WEBVTT

00:00:18.847 --> 00:00:24.021
Замислите да не можете да кажете
„гладан сам“, „боли ме“,

00:00:24.280 --> 00:00:26.816
„хвала“ или „волим те“,

00:00:26.840 --> 00:00:28.936
да сте заробљени у сопственом телу,

00:00:28.960 --> 00:00:31.960
телу које не реагује на команде,

00:00:32.119 --> 00:00:33.776
окружени људима,

00:00:33.800 --> 00:00:35.416
а ипак потпуно сами,

00:00:35.440 --> 00:00:37.136
да желите да допрете ван,

00:00:37.160 --> 00:00:40.538
да се повежете, утешите, учествујете.

00:00:41.400 --> 00:00:44.400
Током дугих 13 година,
то је била моја реалност.

00:00:45.520 --> 00:00:50.160
Већина нас и не размишља
о говору, о комуникацији.

00:00:51.080 --> 00:00:53.216
Ја сам размишљао пуно о томе.

00:00:53.240 --> 00:00:55.896
Имао сам пуно времена за размишљање.

00:00:55.920 --> 00:00:58.016
У току првих 12 година свог живота,

00:00:58.040 --> 00:01:00.736
био сам нормалан, срећан, здрав дечак.

00:01:00.760 --> 00:01:02.896
Онда се све променило.

00:01:02.920 --> 00:01:05.176
Добио сам мождану инфекцију.

00:01:05.200 --> 00:01:07.496
Доктори нису били сигурни шта је у питању,

00:01:07.520 --> 00:01:10.016
али су ме лечили најбоље што су знали.

00:01:10.040 --> 00:01:12.883
Ипак, постепено ми је било све горе.

00:01:13.440 --> 00:01:17.318
На крају сам изгубио способност
да контролишем покрете,

00:01:17.640 --> 00:01:18.976
гледам људе у очи

00:01:19.000 --> 00:01:22.422
и, коначно, своју говорну способност.

00:01:23.280 --> 00:01:24.496
Док сам био у болници,

00:01:24.520 --> 00:01:27.096
очајнички сам желео да одем кући.

00:01:27.120 --> 00:01:30.120
Рекао сам мајци: „Када кући?“

00:01:30.440 --> 00:01:34.010
То су биле последње речи
које сам изговорио сопственим гласом.

00:01:34.920 --> 00:01:37.920
На крају нисам прошао ниједан тест
за менталну свесност.

00:01:38.760 --> 00:01:41.576
Мојим родитељима је речено
да је ово исто као да ме нема.

00:01:41.600 --> 00:01:45.407
Биљка са интелигенцијом тромесечне бебе.

00:01:46.240 --> 00:01:49.894
Речено им је да ме одведу кући
и покушају да уреде да ми је удобно

00:01:49.920 --> 00:01:51.120
док не умрем.

00:01:52.000 --> 00:01:55.540
Моји родитељи,
заправо целокупна породица,

00:01:55.560 --> 00:01:59.334
проводили су живот бринући о мени
најбоље што су умели.

00:01:59.880 --> 00:02:02.216
Њихови пријатељи су се удаљили од њих.

00:02:02.240 --> 00:02:04.056
Година се претворила у две,

00:02:04.080 --> 00:02:05.400
две у три.

00:02:06.240 --> 00:02:10.030
Чинило се да је особа која сам некада био
почела да нестаје.

00:02:10.680 --> 00:02:15.578
Лего коцкице и електрична кола
која сам волео као дечак су склоњени.

00:02:15.600 --> 00:02:19.247
Премештен сам из своје собе
у другу, практичнију.

00:02:20.080 --> 00:02:21.776
Постао сам дух,

00:02:21.800 --> 00:02:25.280
избледело сећање на дечака
кога су људи некада познавали и волели.

00:02:26.199 --> 00:02:30.449
У међувремену, мој мозак
је почео да се обнавља.

00:02:30.480 --> 00:02:33.480
Постепено, моја свесност се враћала.

00:02:33.520 --> 00:02:36.520
Међутим, нико није схватио
да сам се вратио у живот.

00:02:36.880 --> 00:02:38.696
Био сам свестан свега,

00:02:38.720 --> 00:02:40.736
као и свака друга нормална особа.

