WEBVTT

00:00:00.703 --> 00:00:03.515
Ovako počinje rat.

00:00:03.515 --> 00:00:06.781
Jedan dan živite 
vaš svakodnevni život,

00:00:06.781 --> 00:00:09.297
planirate da idete na zabavu,

00:00:09.297 --> 00:00:11.681
vodite svoju decu u školu,

00:00:11.681 --> 00:00:14.394
zakazujete termin kod zubara.

00:00:14.394 --> 00:00:18.020
Sledećeg momenta, 
telefon ne radi,

00:00:18.020 --> 00:00:21.957
TV ne radi, na ulici 
su naoružani muškarci,

00:00:21.957 --> 00:00:24.273
putevi su blokirani.

00:00:24.273 --> 00:00:28.750
Život kakav ste poznavali prestaje.

00:00:28.750 --> 00:00:30.955
Zaustavlja se.

NOTE Paragraph

00:00:30.955 --> 00:00:33.513
Ukrašću priču od 
jedne moje prijateljice,

00:00:33.513 --> 00:00:36.491
prijateljice iz Bosne, 
o tome šta joj se desilo,

00:00:36.491 --> 00:00:40.868
jer mislim da će vam tačno 
dočarati kako to izgleda.

00:00:40.868 --> 00:00:44.962
Bila je na putu ka poslu 
jednog aprilskog dana 1992. godine,

00:00:44.962 --> 00:00:48.110
u kratkoj suknji i visokim štiklama. 
Radila je u banci.

00:00:48.110 --> 00:00:51.634
Bila je mlada majka. 
Bila je neko ko voli da se zabavlja.

00:00:51.634 --> 00:00:53.468
Izvanredna osoba.

00:00:53.468 --> 00:00:56.775
I odjednom ugleda tenk

00:00:56.775 --> 00:00:59.981
koji se lagano kreće 
glavnim putem kroz Sarajevo

00:00:59.981 --> 00:01:03.533
rušeći sve pred sobom.

00:01:03.533 --> 00:01:07.564
Mislila je da sanja, ali nije.

00:01:07.564 --> 00:01:10.309
I trči kao što bi to 
bilo ko od nas uradio

00:01:10.309 --> 00:01:14.326
i nalazi sklonište, 
sakriva se iza kante za smeće,

00:01:14.326 --> 00:01:16.925
u svojim štiklama i kratkoj suknji.

00:01:16.925 --> 00:01:21.144
I skrivajući se tamo, 
oseća se glupo,

00:01:21.144 --> 00:01:23.840
ali gleda taj tenk kako prolazi
sa vojnicima

00:01:23.840 --> 00:01:26.200
i ljude na sve strane i haos

00:01:26.200 --> 00:01:30.827
i misli: "Osećam se kao Alisa u zemlji čuda

00:01:30.827 --> 00:01:33.162
koja silazi niz zečju rupu,

00:01:33.162 --> 00:01:36.230
dole, dole, dole u haos

00:01:36.230 --> 00:01:41.631
i moj život više nikad neće biti isti."

NOTE Paragraph

00:01:41.631 --> 00:01:45.418
Nekoliko nedelja kasnije, 
moja prijateljica je bila u masi ljudi

00:01:45.418 --> 00:01:50.368
koji su je gurali sa detetom u naručju

00:01:50.368 --> 00:01:52.904
da bi ga dala 
neznancu u autobusu,

00:01:52.904 --> 00:01:55.928
jednom od zadnjih autobusa 
koji napuštaju Sarajevo

00:01:55.928 --> 00:01:59.093
da bi odveli decu na sigurno.

00:01:59.093 --> 00:02:03.203
I seća se kako se gurala
sa svojom majkom

00:02:03.203 --> 00:02:06.629
kroz masu i masu ljudi:
"Uzmite moje dete! Uzmite moje dete!"

00:02:06.629 --> 00:02:12.682
predajući svoje dete 
nekome kroz prozor.

00:02:12.682 --> 00:02:15.550
Nije ga videla godinama.

00:02:15.550 --> 00:02:19.269
Opsada je trajala tri i po godine

00:02:19.269 --> 00:02:21.558
i bila je to opsada bez vode,

00:02:21.558 --> 00:02:26.847
bez struje, 
bez grejanja, bez hrane,

00:02:26.847 --> 00:02:32.202
u središtu Evrope, 
krajem 20. veka.

