1
00:00:19,321 --> 00:00:27,367
Sećam se jutra 15. aprila 2013. godine.

2
00:00:27,367 --> 00:00:31,524
Probudila sam se tog jutra
koje je bilo kao nijedno drugo.

3
00:00:33,539 --> 00:00:37,929
U tom divnom stanju
između budnog stanja i spavanja,

4
00:00:37,930 --> 00:00:43,463
čula sam poznate zvuke
mleka koje se izvlači iz frižidera

5
00:00:44,283 --> 00:00:47,802
i zvuk kafe koja se sipa
u aparat za instant kafu.

6
00:00:48,792 --> 00:00:52,492
I dok sam tako ležala
delimično budna, delimično dremajući,

7
00:00:52,492 --> 00:00:54,127
pomislih:

8
00:00:54,127 --> 00:00:58,451
„To! Moje mace su konačno naučile
da mi skuvaju kafu!”

9
00:00:58,452 --> 00:00:59,791
„To!” (Smeh)

10
00:00:59,792 --> 00:01:02,380
Toliko sam srećna zbog tog otkrića,

11
00:01:02,381 --> 00:01:05,432
toliko srećna, zapravo,
da sam otvorila oči

12
00:01:05,433 --> 00:01:08,633
i preda mnom je bilo još srećnije otkriće:

13
00:01:08,633 --> 00:01:11,908
visok, vrlo zgodan muškarac

14
00:01:11,908 --> 00:01:16,238
koji mi je poznat,
ali ga još ne prepoznajem.

15
00:01:16,238 --> 00:01:21,646
Ima dve šolje kafe u ruci i kaže:
„Dušo, skuvao sam ti kafu.”

16
00:01:21,646 --> 00:01:24,023
Sve mi se vraća.

17
00:01:24,024 --> 00:01:26,841
Sama za Božić. Sama za Dan zahvalnosti.

18
00:01:26,841 --> 00:01:28,811
Sama za Dan zaljubljenih.

19
00:01:30,471 --> 00:01:35,560
Moj muž je bio otišao u Avganistan,
a sada je bio kod kuće.

20
00:01:37,784 --> 00:01:39,869
Mazili smo se na kauču sa našim kafama

21
00:01:39,869 --> 00:01:41,504
i uključili smo televizor

22
00:01:41,504 --> 00:01:44,683
baš na vreme da vidimo
kako elitni trkači prelaze liniju cilja

23
00:01:44,684 --> 00:01:46,442
i baš na vreme da čujemo reči:

24
00:01:46,442 --> 00:01:50,771
„Lelisa Desisa je upravo pobedio
na Bostonskom maratonu 2013. godine.

25
00:01:50,773 --> 00:01:53,553
To je njegov prvi Bostonski maraton.”

26
00:01:53,554 --> 00:01:57,295
Pomislila sam: „Naravno, zašto ne pobediti
na prvom koji isprobaš?”

27
00:01:57,295 --> 00:02:01,132
Zašto? Šta? Ja hoću, zar ne? Svakako.

28
00:02:01,132 --> 00:02:03,620
Okrenula sam se ka suprugu i rekla:

29
00:02:03,620 --> 00:02:07,414
„Znaš, stvarno treba
da nekako iskoristimo dan.”

30
00:02:07,414 --> 00:02:10,553
Još smo u pidžamama,
a taj tip je pretrčao preko 42 kilometra.

31
00:02:11,774 --> 00:02:14,921
Zato smo ustali, obukli se
i otišli na ručak.

32
00:02:16,991 --> 00:02:21,631
Pogledao me je i rekao: „Sećaš li se?”

33
00:02:21,631 --> 00:02:23,287
„Dušo, da li se sećaš?”

34
00:02:24,107 --> 00:02:26,507
Upitala sam: „Da li se sećam čega?”

