WEBVTT

00:00:19.321 --> 00:00:27.367
Sećam se jutra 15. aprila 2013. godine.

00:00:27.367 --> 00:00:31.524
Probudila sam se tog jutra
koje je bilo kao nijedno drugo.

00:00:33.539 --> 00:00:37.929
U tom divnom stanju
između budnog stanja i spavanja,

00:00:37.930 --> 00:00:43.463
čula sam poznate zvuke
mleka koje se izvlači iz frižidera

00:00:44.283 --> 00:00:47.802
i zvuk kafe koja se sipa
u aparat za instant kafu.

00:00:48.792 --> 00:00:52.492
I dok sam tako ležala
delimično budna, delimično dremajući,

00:00:52.492 --> 00:00:54.127
pomislih:

00:00:54.127 --> 00:00:58.451
„To! Moje mace su konačno naučile
da mi skuvaju kafu!”

00:00:58.452 --> 00:00:59.791
„To!” (Smeh)

00:00:59.792 --> 00:01:02.380
Toliko sam srećna zbog tog otkrića,

00:01:02.381 --> 00:01:05.432
toliko srećna, zapravo,
da sam otvorila oči

00:01:05.433 --> 00:01:08.633
i preda mnom je bilo još srećnije otkriće:

00:01:08.633 --> 00:01:11.908
visok, vrlo zgodan muškarac

00:01:11.908 --> 00:01:16.238
koji mi je poznat,
ali ga još ne prepoznajem.

00:01:16.238 --> 00:01:21.646
Ima dve šolje kafe u ruci i kaže:
„Dušo, skuvao sam ti kafu.”

00:01:21.646 --> 00:01:24.023
Sve mi se vraća.

00:01:24.024 --> 00:01:26.841
Sama za Božić. Sama za Dan zahvalnosti.

00:01:26.841 --> 00:01:28.811
Sama za Dan zaljubljenih.

00:01:30.471 --> 00:01:35.560
Moj muž je bio otišao u Avganistan,
a sada je bio kod kuće.

00:01:37.784 --> 00:01:39.869
Mazili smo se na kauču sa našim kafama

00:01:39.869 --> 00:01:41.504
i uključili smo televizor

00:01:41.504 --> 00:01:44.683
baš na vreme da vidimo
kako elitni trkači prelaze liniju cilja

00:01:44.684 --> 00:01:46.442
i baš na vreme da čujemo reči:

00:01:46.442 --> 00:01:50.771
„Lelisa Desisa je upravo pobedio
na Bostonskom maratonu 2013. godine.

00:01:50.773 --> 00:01:53.553
To je njegov prvi Bostonski maraton.”

00:01:53.554 --> 00:01:57.295
Pomislila sam: „Naravno, zašto ne pobediti
na prvom koji isprobaš?”

00:01:57.295 --> 00:02:01.132
Zašto? Šta? Ja hoću, zar ne? Svakako.

00:02:01.132 --> 00:02:03.620
Okrenula sam se ka suprugu i rekla:

00:02:03.620 --> 00:02:07.414
„Znaš, stvarno treba
da nekako iskoristimo dan.”

00:02:07.414 --> 00:02:10.553
Još smo u pidžamama,
a taj tip je pretrčao preko 42 kilometra.

00:02:11.774 --> 00:02:14.921
Zato smo ustali, obukli se
i otišli na ručak.

00:02:16.991 --> 00:02:21.631
Pogledao me je i rekao: „Sećaš li se?”

00:02:21.631 --> 00:02:23.287
„Dušo, da li se sećaš?”

00:02:24.107 --> 00:02:26.507
Upitala sam: „Da li se sećam čega?”

00:02:28.037 --> 00:02:32.726
Rekao je: „Ovo je isti sto,
ovo je isti restoran

00:02:32.726 --> 00:02:36.187
u kome smo imali poslednji obrok
pre nego što sam otišao u Avganistan.

00:02:36.974 --> 00:02:41.043
Gde smo razgovarali
o tome šta bi bilo ako se ne vratim.

00:02:41.044 --> 00:02:45.424
Gde smo govorili o tome šta bi bilo
ako bih izgubio neki ekstremitet.

00:02:46.534 --> 00:02:48.568
Gde smo govorili o tome šta bi bilo

00:02:50.938 --> 00:02:54.108
ako bih bio povređen na bilo koji način.”

