WEBVTT 00:00:00.855 --> 00:00:03.798 На Јутјубу постоји читав жанр снимака 00:00:03.798 --> 00:00:05.811 посвећених искуству за које сам сигуран 00:00:05.811 --> 00:00:08.388 да је већина у овој просторији доживела. 00:00:08.388 --> 00:00:10.401 Укључује особу која, 00:00:10.401 --> 00:00:11.964 мислећи да је сама, 00:00:11.964 --> 00:00:15.170 почиње изражајно да се понаша - 00:00:15.170 --> 00:00:17.677 пева на сав глас, игра у круг, 00:00:17.677 --> 00:00:20.280 упушта се у благу сексуалну активност - 00:00:20.280 --> 00:00:22.878 само да би открила да заправо није сама, 00:00:22.878 --> 00:00:25.923 да је нека особа посматра из прикрајка, 00:00:25.923 --> 00:00:27.678 и то откриће чини да особа, 00:00:27.678 --> 00:00:29.278 у ужасу, 00:00:29.278 --> 00:00:31.468 моментално прекине оно што ради. 00:00:31.468 --> 00:00:34.050 Осећај срама и понижења на њеном лицу 00:00:34.050 --> 00:00:35.833 је опипљив. 00:00:35.833 --> 00:00:37.565 То је осећај: 00:00:37.565 --> 00:00:39.298 ”Ово је нешто што бих радио 00:00:39.298 --> 00:00:42.898 само ако ме нико не гледа”. NOTE Paragraph 00:00:42.898 --> 00:00:45.316 Ово се налази у основи рада 00:00:45.316 --> 00:00:47.363 на који сам искључиво фокусиран 00:00:47.363 --> 00:00:49.238 у последњих 16 месеци, 00:00:49.238 --> 00:00:51.300 питање зашто је приватност важна, 00:00:51.300 --> 00:00:53.238 питање које је постављено 00:00:53.238 --> 00:00:56.360 у контексту глобалне дебате, 00:00:56.360 --> 00:00:58.848 коју су омогућила открића Едварда Сноудена, 00:00:58.848 --> 00:01:01.189 да су Сједињене Државе и њени партнери, 00:01:01.189 --> 00:01:03.211 у тајности од целог света, 00:01:03.211 --> 00:01:05.303 претвориле интернет, 00:01:05.303 --> 00:01:08.104 који је некада важио за неприкосновени алат 00:01:08.104 --> 00:01:11.420 ослобођења и демократизације, 00:01:11.420 --> 00:01:13.189 у неприкосновену зону 00:01:13.189 --> 00:01:17.283 масовног, насумичног надзора. NOTE Paragraph 00:01:17.283 --> 00:01:19.240 Кроз ову дебату 00:01:19.240 --> 00:01:21.186 се провлачи један заједнички утисак, 00:01:21.186 --> 00:01:22.683 чак и међу људима 00:01:22.683 --> 00:01:24.737 којима је масовни надзор непријатан, 00:01:24.737 --> 00:01:27.200 а он гласи да се масовним угрожавањем 00:01:27.200 --> 00:01:29.405 не наноси реална штета, 00:01:29.405 --> 00:01:32.679 јер разлог за скривање 00:01:32.679 --> 00:01:34.748 и бригу о приватности 00:01:34.748 --> 00:01:37.459 имају само они који се баве лошим стварима. 00:01:37.459 --> 00:01:40.240 Овај поглед је имплицитно утемељен 00:01:40.240 --> 00:01:42.686 у схватању да на свету постоје две врсте људи, 00:01:42.686 --> 00:01:44.452 добри и лоши људи. 00:01:44.452 --> 00:01:47.420 Лоши су они који планирају терористичке нападе 00:01:47.420 --> 00:01:49.328 или се упуштају у насилни криминал, 00:01:49.328 --> 00:01:52.070 и зато имају разлога да крију оно што раде, 00:01:52.070 --> 00:01:54.127 да брину о својој приватности. 00:01:54.127 --> 00:01:56.274 Насупрот њима, 00:01:56.274 --> 00:01:58.603 добри људи су они који иду на посао, 00:01:58.603 --> 00:02:01.505 долазе кући, подижу децу, гледају телевизију. 00:02:01.505 --> 00:02:04.261 Они не користе интернет да планирају бомбашке нападе, 00:02:04.261 --> 00:02:06.736 него да читају вести или размењују рецепте 00:02:06.736 --> 00:02:09.210 или да планирају тренинге своје деце, 00:02:09.210 --> 00:02:11.528 и такви људи не раде ништа лоше 00:02:11.528 --> 00:02:13.575 и зато немају шта да крију 00:02:13.575 --> 00:02:15.937 и немају разлога да страхују 00:02:15.937 --> 00:02:18.379 да их влада посматра. NOTE Paragraph 00:02:18.379 --> 00:02:20.189 Људи који овако говоре, 00:02:20.189 --> 00:02:22.968 на веома екстреман начин 00:02:22.968 --> 00:02:24.524 ниподаштавају себе. 00:02:24.524 --> 00:02:26.433 Оно што заправо говоре је: 00:02:26.433 --> 00:02:28.626 ”Пристао сам да будем 00:02:28.626 --> 00:02:32.692 толико безопасна, незанимљива особа, 00:02:32.692 --> 00:02:34.430 да се не плашим 00:02:34.430 --> 00:02:37.779 да влада сазна шта радим.” 