram lakat,

i morao sam da idem na fizikalnu terapiju,
da ispravljam i savijam lakat,

100 puta dnevno,
7 dana u nedelji.

Jedva sam uspeo.

Bilo mi je bolno i dosadno i zbog toga 
mi je trebalo još 6 nedelja da ozdravim.

Mnogo godina kasnije,
moja majka je dobila adhezivni kapsulitis,

zbog čega je imala bolove
i ukrućeno rame.

Osoba za koju sam mislio
da ima super moći,

odjednom nije mogla sama da se obuče, 
ni da spremi hranu.

Svake nedelje je išla
na fizikalnu terapiju ali, kao i ja,

kod kuće skoro da i nije vežbala,

i trebalo joj je preko 5 meseci 
da ozdravi.

Bila nam je potrebna fizikalna terapija,

proces izvođenja vežbi ponavljanja,

da bi povratili pokretljivost
izgubljenu usled nesreće ili povrede.

U početku terapeut radi sa pacijentom,

ali kasnije, pacijent mora sam 
da izvodi vežbe kod kuće.

Ali pacijentima je terapija dosadna,
nervira ih, i dugo traje.

Nažalost, oko 70% pacijenata
ne ispoštuje terapiju.

To znači da većina pacijenata
ne radi vežbe,

i stoga, mnogo više vremena
mora da prođe do poboljšanja.

Svi terapeuti se slažu da vežbe
smanjuju vreme oporavka.

Ali pacijentima nedostaje motivacije.

Zajedno sa troje prijatelja -
svi smo kompjuterski štreberi -

zapitali smo se,

zar ne bi bilo sjajno kada bi pacijenti
mogli da se igraju do oporavka?

Počeli smo sa izgradnjom MIRA,
softverom za PC,

koji koristi Kinect,
kameru koja snima pokret,

da bi pretvorili standardne vežbe 
u video igrice.

Moj terapeut je zakazao
termin za terapiju.

Da vidimo kako to izgleda.

Prva igra zahteva da upravljate pčelom
gore i dole,

da biste sakupili polen za košnicu,
dok izbegavamo druge bube.

Ja kontrolišem pčelu,
savijajući i ispravljajući lakat,

kao kada sam imao 7 godina,
posle skidanja gipsa.

Pre pravljenja igre,
pričali smo sa terapeutima,

da bismo saznali
koje pokrete pacijenti prave.

Onda smo napravili igru, da bismo dali
pacijentima proste i motivišuće zadatke.

Softver je krajnje podesiv,

a i terapeuti mogu da kreiraju
sopstvene vežbe.

Koristeći softver, moj terapeut se snimao
izvodeći vežbe bočnog dizanja ruku,

koji je jedan od pokreta
koje je moja majka morala da radi.

Mogu da pratim mog terapetuta
na levoj strani ekrana,

dok na desnoj vidim sebe
kako izvodim pokrete.

Osećam se angažovanijim i samouverenijim,
dok radim sa terapeutom,

vežbe koje on misli
da su najbolje za mene.

To faktički širi upotrebu
programa za terapeute,

da smišljaju vežbe
za koje oni misle da su najbolje.

Ovo je igra aukcijske kuće
za prevenciju padova.

Dizajnirana je da ojača mišiće,
i poboljša ravnotežu.

Kao pacijent, vežbam pokrete
ustajanja i sedanja,

i kada ustanem,dajem ponudu
za predmet koji želim da kupim.

(Smeh)

Za dva dana,
moja baka će napuniti 82 godine,

i za ljude sa preko 80 godina,
postoji 50% šanse

da padnu jednom godišnje, što može da
dovede do lomljenja kuka ili nečeg goreg.

Slabi mišići i poremećena ravnoteža
su glavni uzrok padova.

Sprečavanjem uzročnika,
kroz vežbanje će pomoći starijim ljudima

kao što je moja baka,
da budu bezbedniji.

Kada završim sa vežbanjem,

MIRA mi pokaže
izveštaj napretka mojih vežbi.

Upravo sam vam pokazao tri različite igre
za decu, odrasle i penzionere.

Mogu se korstiti kod ortopedskih
i neuroloških pacijenata,

i uskoro će moći da se koristi
kod dece sa autizmom,

mentalnim problemima
i problemima sa govorom.

Moj terapeut može da pogleda moj profil,

i vidi podatke prikupljene
tokom mog vežbanja.

Može videti koliko sam pokreta napravio,
koliko sam poena sakupio,

kojom brzinom sam pravio pokrete itd.

Te podatke može koristiti
da bi prilagodio tretman.

Veoma mi je drago što se program koristi
u preko 10 klinika širom Evrope i Amerike,

a u toku je i izrada kućne varijante.

Želimo da omogućimo terapeutima
da mogu da prepišu ovaj tretman,

a i pacijentima da im bude zanimljivije
tokom oporavka kod kuće.

Da smo moja majka i ja imali ovako nešto,
kada nam je terapija bila potrebna,

bili bismo uspešniji u praćenju terapije,
i pre se oporavili.

(Smeh)
Hvala vam.

(Aplauz)

Tom Rajli: Kozmine, kaži mi, koji je ovo
hardver koji užurbano nose odavde?

Od čega se sastoji i koliko košta?

Kozmin Mihaiu: To je Microsoft
Surface Pro 3 demo, ali vam je dovoljan

običan računar i Kinect,
koji je 120 dolara.

TR: U redu, a Kinect se koristi
uz X-Box za 3D igre?

KM: Upravo tako, ali ti ne treba X-Box,
treba ti samo kamera.

TR: Znači, ovo je rešenje
za manje od 1000 dolara.

KM: Da, definitivno,
za 400 dolara ga možete koristiti.

TR: Znači, sada radiš kliničke testove?
KM: Da.

TR: I nadate se da će biti kućna verzija,
da ću moći da radim vežbe kod kuće,

a terapeut na klinici će moći
da vidi kako mi ide.

KM: Upravo tako.

TR: Kul. Hvala ti puno.
KM: Hvala tebi.

(Aplauz)