35
00:02:28,037 --> 00:02:32,726
Rekao je: „Ovo je isti sto,
ovo je isti restoran

36
00:02:32,726 --> 00:02:36,187
u kome smo imali poslednji obrok
pre nego što sam otišao u Avganistan.

37
00:02:36,974 --> 00:02:41,043
Gde smo razgovarali
o tome šta bi bilo ako se ne vratim.

38
00:02:41,044 --> 00:02:45,424
Gde smo govorili o tome šta bi bilo
ako bih izgubio neki ekstremitet.

39
00:02:46,534 --> 00:02:48,568
Gde smo govorili o tome šta bi bilo

40
00:02:50,938 --> 00:02:54,108
ako bih bio povređen na bilo koji način.”

41
00:02:55,198 --> 00:02:59,497
Naručili smo par koktela,
zbog čega će mi kasnije biti veoma drago.

42
00:02:59,497 --> 00:03:01,913
Nazdravili smo i počeli smo
da pravimo planove

43
00:03:01,914 --> 00:03:08,154
onako kako samo vojnička porodica može
kada je voljena osoba bezbedna kod kuće.

44
00:03:09,949 --> 00:03:13,658
Pogledao me je i rekao:
„Hajde da gledamo maraton.”

45
00:03:13,659 --> 00:03:17,149
A ja sam rekla: „Hajdemo.
Hajde. Apsolutno.”

46
00:03:17,167 --> 00:03:20,380
Prešli smo na ulicu Bojlston
i „bum!”, čuli smo buku,

47
00:03:20,380 --> 00:03:24,578
i u sledećem momentu
našli smo se na trotoaru.

48
00:03:24,578 --> 00:03:27,386
Pogledala sam ka vodopadu krvi

49
00:03:27,386 --> 00:03:29,156
gde je pre bila moja leva noga.

50
00:03:29,157 --> 00:03:31,547
Moj muž bio je prekriven gelerima.

51
00:03:32,448 --> 00:03:34,477
Pomislila sam dve stvari.

52
00:03:34,477 --> 00:03:37,757
Prvo: ne postoji nijedan čovek
na ovoj planeti

53
00:03:37,758 --> 00:03:41,137
pored koga bih radije ležala
u ovom trenutku

54
00:03:41,137 --> 00:03:43,769
i drugo: to je to.

55
00:03:45,679 --> 00:03:48,018
Baš kada smo počeli da izgovaramo

56
00:03:48,019 --> 00:03:51,349
ono što samo ljudi u braku
mogu da kažu u ovakvim momentima,

57
00:03:52,579 --> 00:03:56,488
došli su najhrabriji ljudi Bostona,
zgrabili me i odveli u najbližu bolnicu.

58
00:03:56,489 --> 00:03:58,021
I tako sam bila tamo;

59
00:03:59,306 --> 00:04:00,786
ležala,

60
00:04:00,786 --> 00:04:04,475
više nisam bila bronzana,
lepa balska plesačica,

61
00:04:04,475 --> 00:04:06,726
opčinjavajuća, spremna za izvođenje.

62
00:04:08,865 --> 00:04:12,283
Bila sam iseckana, izrezana,
ponovo zaheftana,

63
00:04:12,284 --> 00:04:14,833
zašivena, zalepljena.

64
00:04:14,834 --> 00:04:17,523
Plastika mi nije prišla, kažem vam.

65
00:04:17,523 --> 00:04:20,243
Izgubila sam decimetar kose,
izgledala sam kao lutka trol.

66
00:04:20,244 --> 00:04:24,028
Bila sam prekrivena tkivom drugih ljudi,
krvlju drugih ljudi.

67
00:04:24,028 --> 00:04:25,469
Bio je to haos.

68
00:04:26,419 --> 00:04:29,108
Imala sam i posetioce.

69
00:04:29,108 --> 00:04:33,565
Imala sam posetioce sa ustima,
a ta usta su imala mišljenja.