00:02:37.779 --> 00:02:39.583 Овакав начин размишљања је, 00:02:39.583 --> 00:02:41.652 по мом мишљењу, најјасније изражен 00:02:41.652 --> 00:02:44.579 у изјави дугогодишњег председника Гугла, Ерика Шмита, 00:02:44.579 --> 00:02:46.894 у једном интервјуу 2009. године. 00:02:46.894 --> 00:02:49.656 Упитан о разним начинима на које његова компанија 00:02:49.656 --> 00:02:51.608 угрожава приватност 00:02:51.608 --> 00:02:54.217 стотина милиона људи широм света, 00:02:54.217 --> 00:02:56.208 рекао је: 00:02:56.208 --> 00:02:58.214 ”Ако радите нешто за шта не желите 00:02:58.214 --> 00:02:59.898 да други знају, 00:02:59.898 --> 00:03:03.903 можда уопште то не би требало ни да радите.” NOTE Paragraph 00:03:03.903 --> 00:03:05.888 О таквом менталитету 00:03:05.888 --> 00:03:08.233 се може свашта рећи. 00:03:08.233 --> 00:03:11.473 Прво, да људи који тако говоре, 00:03:11.473 --> 00:03:13.588 који кажу да приватност није важна, 00:03:13.588 --> 00:03:16.535 у ствари у то не верују, 00:03:16.535 --> 00:03:18.357 а знате да они у то не верују, 00:03:18.357 --> 00:03:21.226 јер док својим речима говоре да приватност није важна, 00:03:21.226 --> 00:03:24.387 својим понашањем предузимају свакакве кораке 00:03:24.387 --> 00:03:27.154 да би своју приватност заштитили. 00:03:27.154 --> 00:03:28.972 Постављају шифре на имејл 00:03:28.972 --> 00:03:30.742 и налоге на друштвеним мрежама, 00:03:30.742 --> 00:03:32.621 стављају браве на врата спаваће собе 00:03:32.621 --> 00:03:33.970 и купатила, 00:03:33.970 --> 00:03:36.670 што су све кораци који спречавају друге 00:03:36.670 --> 00:03:39.572 да уђу у оно што сматрају својим приватним простором, 00:03:39.572 --> 00:03:43.273 и да сазнају оно што не желе да други сазнају. 00:03:43.273 --> 00:03:46.333 Тај исти Ерик Шмит, директор Гугла, 00:03:46.333 --> 00:03:48.942 наредио је својим запосленима у Гуглу 00:03:48.942 --> 00:03:50.877 да прекину комуникацију 00:03:50.877 --> 00:03:53.150 са интернет магазином ”CNET”, 00:03:53.150 --> 00:03:55.740 након што је тај магазин објавио чланак 00:03:55.740 --> 00:03:57.773 пун личних информација 00:03:57.773 --> 00:03:59.854 о Ерику Шмиту, 00:03:59.854 --> 00:04:02.970 које је добио искључиво путем Гугл претраге, 00:04:02.970 --> 00:04:06.311 и коришћењем других Гугл производа. (Смех) 00:04:06.311 --> 00:04:08.168 Ова иста подела може се видети 00:04:08.168 --> 00:04:10.630 и код директора Фејсбука, Марка Цукерберга, 00:04:10.630 --> 00:04:14.160 који је, у озлоглашеном интервјуу 2010. 00:04:14.160 --> 00:04:16.559 објавио да приватност више није 00:04:16.559 --> 00:04:19.584 ”друштвена норма”. 00:04:19.584 --> 00:04:22.140 Прошле године, Марк Цукерберг и његова жена 00:04:22.140 --> 00:04:24.445 су купили не само своју кућу, 00:04:24.445 --> 00:04:28.320 него и четири суседне, у Пало Алту, 00:04:28.320 --> 00:04:29.934 за укупно 30 милиона долара, 00:04:29.934 --> 00:04:33.466 како би били сигурни да имају зону приватности 00:04:33.466 --> 00:04:35.592 која спречава друге људе да гледају 00:04:35.592 --> 00:04:39.191 шта они раде у својим личним животима. NOTE Paragraph 00:04:39.191 --> 00:04:42.044 Током последњих 16 месеци, како разговарам о овоме по свету, 00:04:42.044 --> 00:04:44.360 сваки пут ми је неко рекао: 00:04:44.360 --> 00:04:46.219 ”Ја не бринем о нарушавању приватности 00:04:46.219 --> 00:04:47.598 јер немам шта да кријем”. 00:04:47.598 --> 00:04:49.178 Увек им одговорим на исти начин. 00:04:49.178 --> 00:04:51.471 Извадим оловку и запишем свој имејл. 00:04:51.471 --> 00:04:53.113 Кажем им: ”Ово је мој имејл. 00:04:53.113 --> 00:04:54.812 Кад дођете кући, 00:04:54.812 --> 00:04:56.522 желим да ми пошаљете шифре 00:04:56.522 --> 00:04:58.332 свих својих имејл налога, 00:04:58.332 --> 00:05:00.886 не само оног културног, пословног који је на Ваше име, 00:05:00.886 --> 00:05:02.436 него свих, 00:05:02.436 --> 00:05:04.497 јер желим да прекопам 00:05:04.497 --> 00:05:06.176 кроз све што радите на интернету, 00:05:06.176 --> 00:05:08.968 прочитам оно што желим и објавим оно што ми буде занимљиво. 