1
00:00:01,220 --> 00:00:02,817
Хајде да почнемо да програмирамо.
2
00:00:02,817 --> 00:00:05,245
Треба да почнемо
од разумевања облика, од основа.
3
00:00:05,245 --> 00:00:06,464
Али не брините, ускоро
4
00:00:06,464 --> 00:00:08,246
ће ваши облици летети по екрану,
5
00:00:08,246 --> 00:00:11,098
мењати боје и дешаваће се разне страва програмерске ствари.
6
00:00:11,098 --> 00:00:12,772
Само останите уз нас.
7
00:00:12,772 --> 00:00:14,636
Хајде да почнемо са
цртањем правоугаоника.
8
00:00:14,636 --> 00:00:16,516
Куцамо rect за правоугаоник,
9
00:00:16,516 --> 00:00:18,990
потом отворену заграду,
и четири броја...
10
00:00:18,990 --> 00:00:21,024
и за секунд ћу објаснити
шта они значе...
11
00:00:21,024 --> 00:00:23,938
па затворена заграда, и на крај
ћемо ставити само тачка-зарез.
12
00:00:23,938 --> 00:00:25,515
Гле, невероватно, правоугаоник!
13
00:00:25,515 --> 00:00:27,713
И то је било баш фино,
па хајде да то опет урадимо.
14
00:00:27,763 --> 00:00:29,661
Можемо пробати друге бројеве овог пута.
15
00:00:30,021 --> 00:00:31,531
Можда, рецимо, веће бројеве,
16
00:00:32,181 --> 00:00:34,031
и онда мање бројеве на крају.
17
00:00:34,031 --> 00:00:36,041
И хеј, види, још један правоугаоник!
18
00:00:36,041 --> 00:00:39,256
У ствари, ако пробамо да мењамо
овај први број да га учинимо мањим,
19
00:00:39,256 --> 00:00:40,571
почеће да се помера.
20
00:00:40,751 --> 00:00:43,782
Ако променимо овај последњи број,
да га учинимо већим или мањим,
21
00:00:43,782 --> 00:00:46,276
онда ће да се повећава, а потом смањује.
22
00:00:46,276 --> 00:00:47,510
Интересантно!
23
00:00:47,510 --> 00:00:50,545
Па, како се сва ова магија дешава,
можда се питате.
24
00:00:51,245 --> 00:00:52,756
Па, сетите се да је ваш рачунар
25
00:00:52,756 --> 00:00:55,507
баш као врло интелигентан
и послушан пас.
26
00:00:55,507 --> 00:00:59,778
А са псом, можда можемо да му кажемо
да седне, чека, чак и да се преврне.
27
00:00:59,778 --> 00:01:01,743
Само бисте требали да му дате команду.
28
00:01:02,023 --> 00:01:05,282
Дакле, у коду, како бисте рекли свом
рачунарском псу да седне?
29
00:01:05,742 --> 00:01:08,024
Па, начин на који бисте то урадили
30
00:01:08,024 --> 00:01:11,255
јесте да напишете име наредбе,
рецимо седи
31
00:01:11,255 --> 00:01:13,271
и онда бисте ставили две заграде после тога
32
00:01:13,271 --> 00:01:15,707
да му кажете да уради наредбу
коју сте управо рекли,
33
00:01:15,707 --> 00:01:17,764
и онда ставите тачка-зарез
на крај само да кажете,
34
00:01:17,764 --> 00:01:19,521
"Е да, ова наредба је завршена."
35
00:01:19,521 --> 00:01:21,829
Онда би ваш рачунарски пас сео.
36
00:01:22,219 --> 00:01:25,174
Добро, наравно, ваш рачунар
на Кхан Академији није пас,
37
00:01:25,174 --> 00:01:27,254
па не зна како да седне
нити како да се преврне,
38
00:01:27,254 --> 00:01:30,261
али зна како да црта правоугаонике
кад му кажете rect,
39
00:01:30,261 --> 00:01:32,058
а и то је некако фино,
зар не?