00:02:40.760 --> 00:02:43.056
Могао сам све да видим и разумем,

00:02:43.080 --> 00:02:45.920
али нисам могао да нађем начин
да обавестим о томе друге.

00:02:46.560 --> 00:02:50.560
Моја личност је била у гробници
наизглед немог тела,

00:02:50.560 --> 00:02:54.290
жив ум невидљив на видљивом месту,
унутар лептирове лутке.

00:02:54.920 --> 00:02:57.656
Погодила ме је сурова реалност
да ћу провести

00:02:57.680 --> 00:03:00.336
остатак живота заробљен у сопственом телу,

00:03:00.360 --> 00:03:02.056
сасвим сам.

00:03:02.080 --> 00:03:05.080
Био сам заробљен, 
са мислима као јединим друштвом.

00:03:05.720 --> 00:03:07.896
Никада нећу бити избављен.

00:03:07.920 --> 00:03:10.856
Никада ми нико неће пружити нежност.

00:03:10.880 --> 00:03:13.136
Никада нећу разговарати са пријатељем.

00:03:13.160 --> 00:03:15.080
Никада ме нико неће волети.

00:03:15.920 --> 00:03:20.070
Нисам имао снове, наду,
ништа чему бих се радовао,

00:03:20.080 --> 00:03:22.576
бар ништа пријатно.

00:03:22.600 --> 00:03:23.936
Живео сам у страху

00:03:23.960 --> 00:03:25.496
и, искрено,

00:03:25.520 --> 00:03:28.520
чекао сам да ме смрт коначно ослободи,

00:03:28.600 --> 00:03:31.600
очекујући да ћу умрети
сасвим сам у дому за негу.

00:03:32.520 --> 00:03:35.791
Не знам да ли је уопште могуће
изразити речима

00:03:35.920 --> 00:03:38.736
какав је осећај
да не можете да комуницирате;

00:03:38.760 --> 00:03:42.230
то је као да ваша личност
нестаје у густој магли,

00:03:42.230 --> 00:03:44.300
а све ваше емоције и жеље

00:03:44.300 --> 00:03:47.534
спутане су, угушене и утишане у вама.

00:03:48.000 --> 00:03:51.670
За мене је најгори осећај
била потпуна беспомоћност.

00:03:52.520 --> 00:03:53.960
Само сам постојао.

00:03:54.680 --> 00:03:57.136
Налазите се на превише мрачном месту

00:03:57.160 --> 00:03:59.840
јер сте, у неку руку, нестали.

00:04:01.000 --> 00:04:04.000
Други људи су контролисали
сваки аспект мог живота.

00:04:04.240 --> 00:04:06.536
Одлучивали су шта ћу јести и када,

00:04:06.560 --> 00:04:10.530
да ли сам окренут на страну
или привезан у инвалидским колицима.

00:04:10.560 --> 00:04:13.980
Често сам проводио дане
постављен испред телевизора,

00:04:13.980 --> 00:04:16.440
гледајући репризе „Барнија“.

00:04:16.440 --> 00:04:19.336
Мислим да је то што је Барни
толико срећан и весео,

00:04:19.360 --> 00:04:21.096
док сам ја био потпуно несрећан,

00:04:21.120 --> 00:04:23.770
учинило да будем још горе.

00:04:23.800 --> 00:04:27.160
Био сам потпуно немоћан 
да променим ишта у свом животу

00:04:27.160 --> 00:04:29.696
или то како ме људи гледају.

00:04:29.720 --> 00:04:33.265
Био сам нем, невидљиви посматрач
људског понашања

00:04:33.320 --> 00:04:35.696
када су мислили да их нико не гледа.

00:04:35.720 --> 00:04:38.720
Нажалост, нисам био само посматрач.

00:04:39.440 --> 00:04:42.440
Без начина да остварим комуникацију,
постао сам савршена жртва -

00:04:43.440 --> 00:04:47.400
беспомоћан предмет,
наизглед лишен осећања

00:04:47.440 --> 00:04:50.440
који су људи користили
да испуњавају своје најмрачније жеље.

