0:00:01.220,0:00:02.817
Хајде да почнемо да програмирамо.

0:00:02.817,0:00:05.245
Треба да почнемо[br]од разумевања облика, од основа.

0:00:05.245,0:00:06.464
Али не брините, ускоро

0:00:06.464,0:00:08.246
ће ваши облици летети по екрану,

0:00:08.246,0:00:11.098
мењати боје и дешаваће се разне страва програмерске ствари.

0:00:11.098,0:00:12.772
Само останите уз нас.

0:00:12.772,0:00:14.636
Хајде да почнемо са[br]цртањем правоугаоника.

0:00:14.636,0:00:16.516
Куцамо <i>rect</i> за правоугаоник,

0:00:16.516,0:00:18.990
потом отворену заграду,[br]и четири броја...

0:00:18.990,0:00:21.024
и за секунд ћу објаснити[br]шта они значе...

0:00:21.024,0:00:23.938
па затворена заграда, и на крај[br]ћемо ставити само тачка-зарез.

0:00:23.938,0:00:25.515
Гле, невероватно, правоугаоник!

0:00:25.515,0:00:27.713
И то је било баш фино,[br]па хајде да то опет урадимо.

0:00:27.763,0:00:29.661
Можемо пробати друге бројеве овог пута.

0:00:30.021,0:00:31.531
Можда, рецимо, веће бројеве,

0:00:32.181,0:00:34.031
и онда мање бројеве на крају.

0:00:34.031,0:00:36.041
И хеј, види, још један правоугаоник!

0:00:36.041,0:00:39.256
У ствари, ако пробамо да мењамо[br]овај први број да га учинимо мањим,

0:00:39.256,0:00:40.571
почеће да се помера.

0:00:40.751,0:00:43.782
Ако променимо овај последњи број,[br]да га учинимо већим или мањим,

0:00:43.782,0:00:46.276
онда ће да се повећава, а потом смањује.

0:00:46.276,0:00:47.510
Интересантно!

0:00:47.510,0:00:50.545
Па, како се сва ова магија дешава,[br]можда се питате.

0:00:51.245,0:00:52.756
Па, сетите се да је ваш рачунар

0:00:52.756,0:00:55.507
баш као врло интелигентан[br]и послушан пас.

0:00:55.507,0:00:59.778
А са псом, можда можемо да му кажемо[br]да седне, чека, чак и да се преврне.

0:00:59.778,0:01:01.743
Само бисте требали да му дате команду.

0:01:02.023,0:01:05.282
Дакле, у коду, како бисте рекли свом[br]рачунарском псу да седне?

0:01:05.742,0:01:08.024
Па, начин на који бисте то урадили

0:01:08.024,0:01:11.255
јесте да напишете име наредбе,[br]рецимо <i>седи</i>

0:01:11.255,0:01:13.271
и онда бисте ставили две заграде после тога

0:01:13.271,0:01:15.707
да му кажете да уради наредбу[br]коју сте управо рекли,

0:01:15.707,0:01:17.764
и онда ставите тачка-зарез[br]на крај само да кажете,

0:01:17.764,0:01:19.521
"Е да, ова наредба је завршена."

0:01:19.521,0:01:21.829
Онда би ваш рачунарски пас сео.

0:01:22.219,0:01:25.174
Добро, наравно, ваш рачунар[br]на Кхан Академији није пас,

0:01:25.174,0:01:27.254
па не зна како да седне[br]нити како да се преврне,

0:01:27.254,0:01:30.261
али зна како да црта правоугаонике[br]кад му кажете <i>rect</i>,

0:01:30.261,0:01:32.058
а и то је некако фино,[br]зар не?

0:01:32.298,0:01:34.344
Но, дакле, то ћемо да урадимо у овом реду.

0:01:34.344,0:01:37.161
Рећи ћемо наредбу <i>rect</i>,[br]што је само име,

0:01:37.161,0:01:39.754
и онда ћемо ставити[br]отворену заграду и затворену заграду

0:01:39.754,0:01:41.017
да кажемо "иди и уради то",

0:01:41.017,0:01:43.041
а онда ћемо ставити тачка-зарез на крај.

0:01:43.501,0:01:47.016
И тако ваш рачунар зна да треба да[br]изврши своју специјалну способност, <i>rect</i>.

0:01:47.216,0:01:49.737
Добро, хајде да се вратимо[br]нашем <i>rect</i>-у.

0:01:49.737,0:01:53.502
Имамо овде име наредбе[br]и имамо те заграде.

0:01:53.502,0:01:55.770
Али шта су сви ови шашави бројеви?

0:01:56.250,0:01:59.503
Па, идеја је да рачунар[br]у ствари не зна довољно

0:01:59.503,0:02:00.503
ако му само кажемо <i>rect</i>.

0:02:00.503,0:02:01.986
Па...