40
00:01:32,298 --> 00:01:34,344
Но, дакле, то ћемо да урадимо у овом реду.
41
00:01:34,344 --> 00:01:37,161
Рећи ћемо наредбу rect,
што је само име,
42
00:01:37,161 --> 00:01:39,754
и онда ћемо ставити
отворену заграду и затворену заграду
43
00:01:39,754 --> 00:01:41,017
да кажемо "иди и уради то",
44
00:01:41,017 --> 00:01:43,041
а онда ћемо ставити тачка-зарез на крај.
45
00:01:43,501 --> 00:01:47,016
И тако ваш рачунар зна да треба да
изврши своју специјалну способност, rect.
46
00:01:47,216 --> 00:01:49,737
Добро, хајде да се вратимо
нашем rect-у.
47
00:01:49,737 --> 00:01:53,502
Имамо овде име наредбе
и имамо те заграде.
48
00:01:53,502 --> 00:01:55,770
Али шта су сви ови шашави бројеви?
49
00:01:56,250 --> 00:01:59,503
Па, идеја је да рачунар
у ствари не зна довољно
50
00:01:59,503 --> 00:02:00,503
ако му само кажемо rect.
51
00:02:00,503 --> 00:02:01,986
Па...
52
00:02:01,986 --> 00:02:05,159
Да бисте разумели ово,
замислите да вам дам парче папира
53
00:02:05,159 --> 00:02:07,404
и да вам кажем да хоћу
да нацртате правоугаоник,
54
00:02:07,404 --> 00:02:09,099
тачно онако како ја хоћу да он изгледа.
55
00:02:09,099 --> 00:02:11,393
Па... осим ако можете да ми читате мисли,
56
00:02:11,393 --> 00:02:13,287
одмах ћете имати нека потпитања.
57
00:02:14,507 --> 00:02:15,756
Прво, можда се запитате:
58
00:02:15,756 --> 00:02:19,075
"Па добро, где хоћеш да нацртам правоугаоник?"
59
00:02:19,255 --> 00:02:21,278
И онда, ја бих рекла:
60
00:02:21,278 --> 00:02:22,657
"Шта кажете да се просто договоримо
61
00:02:22,657 --> 00:02:25,796
да ова лева страна папира
који сам вам дала...
62
00:02:25,796 --> 00:02:27,286
хајде да је просто назовемо нула.
63
00:02:27,286 --> 00:02:29,885
И хајде да се договоримо да ова
десна страна буде 400."
64
00:02:30,035 --> 00:02:33,011
Онда бих могла да вам дам број,
рецимо 100,
65
00:02:33,011 --> 00:02:36,235
и онда бисте знали
да ће то бити овде негде, можда,
66
00:02:36,235 --> 00:02:37,309
отприлике.
67
00:02:37,309 --> 00:02:40,007
Само што би вас то задовољило
само на тренутак, а онда бисте рекли:
68
00:02:40,007 --> 00:02:43,165
"Добро, то ми каже колико у страну,
али колико да иде горе и доле?"
69
00:02:43,515 --> 00:02:47,010
Онда бих могла да вам дам још један број,
рецимо можда нешто као 200.
70
00:02:47,010 --> 00:02:49,750
И рекла бих:
"Ово је врх, ово је нула,
71
00:02:49,750 --> 00:02:52,646
и опет ћемо само рећи да је ово дно,
то ће бити 400."
72
00:02:52,646 --> 00:02:53,744
И мислили бисте:
73
00:02:53,744 --> 00:02:56,802
"Ок, 200, то ће бити тачно овде у средини."
74
00:02:57,402 --> 00:02:59,758
И то је савршено,
зато што кад размислите, кажете:
75
00:02:59,758 --> 00:03:02,504
"Добро, супер, нацртаћу твој
правоугаоник баш овде,
76
00:03:02,504 --> 00:03:05,580
јер је 100 у страну, и иде 200 на доле."
77
00:03:06,490 --> 00:03:09,056
Осим што ово још увек није довољно,
јер шта се сад питате?
78
00:03:09,306 --> 00:03:12,268
Тачно, питате се: "Колико хоћеш
да тај правоугаоник буде велик?"