70
00:04:35,475 --> 00:04:37,694
Saznala sam nešto:

71
00:04:37,695 --> 00:04:41,552
ljudi kažu mnogo stvari
kada ne znaju šta da kažu.

72
00:04:42,865 --> 00:04:45,454
Od malih nogu su nam govorili da,

73
00:04:45,455 --> 00:04:48,145
kada ljudi izgovaraju stvari
kada ne znaju šta da kažu

74
00:04:48,145 --> 00:04:50,905
i kada vam ljudi govore stvari
da biste se osećali bolje,

75
00:04:50,905 --> 00:04:53,504
to proizilazi iz ljubavi.

76
00:04:53,504 --> 00:04:55,382
Zbunila sam se; pomislila sam,

77
00:04:55,382 --> 00:04:58,332
ova bolničarka koja mi govori:
„Bolje ti je da se sabereš.

78
00:04:58,332 --> 00:05:01,062
Bolje ti je da se sabereš
jer si potrebna svojoj porodici.

79
00:05:01,063 --> 00:05:04,982
Već je prošlo četiri dana. Prebrodi to.

80
00:05:04,983 --> 00:05:08,632
Potrebna si svojoj porodici.
Na tebi je da ih oraspoložiš.”

81
00:05:08,633 --> 00:05:12,023
Ili svaka druga osoba
koja bi me pogledala i rekla:

82
00:05:13,078 --> 00:05:17,547
„Došla bih ranije,
ali nisam imala pojma šta da kažem”,

83
00:05:17,548 --> 00:05:19,968
što predstavlja blještavi bilbord

84
00:05:22,089 --> 00:05:24,168
za nas koji patimo koji poručuje:

85
00:05:24,169 --> 00:05:26,169
„Toliko je neprijatno biti pored tebe

86
00:05:26,169 --> 00:05:28,549
da ne mogu čak ni da budem
u istoj sobi sa tobom”,

87
00:05:28,549 --> 00:05:33,218
što me pretvara u osobu koja treba
da učini da se vi bolje osećate.

88
00:05:33,219 --> 00:05:37,828
I svakog ko leži u bolničkom krevetu,
da bi se osećali bolje.

89
00:05:37,829 --> 00:05:41,668
Zato počinjem sa odbranom: „Prijatelju,
ne, okej sam, okej sam, biću dobro.

90
00:05:41,669 --> 00:05:44,279
Plesaću ponovo. Radiću sve te stvari”,

91
00:05:44,279 --> 00:05:47,169
čak i ako ne verujem u to
jer se tako loše osećam

92
00:05:47,169 --> 00:05:52,298
zato što sam tako neprijatna,
tako unakažena, tako upropašćena.

93
00:05:52,299 --> 00:05:57,394
Naučeni smo od malih nogu
da kada ljudi kažu i čine stvari,

94
00:05:57,395 --> 00:06:01,044
to proističe iz ljubavi u vreme traume,

95
00:06:01,045 --> 00:06:04,524
a ipak, nalazim se ovde na ovoj sceni
da bih tvrdila drugačije.

96
00:06:04,525 --> 00:06:07,816
Smatram da to dolazi
iz većih dubina nego ljubav.

97
00:06:07,816 --> 00:06:10,547
Mislim da to proističe iz straha.

98
00:06:12,761 --> 00:06:14,551
Straha od istine.

99
00:06:16,642 --> 00:06:20,212
Provodimo čitavu vožnju kolima,

100
00:06:21,472 --> 00:06:23,611
nakon što dobijemo taj poziv,

101
00:06:23,612 --> 00:06:24,757
zajednički tkajući

102
00:06:24,757 --> 00:06:28,337
savršenu količinu rečenica
koje će oterati bol.

103
00:06:29,390 --> 00:06:32,049
Ipak, naš strah od istine

104
00:06:32,050 --> 00:06:35,536
je da, koliko god da rečenica izatkamo,

105
00:06:35,537 --> 00:06:40,266
ništa neće učiniti da bol nestane.

