0:00:06.681,0:00:08.873
Recimo da učestvujete u kvizu.

0:00:08.873,0:00:12.375
Već ste zaradili 1000 dolara[br]u prvoj rundi,

0:00:12.375,0:00:14.851
kad vas zatekne bonus polje.

0:00:14.851,0:00:16.657
Sad imate izbor.

0:00:16.657,0:00:20.131
Možete da uzmete[br]zagarantovani bonus od 500 dolara

0:00:20.131,0:00:22.537
ili da bacate novčić.

0:00:22.537,0:00:25.857
Ako bude glava,[br]dobijate bonus od 1000 dolara.

0:00:25.857,0:00:29.246
Ako bude pismo, uopšte ne dobijate bonus.

0:00:29.246,0:00:34.269
U drugoj rundi ste zaradili 2000 dolara[br]kad vas zatekne kazneno polje.

0:00:34.269,0:00:36.384
Sad imate drugi izbor.

0:00:36.384,0:00:39.220
Možete da prihvatite gubitak od 500 dolara

0:00:39.220,0:00:42.171
ili da okušate sreću bacanjem novčića.

0:00:42.171,0:00:44.372
Ako bude glava, ne gubite ništa,

0:00:44.372,0:00:49.069
ali, naprotiv, ako bude pismo,[br]gubite 1000 dolara.

0:00:49.069,0:00:50.493
Ako ste poput većine ljudi,

0:00:50.493,0:00:54.284
verovatno ste izabrali da uzmete[br]zagarantovani bonus u prvoj rundi,

0:00:54.284,0:00:57.254
a da bacate novčić u drugoj rundi.

0:00:57.254,0:01:00.113
No, ako razmislite o tome,[br]ovo nema nikakvog smisla.

0:01:00.113,0:01:04.205
Potpuno su iste šanse i ishodi[br]u obe runde.

0:01:04.205,0:01:08.704
Pa zašto se onda druga runda[br]čini strašnijom?

0:01:08.704,0:01:13.214
Odgovor leži u pojavi[br]koja se naziva averzijom prema gubitku.

0:01:13.214,0:01:15.106
Prema racionalnoj ekonomskoj teoriji

0:01:15.106,0:01:18.846
naše odluke bi trebalo da se vode[br]jednostavnom matematičkom jednačinom

0:01:18.846,0:01:23.055
koja odmerava nivo rizika[br]naspram iznosa koji je u pitanju.

0:01:23.055,0:01:25.317
Ali istraživanja su otkrila[br]da je za mnoge ljude

0:01:25.317,0:01:29.120
negativno psihološko dejstvo[br]koje osećamo zbog gubitka nečega

0:01:29.120,0:01:34.972
otprilike dvostruko jače od pozitivnog[br]dejstva dobijanja iste stvari.

0:01:34.972,0:01:39.765
Averzija prema gubitku je kognitivna[br]predrasuda proistekla iz heuristike,

0:01:39.765,0:01:43.884
pristupa rešavanju problema zasnovanog[br]na prethodnom iskustvu i intuiciji,

0:01:43.884,0:01:46.529
a ne na pažljivoj analizi.

0:01:46.529,0:01:50.165
A ove mentalne prečice[br]mogu da dovedu do iracionalnih odluka,

0:01:50.165,0:01:51.459
ne nalik zaljubljivanju

0:01:51.459,0:01:53.414
ili skakanju bandžijem s litice,

0:01:53.414,0:01:57.834
već logičkih zabluda[br]koje lako mogu da se opovrgnu.

0:01:57.834,0:02:03.591
Situacije koje se tiču verovatnoće[br]su čuveno loše za primenu heuristike.

0:02:03.591,0:02:09.053
Na primer, recimo da treba da bacate kocku[br]sa četiri zelene i dve crvene strane

0:02:09.053,0:02:10.736
dvadeset puta.

0:02:10.736,0:02:13.694
Možete da izaberete[br]jedan od sledećih nizova bacanja

0:02:13.694,0:02:17.018
i ako on dođe, dobijate 25 dolara.