00:05:08.968 --> 00:05:10.898 На крају крајева, ако нисте лоша особа, 00:05:10.898 --> 00:05:12.360 ако не радите ништа лоше, 00:05:12.360 --> 00:05:15.340 немате ништа да кријете.” NOTE Paragraph 00:05:15.340 --> 00:05:18.873 Ниједна особа није прихватила ту понуду. 00:05:18.873 --> 00:05:22.878 Проверавам - (Аплауз) 00:05:22.878 --> 00:05:26.118 предано проверавам тај имејл. 00:05:26.118 --> 00:05:29.323 Веома је пуст. 00:05:29.323 --> 00:05:31.110 Постоји разлог за то, 00:05:31.110 --> 00:05:33.151 а то је да ми, као људи, 00:05:33.151 --> 00:05:35.105 чак и они међу нама 00:05:35.105 --> 00:05:37.546 који речима умањују важност приватности, 00:05:37.546 --> 00:05:39.683 инстинктивно разумемо 00:05:39.683 --> 00:05:41.877 њен дубок значај. 00:05:41.877 --> 00:05:44.704 Истина је да смо ми људи друштвене животиње, 00:05:44.704 --> 00:05:46.853 што значи да имамо потребу да други 00:05:46.853 --> 00:05:49.597 знају шта радимо, говоримо, мислимо, 00:05:49.597 --> 00:05:53.867 и зато добровољно објављујемо информације о себи на интернету. 00:05:53.867 --> 00:05:56.713 Колико је важно 00:05:56.713 --> 00:05:59.294 да смо слободно и испуњено биће, 00:05:59.294 --> 00:06:01.431 толико је важно да имамо неко место 00:06:01.431 --> 00:06:05.459 где смо ослобођени осуђујућих погледа других. 00:06:05.459 --> 00:06:07.466 Постоји разлог због којег то тражимо, 00:06:07.466 --> 00:06:10.376 а то је да сви ми 00:06:10.376 --> 00:06:13.704 - не само терористи и криминалци, него сви 00:06:13.704 --> 00:06:15.749 - имамо нешто да сакријемо. 00:06:15.749 --> 00:06:18.496 Радимо и мислимо свакакве ствари 00:06:18.496 --> 00:06:21.197 које смо вољни да кажемо свом лекару 00:06:21.197 --> 00:06:25.592 или адвокату или психологу или супружнику, најбољем пријатељу, 00:06:25.592 --> 00:06:27.290 а били бисмо ужаснути 00:06:27.290 --> 00:06:29.250 да их остатак света сазна. 00:06:29.250 --> 00:06:31.452 Сваки дан просуђујемо 00:06:31.452 --> 00:06:33.910 о врстама ствари које говоримо и мислимо и радимо, 00:06:33.910 --> 00:06:35.961 а које смо вољни да поделимо са другима, 00:06:35.961 --> 00:06:38.031 и о стварима које кажемо, мислимо и радимо, 00:06:38.031 --> 00:06:39.950 а које не желимо да поделимо са другима. 00:06:39.950 --> 00:06:43.277 Људи веома лако могу да тврде 00:06:43.277 --> 00:06:45.439 да не вреднују своју приватност, 00:06:45.439 --> 00:06:50.416 али њихови поступци негирају аутентичност тог уверења. NOTE Paragraph 00:06:50.416 --> 00:06:54.146 Жеља за приватношћу је универзална и инстинктивна 00:06:54.146 --> 00:06:55.890 из једног разлога. 00:06:55.890 --> 00:06:57.777 То није само рефлексна радња, 00:06:57.777 --> 00:07:00.491 као дисање или пијење воде. 00:07:00.491 --> 00:07:02.931 Разлог је тај што, кад смо у ситуацији 00:07:02.931 --> 00:07:05.588 да можемо бити посматрани, 00:07:05.588 --> 00:07:08.264 наше понашање се драматично мења. 00:07:08.264 --> 00:07:11.297 Опсег понашања која узимамо у обзир 00:07:11.297 --> 00:07:13.105 када мислимо да нас неко посматра, 00:07:13.105 --> 00:07:15.260 изузетно се смањује. 00:07:15.260 --> 00:07:17.475 Ово је чињеница људске природе 00:07:17.475 --> 00:07:19.763 која је препозната у социологији, 00:07:19.763 --> 00:07:21.670 књижевности, религији 00:07:21.670 --> 00:07:23.898 и у скоро сваком пољу и дисциплини. 00:07:23.898 --> 00:07:26.680 Постоје десетине психолошких студија 00:07:26.680 --> 00:07:28.639 које доказују да, 00:07:28.639 --> 00:07:30.800 када неко зна да је посматран, 00:07:30.800 --> 00:07:32.942 понаша се много послушније 00:07:32.942 --> 00:07:35.974 и конформистички. 