NOTE Paragraph

00:02:32.202 --> 00:02:36.004
Imala sam čast da budem 
jedna od onih reportera

00:02:36.004 --> 00:02:38.423
koji su preživeli tu opsadu

00:02:38.423 --> 00:02:41.461
i kažem da imala sam čast 
i privilegiju da budem tamo

00:02:41.461 --> 00:02:43.651
jer me je to iskustvo naučilo svemu,

00:02:43.651 --> 00:02:47.780
ne samo o poslu reportera, 
nego i kakav čovek treba biti.

00:02:47.780 --> 00:02:50.135
Naučila sam o samilosti.

00:02:50.135 --> 00:02:53.946
Naučila sam o običnim ljudima 
koji mogu biti heroji.

00:02:53.946 --> 00:02:58.317
Naučila sam o deljenju. 
Naučila sam šta je drugarstvo.

00:02:58.317 --> 00:03:01.228
Pre svega, učila sam o snazi ljubavi.

00:03:01.228 --> 00:03:06.507
Čak i usred strašnog razaranja
i smrti i haosa,

00:03:06.507 --> 00:03:09.643
učila sam o tome kako obični 
ljudi pomažu svojim komšijama,

00:03:09.643 --> 00:03:12.287
dele hranu, 
odgajaju svoju decu,

00:03:12.287 --> 00:03:15.539
kako odvlače nekog pogođenog snajperom 
sa sredine puta

00:03:15.539 --> 00:03:18.396
iako znaju da time
ugrožavaju sopstveni život,

00:03:18.396 --> 00:03:21.647
pomažu povređenim ljudima 
da uđu u taksi

00:03:21.647 --> 00:03:24.268
pokušavajući da ih odvezu u bolnice.

NOTE Paragraph

00:03:24.268 --> 00:03:27.487
Naučila sam toliko toga o sebi.

00:03:27.487 --> 00:03:30.512
Marta Gelhorn, jedna od mojih heroina, 
jednom je rekla:

00:03:30.512 --> 00:03:35.710
"Možeš voleti samo jedan rat. 
Ostalo je odgovornost."

00:03:35.710 --> 00:03:39.246
Izveštavala sam u mnogim, 
mnogim, ratovima posle toga,

00:03:39.246 --> 00:03:41.875
toliko da sam prestala da brojim,

00:03:41.875 --> 00:03:44.958
ali nijedan nije bio kao Sarajevo.

NOTE Paragraph

00:03:44.958 --> 00:03:48.913
Prošlog Aprila, vratila sam se na čudan,

00:03:48.913 --> 00:03:52.687
kako sam ga nazvala, poremećeni 
srednjoškolski sastanak.

00:03:52.687 --> 00:03:57.030
Bila je to 20. godišnjica opsade,

00:03:57.030 --> 00:03:59.502
početka opsade Sarajeva,

00:03:59.502 --> 00:04:03.942
i ne volim reč "godišnjica", 
jer zvuči kao neka zabava,

00:04:03.942 --> 00:04:05.345
a ovo nije bila zabava.

00:04:05.345 --> 00:04:09.333
Bilo je to jako tužno 
okupljanje reportera

00:04:09.333 --> 00:04:12.724
koji su radili tamo za vreme rata, 
humanitarnih radnika

00:04:12.724 --> 00:04:17.193
i naravno samih hrabrih
i odvažnih ljudi Sarajeva.

00:04:17.193 --> 00:04:19.612
Ono što me je najviše pogodilo,

00:04:19.612 --> 00:04:21.353
što mi je slomilo srce,

00:04:21.353 --> 00:04:23.523
šetajući glavnom ulicom Sarajeva,

00:04:23.523 --> 00:04:27.598
gde je moja prijateljica Aida videla 
nadolazeći tenk pre 20godina,

00:04:27.598 --> 00:04:34.295
na putu sam ugledala više 
od 12.000 crvenih stolica,

00:04:34.295 --> 00:04:35.921
praznih,

00:04:35.921 --> 00:04:38.190
i svaka od njih 
je predstavljala

00:04:38.190 --> 00:04:41.907
osobu koja je 
poginula tokom opsade,

00:04:41.907 --> 00:04:46.194
samo u Sarajevu, 
ne u celoj Bosni

00:04:46.194 --> 00:04:48.781
i širile su se sa jednog kraja grada

00:04:48.781 --> 00:04:51.055
na veći deo istog

00:04:51.055 --> 00:04:54.558
i najtužnije su mi bile 
male stolice

00:04:54.558 --> 00:04:57.414
za decu.