00:02:55.198 --> 00:02:59.497
Naručili smo par koktela,
zbog čega će mi kasnije biti veoma drago.

00:02:59.497 --> 00:03:01.913
Nazdravili smo i počeli smo
da pravimo planove

00:03:01.914 --> 00:03:08.154
onako kako samo vojnička porodica može
kada je voljena osoba bezbedna kod kuće.

00:03:09.949 --> 00:03:13.658
Pogledao me je i rekao:
„Hajde da gledamo maraton.”

00:03:13.659 --> 00:03:17.149
A ja sam rekla: „Hajdemo.
Hajde. Apsolutno.”

00:03:17.167 --> 00:03:20.380
Prešli smo na ulicu Bojlston
i „bum!”, čuli smo buku,

00:03:20.380 --> 00:03:24.578
i u sledećem momentu
našli smo se na trotoaru.

00:03:24.578 --> 00:03:27.386
Pogledala sam ka vodopadu krvi

00:03:27.386 --> 00:03:29.156
gde je pre bila moja leva noga.

00:03:29.157 --> 00:03:31.547
Moj muž bio je prekriven gelerima.

00:03:32.448 --> 00:03:34.477
Pomislila sam dve stvari.

00:03:34.477 --> 00:03:37.757
Prvo: ne postoji nijedan čovek
na ovoj planeti

00:03:37.758 --> 00:03:41.137
pored koga bih radije ležala
u ovom trenutku

00:03:41.137 --> 00:03:43.769
i drugo: to je to.

00:03:45.679 --> 00:03:48.018
Baš kada smo počeli da izgovaramo

00:03:48.019 --> 00:03:51.349
ono što samo ljudi u braku
mogu da kažu u ovakvim momentima,

00:03:52.579 --> 00:03:56.488
došli su najhrabriji ljudi Bostona,
zgrabili me i odveli u najbližu bolnicu.

00:03:56.489 --> 00:03:58.021
I tako sam bila tamo;

00:03:59.306 --> 00:04:00.786
ležala,

00:04:00.786 --> 00:04:04.475
više nisam bila bronzana,
lepa balska plesačica,

00:04:04.475 --> 00:04:06.726
opčinjavajuća, spremna za izvođenje.

00:04:08.865 --> 00:04:12.283
Bila sam iseckana, izrezana,
ponovo zaheftana,

00:04:12.284 --> 00:04:14.833
zašivena, zalepljena.

00:04:14.834 --> 00:04:17.523
Plastika mi nije prišla, kažem vam.

00:04:17.523 --> 00:04:20.243
Izgubila sam decimetar kose,
izgledala sam kao lutka trol.

00:04:20.244 --> 00:04:24.028
Bila sam prekrivena tkivom drugih ljudi,
krvlju drugih ljudi.

00:04:24.028 --> 00:04:25.469
Bio je to haos.

00:04:26.419 --> 00:04:29.108
Imala sam i posetioce.

00:04:29.108 --> 00:04:33.565
Imala sam posetioce sa ustima,
a ta usta su imala mišljenja.

00:04:35.475 --> 00:04:37.694
Saznala sam nešto:

00:04:37.695 --> 00:04:41.552
ljudi kažu mnogo stvari
kada ne znaju šta da kažu.

00:04:42.865 --> 00:04:45.454
Od malih nogu su nam govorili da,

00:04:45.455 --> 00:04:48.145
kada ljudi izgovaraju stvari
kada ne znaju šta da kažu

00:04:48.145 --> 00:04:50.905
i kada vam ljudi govore stvari
da biste se osećali bolje,

00:04:50.905 --> 00:04:53.504
to proizilazi iz ljubavi.

00:04:53.504 --> 00:04:55.382
Zbunila sam se; pomislila sam,

00:04:55.382 --> 00:04:58.332
ova bolničarka koja mi govori:
„Bolje ti je da se sabereš.

00:04:58.332 --> 00:05:01.062
Bolje ti je da se sabereš
jer si potrebna svojoj porodici.

00:05:01.063 --> 00:05:04.982
Već je prošlo četiri dana. Prebrodi to.

00:05:04.983 --> 00:05:08.632
Potrebna si svojoj porodici.
Na tebi je da ih oraspoložiš.”