00:04:51.200 --> 00:04:54.880
Више од десет година, 
људи који су били задужени за моју негу

00:04:54.880 --> 00:04:57.880
злостављали су ме физички, 
вербално и сексуално.

00:04:58.760 --> 00:05:01.520
Без обзира на то шта су мислили,
ја сам ипак осећао.

00:05:02.400 --> 00:05:04.136
Први пут када се то догодило,

00:05:04.160 --> 00:05:06.816
био сам шокиран и испуњен неверицом.

00:05:06.840 --> 00:05:08.360
Како су то могли да ми ураде?

00:05:09.120 --> 00:05:10.696
Био сам збуњен.

00:05:10.720 --> 00:05:12.840
Шта сам урадио да заслужим тако нешто?

00:05:13.440 --> 00:05:16.980
Један део мене је желео да плаче,
а други је желео да се супротстави.

00:05:17.520 --> 00:05:20.520
Преплавили су ме бол, туга и бес.

00:05:21.280 --> 00:05:23.056
Осећао сам се безвредно.

00:05:23.080 --> 00:05:25.000
Није било никога да ме утеши.

00:05:26.080 --> 00:05:29.360
Моји родитељи нису знали да се ово дешава.

00:05:29.360 --> 00:05:33.445
Живео сам у страху, са сазнањем
да ће се ово дешавати изнова и изнова,

00:05:33.445 --> 00:05:35.536
само никада нисам знао и када.

00:05:35.560 --> 00:05:38.320
Све што сам знао
је да никада нећу бити исти.

00:05:39.360 --> 00:05:42.990
Сећам се да сам једном слушао
Витни Хјустон како пева:

00:05:43.000 --> 00:05:46.920
„Шта год да ми узму,
не могу ми одузети достојанство“,

00:05:47.880 --> 00:05:50.800
а ја сам мислио:„Хоћеш да се кладиш?“

00:05:53.120 --> 00:05:56.880
Можда су моји родитељи могли
да открију и помогну,

00:05:56.880 --> 00:05:59.136
али су године константне неге,

00:05:59.160 --> 00:06:02.056
буђења на свака два сата да ме окрену

00:06:02.080 --> 00:06:05.500
у комбинацији са њиховим туговањем
над губитком сина,

00:06:05.500 --> 00:06:08.480
узели данак.

00:06:08.840 --> 00:06:12.480
У току једне у низу жучних расправа
између мојих родитеља,

00:06:12.480 --> 00:06:15.056
у тренутку очаја и безнађа,

00:06:15.080 --> 00:06:18.250
моја мајка се окренула према мени
и рекла да треба да умрем.

00:06:20.160 --> 00:06:23.300
Био сам шокиран, али док сам размишљао
о томе што је рекла,

00:06:23.320 --> 00:06:26.660
био сам испуњен огромним саосећањем
и љубављу према својој мајци,

00:06:27.360 --> 00:06:29.840
а ипак, нисам могао ништа
да урадим поводом тога.

00:06:30.640 --> 00:06:33.016
Било је пуно тренутака када сам одустајао

00:06:33.040 --> 00:06:35.416
и тонуо у тамни амбис.

00:06:35.440 --> 00:06:38.480
Посебно ми је остао у сећању
један моменат.

00:06:38.480 --> 00:06:40.856
Отац ме је оставио самог у колима

00:06:40.880 --> 00:06:43.880
док је на брзину отишао
да купи нешто из продавнице.

00:06:44.480 --> 00:06:47.096
Случајни пролазник је шетао поред,

00:06:47.120 --> 00:06:49.960
погледао ме и насмешио се.

00:06:50.880 --> 00:06:53.880
Никада нећу сазнати зашто,
али тај једноставни чин,

00:06:53.880 --> 00:06:56.336
пролазни тренутак људске повезаности,

00:06:56.360 --> 00:06:58.736
променио је то како сам се осећао,

00:06:58.760 --> 00:07:00.680
дајући ми снагу да наставим.

00:07:01.760 --> 00:07:04.696
Мучила ме је досада,

00:07:04.720 --> 00:07:07.720
реалност која је често била
претешка да бих је поднео.

00:07:07.760 --> 00:07:11.909
Сам са својим мислима,
градио сам компликоване маштарије

00:07:11.920 --> 00:07:14.920
о мравима који трче по поду.