00:07:35.974 --> 00:07:39.319 Срамота је веома моћан мотиватор, 00:07:39.319 --> 00:07:42.230 као и жеља да се она избегне, 00:07:42.230 --> 00:07:43.729 и то је разлог зашто људи, 00:07:43.729 --> 00:07:45.968 када их неко посматра, доносе одлуке 00:07:45.968 --> 00:07:49.230 које нису производ њихове воље, 00:07:49.230 --> 00:07:51.242 него очекивања 00:07:51.242 --> 00:07:52.694 која други имају од њих 00:07:52.694 --> 00:07:57.128 или захтева друштвених норми. NOTE Paragraph 00:07:57.128 --> 00:08:00.525 Ово схватање је најснажније, у прагматичне сврхе, 00:08:00.525 --> 00:08:04.136 искористио филозоф 18. века, Џереми Бентам, 00:08:04.136 --> 00:08:06.487 који је одлучио да реши важан проблем 00:08:06.487 --> 00:08:08.479 који је настао због индустријског доба, 00:08:08.479 --> 00:08:10.647 где су, по први пут, институције постале 00:08:10.647 --> 00:08:12.644 толико велике и централизоване, 00:08:12.644 --> 00:08:14.472 да нису више могле да надгледају 00:08:14.472 --> 00:08:17.425 и контролишу сваког појединог члана, 00:08:17.425 --> 00:08:19.306 а решење које је он смислио 00:08:19.306 --> 00:08:21.509 је архитектонски пројекат, 00:08:21.509 --> 00:08:24.225 у основи смишљен за примену у затворима, 00:08:24.225 --> 00:08:26.544 који је назвао паноптикон, 00:08:26.544 --> 00:08:28.904 чији је главни атрибут 00:08:28.904 --> 00:08:31.975 контрукција огромног торња у центру институције, 00:08:31.975 --> 00:08:34.123 где онај ко контролише институцију 00:08:34.123 --> 00:08:36.808 може у сваком тренутку да посматра било ког затвореника, 00:08:36.808 --> 00:08:40.130 али не све затворенике сво време. 00:08:40.130 --> 00:08:42.185 У овом пројекту је важно 00:08:42.185 --> 00:08:43.980 то да затвореници не могу да виде 00:08:43.980 --> 00:08:46.856 унутар паноптиокона, у торањ, 00:08:46.856 --> 00:08:48.528 и тако никада не знају 00:08:48.528 --> 00:08:50.700 да ли их неко посматра и када. 00:08:50.700 --> 00:08:54.283 Бентама је овде узбуђивало то, 00:08:54.283 --> 00:08:56.156 што би затвореници 00:08:56.156 --> 00:08:59.184 морали да претпоставе да су посматрани 00:08:59.184 --> 00:09:00.869 у сваком тренутку, 00:09:00.869 --> 00:09:02.747 што би био највећи мотиватор 00:09:02.747 --> 00:09:06.425 за послушност. 00:09:06.425 --> 00:09:09.350 Француски филозоф 20. века, Мишел Фуко, 00:09:09.350 --> 00:09:11.395 схватио је да овај модел може да се користи 00:09:11.395 --> 00:09:14.390 не само у затворима, него у свакој институцији 00:09:14.390 --> 00:09:16.340 која жели да контролише људско понашање: 00:09:16.340 --> 00:09:19.215 у школама, болницама, фабрикама, на радним местима. 00:09:19.215 --> 00:09:21.413 Он је рекао да је овај начин размишљања, 00:09:21.413 --> 00:09:23.839 овај референтни оквир који је Бентам открио, 00:09:23.839 --> 00:09:27.168 кључан за друштвену контролу 00:09:27.168 --> 00:09:29.170 модерних, западних друштава, 00:09:29.170 --> 00:09:30.944 којима више нису потребна 00:09:30.944 --> 00:09:32.851 јавна оруђа тираније - 00:09:32.851 --> 00:09:35.247 кажњавање, затварање или убијање дисидената, 00:09:35.247 --> 00:09:38.561 или легално приморавање на лојалност некој партији - 00:09:38.561 --> 00:09:40.960 јер масовни надзор 00:09:40.960 --> 00:09:43.515 ствара затвор у уму 00:09:43.515 --> 00:09:45.358 који је много суптилније, 00:09:45.358 --> 00:09:47.247 али много ефективније средство 00:09:47.247 --> 00:09:50.296 подстицања поштовања друштвених норми 00:09:50.296 --> 00:09:51.758 или друштвених правила, 00:09:51.758 --> 00:09:53.320 много ефикасније 00:09:53.320 --> 00:09:56.445 него што би чиста сила могла икад да буде. NOTE Paragraph 00:09:56.445 --> 00:10:00.193 Најпознатије књижевно дело о надзору и приватности 00:10:00.193 --> 00:10:02.813 је роман Џорџа Орвела, ”1984”, 00:10:02.813 --> 00:10:06.280 о ком сви учимо у школи и који је зато скоро постао клише. 00:10:06.280 --> 00:10:08.919 Заправо, кад год га поменете у разговору о надзирању, 00:10:08.919 --> 00:10:10.848 људи га истог тренутка одбаце, 00:10:10.848 --> 00:10:12.900 као неприменљивог, говорећи 00:10:12.900 --> 00:10:16.183 да се, у роману, у свакој кући налазе монитори, 00:10:16.183 --> 00:10:18.348 људи се посматрају у сваком тренутку, 00:10:18.348 --> 00:10:22.310 а то нема никакве везе са државом надзора са каквом се ми суочавамо. 