106
00:06:40,267 --> 00:06:43,127
Sve sam ih čula. Moja noga
nikada nije ponovo izrasla.

107
00:06:44,682 --> 00:06:48,682
Strah od grozne istine može učiniti
da izgovorimo neke prilično grozne stvari.

108
00:06:49,484 --> 00:06:52,644
U panici, kada vidite
svog prijatelja unakaženog,

109
00:06:53,996 --> 00:06:56,835
ili vas neko ko će ostati bez imena
pogleda i kaže:

110
00:06:56,836 --> 00:06:59,756
„Pa, bar ti je ostalo lepo lice.”

111
00:07:01,488 --> 00:07:04,346
Odmah odgovorim sa:
„Pa, kad smo već kod toga,

112
00:07:04,346 --> 00:07:07,255
moj mozak i zadnjica
su podjednako impresivni, hvala.”

113
00:07:07,256 --> 00:07:08,856
(Smeh)

114
00:07:10,583 --> 00:07:13,212
„Hvala što ste primetili
da imam lepo lice.

115
00:07:13,213 --> 00:07:16,222
To je sve što mi je ostalo
u životu. Cenim to.”

116
00:07:16,223 --> 00:07:23,062
Ili vas zaustavi doktor,
koji nije moj doktor, da napomenem,

117
00:07:23,063 --> 00:07:26,083
stavi mi ruku na rame u kolicima,

118
00:07:26,783 --> 00:07:30,032
dok se u njima krećem
kroz sobu i kaže mi:

119
00:07:30,032 --> 00:07:32,182
„Moram da ti nešto kažem.

120
00:07:32,183 --> 00:07:33,723
Čuo sam tvoj intervju jutros,

121
00:07:33,723 --> 00:07:35,303
čuo sam da hoćeš da ponovo plešeš

122
00:07:35,303 --> 00:07:41,162
i ovde sam da ti kažem
da sam ovde godinama.

123
00:07:41,163 --> 00:07:44,525
Ovde sam da ti kažem
da ne treba da se nadaš.

124
00:07:44,526 --> 00:07:48,655
Nikada nisam, za sve ove godine,
video osobu sa amputacijom koja pleše.

125
00:07:48,655 --> 00:07:51,078
To se neće dogoditi,
šanse su ti jedan u milion.”

126
00:07:51,078 --> 00:07:52,718
Podigla sam prst uvis

127
00:07:52,718 --> 00:07:56,317
i rekla mu da, ako su mi šanse
jedan od milion, ja ću biti taj jedan,

128
00:07:56,318 --> 00:07:57,686
pomešano sa drugim rečima,

129
00:07:57,687 --> 00:07:59,376
i onda sam se okrenula

130
00:07:59,377 --> 00:08:00,696
(Smeh)

131
00:08:00,697 --> 00:08:05,256
i odvezla se u drugom pravcu
isplakavši oči,

132
00:08:05,257 --> 00:08:07,361
nadajući se da će se moje reči obistiniti.

133
00:08:08,581 --> 00:08:11,280
Ako mislite da je to najgore, nije.

134
00:08:11,280 --> 00:08:17,150
Sećam se da je moj nekadašnji prijatelj
došao - da, zato -

135
00:08:17,150 --> 00:08:19,299
koji je došao kod mene i rekao mi:

136
00:08:21,248 --> 00:08:25,517
„Znaš šta? Pokrećem svoj posao
i troškovi za smeće su užasni.

137
00:08:25,518 --> 00:08:29,783
Prosto su užasni. I tako je skupo.

138
00:08:29,784 --> 00:08:31,973
Znam da su odsekli ostatak tvoje noge

139
00:08:31,973 --> 00:08:34,044
i dosta drugih delova tela u ovoj bolnici.