0:02:17.018,0:02:18.909
Koji biste niz odabrali?

0:02:18.909,0:02:23.838
U jednom istraživanju, 65% učesnika[br]koji su svi bili studenti,

0:02:23.838,0:02:26.290
izabrali su niz pod B,

0:02:26.290,0:02:29.885
iako je A kraći[br]i sadržan je unutar B niza,

0:02:29.885,0:02:31.884
drugim rečima, verovatniji je.

0:02:31.884,0:02:35.132
Ovo se naziva greškom konjunkcije.

0:02:35.132,0:02:37.525
Ovde očekujemo da ćemo videti[br]više zelenih bacanja,

0:02:37.525,0:02:41.607
te naš mozak može da nas obmane[br]da izaberemo manje verovatnu opciju.

0:02:41.607,0:02:45.822
Heuristika je takođe očajna[br]uopšteno kod baratanja brojevima.

0:02:45.822,0:02:49.393
U jednom primeru,[br]studenti su podeljeni u dve grupe.

0:02:49.393,0:02:50.862
Prvu grupu su pitali

0:02:50.862,0:02:54.742
da li je Mahatma Gandi[br]umro pre ili posle devete godine,

0:02:54.742,0:03:00.279
dok su drugu grupu pitali da li je[br]umro pre ili posle 140. godine.

0:03:00.279,0:03:02.719
Oba broja su očigledno bila daleka,

0:03:02.719,0:03:07.257
ali kad su studenti potom upitani[br]da pogode tačno u kojoj godini je umro,

0:03:07.257,0:03:09.996
odgovori prve grupe[br]su u proseku bili oko broja 50,

0:03:09.996,0:03:13.536
dok su u drugoj grupi[br]u proseku bili oko broja 67.

0:03:13.536,0:03:16.817
Iako bi očigledno pogrešna informacija[br]iz prvog pitanja

0:03:16.817,0:03:18.848
trebalo da bude nebitna,

0:03:18.848,0:03:21.746
ipak je uticala na procene studenata.

0:03:21.746,0:03:24.615
Ovo je primer efekta sidra

0:03:24.615,0:03:27.539
i često se koristi u marketingu[br]i u pregovorima

0:03:27.539,0:03:31.111
kako bi se podigla cena[br]koju su ljudi voljni da plate.

0:03:31.111,0:03:34.559
Pa, ako heuristika vodi[br]do svih tih pogrešnih odluka,

0:03:34.559,0:03:36.998
zašto je uopšte posedujemo?

0:03:36.998,0:03:39.772
Pa zato što može da bude[br]prilično efikasna.

0:03:39.772,0:03:41.444
Većim delom ljudske istorije

0:03:41.444,0:03:45.724
opstanak je zavisio od donošenja[br]brzih odluka uz ograničene informacije.

0:03:45.724,0:03:49.751
Kad nema vremena za logičku analizu[br]svih mogućnosti,

0:03:49.751,0:03:52.775
heuristika nam ponekad može spasiti život.

0:03:52.775,0:03:56.605
No današnje okruženje zahteva[br]daleko složenije odlučivanje,

0:03:56.605,0:04:01.180
a te odluke su zbog nesvesnih faktora[br]daleko pristrasnije nego što mislimo,

0:04:01.180,0:04:03.558
utiču na sve, od zdravlja i obrazovanja

0:04:03.558,0:04:06.112
do finansija i kriminalne pravde.

0:04:06.112,0:04:08.542
Ne možemo prosto da isključimo[br]heuristiku našeg uma,

0:04:08.542,0:04:11.057
ali možemo da naučimo da je budemo svesni.

0:04:11.057,0:04:13.629
Kada se zateknete u situaciji[br]koja podrazumeva brojeve,

0:04:13.629,0:04:14.859
verovatnoću

0:04:14.859,0:04:16.723
ili višestruke detalje,

0:04:16.723,0:04:18.040
zastanite na sekund

0:04:18.040,0:04:23.348
i uzmite u obzir da intuitivni odgovor,[br]naposletku, možda i nije tačan.