00:07:15.320 --> 00:07:19.922
Научио сам да одредим колико је сати
кроз посматрање положаја сенки.

00:07:20.408 --> 00:07:24.246
Када сам научио како се сенке померају
током откуцавања дневних часова

00:07:24.600 --> 00:07:28.566
знао сам колико ће времена проћи
пре него што ме покупе и одведу кући.

00:07:29.280 --> 00:07:32.280
Тренутак када угледам оца 
како улази да би ме покупио

00:07:32.560 --> 00:07:34.720
био је најбољи моменат у току дана.

00:07:35.600 --> 00:07:37.936
Мој ум је постао средство
које сам користио

00:07:37.960 --> 00:07:40.776
или да се искључим
да бих се повукао из реалности,

00:07:40.800 --> 00:07:44.899
или да повећам огроман простор
који бих испуњавао маштањем.

00:07:45.700 --> 00:07:47.776
Надао сам се
да ће ми се стварност променити

00:07:47.800 --> 00:07:50.656
и да ће неко приметити
да сам се вратио у живот.

00:07:50.680 --> 00:07:53.376
Међутим, био сам избрисан
као пешчани замак

00:07:53.400 --> 00:07:55.536
изграђен превише близу таласа,

00:07:55.560 --> 00:07:58.950
а на мом месту била је особа
коју су људи од мене очекивали.

00:07:59.760 --> 00:08:03.520
За неке сам био Мартин, 
празна љуштура, биљка,

00:08:03.560 --> 00:08:07.355
која заслужује оштре речи,
одбацивање, па чак и злостављање.

00:08:08.000 --> 00:08:10.936
За друге сам био дечак
трагично оштећеног мозга

00:08:10.960 --> 00:08:13.176
који је израстао у мушкарца,

00:08:13.200 --> 00:08:16.390
неко према коме су били добри
и до кога им је стало.

00:08:16.400 --> 00:08:18.896
Добро или лоше, био сам празно платно

00:08:18.920 --> 00:08:22.200
на које су се пројектовале
моје различите верзије.

00:08:23.160 --> 00:08:26.160
Био је потребан неко нов
да би ме видео у другачијем светлу.

00:08:26.480 --> 00:08:30.238
Жена ароматерапеут је почела да посећује
дом за негу отприлике једном недељно.

00:08:30.760 --> 00:08:33.736
Због интуиције или њене способности
да опажа детаље

00:08:33.760 --> 00:08:35.775
које други нису успели да примете,

00:08:35.799 --> 00:08:39.285
била је убеђена
да могу да разумем изговорене речи.

00:08:39.960 --> 00:08:43.460
Наговорила је моје родитеље
да ме одведу на тестирање код стручњака

00:08:43.480 --> 00:08:46.810
за аугментативну
и алтернативну комуникацију

00:08:46.810 --> 00:08:48.016
и у току годину дана,

00:08:48.040 --> 00:08:51.353
почео сам да користим
компјутерски програм да комуницирам.

00:08:52.120 --> 00:08:55.120
Било је веома узбудљиво, 
али и повремено фрустрирајуће.

00:08:55.880 --> 00:08:57.856
Толико ми је речи било у глави

00:08:57.880 --> 00:09:00.696
да нисам могао да дочекам
да их поделим.

00:09:00.720 --> 00:09:04.355
Понекад бих изговорио речи упућене себи
само зато што сам могао.

00:09:05.480 --> 00:09:08.096
У себи сам већ имао публику

00:09:08.120 --> 00:09:11.300
и веровао сам да ће вас,
ако изражавате мисли и жеље,

00:09:11.300 --> 00:09:13.016
и други људи послушати.

00:09:13.040 --> 00:09:15.296
Ипак, када сам почео више да комуницирам,

00:09:15.320 --> 00:09:18.320
схватио сам да је то заправо само почетак

00:09:18.345 --> 00:09:21.050
стварања мог новог гласа.

00:09:21.480 --> 00:09:25.158
Бачен сам у свет у коме нисам био сигуран
како да функционишем.

00:09:25.740 --> 00:09:27.496
Престао сам да одлазим у дом за негу

00:09:27.520 --> 00:09:31.380
и успео да добијем свој први посао -
да фотокопирам.