00:10:22.310 --> 00:10:25.230 Ово је заправо фундаментално несхватање 00:10:25.230 --> 00:10:27.931 упозорења која је Орвел дао у ”1984”. 00:10:27.931 --> 00:10:29.582 Он није упозоравао 00:10:29.582 --> 00:10:31.190 о држави надзора 00:10:31.190 --> 00:10:33.354 која посматра сваког у сваком тренутку, 00:10:33.354 --> 00:10:35.407 него оној где су људи свесни 00:10:35.407 --> 00:10:37.406 да могу бити посматрани у сваком тренутку. 00:10:37.406 --> 00:10:40.110 Ево како је Орвелов наратор, Винстон Смит, 00:10:40.110 --> 00:10:42.150 описао систем надзирања 00:10:42.150 --> 00:10:43.548 с којим су били суочени: 00:10:43.548 --> 00:10:45.975 ”Наравно, нико није могао знати 00:10:45.975 --> 00:10:48.642 да ли га у овом или оном тренутку надзиру или не.” 00:10:48.642 --> 00:10:49.743 Рекао је и: 00:10:49.743 --> 00:10:51.724 ”У сваком случају, могли су се укључивати 00:10:51.724 --> 00:10:53.403 на свачији канал кад год зажеле. 00:10:53.403 --> 00:10:55.742 Морало се живети, и живело се, 00:10:55.742 --> 00:10:57.995 по навици која је прерасла у инстинкт, 00:10:57.995 --> 00:11:00.630 - претпостављајући да се сваки звук чуо, 00:11:00.630 --> 00:11:02.680 и, сем у мраку, 00:11:02.680 --> 00:11:05.419 сваки покрет видео.” NOTE Paragraph 00:11:05.419 --> 00:11:08.765 На сличан начин аврамовске религије 00:11:08.765 --> 00:11:11.708 говоре да постоји невидљив, свезнајући ауторитет, 00:11:11.708 --> 00:11:13.451 који, због своје свеприсутности, 00:11:13.451 --> 00:11:15.347 увек посматра шта радите, 00:11:15.347 --> 00:11:18.120 што значи да никада немате ниједан приватни тренутак, 00:11:18.120 --> 00:11:19.804 и он је коначни спроводилац 00:11:19.804 --> 00:11:22.794 послушности коју диктира. NOTE Paragraph 00:11:22.794 --> 00:11:26.198 Сва ова, наизглед различита, дела 00:11:26.198 --> 00:11:28.984 долазе до истог закључка, 00:11:28.984 --> 00:11:31.306 а то је да је друштво 00:11:31.306 --> 00:11:33.613 у ком је могуће посматрати људе нон стоп, 00:11:33.613 --> 00:11:36.268 друштво које рађа конформизам, 00:11:36.268 --> 00:11:38.510 послушност и подређивање, 00:11:38.510 --> 00:11:40.021 и зато сваки тиранин, 00:11:40.021 --> 00:11:42.103 од најочигледнијих до најсуптилнијих, 00:11:42.103 --> 00:11:44.366 жуди за таквим системом. 00:11:44.366 --> 00:11:47.020 Насупрот томе, чак и важније, 00:11:47.020 --> 00:11:49.460 зона приватности, 00:11:49.460 --> 00:11:52.470 могућност да одемо негде где можемо да мислимо, 00:11:52.470 --> 00:11:55.628 говоримо, и контактирамо људе, 00:11:55.628 --> 00:11:59.282 без осуђујућих погледа других, 00:11:59.282 --> 00:12:02.825 је место где скоро искључиво живе 00:12:02.825 --> 00:12:05.853 креативност, испитивање и неслагање, 00:12:05.853 --> 00:12:07.674 и зато, 00:12:07.674 --> 00:12:10.250 кад дозволимо да постоји друштво 00:12:10.250 --> 00:12:12.413 у ком смо стално посматрани, 00:12:12.413 --> 00:12:15.390 дозвољавамо да суштина људске слободе 00:12:15.390 --> 00:12:18.341 буде озбиљно оштећена. NOTE Paragraph 00:12:18.341 --> 00:12:21.463 Последњи део овог погледа, 00:12:21.463 --> 00:12:23.388 идеја да само људи који чине нешто лоше 00:12:23.388 --> 00:12:27.270 имају нешто да крију, дакле имају и разлога да брину о приватности, 00:12:27.270 --> 00:12:31.276 доноси две веома деструктивне поруке, 00:12:31.276 --> 00:12:33.304 две деструктивне лекције, 00:12:33.304 --> 00:12:35.060 прва је та да су једини људи 00:12:35.060 --> 00:12:37.180 којима је стало до приватности, 00:12:37.180 --> 00:12:39.236 који траже приватност, 00:12:39.236 --> 00:12:43.311 по дефиницији лоши људи. 00:12:43.311 --> 00:12:45.443 Овај закључак 00:12:45.443 --> 00:12:47.971 би требало избегавати из разних разлога, 00:12:47.971 --> 00:12:50.723 а најважнији је тај, да када кажете 00:12:50.723 --> 00:12:53.100 ”неко ко ради лоше ствари”, 00:12:53.100 --> 00:12:55.937 вероватно мислите на планирање терористичког напада 00:12:55.937 --> 00:12:57.978 или извршење насилног злочина, 00:12:57.978 --> 00:13:00.518 што је много уже схватање 00:13:00.518 --> 00:13:02.970 од оног које имају људи на власти, 00:13:02.970 --> 00:13:05.020 кад кажу ”чињење лоших ствари”. 