140
00:08:34,044 --> 00:08:37,634
Da li znaš koliko košta
da se odseče ostatak tvoje noge?”

141
00:08:39,775 --> 00:08:42,234
Dame i gospodo, reči su moćne.

142
00:08:42,235 --> 00:08:47,044
Štapovi i kamenje će mi uništiti kosti,
ali reči ostaju u meni zauvek,

143
00:08:47,044 --> 00:08:49,210
naročito u osetljivim vremenima

144
00:08:49,211 --> 00:08:51,581
kroz koja će prolaziti
vaša porodica i prijatelji,

145
00:08:51,581 --> 00:08:55,541
ne nužno u istoj situaciji kao i ja,

146
00:08:58,251 --> 00:08:59,831
ali primićete taj poziv

147
00:08:59,831 --> 00:09:04,990
kada vaša majka, brat, prijatelj,
ljubavnik budu prolazili kroz nezamislivo.

148
00:09:06,130 --> 00:09:08,329
Zato sam ovde, da vam iznesem vodič

149
00:09:08,330 --> 00:09:12,889
jer ćemo svi mi primiti taj poziv
koliko god da to ne želimo.

150
00:09:12,890 --> 00:09:18,340
Broj jedan, najvažnije:
izmerite temperaturu u prostoriji.

151
00:09:18,340 --> 00:09:21,544
Da li bacaju stvari?
Dajte im nešto da bace.

152
00:09:23,329 --> 00:09:28,848
Da li se smeju uz televiziju
kada mislite da treba da plaču?

153
00:09:28,849 --> 00:09:30,827
Smejte se sa njima.

154
00:09:32,154 --> 00:09:35,564
Da li samo sede u tišini? Ćutite sa njima.

155
00:09:37,010 --> 00:09:38,400
Emocije su snažne.

156
00:09:38,400 --> 00:09:41,269
Važno je znati faze emocija

157
00:09:41,270 --> 00:09:43,026
kada se neko suočava sa tragedijom,

158
00:09:43,026 --> 00:09:46,623
naročito pre nego što dospete
u tu bolničku sobu.

159
00:09:46,623 --> 00:09:51,156
Ne govorite im šta ste guglali 5 minuta
pre nego što ste izašli kroz vrata

160
00:09:51,156 --> 00:09:54,019
niti šta vaša vera kaže o njihovom stanju.

161
00:09:56,332 --> 00:09:59,582
Budite prisutni za njih.
Budite njihov prijatelj.

162
00:10:03,537 --> 00:10:08,096
Sećam se jednog kišnog nedeljnog popodneva

163
00:10:08,097 --> 00:10:10,666
kada smo moj muž i ja pregledali

164
00:10:10,667 --> 00:10:15,547
bezbroj brošura i štampanih materijala,
kao i flešdens dukseva

165
00:10:15,547 --> 00:10:19,339
koje mi je slao
svaki plesni studio u zemlji -

166
00:10:19,339 --> 00:10:20,940
koje i dalje nosim, hvala vam -

167
00:10:23,190 --> 00:10:26,170
možda je trebalo da neki obučem danas -

168
00:10:26,170 --> 00:10:29,730
pregledali smo sve te stvari

169
00:10:29,730 --> 00:10:31,970
i naišla sam na dve brošure,

170
00:10:31,971 --> 00:10:35,660
dve brošure kojima se nadam da niko
u ovoj prostoriji neće morati da se bavi.

171
00:10:35,660 --> 00:10:38,931
Jedna se odnosila na to šta treba raditi
nakon terorističkog napada.

172
00:10:39,632 --> 00:10:42,532
Druga je bila o tome kako se nositi
sa gubitkom ekstremiteta.

173
00:10:42,972 --> 00:10:44,772
Pogledala sam svog muža i pitala:

174
00:10:44,772 --> 00:10:48,042
„Gde smo ovo dobili?
Ne sećam se da smo ih dobili.”