00:05:08.633 --> 00:05:12.023
Ili svaka druga osoba
koja bi me pogledala i rekla:

00:05:13.078 --> 00:05:17.547
„Došla bih ranije,
ali nisam imala pojma šta da kažem”,

00:05:17.548 --> 00:05:19.968
što predstavlja blještavi bilbord

00:05:22.089 --> 00:05:24.168
za nas koji patimo koji poručuje:

00:05:24.169 --> 00:05:26.169
„Toliko je neprijatno biti pored tebe

00:05:26.169 --> 00:05:28.549
da ne mogu čak ni da budem
u istoj sobi sa tobom”,

00:05:28.549 --> 00:05:33.218
što me pretvara u osobu koja treba
da učini da se vi bolje osećate.

00:05:33.219 --> 00:05:37.828
I svakog ko leži u bolničkom krevetu,
da bi se osećali bolje.

00:05:37.829 --> 00:05:41.668
Zato počinjem sa odbranom: „Prijatelju,
ne, okej sam, okej sam, biću dobro.

00:05:41.669 --> 00:05:44.279
Plesaću ponovo. Radiću sve te stvari”,

00:05:44.279 --> 00:05:47.169
čak i ako ne verujem u to
jer se tako loše osećam

00:05:47.169 --> 00:05:52.298
zato što sam tako neprijatna,
tako unakažena, tako upropašćena.

00:05:52.299 --> 00:05:57.394
Naučeni smo od malih nogu
da kada ljudi kažu i čine stvari,

00:05:57.395 --> 00:06:01.044
to proističe iz ljubavi u vreme traume,

00:06:01.045 --> 00:06:04.524
a ipak, nalazim se ovde na ovoj sceni
da bih tvrdila drugačije.

00:06:04.525 --> 00:06:07.816
Smatram da to dolazi
iz većih dubina nego ljubav.

00:06:07.816 --> 00:06:10.547
Mislim da to proističe iz straha.

00:06:12.761 --> 00:06:14.551
Straha od istine.

00:06:16.642 --> 00:06:20.212
Provodimo čitavu vožnju kolima,

00:06:21.472 --> 00:06:23.611
nakon što dobijemo taj poziv,

00:06:23.612 --> 00:06:24.757
zajednički tkajući

00:06:24.757 --> 00:06:28.337
savršenu količinu rečenica
koje će oterati bol.

00:06:29.390 --> 00:06:32.049
Ipak, naš strah od istine

00:06:32.050 --> 00:06:35.536
je da, koliko god da rečenica izatkamo,

00:06:35.537 --> 00:06:40.266
ništa neće učiniti da bol nestane.

00:06:40.267 --> 00:06:43.127
Sve sam ih čula. Moja noga
nikada nije ponovo izrasla.

00:06:44.682 --> 00:06:48.682
Strah od grozne istine može učiniti
da izgovorimo neke prilično grozne stvari.

00:06:49.484 --> 00:06:52.644
U panici, kada vidite
svog prijatelja unakaženog,

00:06:53.996 --> 00:06:56.835
ili vas neko ko će ostati bez imena
pogleda i kaže:

00:06:56.836 --> 00:06:59.756
„Pa, bar ti je ostalo lepo lice.”

00:07:01.488 --> 00:07:04.346
Odmah odgovorim sa:
„Pa, kad smo već kod toga,

00:07:04.346 --> 00:07:07.255
moj mozak i zadnjica
su podjednako impresivni, hvala.”

00:07:07.256 --> 00:07:08.856
(Smeh)

00:07:10.583 --> 00:07:13.212
„Hvala što ste primetili
da imam lepo lice.

00:07:13.213 --> 00:07:16.222
To je sve što mi je ostalo
u životu. Cenim to.”

00:07:16.223 --> 00:07:23.062
Ili vas zaustavi doktor,
koji nije moj doktor, da napomenem,

00:07:23.063 --> 00:07:26.083
stavi mi ruku na rame u kolicima,

00:07:26.783 --> 00:07:30.032
dok se u njima krećem
kroz sobu i kaže mi:

00:07:30.032 --> 00:07:32.182
„Moram da ti nešto kažem.

00:07:32.183 --> 00:07:33.723
Čuo sam tvoj intervju jutros,

00:07:33.723 --> 00:07:35.303
čuo sam da hoćeš da ponovo plešeš

00:07:35.303 --> 00:07:41.162
i ovde sam da ti kažem
da sam ovde godinama.

