Različiti ekosistemi planete
mogu izgledati kao neraskidivi čvorovi,

ali oni su zapravo podložni raspadu.

Džungle mogu postati pustinje,

a grebeni mogu postati beživotne stene,

čak i bez kataklizmičkih događaja,
kao što su vulkani i asteroidi.

Šta čini jedan ekosistem snažnijim,
a drugi slabijim kada se radi o promenama?

Odgovor na ovo pitanje je, 
u velikoj meri, biološka raznovrsnost.

Biološka raznovrsnost je izgrađena 
od tri isprepletene komponente:

ekosistemska raznovrsnost,

raznovrsnost vrsta

i genetska raznovrsnost.

Što je više isprepletenosti
između ove tri karakteristike,

gušći i elastičniji je i talas.

Uzmite, na primer, Amazonske kišne šume,

jedne od najrazličtijih 
bioloških regiona na zemlji

usled njihovih kompleksnih ekosistema,

ogromnom broju raličitih vrsta,

i genetskoj varijaciji unutar tih vrsta.

Ovde su isprepletane loze lijana,

koje pužu od dna šume do vrha,

isprepletane sa vrhovima drveća

i debelim drvenim korenjem
koje daje potporu drveću.

Uz pomoć loze,

drveće daje semena, 
plodove i lišće biljojedima,

kao što su tapir i aguti,

koji razbacuju seme po celoj šumi
kako bi ono raslo.

Ostatke jedu milioni insekata

koji razlažu i recikliraju hranljive 
sastojke da bi stvorili plodno tlo.

Kišne šume su ogromni sistemi ispunjeni
manjima sistemima, kao ovaj,

svaki ispunjen međusobno 
povezanim vrstama.

Svaka veza pruža stabilnost za sledeću,

jačajući talas biološke raznovrsnosti.

Talas je dodatno ojačan

genetskom raznovrsnošću
unutar pojedinačnih vrsta,

koja im omogućava 
da se izbore sa promenama.

Vrste kojima fali genetska raznovrsnost
usled izolacije

ili malog broja jedinki,

dosta su ranjivije na fluktuaciju

prouzrokovanu klimatskim promenama
ili raspadanjem staništa.

Kada god jedna vrsta izumre
usled oslabljenog genskog fonda,

čvor se rasplete i deo mreže se raspadne.

Dakle, šta bi se desilo kada bismo
uklonili jednu vrstu iz kišnih šuma?

Da li bi se sistem raspao?

Verovatno ne.

Obim vrsta,

njihova genetska raznovrsnost,

i složenost ekosistema

od takve bogate biološke raznovrsnosti
u ovim kišnim šumama

da nestanak jedne vrste u talasu
neće prozrokovati raspad sistema.

Šuma može ostati čvrsta i
oporaviti se od promene.

Ali to nije tačno u svakom slučaju.

U nekim okruženjima, 
oduzimanje jedne bitne komponente

može ugroziti ceo sistem.

Uzmimo za primer koralne grebene.

Mnogi organizmi na grebenima
su zavisni od korala.

Oni omogućavaju ključna skrovišta 
i mesta za oplodnju

za hiljade vrsta riba, ljuskara
i mekušaca.

Korali takođe stvaraju nezavisne veze
sa gljivama i bakterijama.

Sam koral je razboj

koji omogućava da se igradi
isprepletana mreža biološke raznovrsnosti.

To čini koral ključnim organizmom,

od kojeg zavisi opstanak mnogih vrsta.

Dakle, šta se dešava kada
destruktivne ribarske navike,

zagađenje i okeanska acidifikacija

oslabe korale, ili ih čak ubiju?

Upravo ono što mislite.

Gubitak ovog ključnog elementa
ostavlja zavisne od korala napuštenima,

preteći celoj mreži grebena.

Ekosistem, vrste
i genestka raznovrsnost

zajedno grade složen isprepletan talas
biološke raznovrsnosti

koji je vitalan za preživljavanje
organizama na zemlji.

I ljudi su utkani u ovu
biološku raznovrsnost.

Kada je samo par delova izgubljeno,

naša dobrobit je ugrožena.

Isecimo previše veza
i rizikujemo da raspletemo sve.

Ne možemo predvideti šta nosi sutra,

ali biološka raznovrsnost
nas može osigurati,

i osigurati zemaljsku mrežu
koja će štititi naš opstanak.