175
00:10:49,297 --> 00:10:54,437
A on je rekao: „Pa, Ef-Bi-Aj je doneo
onu o terorističkom napadu,

176
00:10:56,977 --> 00:11:01,436
a grupa podrške je tokom posete donela
'Kako se nositi sa gubitkom ekstremiteta'.

177
00:11:01,437 --> 00:11:03,326
Bacila si je preko ramena,

178
00:11:03,326 --> 00:11:07,845
rekavši: 'Ne znam zašto su to doneli.
Meni ništa nije amputirano.'”

179
00:11:07,846 --> 00:11:10,266
To je, dame i gospodo, dokaz

180
00:11:10,266 --> 00:11:13,865
da nećete prihvatiti pomoć
dok niste spremni za to.

181
00:11:13,865 --> 00:11:17,961
Tog dana sam bila spremna.
On je bio spreman. Jecala sam. Jecao je.

182
00:11:17,961 --> 00:11:19,785
Izvini što te odajem, dušo.

183
00:11:19,786 --> 00:11:24,566
Plakali smo zajedno,
i prelistavala sam to -

184
00:11:24,567 --> 00:11:27,488
nakon što sam bacila iza ramena
onu o terorističkom napadu

185
00:11:27,489 --> 00:11:30,648
jer „Neka, hvala. Jednog dana.” -

186
00:11:30,649 --> 00:11:33,709
pregledam to i kažem sebi, o, Bože!

187
00:11:33,709 --> 00:11:36,219
Adame, vidi, vidi! Pogledaj ovu brošuru.

188
00:11:36,219 --> 00:11:39,119
Ovo može da pomogne ljudima
da nam pomognu.

189
00:11:39,119 --> 00:11:42,568
To su faze tugovanja
nakon gubitka ekstremiteta,

190
00:11:42,569 --> 00:11:45,047
koje se ne razlikuju od faza tugovanja:

191
00:11:46,447 --> 00:11:50,857
tuge zbog gubitka posla,
gubitka voljene osobe, prijateljstva.

192
00:11:52,439 --> 00:11:55,649
Šok i poricanje. Bes. Depresija.

193
00:11:56,739 --> 00:12:00,268
Nagodbe. Još besa. Još depresije.

194
00:12:00,268 --> 00:12:05,858
Nije lepo, ali tu je.
I prihvatanje i pomaganje drugima.

195
00:12:05,858 --> 00:12:08,558
Pomaganje drugima?
Htela sam da stignem do tog dela.

196
00:12:08,558 --> 00:12:10,578
Bila sam skroz ovamo,
ali čak i od gledanja

197
00:12:10,578 --> 00:12:12,339
ovog grafikona sam se osećala bolje.

198
00:12:12,339 --> 00:12:14,897
Rekla sam Adamu da moramo reći ljudima.

199
00:12:14,897 --> 00:12:18,850
Moramo da kažemo ljudima za to,
jer to pravi razliku.

200
00:12:18,851 --> 00:12:22,401
To je ono što će pomoći ljudima
da pomognu ljudima.

201
00:12:25,443 --> 00:12:27,358
Navešću vam neke primere koji su uspeli,

202
00:12:27,358 --> 00:12:32,273
neke primere za koje sam saznala
nakon što sam pozivana u bolničke sobe

203
00:12:32,273 --> 00:12:36,373
posle moje tragedije
i nadanja porodica da ću pomoći.

204
00:12:38,843 --> 00:12:42,822
Nikada neću zaboraviti prijatelja
koji je rekao, nakon telefonskog poziva:

205
00:12:42,823 --> 00:12:46,692
„Hej. Video sam da si propustila
svoj omiljeni dens šou prošle nedelje.

206
00:12:46,693 --> 00:12:50,272
Reprizira se večeras. Donosim picu.
Šta hoćeš na njoj?”