00:13:05.020 --> 00:13:07.327 За њих су ”лоше активности” обично 00:13:07.327 --> 00:13:10.398 нешто што представља значајне изазове 00:13:10.398 --> 00:13:13.503 спровођењу наше сопствене моћи. NOTE Paragraph 00:13:13.503 --> 00:13:15.453 Друга веома деструктивна, 00:13:15.453 --> 00:13:17.361 и пом мишљењу, подмуклија лекција 00:13:17.361 --> 00:13:20.140 која долази са прихватањем оваквог погледа 00:13:20.140 --> 00:13:22.906 је имплицитно разумевање 00:13:22.906 --> 00:13:26.250 које прихватају они који прихвате тај поглед, 00:13:26.250 --> 00:13:27.705 а то је следеће: 00:13:27.705 --> 00:13:29.677 ако сте спремни да будете 00:13:29.677 --> 00:13:31.779 довољно безопасни 00:13:31.779 --> 00:13:33.949 и да не представљате претњу 00:13:33.949 --> 00:13:35.831 онима који имају политичку моћ, 00:13:35.831 --> 00:13:38.867 само тада можете бити ослобођени 00:13:38.867 --> 00:13:40.975 опасности од надзора. 00:13:40.975 --> 00:13:43.360 Само дисиденти 00:13:43.360 --> 00:13:44.841 и они који изазивају власт 00:13:44.841 --> 00:13:46.653 морају да се брину. 00:13:46.653 --> 00:13:50.060 И ту лекцију би требало да избегавамо из многих разлога. 00:13:50.060 --> 00:13:52.298 Можда сте особа која 00:13:52.298 --> 00:13:54.490 тренутно не жели да се упушта у такво понашање, 00:13:54.490 --> 00:13:57.195 али можда ћете се упустити у неком тренутку у будућности. 00:13:57.195 --> 00:13:58.609 Чак и ако сте неко ко одлучи 00:13:58.609 --> 00:14:00.264 да никада неће, 00:14:00.264 --> 00:14:01.898 чињеница да постоје други 00:14:01.898 --> 00:14:04.102 који желе и могу да се одупру 00:14:04.102 --> 00:14:06.136 и контрирају онима на власти - 00:14:06.136 --> 00:14:07.670 дисиденти и новинари 00:14:07.670 --> 00:14:09.758 и активисти и разни други - 00:14:09.758 --> 00:14:12.252 је нешто што доноси колективно добро 00:14:12.252 --> 00:14:15.230 које би требало да желимо да сачувамо. 00:14:15.230 --> 00:14:17.324 Подједнако је важно да мера 00:14:17.324 --> 00:14:19.587 слободе неког друштва, 00:14:19.587 --> 00:14:21.737 није то како третира добре, 00:14:21.737 --> 00:14:24.200 послушне грађане, 00:14:24.200 --> 00:14:26.040 него како третира дисиденте 00:14:26.040 --> 00:14:29.155 и оне који се опиру догмама. 00:14:29.155 --> 00:14:30.752 Али најважнији разлог 00:14:30.752 --> 00:14:33.153 је да систем масовног надзора 00:14:33.153 --> 00:14:35.770 на свакакве начине угрожава нашу слободу. 00:14:35.770 --> 00:14:37.571 Свакаква понашања 00:14:37.571 --> 00:14:39.577 постају забрањена, 00:14:39.577 --> 00:14:43.130 а да ни не знамо да се то догађа. 00:14:43.130 --> 00:14:45.612 Чувена социјалистичка активисткиња, Роза Луксембург, 00:14:45.612 --> 00:14:46.886 једном је рекла: 00:14:46.886 --> 00:14:51.461 ”Онај ко се не помера, не примећује своје ланце.” 00:14:51.461 --> 00:14:53.150 Можемо да се потрудимо 00:14:53.150 --> 00:14:56.239 и учинимо ланце масовног надзора невидљивим или неприметним, 00:14:56.239 --> 00:14:58.905 али ограничења која нам намеће 00:14:58.905 --> 00:15:01.450 неће постати ништа мање снажна. NOTE Paragraph 00:15:01.450 --> 00:15:03.058 Много вам хвала. NOTE Paragraph 00:15:03.058 --> 00:15:04.489 (Аплауз) NOTE Paragraph 00:15:04.489 --> 00:15:05.996 Хвала. NOTE Paragraph 00:15:05.996 --> 00:15:10.893 (Аплауз) NOTE Paragraph 00:15:10.893 --> 00:15:13.280 Хвала. NOTE Paragraph 00:15:13.280 --> 00:15:16.122 (Аплауз) NOTE Paragraph 00:15:19.320 --> 00:15:21.612 Бруно Ђузани: Глен, хвала ти. 00:15:21.612 --> 00:15:23.901 Морам да кажем да је прилично убедљиво, 00:15:23.901 --> 00:15:25.466 али желим да те вратим 00:15:25.466 --> 00:15:28.817 на последњих 16 месеци и на Едварда Сноудена, 00:15:28.817 --> 00:15:31.162 имам неколико питања, ако немаш ништа против. 00:15:31.162 --> 00:15:33.370 Прво је лично. 