0:02:01.986,0:02:05.159
Да бисте разумели ово,[br]замислите да вам дам парче папира

0:02:05.159,0:02:07.404
и да вам кажем да хоћу[br]да нацртате правоугаоник,

0:02:07.404,0:02:09.099
тачно онако како ја хоћу да он изгледа.

0:02:09.099,0:02:11.393
Па... осим ако можете да ми читате мисли,

0:02:11.393,0:02:13.287
одмах ћете имати нека потпитања.

0:02:14.507,0:02:15.756
Прво, можда се запитате:

0:02:15.756,0:02:19.075
"Па добро, где хоћеш да нацртам правоугаоник?"

0:02:19.255,0:02:21.278
И онда, ја бих рекла:

0:02:21.278,0:02:22.657
"Шта кажете да се просто договоримо

0:02:22.657,0:02:25.796
да ова лева страна папира[br]који сам вам дала...

0:02:25.796,0:02:27.286
хајде да је просто назовемо нула.

0:02:27.286,0:02:29.885
И хајде да се договоримо да ова[br]десна страна буде 400."

0:02:30.035,0:02:33.011
Онда бих могла да вам дам број,[br]рецимо 100,

0:02:33.011,0:02:36.235
и онда бисте знали[br]да ће то бити овде негде, можда,

0:02:36.235,0:02:37.309
отприлике.

0:02:37.309,0:02:40.007
Само што би вас то задовољило[br]само на тренутак, а онда бисте рекли:

0:02:40.007,0:02:43.165
"Добро, то ми каже колико у страну,[br]али колико да иде горе и доле?"

0:02:43.515,0:02:47.010
Онда бих могла да вам дам још један број,[br]рецимо можда нешто као 200.

0:02:47.010,0:02:49.750
И рекла бих:[br]"Ово је врх, ово је нула,

0:02:49.750,0:02:52.646
и опет ћемо само рећи да је ово дно,[br]то ће бити 400."

0:02:52.646,0:02:53.744
И мислили бисте:

0:02:53.744,0:02:56.802
"Ок, 200, то ће бити тачно овде у средини."

0:02:57.402,0:02:59.758
И то је савршено,[br]зато што кад размислите, кажете:

0:02:59.758,0:03:02.504
"Добро, супер, нацртаћу твој[br]правоугаоник баш овде,

0:03:02.504,0:03:05.580
јер је 100 у страну, и иде 200 на доле."

0:03:06.490,0:03:09.056
Осим што ово још увек није довољно,[br]јер шта се сад питате?

0:03:09.306,0:03:12.268
Тачно, питате се: "Колико хоћеш[br]да тај правоугаоник буде велик?"

0:03:12.268,0:03:17.008
И ја бих рекла: "Па, како вам се чини...[br]рецимо да буде 150 широк?"

0:03:17.008,0:03:20.969
И помислили бисте:[br]"У реду, ово је 100, а ово је 400,

0:03:20.969,0:03:25.310
па ако хоћемо да буде 150 широк,[br]можда ћемо ићи довде негде?"

0:03:25.530,0:03:28.821
И помислите:[br]"Добро, страва, 150 широк, отприлике."

0:03:29.141,0:03:31.308
Онда бисте рекли:[br]"Добро, колико хоћеш да буде висок?"

0:03:31.308,0:03:33.468
Ја бих рекла: "Паааа, не много висок,[br]може 50 висок?"

0:03:33.718,0:03:37.296
А онда ви: "Добро, па 50,[br]то ће можда бити оволико високо?"

0:03:37.506,0:03:39.019
И онда би били у фазону: "Феноменално!

0:03:39.019,0:03:40.812
Знам тачно где хоћеш свој правоугаоник,

0:03:40.812,0:03:42.492
тачно како би требао да изгледа.

0:03:42.492,0:03:44.082
Идем сад да га и нацртам."

0:03:45.232,0:03:47.662
И, то је много посла за један[br]правоугаоник, зар не?

0:03:47.982,0:03:50.265
Али идеја је да само[br]вам дајући четири броја...

0:03:50.265,0:03:53.547
сетите се, рекли смо 100 у страну,[br]200 на доле,

0:03:54.457,0:03:57.532
150 широк, и онда само 50 висок...

0:03:57.822,0:03:59.755
Ми сада мислимо на исто када причамо

0:03:59.755,0:04:01.548
како овај правоугаоник треба да изгледа.

0:04:01.918,0:04:04.192
И тако у ствари рачунар и ради.

0:04:04.192,0:04:07.115
Можете просто да напишете име[br]команде, као што смо раније рекли,

0:04:07.115,0:04:09.744
напишете отворену заграду,[br]и онда додате ова четири броја,

0:04:09.744,0:04:14.020
<i>100, 200, 150</i> и онда <i>50</i>,

0:04:14.020,0:04:16.006
затворену заграду и онда тачка-зарез.

0:04:16.226,0:04:19.423
И он ће нацртати правоугаоник[br]тачно тамо где смо ми хтели да он буде.

0:04:19.703,0:04:20.713
У ствари...