00:09:31.400 --> 00:09:34.400
Иако можда звучи једноставно,
било је невероватно.

00:09:34.880 --> 00:09:36.896
Мој нови свет је заиста био узбудљив,

00:09:36.920 --> 00:09:39.736
али и прилично често
поражавајући и застрашујући.

00:09:39.760 --> 00:09:41.576
Био сам као човек-дете

00:09:41.600 --> 00:09:43.696
и иако је ово често било ослобађајуће,

00:09:43.720 --> 00:09:45.456
водио сам борбу.

00:09:45.480 --> 00:09:48.971
Такође сам схватио да је за многе људе
који су ме дуго познавали

00:09:49.040 --> 00:09:53.739
било немогуће да напусте представу
о Мартину коју су имали у својим главама,

00:09:53.739 --> 00:09:55.336
а они које сам управо упознао

00:09:55.360 --> 00:09:58.838
имали су проблем да превазиђу слику
о тихом човеку у инвалидским колицима.

00:10:00.000 --> 00:10:02.736
Схватио сам да су неки људи
хтели да ме саслушају

00:10:02.760 --> 00:10:05.760
само ако бих говорио оно
што се уклапало у њихова очекивања.

00:10:05.800 --> 00:10:07.816
У супротном, занемарили би то

00:10:07.840 --> 00:10:10.496
и радили оно што мисле да је најбоље.

00:10:10.520 --> 00:10:12.536
Открио сам да је суштина
праве комуникације

00:10:12.560 --> 00:10:15.560
више од пуког физичког преношења поруке.

00:10:16.400 --> 00:10:19.360
Ради се о слушању, али и поштовању поруке.

00:10:20.960 --> 00:10:23.216
Ипак, ствари су се добро одвијале.

00:10:23.240 --> 00:10:25.816
Моје тело је полако постајало снажније.

00:10:25.840 --> 00:10:28.296
Радио сам посао везан за компјутере
који сам волео

00:10:28.320 --> 00:10:32.472
и чак сам купио Коџака,
пса о коме сам маштао годинама.

00:10:33.240 --> 00:10:36.240
Ипак, жудео сам да поделим живот са неким.

00:10:37.200 --> 00:10:41.265
Сећам се да сам гледао кроз прозор
док ме је отац возио кући с посла,

00:10:41.640 --> 00:10:45.568
размишљајући о много љубави у себи
и о томе да немам никога коме бих је дао.

00:10:46.360 --> 00:10:50.824
У тренутку када сам се помирио са тим
да ћу остати сам до краја живота,

00:10:50.840 --> 00:10:52.616
срео сам Џоан.

00:10:52.640 --> 00:10:55.640
Она је не само најбоља ствар
која ми се икада догодила,

00:10:56.120 --> 00:11:00.193
већ ми је Џоан помогла
да променим погрешне представе о себи.

00:11:01.040 --> 00:11:04.628
Џоан је рекла да се заљубила у мене
због мојих речи.

00:11:05.680 --> 00:11:08.190
Међутим, после свега кроз шта сам прошао,

00:11:08.200 --> 00:11:10.326
још увек нисам могао
да престанем да верујем

00:11:10.326 --> 00:11:13.240
да нико не може да сагледа ствари
и да не види мој инвалидитет

00:11:13.265 --> 00:11:16.061
и да ме прихвати онаквог какав јесам.

00:11:16.080 --> 00:11:20.240
Било ми је тешко и да схватим
да сам мушкарац.

00:11:20.280 --> 00:11:23.096
Први пут када ми се неко
обратио као мушкарцу,

00:11:23.120 --> 00:11:25.416
био сам избачен из колосека.

00:11:25.440 --> 00:11:29.362
Осећао сам потребу да зверам около
и питам: „Ко, ја?“

00:11:30.080 --> 00:11:32.256
Све се то променило са Џоан.

00:11:32.280 --> 00:11:33.856
Имамо невероватну везу

00:11:33.880 --> 00:11:38.578
и схватио сам колико је важна
отворена и искрена комуникација.

00:11:38.578 --> 00:11:42.895
Био сам сигуран што ми је улило 
самопоуздање да отворено причам.