00:07:41.163 --> 00:07:44.525
Ovde sam da ti kažem
da ne treba da se nadaš.

00:07:44.526 --> 00:07:48.655
Nikada nisam, za sve ove godine,
video osobu sa amputacijom koja pleše.

00:07:48.655 --> 00:07:51.078
To se neće dogoditi,
šanse su ti jedan u milion.”

00:07:51.078 --> 00:07:52.718
Podigla sam prst uvis

00:07:52.718 --> 00:07:56.317
i rekla mu da, ako su mi šanse
jedan od milion, ja ću biti taj jedan,

00:07:56.318 --> 00:07:57.686
pomešano sa drugim rečima,

00:07:57.687 --> 00:07:59.376
i onda sam se okrenula

00:07:59.377 --> 00:08:00.696
(Smeh)

00:08:00.697 --> 00:08:05.256
i odvezla se u drugom pravcu
isplakavši oči,

00:08:05.257 --> 00:08:07.361
nadajući se da će se moje reči obistiniti.

00:08:08.581 --> 00:08:11.280
Ako mislite da je to najgore, nije.

00:08:11.280 --> 00:08:17.150
Sećam se da je moj nekadašnji prijatelj
došao - da, zato -

00:08:17.150 --> 00:08:19.299
koji je došao kod mene i rekao mi:

00:08:21.248 --> 00:08:25.517
„Znaš šta? Pokrećem svoj posao
i troškovi za smeće su užasni.

00:08:25.518 --> 00:08:29.783
Prosto su užasni. I tako je skupo.

00:08:29.784 --> 00:08:31.973
Znam da su odsekli ostatak tvoje noge

00:08:31.973 --> 00:08:34.044
i dosta drugih delova tela u ovoj bolnici.

00:08:34.044 --> 00:08:37.634
Da li znaš koliko košta
da se odseče ostatak tvoje noge?”

00:08:39.775 --> 00:08:42.234
Dame i gospodo, reči su moćne.

00:08:42.235 --> 00:08:47.044
Štapovi i kamenje će mi uništiti kosti,
ali reči ostaju u meni zauvek,

00:08:47.044 --> 00:08:49.210
naročito u osetljivim vremenima

00:08:49.211 --> 00:08:51.581
kroz koja će prolaziti
vaša porodica i prijatelji,

00:08:51.581 --> 00:08:55.541
ne nužno u istoj situaciji kao i ja,

00:08:58.251 --> 00:08:59.831
ali primićete taj poziv

00:08:59.831 --> 00:09:04.990
kada vaša majka, brat, prijatelj,
ljubavnik budu prolazili kroz nezamislivo.

00:09:06.130 --> 00:09:08.329
Zato sam ovde, da vam iznesem vodič

00:09:08.330 --> 00:09:12.889
jer ćemo svi mi primiti taj poziv
koliko god da to ne želimo.

00:09:12.890 --> 00:09:18.340
Broj jedan, najvažnije:
izmerite temperaturu u prostoriji.

00:09:18.340 --> 00:09:21.544
Da li bacaju stvari?
Dajte im nešto da bace.

00:09:23.329 --> 00:09:28.848
Da li se smeju uz televiziju
kada mislite da treba da plaču?

00:09:28.849 --> 00:09:30.827
Smejte se sa njima.

00:09:32.154 --> 00:09:35.564
Da li samo sede u tišini? Ćutite sa njima.

00:09:37.010 --> 00:09:38.400
Emocije su snažne.

00:09:38.400 --> 00:09:41.269
Važno je znati faze emocija

00:09:41.270 --> 00:09:43.026
kada se neko suočava sa tragedijom,

00:09:43.026 --> 00:09:46.623
naročito pre nego što dospete
u tu bolničku sobu.

00:09:46.623 --> 00:09:51.156
Ne govorite im šta ste guglali 5 minuta
pre nego što ste izašli kroz vrata

00:09:51.156 --> 00:09:54.019
niti šta vaša vera kaže o njihovom stanju.

00:09:56.332 --> 00:09:59.582
Budite prisutni za njih.
Budite njihov prijatelj.