NOTE Paragraph

00:04:57.414 --> 00:05:00.541
Sad pokrivam Siriju

00:05:00.541 --> 00:05:03.731
i počela sam da 
izveštavam jer verujem

00:05:03.731 --> 00:05:05.987
da to mora biti urađeno.

00:05:05.987 --> 00:05:08.992
Verujem u tamošnju priču
koja mora biti ispričana.

00:05:08.992 --> 00:05:12.962
Vidim, opet, primer rata u Bosni.

00:05:12.962 --> 00:05:15.191
I kad sam prvi put stigla u Damask,

00:05:15.191 --> 00:05:17.593
zapazila sam jedan čudan momenat u kome ljudi

00:05:17.593 --> 00:05:21.153
nisu verovali da će rat iznenada izbiti

00:05:21.153 --> 00:05:23.088
i bilo je isto kao u Bosni

00:05:23.088 --> 00:05:25.902
i u skoro svim drugim državama 
u kojima sam videla da rat stiže.

00:05:25.902 --> 00:05:28.445
Ljudi ne žele da 
veruju u to da stiže

00:05:28.445 --> 00:05:31.912
i zato ne odlaze, ne odlaze 
ranije kad još mogu.

00:05:31.912 --> 00:05:33.582
Ne spašavaju svoj novac.

00:05:33.582 --> 00:05:37.477
Oni ostaju jer svi žele 
da ostanu u svojim domovima.

00:05:37.477 --> 00:05:41.516
I tada rat i haos iznenada nastupaju.

NOTE Paragraph

00:05:41.516 --> 00:05:45.319
Ruanda je mesto koje 
me stalno proganja.

00:05:45.319 --> 00:05:51.473
1994. godine, na kratko sam napustila Sarajevo 
da bih izveštavala o genocidu u Ruandi.

00:05:51.473 --> 00:05:56.322
Između aprila i avgusta, 1994.,

00:05:56.322 --> 00:06:00.523
milion ljudi je pobijeno.

00:06:00.523 --> 00:06:05.750
Ako me je tih 12.000 stolica toliko pogodilo

00:06:05.750 --> 00:06:07.822
samim brojem,

00:06:07.822 --> 00:06:11.453
želela bih da samo na trenutak 
razmislite o milion ljudi.

00:06:11.453 --> 00:06:13.990
Daću vam neki primer, 
sećam se

00:06:13.990 --> 00:06:19.071
kako sam stajala i gledala niz put
daleko koliko sam mogla,

00:06:19.071 --> 00:06:25.160
najmanje 1,6 km i tamo je bila 
gomila tela u visini duplo višoj od mene

00:06:25.160 --> 00:06:26.884
mrtvih.

00:06:26.884 --> 00:06:30.219
I to je bio samo mali procenat mrtvih.

00:06:30.219 --> 00:06:32.188
Bilo je majki koje su držale svoju decu

00:06:32.188 --> 00:06:35.529
uhvaćenu u zadnjim smrtnim mukama.

NOTE Paragraph

00:06:35.529 --> 00:06:38.859
Naučili smo mnogo od rata

00:06:38.859 --> 00:06:41.211
i spomenula sam Ruandu

00:06:41.211 --> 00:06:45.329
jer je to mesto, kao i Južna Afrika,

00:06:45.329 --> 00:06:49.311
u kome već blizu 20 godina traje isceljenje.

00:06:49.311 --> 00:06:52.779
Pedeset šest procenata 
parlamentaraca su žene,

00:06:52.779 --> 00:06:55.231
što je fantastično

00:06:55.231 --> 00:06:59.257
i sad je već u okviru ustava,

00:06:59.257 --> 00:07:02.430
da vam nije dozvoljeno
da izgovarate Hutu ili Tutsi.