00:15:33.370 --> 00:15:36.411 Читали смо о хапшењу твог партнера, 00:15:36.411 --> 00:15:39.721 Дејвида Миранде у Лондону, и другим тешкоћама, 00:15:39.721 --> 00:15:41.805 али претпостављам 00:15:41.805 --> 00:15:45.161 да у смислу личног ангажовања и ризика, 00:15:45.161 --> 00:15:46.965 и притиска на тебе, није лако 00:15:46.965 --> 00:15:49.910 суочити се са највећим организацијама за присмотру на свету. 00:15:49.910 --> 00:15:52.345 Реци нам нешто о томе. NOTE Paragraph 00:15:52.345 --> 00:15:54.410 Глен Гринвалд: Знаш, мислим да се дешава то 00:15:54.410 --> 00:15:56.192 да људска храброст у овим стварима 00:15:56.192 --> 00:15:57.954 постаје заразна, 00:15:57.954 --> 00:16:01.107 и иако смо ја и други новинари са којима сам радио 00:16:01.107 --> 00:16:02.643 свакако били свесни ризика - 00:16:02.643 --> 00:16:05.365 Сједињене Државе су и даље најмоћнија држава на свету 00:16:05.365 --> 00:16:07.363 и не цени када слободно разоткријете 00:16:07.363 --> 00:16:09.285 хиљаде њених тајни 00:16:09.285 --> 00:16:11.796 на интернету - 00:16:11.796 --> 00:16:15.265 видевши да једна особа од 29 година, 00:16:15.265 --> 00:16:17.284 обична особа која је одрасла 00:16:17.284 --> 00:16:19.597 у веома обичној средини, 00:16:19.597 --> 00:16:23.320 испољи такву храброст као што је то учинио Едвард Сноуден, 00:16:23.320 --> 00:16:25.540 знајући да ће отићи у затвор до краја живота, 00:16:25.540 --> 00:16:27.322 или да ће му се живот променити, 00:16:27.322 --> 00:16:29.297 инспирисало је мене и друге новинаре 00:16:29.297 --> 00:16:31.120 и мислим и људе широм света, 00:16:31.120 --> 00:16:32.808 укључујући и будуће узбуњиваче, 00:16:32.808 --> 00:16:36.323 да схвате да могу и они то да ураде. NOTE Paragraph 00:16:36.323 --> 00:16:38.809 БЂ: Занима ме твоја веза са Едом Сноуденом, 00:16:38.809 --> 00:16:41.990 јер си много разговарао с њим, 00:16:41.990 --> 00:16:43.753 и наравно то и настављаш да чиниш, 00:16:43.753 --> 00:16:46.899 али у својој књизи га никад не зовеш Едвард или Ед, 00:16:46.899 --> 00:16:49.849 кажеш ”Сноуден”. Откуд то? NOTE Paragraph 00:16:49.849 --> 00:16:51.493 ГГ: Знаш, сигуран сам 00:16:51.493 --> 00:16:54.824 да то треба да испита тим психолога. (Смех) 00:16:54.824 --> 00:16:58.413 Не знам тачно. Мислим да је разлог 00:16:58.413 --> 00:17:01.967 у једном од његових најважнијих циљева, 00:17:01.967 --> 00:17:04.303 најважнијих тактика, 00:17:04.303 --> 00:17:06.510 а то је да је знао да је један од начина 00:17:06.510 --> 00:17:09.200 да се скрене пажња са значаја тих открића, 00:17:09.200 --> 00:17:11.850 тај да се скрене пажња на њега, 00:17:11.850 --> 00:17:13.917 и због тога се није појављивао у медијима. 00:17:13.917 --> 00:17:16.426 Покушао је да свој лични живот 00:17:16.426 --> 00:17:18.105 не изложи погледима, 00:17:18.105 --> 00:17:20.819 и мислим да је ословљавање са Сноуден, 00:17:20.819 --> 00:17:24.393 један од начина да се он обележи као важан историјски чинилац, 00:17:24.393 --> 00:17:26.655 а не покушај да се персонализује на начин 00:17:26.655 --> 00:17:29.145 који би скренуо пажњу са суштине. NOTE Paragraph 00:17:29.145 --> 00:17:31.192 БЂ: Дакле, његова открића, твоја анализа, 00:17:31.192 --> 00:17:32.738 рад других новинара, 00:17:32.738 --> 00:17:35.378 заста су покренули дебату, 00:17:35.378 --> 00:17:37.506 и многе владе, укључујући и Бразил, 00:17:37.506 --> 00:17:40.110 су реаговале пројектима и програмима 00:17:40.110 --> 00:17:42.964 за преобликовање интернета, и слично. 00:17:42.964 --> 00:17:45.716 На ту тему се дешава много ствари. 00:17:45.716 --> 00:17:47.986 Али питам се, шта је циљ, 00:17:47.986 --> 00:17:49.637 за тебе лично? 00:17:49.637 --> 00:17:51.270 У ком тренутку ћеш мислити 00:17:51.270 --> 00:17:54.462 да сте успели да промените ствари? NOTE Paragraph 00:17:54.462 --> 00:17:56.740 ГГ: Па, за мене као новинара, 00:17:56.740 --> 00:17:59.183 циљ је веома једноставан, 00:17:59.183 --> 00:18:01.195 а то је да осигурамо да сваки документ 00:18:01.195 --> 00:18:03.021 који је вредан пажње и објављивања, 00:18:03.021 --> 00:18:04.321 буде и објављен, 00:18:04.321 --> 00:18:06.358 и да тајне, које није требало да су чуване, 00:18:06.358 --> 00:18:07.833 буду откривене. 