00:11:43.520 --> 00:11:47.308
Почео сам опет да се осећам потпуно,
као човек вредан љубави.

00:11:47.840 --> 00:11:50.296
Почео сам да поново
обликујем своју судбину.

00:11:50.320 --> 00:11:52.536
Мало сам више причао на послу.

00:11:52.560 --> 00:11:55.929
Изнео сам своју потребу за независношћу
људима око себе.

00:11:56.960 --> 00:12:00.453
То што сам добио средства
за комуникацију је све променило.

00:12:00.840 --> 00:12:04.998
Користио сам моћ речи
да променим погрешне представе

00:12:05.080 --> 00:12:08.080
људи из моје околине,
али и оне које сам имао о себи.

00:12:08.680 --> 00:12:11.376
Комуникација нас чини људима,

00:12:11.400 --> 00:12:13.696
омогућава нам да остваримо дубље везе

00:12:13.720 --> 00:12:15.656
са људима из наше околине -

00:12:15.680 --> 00:12:17.256
кроз приповедање наших прича,

00:12:17.280 --> 00:12:20.890
изражавање хтења, потреба и жеља,

00:12:20.920 --> 00:12:23.920
или кроз слушање других,
али истинско слушање.

00:12:24.080 --> 00:12:27.080
Све ове ствари чине да свет
препознаје ко смо.

00:12:27.440 --> 00:12:29.240
Па, ко смо ми без тога?

00:12:30.480 --> 00:12:33.480
Истинска комуникација побољшава разумевање

00:12:33.680 --> 00:12:36.644
и ствара брижнији и саосећајнији свет.

00:12:37.800 --> 00:12:40.800
Некада су на мене гледали
као на неживи предмет,

00:12:40.920 --> 00:12:43.920
као на фантома-дечака без мисли
у инвалидским колицима.

00:12:44.240 --> 00:12:46.496
Данас сам много више од тога -

00:12:46.520 --> 00:12:48.936
муж, син, пријатељ,

00:12:48.960 --> 00:12:53.247
брат, власник бизниса,
дипломац са највишим успехом,

00:12:53.247 --> 00:12:55.576
страствени аматерски фотограф.

00:12:55.600 --> 00:12:59.060
Способност комуникације
ми је пружила све ово.

00:13:00.320 --> 00:13:03.320
Речено нам је да дела говоре
јасније од речи.

00:13:04.040 --> 00:13:05.976
Ипак, питам се

00:13:06.000 --> 00:13:07.200
да ли је стварно тако.

00:13:08.880 --> 00:13:11.536
Наше речи, како год да их износимо,

00:13:11.560 --> 00:13:13.656
једнако су моћне.

00:13:13.680 --> 00:13:16.416
Било да изговарамо речи гласом,

00:13:16.440 --> 00:13:17.776
куцамо их очима

00:13:17.800 --> 00:13:22.085
или их преносимо невербално
некоме ко их изговара у наше име,

00:13:22.085 --> 00:13:24.960
речи су међу најснажнијим средствима.

00:13:26.400 --> 00:13:29.216
Дошао сам до вас кроз језиву таму

00:13:29.240 --> 00:13:31.336
из које су ме извукле брижне душе

00:13:31.360 --> 00:13:33.298
и сам језик.

00:13:33.720 --> 00:13:37.123
То што ме данас слушате
чини да сам окружен са још више светла.

00:13:37.760 --> 00:13:40.056
Овде сијамо заједно.

00:13:40.080 --> 00:13:44.383
Ако постоји најтежа препрека
мом начину комуникације,

00:13:44.400 --> 00:13:46.336
то је онда жеља да понекад викнем,

00:13:46.360 --> 00:13:49.930
а некада да само тихо шапнем
реч љубави и захвалности.

00:13:50.680 --> 00:13:52.936
Све то звучи исто.

00:13:52.960 --> 00:13:54.376
Ипак, ако желите,

00:13:54.400 --> 00:13:58.295
молим вас да замислите следеће две речи
најтоплије што можете -

00:14:00.480 --> 00:14:01.680
хвала вам.

00:14:02.474 --> 00:14:06.474
(Аплауз)