00:07:02.430 --> 00:07:06.299
Nije vam dozvoljeno da bilo koga 
identifikujete po etničkoj pripadnosti,

00:07:06.299 --> 00:07:10.845
što je, naravno, prvenstveno i započelo pokolj.

00:07:10.845 --> 00:07:13.952
Jedan moj prijatelj, humanitarni radnik, 
mi je ispričao prelepu priču

00:07:13.952 --> 00:07:15.435
ili ja mislim da je prelepa.

00:07:15.435 --> 00:07:20.352
Bila je jedna grupa dece, 
mešana Hutu i Tutsi

00:07:20.352 --> 00:07:23.066
i grupa žena koje su ih usvajale

00:07:23.066 --> 00:07:27.000
napravila je red i deca su samo 
davana sledećoj ženi po redu.

00:07:27.000 --> 00:07:30.166
Nije bilo nikakve kompenzacije za, 
ti si Tutsi,

00:07:30.166 --> 00:07:33.081
ti si Hutu, možda si ubio moju majku,

00:07:33.081 --> 00:07:34.927
možda si ubio mog oca.

00:07:34.927 --> 00:07:40.233
Bili su spojeni u nekoj vrsti pomirenja

00:07:40.233 --> 00:07:43.817
i smatram to izvanrednim.

00:07:43.817 --> 00:07:46.659
Kad me ljudi pitaju kako 
nastavljam da izveštavam o ratu

00:07:46.659 --> 00:07:48.871
i zašto to i dalje radim,

00:07:48.871 --> 00:07:50.340
evo zašto.

NOTE Paragraph

00:07:50.340 --> 00:07:53.731
Kad se vratim u Siriju, 
zapravo već sledeće nedelje,

00:07:53.731 --> 00:07:57.692
ono što vidim su neverovatni heroji,

00:07:57.692 --> 00:07:59.965
neki od njih se bore za demokratiju,

00:07:59.965 --> 00:08:03.982
za stvari koje mi uzimamo 
zdravo za gotovo svaki dan.

00:08:03.982 --> 00:08:07.220
I to je razlog zašto to radim.

NOTE Paragraph

00:08:07.220 --> 00:08:11.688
2004. godine, dobila sam sina

00:08:11.688 --> 00:08:14.883
i zovem ga moje čudo od deteta,

00:08:14.883 --> 00:08:17.929
jer nakon što sam videla toliko smrti

00:08:17.929 --> 00:08:22.106
i razora i haosa i tame u svom životu,

00:08:22.106 --> 00:08:25.965
ovaj zrak nade se rodio.

00:08:25.965 --> 00:08:30.162
Nazvala sam ga Luka, što znači 
"Onaj koji donosi svetlost",

00:08:30.162 --> 00:08:35.085
jer donosi svetlost u moj život.

00:08:35.085 --> 00:08:38.536
Pričam o njemu jer kad 
je imao samo četiri meseca

00:08:38.536 --> 00:08:43.208
moj strani urednik prislio me je
da se vratim u Bagdad

00:08:43.208 --> 00:08:46.540
odakle sam izveštavala tokom svog 
vremena Sadamovog režima

00:08:46.540 --> 00:08:49.419
i za vreme pada Bagdada 
i posle toga

00:08:49.419 --> 00:08:52.513
i sećam se ulaska u avion u suzama,

00:08:52.513 --> 00:08:55.499
plačući jer sam odvojena od svog sina

00:08:55.499 --> 00:08:57.732
i dok sam bila tamo,

00:08:57.732 --> 00:09:00.467
jedan poznati političar iz Iraka 
koji mi je bio prijatelj

00:09:00.467 --> 00:09:02.941
pitao me je: "Šta radiš tu?

00:09:02.941 --> 00:09:04.782
Zašto nisi kod kuće sa Lukom?"

00:09:04.782 --> 00:09:08.567
Rekla sam: "Pa, moram da vidim." 
Bila je to 2004. godina

00:09:08.567 --> 00:09:12.954
početak neverovatno 
krvavog perioda u Iraku.

00:09:12.954 --> 00:09:16.194
"Moram da vidim šta se dešava ovde.

00:09:16.194 --> 00:09:17.059
Moram da izveštavam o tome."