00:10:03.537 --> 00:10:08.096
Sećam se jednog kišnog nedeljnog popodneva

00:10:08.097 --> 00:10:10.666
kada smo moj muž i ja pregledali

00:10:10.667 --> 00:10:15.547
bezbroj brošura i štampanih materijala,
kao i flešdens dukseva

00:10:15.547 --> 00:10:19.339
koje mi je slao
svaki plesni studio u zemlji -

00:10:19.339 --> 00:10:20.940
koje i dalje nosim, hvala vam -

00:10:23.190 --> 00:10:26.170
možda je trebalo da neki obučem danas -

00:10:26.170 --> 00:10:29.730
pregledali smo sve te stvari

00:10:29.730 --> 00:10:31.970
i naišla sam na dve brošure,

00:10:31.971 --> 00:10:35.660
dve brošure kojima se nadam da niko
u ovoj prostoriji neće morati da se bavi.

00:10:35.660 --> 00:10:38.931
Jedna se odnosila na to šta treba raditi
nakon terorističkog napada.

00:10:39.632 --> 00:10:42.532
Druga je bila o tome kako se nositi
sa gubitkom ekstremiteta.

00:10:42.972 --> 00:10:44.772
Pogledala sam svog muža i pitala:

00:10:44.772 --> 00:10:48.042
„Gde smo ovo dobili?
Ne sećam se da smo ih dobili.”

00:10:49.297 --> 00:10:54.437
A on je rekao: „Pa, Ef-Bi-Aj je doneo
onu o terorističkom napadu,

00:10:56.977 --> 00:11:01.436
a grupa podrške je tokom posete donela
'Kako se nositi sa gubitkom ekstremiteta'.

00:11:01.437 --> 00:11:03.326
Bacila si je preko ramena,

00:11:03.326 --> 00:11:07.845
rekavši: 'Ne znam zašto su to doneli.
Meni ništa nije amputirano.'”

00:11:07.846 --> 00:11:10.266
To je, dame i gospodo, dokaz

00:11:10.266 --> 00:11:13.865
da nećete prihvatiti pomoć
dok niste spremni za to.

00:11:13.865 --> 00:11:17.961
Tog dana sam bila spremna.
On je bio spreman. Jecala sam. Jecao je.

00:11:17.961 --> 00:11:19.785
Izvini što te odajem, dušo.

00:11:19.786 --> 00:11:24.566
Plakali smo zajedno,
i prelistavala sam to -

00:11:24.567 --> 00:11:27.488
nakon što sam bacila iza ramena
onu o terorističkom napadu

00:11:27.489 --> 00:11:30.648
jer „Neka, hvala. Jednog dana.” -

00:11:30.649 --> 00:11:33.709
pregledam to i kažem sebi, o, Bože!

00:11:33.709 --> 00:11:36.219
Adame, vidi, vidi! Pogledaj ovu brošuru.

00:11:36.219 --> 00:11:39.119
Ovo može da pomogne ljudima
da nam pomognu.

00:11:39.119 --> 00:11:42.568
To su faze tugovanja
nakon gubitka ekstremiteta,

00:11:42.569 --> 00:11:45.047
koje se ne razlikuju od faza tugovanja:

00:11:46.447 --> 00:11:50.857
tuge zbog gubitka posla,
gubitka voljene osobe, prijateljstva.

00:11:52.439 --> 00:11:55.649
Šok i poricanje. Bes. Depresija.

00:11:56.739 --> 00:12:00.268
Nagodbe. Još besa. Još depresije.

00:12:00.268 --> 00:12:05.858
Nije lepo, ali tu je.
I prihvatanje i pomaganje drugima.

00:12:05.858 --> 00:12:08.558
Pomaganje drugima?
Htela sam da stignem do tog dela.

00:12:08.558 --> 00:12:10.578
Bila sam skroz ovamo,
ali čak i od gledanja

00:12:10.578 --> 00:12:12.339
ovog grafikona sam se osećala bolje.

00:12:12.339 --> 00:12:14.897
Rekla sam Adamu da moramo reći ljudima.

00:12:14.897 --> 00:12:18.850
Moramo da kažemo ljudima za to,
jer to pravi razliku.

00:12:18.851 --> 00:12:22.401
To je ono što će pomoći ljudima
da pomognu ljudima.

