0:00:02.803,0:00:05.635
Da počnemo sa objšnjem geometrijskih oblika.

0:00:05.635,0:00:10.803
Ne brinite, uskoro će vaši oblici leteti po ekranu menjajući boje, i još mnogo drugih interesantnih stvari.

0:00:10.803,0:00:12.772
Ostanite sa nama!

0:00:12.772,0:00:14.636
Započnimo sa crtanjem pravougaonika.

0:00:14.636,0:00:20.870
Ukucamo rect () za pravougaonik, otvorite zagradu, kucajte ova 4 broja, objasniću uskoro šta to znači,

0:00:20.870,0:00:23.938
…zatvorite zagradu, i na kraju, stavimo tačku - zapetu (;).

0:00:23.938,0:00:26.005
Pogledajte, divno, pravougaonik!

0:00:26.005,0:00:29.670
Tako divno, p ahajde da pokušamo da opet uradimo. Možemo probati druge brojeve.

0:00:29.670,0:00:36.171
Možda veći brojevi, pa onda manji na kraju, i vidi, još jedan pravougaonik!

0:00:36.171,0:00:41.003
U stvari, ako probamo da smanjimo prvi broj, počinje da se pomera.

0:00:41.003,0:00:47.968
Ako povećamo poslednji broj pa onda smanjimo, onda će se objekat povećati pa smanjiti. Interesantno.

0:00:47.968,0:00:51.885
Vi se pitate kako se ovo dešava?

0:00:51.885,0:00:55.506
Zapamtite da je vaš kompjuter kao vrlo inteligentan i poslušan pas.

0:00:55.506,0:01:00.218
Kučetu vi možete reći da sedne, stane, čak i da se se kotrlja.

0:01:00.218,0:01:03.303
Samo treba da date sit() komandu.

0:01:03.303,0:01:07.052
Kojom šifrom bi ste rekli vašem kompjuterkom kučetu da sedne?

0:01:07.052,0:01:19.719
Način da to uradite je da napišete komandu "sit", i dva apostrofa posle koji će da kažu da se komanda izvrši, i posle toga tačka-zapeta na kraju što znači "da, ova komanda je završena"

0:01:19.719,0:01:22.219
I onda će vaš kompjuter da sedne.

0:01:22.219,0:01:32.371
Naravno, vaš kompjuter na Khan Akademiji nije kuče, tako da ne zna kako da sedne ili kotrlja, ali zna kako da crta pravougaonik, i to je prilično interesantno, zar ne?

0:01:32.371,0:01:44.135
To ćemo uraditi na ovoj liniji. Kazaćemo komandu rect(), što je samo ime, i otvoriti i zatvoriti zagradu što znači "uradi to", i onda tačka zapeta na kraju.

0:01:44.135,0:01:47.436
Tako vas komputer zna da izvrši ovu opciju rect.

0:01:47.436,0:01:49.967
Vratimo se na naš rect.

0:01:49.967,0:01:53.672
Imamo ime komande, i zagrade

0:01:53.672,0:01:56.870
Šta ćemo sa svim ovim brojevima?

0:01:56.870,0:02:01.552
Ideja je da kompjuter ne zna dovoljno ako mu kažete samo rect.

0:02:01.552,0:02:09.669
Da razumete ovo, zamislite da vam dam samo parče papira i kažem da nacrtate pravougaonik tačno kako ja hoću.

0:02:09.669,0:02:15.106
U koliko ne umete ta čitate moje misli, imaćete odmah pitanja?

0:02:15.106,0:02:20.172
Prvo, pitate se gde ja hoću da vi nacrtate pravougaonik?

0:02:20.172,0:02:28.006
Onda bih ja rekao ajde da se dogovorimo da levi deo papita zovemo 0 nula.

0:02:28.006,0:02:30.635
I ajde da kažemo da će ova desna strana da bude 400.

0:02:30.635,0:02:37.536
Onda vam ja dam broj, recimo 100, i vi bi znali da će to da bude otprilike ovde.

0:02:37.536,0:02:43.884
To bi vas zadovoljilo za momenat, ali bi onda rekli, dobro znam koliko popreko, ali koliko ide gore ili dole?

0:02:43.884,0:02:56.303
Onda vam mogu dati drugi broj, recimo200, i reći da je vrh nula a dole je 200, i vi ćete reći, onda će 200 da bude u sredini.

0:02:56.303,0:03:02.970
I to je perfektno jer sada mislite dobro ja ću nacrtati pravougaonik tačno ovde.

0:03:02.970,0:03:06.670
…zato što je 100 vertikalno i 200 horizontalno.

0:03:06.670,0:03:09.886
Samo što to još nije dovoljno informacija, šta sada pitate?