79
00:03:12,268 --> 00:03:17,008
И ја бих рекла: "Па, како вам се чини...
рецимо да буде 150 широк?"
80
00:03:17,008 --> 00:03:20,969
И помислили бисте:
"У реду, ово је 100, а ово је 400,
81
00:03:20,969 --> 00:03:25,310
па ако хоћемо да буде 150 широк,
можда ћемо ићи довде негде?"
82
00:03:25,530 --> 00:03:28,821
И помислите:
"Добро, страва, 150 широк, отприлике."
83
00:03:29,141 --> 00:03:31,308
Онда бисте рекли:
"Добро, колико хоћеш да буде висок?"
84
00:03:31,308 --> 00:03:33,468
Ја бих рекла: "Паааа, не много висок,
може 50 висок?"
85
00:03:33,718 --> 00:03:37,296
А онда ви: "Добро, па 50,
то ће можда бити оволико високо?"
86
00:03:37,506 --> 00:03:39,019
И онда би били у фазону: "Феноменално!
87
00:03:39,019 --> 00:03:40,812
Знам тачно где хоћеш свој правоугаоник,
88
00:03:40,812 --> 00:03:42,492
тачно како би требао да изгледа.
89
00:03:42,492 --> 00:03:44,082
Идем сад да га и нацртам."
90
00:03:45,232 --> 00:03:47,662
И, то је много посла за један
правоугаоник, зар не?
91
00:03:47,982 --> 00:03:50,265
Али идеја је да само
вам дајући четири броја...
92
00:03:50,265 --> 00:03:53,547
сетите се, рекли смо 100 у страну,
200 на доле,
93
00:03:54,457 --> 00:03:57,532
150 широк, и онда само 50 висок...
94
00:03:57,822 --> 00:03:59,755
Ми сада мислимо на исто када причамо
95
00:03:59,755 --> 00:04:01,548
како овај правоугаоник треба да изгледа.
96
00:04:01,918 --> 00:04:04,192
И тако у ствари рачунар и ради.
97
00:04:04,192 --> 00:04:07,115
Можете просто да напишете име
команде, као што смо раније рекли,
98
00:04:07,115 --> 00:04:09,744
напишете отворену заграду,
и онда додате ова четири броја,
99
00:04:09,744 --> 00:04:14,020
100, 200, 150 и онда 50,
100
00:04:14,020 --> 00:04:16,006
затворену заграду и онда тачка-зарез.
101
00:04:16,226 --> 00:04:19,423
И он ће нацртати правоугаоник
тачно тамо где смо ми хтели да он буде.
102
00:04:19,703 --> 00:04:20,713
У ствари...
103
00:04:20,713 --> 00:04:22,263
Ако ћемо искрено,
104
00:04:22,263 --> 00:04:24,073
то баш и није где смо хтели
правоугаоник.
105
00:04:24,073 --> 00:04:25,793
Мислим, нисмо га ту нацртали,
зар не?
106
00:04:25,793 --> 00:04:27,568
Дакле, бројеви су нам
мало промашени.
107
00:04:27,568 --> 00:04:31,273
Наставимо даље и, рецимо да хоћемо тачно
да уклопимо са оним што смо нацртали.
108
00:04:31,273 --> 00:04:33,780
Померићемо ово да буде
мало више на страну,
109
00:04:34,220 --> 00:04:37,254
мало мање горе-доле,
110
00:04:37,714 --> 00:04:42,008
и онда мало тањи, и можда
тек, тек мање висок.
111
00:04:42,758 --> 00:04:46,024
И сад нам правоугаоник скоро тачно
одговара ономе што смо нацртали,
112
00:04:46,024 --> 00:04:48,764
зато што смо разумели
шта је сваки од ових бројева значио,
113
00:04:48,771 --> 00:04:51,641
и могли смо просто да га изменимо,
да изгледа како смо хтели.
114
00:04:51,721 --> 00:04:52,568
Добро...
115
00:04:52,568 --> 00:04:55,167
Хајде сад да нацртамо
још један правоугаоник.