00:18:07.833 --> 00:18:09.800 По мом мишљењу, то је суштина новинарства 00:18:09.800 --> 00:18:11.207 и ја сам томе посвећен. 00:18:11.207 --> 00:18:13.681 Као неко ко масовни надзор сматра ужасним, 00:18:13.681 --> 00:18:16.078 због свих разлога које сам навео, и многих других, 00:18:16.078 --> 00:18:18.394 на ово гледам као на рад који неће бити завршен 00:18:18.394 --> 00:18:20.571 док владе широм света 00:18:20.571 --> 00:18:23.190 више нису у могућности да читаве популације изложе 00:18:23.190 --> 00:18:24.676 посматрању и надзору, 00:18:24.676 --> 00:18:27.265 осим ако убеде неки суд или неко тело 00:18:27.265 --> 00:18:28.987 да је особа коју циљају 00:18:28.987 --> 00:18:31.578 заиста учинила нешто лоше. 00:18:31.578 --> 00:18:34.813 За мене је то начин на који приватност може да се обнови. NOTE Paragraph 00:18:34.813 --> 00:18:37.159 БЂ: Као што смо видели на TED-у, 00:18:37.159 --> 00:18:39.927 Сноуден је веома способан да се прикаже као бранилац 00:18:39.927 --> 00:18:42.207 демократских вредности 00:18:42.207 --> 00:18:43.920 и демократских принципа. 00:18:43.920 --> 00:18:46.948 Али многи и даље не верују 00:18:46.948 --> 00:18:49.350 да су му то једини мотиви. 00:18:49.350 --> 00:18:50.828 Не верују 00:18:50.828 --> 00:18:52.449 да није укључен новац, 00:18:52.449 --> 00:18:54.360 да није продао неке од тих тајни, 00:18:54.360 --> 00:18:56.189 Кини или Русији, 00:18:56.189 --> 00:18:58.342 које тренутно 00:18:58.342 --> 00:19:00.902 очигледно нису најбољи пријатељ САД-а. 00:19:00.902 --> 00:19:02.608 Сигуран сам да се и многи овде 00:19:02.608 --> 00:19:04.878 питају исто. 00:19:04.878 --> 00:19:06.761 Да ли мислиш да је могуће 00:19:06.761 --> 00:19:09.373 да постоји тај део Сноудена који још нисмо видели? NOTE Paragraph 00:19:09.373 --> 00:19:12.554 ГГ: Не, то сматрам апсурдним и идиотским. 00:19:12.554 --> 00:19:14.968 (Смех) Да желиш, 00:19:14.968 --> 00:19:17.430 а знам да само глумиш ђавољег адвоката, 00:19:17.430 --> 00:19:20.641 али да желиш да продаш тајне 00:19:20.641 --> 00:19:22.547 другој земљи, 00:19:22.547 --> 00:19:24.264 а он је то могао да учини 00:19:24.264 --> 00:19:25.910 и притом се веома обогати, 00:19:25.910 --> 00:19:28.111 последња ствар коју би учинио је да те тајне 00:19:28.111 --> 00:19:30.635 однесеш новинарима и тражиш да их објаве, 00:19:30.635 --> 00:19:32.661 јер тада оне постају безвредне. 00:19:32.661 --> 00:19:34.309 Људи који желе да се обогате, 00:19:34.309 --> 00:19:36.279 то раде тајно, продајући тајне влади, 00:19:36.279 --> 00:19:38.490 али мислим да је важно напоменути следеће: 00:19:38.490 --> 00:19:39.914 та оптужба 00:19:39.914 --> 00:19:42.170 долази од људи из америчке владе, 00:19:42.170 --> 00:19:44.190 од људи у медијима 00:19:44.190 --> 00:19:45.928 који су лојални тим разним владама, 00:19:45.928 --> 00:19:48.936 и мислим да кад људи тако оптужују друге: 00:19:48.936 --> 00:19:50.541 ”Ох, немогуће да то ради 00:19:50.541 --> 00:19:52.206 из принципа, 00:19:52.206 --> 00:19:54.448 сигурно има неки покварен мотив” - 00:19:54.448 --> 00:19:56.555 много више говоре о себи 00:19:56.555 --> 00:19:58.381 него о предмету својих оптужби 00:19:58.381 --> 00:20:02.766 (Аплауз) 00:20:02.766 --> 00:20:05.286 јер ти људи, који оптужују, 00:20:05.286 --> 00:20:07.190 они сами не чине ништа 00:20:07.190 --> 00:20:09.112 из алтруистичких разлога, 00:20:09.112 --> 00:20:10.744 па претпостављају 00:20:10.744 --> 00:20:12.393 да су и сви остали 00:20:12.393 --> 00:20:15.378 заражени истим вирусом бездушности као и они, 00:20:15.378 --> 00:20:17.249 то је претпоставка. 00:20:17.249 --> 00:20:18.876 (Аплауз) NOTE Paragraph 00:20:18.876 --> 00:20:21.360 БЂ: Глен, много ти хвала. ГГ: Хвала вама. NOTE Paragraph 00:20:21.360 --> 00:20:23.692 БЂ: Глен Гринвалд. 00:20:23.692 --> 00:20:24.806 (Аплауз)