0:03:09.886,0:03:12.838
Pitate se koliko veliki pravougaonik ja želim?

0:03:12.838,0:03:17.468
Ja ću reći, recimo širok 150?

0:03:17.468,0:03:27.718
Onda vi razmišljate, ovo je 100, i ovo je 400, pa ako hoćemo 150 širok, onda ćemo recimo ovde.

0:03:27.718,0:03:30.271
Dobro, super, to je oko 150 široko.

0:03:30.271,0:03:31.718
Onda vi kažete, koliko visoko ja želim?

0:03:31.718,0:03:33.468
Ja kažem, visok oko 50?

0:03:33.468,0:03:39.386
Vi kažete, dobro, 50, to je otprilike ovoliko visoko.

0:03:39.386,0:03:45.437
Sada vi kažete, super, znam tačno gde vi želite pravougaonik, i tačno koliko veliki želite, i sada mogu da nactram.

0:03:45.437,0:03:48.052
To je dosta posla za pravougaonikm, zar ne?

0:03:48.052,0:04:02.203
Ali ideja je da dajući vam samo ta 4 broja - 100 popreko, 200 dole, 150 široko, 50 visoko, mi oboje tačno znamo kako ovaj pravougaonik treba da izgleda.

0:04:02.203,0:04:04.552
Tako isto kompjuter radi.

0:04:04.552,0:04:16.553
Možete napisati komandu kako smo ranije rekli - otvorite zagradu, zatim 4 broja - 100, 200, 150, 50, zatvorite zagradu, i tačka zapeta.

0:04:16.553,0:04:20.553
I nactraće pravougaonik tačno gde smo mi želeli!

0:04:20.553,0:04:26.135
Ali, da budemo iskreni, to nije tačno gde smo želeli pravougaonik, nije gde smo ga nacrtali, zar ne?

0:04:26.135,0:04:31.635
Naši brojevi su malo dalje. Hajde da kažemo da hoćemo da pogodimo tačno gde smo narctali.

0:04:31.635,0:04:43.718
Pomerićemo ovo tako da je malo dalje, malo manje gore i dole, malo tanje, i možda malo kraće.

0:04:43.718,0:04:52.804
Sada imamo da se naš pravougaonik skoro tačno podudara da onim što smo nacrtali, zato što razumemo šta tačno ovi brojevi predstavljaju, i možemo ih promeniti da izgleda kako želimo.

0:04:52.804,0:04:55.437
Sada da razmislimo o crtanju drugog pravougaonika.

0:04:55.437,0:04:59.719
Lepota ovoga je da sada možemo da crtamo pravougaonike gde god želimo.

0:04:59.719,0:05:04.603
Ajde da nacrtamo jedan ovde u gornjem uglu, skroz ovde gore.

0:05:04.603,0:05:06.838
Razmislimo gde bi to bilo.

0:05:06.838,0:05:17.385
Bilo bi otprilike 0 popreko, 0 gore i dole, i možda vrlo mali, recimo 50 širok i 10 visok.

0:05:17.385,0:05:26.552
Hajmo da to uradimo. Ukucajte rect, razdvojite parametre zapetom, i kažite, dobro.

0:05:26.552,0:05:35.504
Imamo grešku što kaže nedostaje zatvorena zagrada, što je tačno, tako da je stavimo tu.

0:05:35.504,0:05:38.718
Ali sada smo dobili drugu grešku koja kaže nedostaje tačka zapeta.

0:05:38.718,0:05:43.606
Ako pritisnemo "pokaži mi gde" pokazaće liniju koju smo sada napisali

0:05:43.606,0:05:49.205
…i sećamo se da je tačka zapeta kao tačka na kraju rečenice, samo što sada služi da zavrči liniju koda, i mi smo zaboravili da stavimo.

0:05:49.205,0:05:53.384
Nije veliki problem, stavimo je, i sve je opet dobro.

0:05:53.384,0:05:56.135
Pogledajte, mali pravougaonik tačno kako smo želeli.

0:05:56.135,0:06:03.803
Kao i pre, možemo ga povećati, pomerati okolo, i postaviti tačno gde želimo.

0:06:03.803,0:06:07.605
Sada tačno znate kako ovaj rect radi.

0:06:07.605,0:06:15.671
Objasnili smo šta brojevi znače, i kako uvek morate staviti ime komande, zagrade, zapetu da razdvoji brojeve, i tačka zapeta na kraju.

0:06:15.671,0:06:19.670
Izgleda kao mnogo podataka, ali sada probajte sami da vidite kako radi i bolje razumete.

0:06:19.670,0:06:23.670
Sledeći pit ćemo učiti kako da crtamo još oblika, a onda ćemo preći na fenomenalne stvari kao što je bojenje i napraviti ih da lete po ekranu.