0:04:20.713,0:04:22.263
Ако ћемо искрено,

0:04:22.263,0:04:24.073
то баш и није где смо хтели[br]правоугаоник.

0:04:24.073,0:04:25.793
Мислим, нисмо га ту нацртали,[br]зар не?

0:04:25.793,0:04:27.568
Дакле, бројеви су нам[br]мало промашени.

0:04:27.568,0:04:31.273
Наставимо даље и, рецимо да хоћемо тачно[br]да уклопимо са оним што смо нацртали.

0:04:31.273,0:04:33.780
Померићемо ово да буде[br]мало више на страну,

0:04:34.220,0:04:37.254
мало мање горе-доле,

0:04:37.714,0:04:42.008
и онда мало тањи, и можда[br]тек, тек мање висок.

0:04:42.758,0:04:46.024
И сад нам правоугаоник скоро тачно[br]одговара ономе што смо нацртали,

0:04:46.024,0:04:48.764
зато што смо разумели[br]шта је сваки од ових бројева значио,

0:04:48.771,0:04:51.641
и могли смо просто да га изменимо,[br]да изгледа како смо хтели.

0:04:51.721,0:04:52.568
Добро...

0:04:52.568,0:04:55.167
Хајде сад да нацртамо[br]још један правоугаоник.

0:04:55.167,0:04:56.472
Јер лепота овога је у томе

0:04:56.472,0:04:59.037
што сад можемо да цртамо правоугаонике[br]где год хоћемо.

0:04:59.247,0:05:02.147
Па, шта кажете да га нацртамо[br]скроз овамо у овом горњем ћошку,

0:05:02.147,0:05:03.387
скроз тамо горе?

0:05:03.987,0:05:05.558
Размислимо где би то било.

0:05:06.018,0:05:09.502
Рекла бих да би то било,[br]типа, 0 у страну и 0 горе-доле,

0:05:09.502,0:05:13.255
и онда можда, шта знам, врло мали,[br]рецимо само 50 широк

0:05:13.255,0:05:16.268
и можда само, не знам, типа, 10 висок.[br]Јако мали правоугаоник, не?

0:05:16.998,0:05:18.266
Дакле, можемо то и да урадимо.

0:05:18.266,0:05:19.276
Укуцаћемо <i>rect</i>,

0:05:19.276,0:05:21.546
и онда одвајајући ове параметре зарезима,

0:05:22.756,0:05:25.518
само ћемо наставити у фазону:[br]"У реду, страва!"

0:05:25.648,0:05:28.701
Па, не баш тако страва, пошто имамо[br]ову поруку о грешци која каже:

0:05:28.701,0:05:31.392
"Ох не! Изгледа да вам фали[br]затворена заграда."

0:05:31.392,0:05:32.778
на шта ми кажемо:[br]"Е да, фали нам!"

0:05:32.778,0:05:34.828
И, ух... вратићемо је назад.[br]Сад је одлично, не?

0:05:34.828,0:05:37.018
Па, не баш одлично,[br]пошто сад имамо нову поруку

0:05:37.018,0:05:38.447
која каже да нам фали тачка-зарез.

0:05:38.447,0:05:40.796
И ова је такође тачна.[br]Можемо просто притиснути "Покажи ми"

0:05:40.796,0:05:42.636
и показаће линију[br]коју смо управо написали.

0:05:42.636,0:05:43.595
И ми се тад сетимо:

0:05:43.595,0:05:46.264
"Ах да, тачка-зарези су као[br]тачке на крају реченица

0:05:46.264,0:05:48.523
које завршавају наше линије,[br]и заборавили смо једну!"

0:05:48.523,0:05:52.024
Али само је вратимо назад, ништа[br]страшно, и све је поново добро.

0:05:52.254,0:05:55.295
И гле, малецки правоугаоник,[br]тачно као што смо хтели.

0:05:55.745,0:05:58.498
И као и пре, можемо га повећавати[br]да буде већи,

0:05:58.718,0:06:00.230
можемо га померати унаоколо,

0:06:00.510,0:06:03.262
и можемо га поставити[br]тачно где желимо да буде.

0:06:03.262,0:06:06.265
Тако да сада детаљно знате[br]како ова <i>rect</i> ствар тачно ради.

0:06:06.505,0:06:08.706
Прешли смо шта ови бројеви значе,

0:06:08.706,0:06:12.040
и како увек морате ставити[br]име команде, заграде,

0:06:12.040,0:06:14.964
да зарезима одвајате бројеве[br]и да ставите тачка-зарез на крај.

0:06:15.484,0:06:16.482
Изгледа као много,

0:06:16.482,0:06:19.170
али слободно можете да[br]пробате сами и стекнете осећај.

0:06:19.260,0:06:21.499
Следећег пута, учићемо[br]о прављењу још облика,

0:06:21.499,0:06:23.369
и онда ћемо прећи[br]на феноменалне ствари,

0:06:23.369,0:06:25.746
као како да их бојимо[br]и како да нам лете по екрану.