116
00:04:55,167 --> 00:04:56,472
Јер лепота овога је у томе
117
00:04:56,472 --> 00:04:59,037
што сад можемо да цртамо правоугаонике
где год хоћемо.
118
00:04:59,247 --> 00:05:02,147
Па, шта кажете да га нацртамо
скроз овамо у овом горњем ћошку,
119
00:05:02,147 --> 00:05:03,387
скроз тамо горе?
120
00:05:03,987 --> 00:05:05,558
Размислимо где би то било.
121
00:05:06,018 --> 00:05:09,502
Рекла бих да би то било,
типа, 0 у страну и 0 горе-доле,
122
00:05:09,502 --> 00:05:13,255
и онда можда, шта знам, врло мали,
рецимо само 50 широк
123
00:05:13,255 --> 00:05:16,268
и можда само, не знам, типа, 10 висок.
Јако мали правоугаоник, не?
124
00:05:16,998 --> 00:05:18,266
Дакле, можемо то и да урадимо.
125
00:05:18,266 --> 00:05:19,276
Укуцаћемо rect,
126
00:05:19,276 --> 00:05:21,546
и онда одвајајући ове параметре зарезима,
127
00:05:22,756 --> 00:05:25,518
само ћемо наставити у фазону:
"У реду, страва!"
128
00:05:25,648 --> 00:05:28,701
Па, не баш тако страва, пошто имамо
ову поруку о грешци која каже:
129
00:05:28,701 --> 00:05:31,392
"Ох не! Изгледа да вам фали
затворена заграда."
130
00:05:31,392 --> 00:05:32,778
на шта ми кажемо:
"Е да, фали нам!"
131
00:05:32,778 --> 00:05:34,828
И, ух... вратићемо је назад.
Сад је одлично, не?
132
00:05:34,828 --> 00:05:37,018
Па, не баш одлично,
пошто сад имамо нову поруку
133
00:05:37,018 --> 00:05:38,447
која каже да нам фали тачка-зарез.
134
00:05:38,447 --> 00:05:40,796
И ова је такође тачна.
Можемо просто притиснути "Покажи ми"
135
00:05:40,796 --> 00:05:42,636
и показаће линију
коју смо управо написали.
136
00:05:42,636 --> 00:05:43,595
И ми се тад сетимо:
137
00:05:43,595 --> 00:05:46,264
"Ах да, тачка-зарези су као
тачке на крају реченица
138
00:05:46,264 --> 00:05:48,523
које завршавају наше линије,
и заборавили смо једну!"
139
00:05:48,523 --> 00:05:52,024
Али само је вратимо назад, ништа
страшно, и све је поново добро.
140
00:05:52,254 --> 00:05:55,295
И гле, малецки правоугаоник,
тачно као што смо хтели.
141
00:05:55,745 --> 00:05:58,498
И као и пре, можемо га повећавати
да буде већи,
142
00:05:58,718 --> 00:06:00,230
можемо га померати унаоколо,
143
00:06:00,510 --> 00:06:03,262
и можемо га поставити
тачно где желимо да буде.
144
00:06:03,262 --> 00:06:06,265
Тако да сада детаљно знате
како ова rect ствар тачно ради.
145
00:06:06,505 --> 00:06:08,706
Прешли смо шта ови бројеви значе,
146
00:06:08,706 --> 00:06:12,040
и како увек морате ставити
име команде, заграде,
147
00:06:12,040 --> 00:06:14,964
да зарезима одвајате бројеве
и да ставите тачка-зарез на крај.
148
00:06:15,484 --> 00:06:16,482
Изгледа као много,
149
00:06:16,482 --> 00:06:19,170
али слободно можете да
пробате сами и стекнете осећај.
150
00:06:19,260 --> 00:06:21,499
Следећег пута, учићемо
о прављењу још облика,
151
00:06:21,499 --> 00:06:23,369
и онда ћемо прећи
на феноменалне ствари,
152
00:06:23,369 --> 00:06:25,746
као како да их бојимо
и како да нам лете по екрану.