00:09:17.059 --> 00:09:20.623
Na to mi je on rekao:
"Idi kući,

00:09:20.623 --> 00:09:23.909
jer ako propustiš njegov prvi zub,

00:09:23.909 --> 00:09:26.907
ako propustiš njegov prvi korak, 
nikad nećeš sebi oprostiti.

00:09:26.907 --> 00:09:30.770
Ali uvek će biti drugog rata."

NOTE Paragraph

00:09:30.770 --> 00:09:35.111
I nažalost, uvek će biti ratova.

00:09:35.111 --> 00:09:38.965
I zavaravam sebe ako mislim,
da kao novinar,

00:09:38.965 --> 00:09:40.731
kao reporter, kao pisac,

00:09:40.731 --> 00:09:45.569
to što radim može da ih zaustavi.
Ne može.

00:09:45.569 --> 00:09:48.116
Nisam Kofi Anan.
On ne može zaustaviti rat.

00:09:48.116 --> 00:09:51.093
Pokušao je da pregovara u vezi sa Sirijom
i nije uspeo.

00:09:51.093 --> 00:09:55.089
Nisam osoba za rešavanje konflikata UN-a.

00:09:55.089 --> 00:09:57.372
Nisam čak ni doktor-humanitarac

00:09:57.372 --> 00:10:00.198
i ne mogu vam opisati koliko puta 
sam se osećala bespomoćnom

00:10:00.198 --> 00:10:03.469
gledajući ljude oko mene kako ginu, 
a ja ih ne mogu spasiti.

00:10:03.469 --> 00:10:07.304
Ja sam samo svedok.

00:10:07.304 --> 00:10:12.358
Moja uloga je da budem glas 
ljudima čiji se glas ne čuje.

00:10:12.358 --> 00:10:15.591
Jedan moj kolega je to opisao 
kao donošenje svetlosti

00:10:15.591 --> 00:10:18.353
u najtamnije kutke sveta.

00:10:18.353 --> 00:10:21.000
I to je ono što pokušavam da uradim.

00:10:21.000 --> 00:10:24.036
Nisam uvek uspešna

00:10:24.036 --> 00:10:26.577
i ponekad je neverovatno frustrirajuće,

00:10:26.577 --> 00:10:28.783
jer se osećate kao da pišete u prazno

00:10:28.783 --> 00:10:31.112
ili da to nikog ne zanima.

00:10:31.112 --> 00:10:33.361
Koga zanima Sirija?
Koga zanima Bosna?

00:10:33.361 --> 00:10:35.374
Koga zanima Kongo,

00:10:35.374 --> 00:10:37.648
Obala Slonovače, Liberija, Sijera Leone,

00:10:37.648 --> 00:10:39.763
sva ova mesta

00:10:39.763 --> 00:10:43.736
koja ću pamtiti do kraja svog života?

00:10:43.736 --> 00:10:46.989
Ali moj zadatak je da budem svedok

00:10:46.989 --> 00:10:50.171
i to je srž, suština stvari,

00:10:50.171 --> 00:10:52.712
za nas reportere koji ovo radimo.

00:10:52.712 --> 00:10:56.303
I sve što zaista mogu 
da uradim je da se nadam,

00:10:56.303 --> 00:10:58.911
ne u stvaraoce politike ili političare

00:10:58.911 --> 00:11:01.308
jer koliko god bi želela da verujem

00:11:01.308 --> 00:11:03.773
da čitaju moje reči i rade nešto povodom toga,

00:11:03.773 --> 00:11:06.933
ne zavaravam se.

NOTE Paragraph

00:11:06.933 --> 00:11:11.150
Ali ono čemu se nadam da
ako se setite ičega što sam rekla

00:11:11.150 --> 00:11:14.703
ili bilo koje od mojih priča 
sutra ujutru za vreme doručka,

00:11:14.703 --> 00:11:17.385
ako se setite priče o Sarajevu

00:11:17.385 --> 00:11:20.876
ili priče o Ruandi,

00:11:20.876 --> 00:11:23.449
ja sam odradila svoj posao.

NOTE Paragraph

00:11:23.449 --> 00:11:25.487
Hvala vam puno.

NOTE Paragraph

00:11:25.487 --> 00:11:32.717
(Aplauz)