00:12:25.443 --> 00:12:27.358
Navešću vam neke primere koji su uspeli,

00:12:27.358 --> 00:12:32.273
neke primere za koje sam saznala
nakon što sam pozivana u bolničke sobe

00:12:32.273 --> 00:12:36.373
posle moje tragedije
i nadanja porodica da ću pomoći.

00:12:38.843 --> 00:12:42.822
Nikada neću zaboraviti prijatelja
koji je rekao, nakon telefonskog poziva:

00:12:42.823 --> 00:12:46.692
„Hej. Video sam da si propustila
svoj omiljeni dens šou prošle nedelje.

00:12:46.693 --> 00:12:50.272
Reprizira se večeras. Donosim picu.
Šta hoćeš na njoj?”

00:12:50.273 --> 00:12:53.632
Jednostavno. Neposredno. Strava.

00:12:53.633 --> 00:12:55.792
„Sir, sir, i još sira, molim te.

00:12:55.793 --> 00:12:59.508
Bolnička hrana je grozna.
Molim te, donesi.

00:12:59.509 --> 00:13:02.159
Spakuj dve. Staviću jednu
negde u frižider.”

00:13:04.941 --> 00:13:07.031
Broj dva.

00:13:07.031 --> 00:13:08.755
Nikada neću zaboraviti

00:13:08.756 --> 00:13:14.725
da mi je neko dostavljao
šolju Starbaks kafe.

00:13:14.725 --> 00:13:21.066
Moja savršena naručena Starbaks šolja
svakog jutra pre nego što se probudim.

00:13:22.833 --> 00:13:28.153
Možda je to bilo i najznačajnije
jer nikada nisam saznala ko je to bio.

00:13:28.996 --> 00:13:30.575
To je moja poenta danas.

00:13:30.576 --> 00:13:33.206
Da se ne radi o tome da mi idemo
da obiđemo prijatelje.

00:13:34.476 --> 00:13:37.611
Radi se o našim prijateljima,
o našim voljenima.

00:13:38.471 --> 00:13:42.440
Namučili su se da otkriju koja je to kafa

00:13:42.440 --> 00:13:44.620
i stvorili su je.

00:13:44.621 --> 00:13:47.291
Obavili su tu posetu Starbaksu
i naručili je za mene.

00:13:47.291 --> 00:13:48.711
Znali su šta mi prija.

00:13:48.711 --> 00:13:51.731
Da li vaš prijatelj ili voljena osoba
ima prljave stare čarape

00:13:51.731 --> 00:13:54.571
sa rupama koje vire kojima se podsmevate?

00:13:54.571 --> 00:13:57.131
Tu je uteha. Donesite im to.

00:13:58.515 --> 00:14:02.914
Odštampajte sliku sa Fejsbuka,
sliku njihovih mačaka, njihove porodice,

00:14:02.914 --> 00:14:05.425
njihovih pasa ili mačaka.

00:14:06.508 --> 00:14:10.508
I donesite im ih. Neka im to bude uteha.

00:14:11.472 --> 00:14:16.271
Ne morate da se pojavite.
Ne morate ništa da kažete.

00:14:16.272 --> 00:14:20.681
Ne radi se o nama.
Ne radi se o tome da budemo heroji.

00:14:20.681 --> 00:14:23.931
To nećemo postati i to je u redu.

00:14:23.931 --> 00:14:27.190
Danas sam ovde
da bih vas oslobodila tereta,

00:14:27.191 --> 00:14:31.109
ne, ne, da bih vas oslobodila stresa;

00:14:31.109 --> 00:14:37.099
da bih vam dala dozvolu da se pojavite,
ućutite i ne izgovorite nijednu reč.

00:14:37.099 --> 00:14:40.698
Samo budite tamo, držite im ruku
i ako baš morate da kažete nešto,

00:14:40.698 --> 00:14:43.849
recite ono što je meni moj muž:

00:14:45.688 --> 00:14:51.067
„Dušo, ne razumem,

00:14:51.067 --> 00:14:57.088
ali mi je jako važno da ti kažem
koliko strašno želim da razumem.”

00:14:57.088 --> 00:14:58.844
Hvala vam na posvećenom vremenu.

00:14:58.845 --> 00:15:00.135
(Aplauz)

00:15:03.435 --> 00:15:04.752
Hvala.

00:15:08.462 --> 00:15:09.741
Mnogo vam hvala.

00:15:09.742 --> 00:15:11.082
(Aplauz)