207
00:12:50,273 --> 00:12:53,632
Jednostavno. Neposredno. Strava.

208
00:12:53,633 --> 00:12:55,792
„Sir, sir, i još sira, molim te.

209
00:12:55,793 --> 00:12:59,508
Bolnička hrana je grozna.
Molim te, donesi.

210
00:12:59,509 --> 00:13:02,159
Spakuj dve. Staviću jednu
negde u frižider.”

211
00:13:04,941 --> 00:13:07,031
Broj dva.

212
00:13:07,031 --> 00:13:08,755
Nikada neću zaboraviti

213
00:13:08,756 --> 00:13:14,725
da mi je neko dostavljao
šolju Starbaks kafe.

214
00:13:14,725 --> 00:13:21,066
Moja savršena naručena Starbaks šolja
svakog jutra pre nego što se probudim.

215
00:13:22,833 --> 00:13:28,153
Možda je to bilo i najznačajnije
jer nikada nisam saznala ko je to bio.

216
00:13:28,996 --> 00:13:30,575
To je moja poenta danas.

217
00:13:30,576 --> 00:13:33,206
Da se ne radi o tome da mi idemo
da obiđemo prijatelje.

218
00:13:34,476 --> 00:13:37,611
Radi se o našim prijateljima,
o našim voljenima.

219
00:13:38,471 --> 00:13:42,440
Namučili su se da otkriju koja je to kafa

220
00:13:42,440 --> 00:13:44,620
i stvorili su je.

221
00:13:44,621 --> 00:13:47,291
Obavili su tu posetu Starbaksu
i naručili je za mene.

222
00:13:47,291 --> 00:13:48,711
Znali su šta mi prija.

223
00:13:48,711 --> 00:13:51,731
Da li vaš prijatelj ili voljena osoba
ima prljave stare čarape

224
00:13:51,731 --> 00:13:54,571
sa rupama koje vire kojima se podsmevate?

225
00:13:54,571 --> 00:13:57,131
Tu je uteha. Donesite im to.

226
00:13:58,515 --> 00:14:02,914
Odštampajte sliku sa Fejsbuka,
sliku njihovih mačaka, njihove porodice,

227
00:14:02,914 --> 00:14:05,425
njihovih pasa ili mačaka.

228
00:14:06,508 --> 00:14:10,508
I donesite im ih. Neka im to bude uteha.

229
00:14:11,472 --> 00:14:16,271
Ne morate da se pojavite.
Ne morate ništa da kažete.

230
00:14:16,272 --> 00:14:20,681
Ne radi se o nama.
Ne radi se o tome da budemo heroji.

231
00:14:20,681 --> 00:14:23,931
To nećemo postati i to je u redu.

232
00:14:23,931 --> 00:14:27,190
Danas sam ovde
da bih vas oslobodila tereta,

233
00:14:27,191 --> 00:14:31,109
ne, ne, da bih vas oslobodila stresa;

234
00:14:31,109 --> 00:14:37,099
da bih vam dala dozvolu da se pojavite,
ućutite i ne izgovorite nijednu reč.

235
00:14:37,099 --> 00:14:40,698
Samo budite tamo, držite im ruku
i ako baš morate da kažete nešto,

236
00:14:40,698 --> 00:14:43,849
recite ono što je meni moj muž:

237
00:14:45,688 --> 00:14:51,067
„Dušo, ne razumem,

238
00:14:51,067 --> 00:14:57,088
ali mi je jako važno da ti kažem
koliko strašno želim da razumem.”

239
00:14:57,088 --> 00:14:58,844
Hvala vam na posvećenom vremenu.

240
00:14:58,845 --> 00:15:00,135
(Aplauz)

241
00:15:03,435 --> 00:15:04,752
Hvala.

242
00:15:08,462 --> 00:15:09,741
Mnogo vam hvala.

243
00:15:09,742 --> 00:15:11,082
(Aplauz)