WEBVTT

00:00:06.268 --> 00:00:08.906
Причате пријатељу невероватну причу

00:00:08.906 --> 00:00:13.387
и стижете до најинтересантнијег дела,
када вас он изненада прекида:

00:00:13.387 --> 00:00:17.509
„Ванземаљац и ја“, а не „ја и ванземаљац“.

00:00:17.509 --> 00:00:19.663
Већина нас би се вероватно изнервирала,

00:00:19.663 --> 00:00:21.907
али ако занемаримо непристојно прекидање,

00:00:21.907 --> 00:00:23.683
да ли је ваш пријатељ у праву?

00:00:23.683 --> 00:00:26.837
Да ли је реченица заправо
била граматички неисправна?

00:00:26.837 --> 00:00:30.867
Ако ју је ипак разумео,
да ли је то уопште важно?

00:00:30.867 --> 00:00:32.832
Са лингвистичке тачке гледишта,

00:00:32.832 --> 00:00:36.547
граматика је скуп образаца
о томе како се речи здружују

00:00:36.547 --> 00:00:38.856
да би образовале фразе и реченице,

00:00:38.856 --> 00:00:41.795
било у усменом или писаном облику.

00:00:41.795 --> 00:00:44.240
Различити језици имају различите обрасце.

00:00:44.240 --> 00:00:47.433
У енглеском је субјекат
обично на првом месту,

00:00:47.433 --> 00:00:48.529
прати га глагол,

00:00:48.529 --> 00:00:50.007
а затим објекат,

00:00:50.007 --> 00:00:52.664
док је у јапанском
и многим другим језицима

00:00:52.664 --> 00:00:55.668
ред речи субјекат, објекат, глагол.

00:00:55.668 --> 00:01:00.231
Неки научници су покушали да идентификују
обрасце који су заједнички за све језике,

00:01:00.231 --> 00:01:02.496
али осим неких основних особина,

00:01:02.496 --> 00:01:04.593
као што је поседовање именица или глагола,

00:01:04.593 --> 00:01:08.719
тек је неколико ових такозваних
лингвистичких универзалија откривено.

00:01:08.719 --> 00:01:12.026
Иако су сваком језику потребни
доследни обрасци да би функционисао,

00:01:12.026 --> 00:01:17.216
изучавање ових образаца отвара
непрекидну дебату између два становишта

00:01:17.216 --> 00:01:20.703
који су познати као прескриптивизам
и дескриптивизам.

00:01:20.703 --> 00:01:22.068
Грубо поједностављено,

00:01:22.068 --> 00:01:26.151
прескриптивисти мисле да одређени језик
треба да прати доследна правила,

00:01:26.151 --> 00:01:29.742
док дескриптивисти
виде варијацију и прилагођавање

00:01:29.742 --> 00:01:33.650
као нешто што је природни
и неопходан део језика.

00:01:33.650 --> 00:01:37.981
Већим делом историје,
огромна већина језика била је усмена,

00:01:37.981 --> 00:01:42.286
али како су се људи више повезивали
и писање добијало на важности,

00:01:42.286 --> 00:01:46.051
писани језик је стандардизован
да би дозволио ширу комуникацију

00:01:46.051 --> 00:01:51.331
и омогућио да људи разумеју једни друге
у различитим деловима области.

00:01:51.331 --> 00:01:56.461
У многим језицима, ова стандардна форма
је почела да се сматра једино исправном,

00:01:56.461 --> 00:02:00.355
упркос томе што је изведена из једне
од много варијанти којима се говорило,

00:02:00.355 --> 00:02:02.788
обично из оне која је припадала
људима на власти.

00:02:02.788 --> 00:02:07.076
Језички чистунци су радили на успостављању
и пропагирању овог стандарда

00:02:07.076 --> 00:02:10.031
кроз разраду скупа правила
који су приказивали

00:02:10.031 --> 00:02:12.731
успостављену граматику из њиховог периода.

00:02:12.731 --> 00:02:17.035
Правила писане граматике
примењивана су и на говорни језик, такође.

00:02:17.035 --> 00:02:19.993
Језички обрасци који су одступали
од писаних правила

00:02:19.993 --> 00:02:21.683
сматрали су се исквареним говором

00:02:21.683 --> 00:02:23.860
или знацима нижег друштвеног статуса,

00:02:23.860 --> 00:02:26.675
а многи људи који су током одрастања
причали на овај начин

00:02:26.675 --> 00:02:30.250
били су принуђени да усвоје
стандардизован облик.

00:02:30.250 --> 00:02:31.676
У скорије време, међутим,

00:02:31.676 --> 00:02:35.850
лингвисти су схватили да је говор
појава одвојена од писања

00:02:35.850 --> 00:02:38.287
са сопственим правилима и обрасцима.

00:02:38.287 --> 00:02:42.891
Већина нас научи да прича толико рано
да се тога чак и не сећамо.

00:02:42.891 --> 00:02:46.468
Образујемо свој говорни репертоар
кроз несвесне навике,

00:02:46.468 --> 00:02:48.608
без памћења правила.

00:02:48.608 --> 00:02:52.621
Пошто говор користи и расположење
и интонацију за значење,

00:02:52.621 --> 00:02:54.945
његова структура је често флексибилнија

00:02:54.945 --> 00:02:58.417
и прилагођава се потребама
говорника и слушалаца.

00:02:58.417 --> 00:03:00.911
То би могло значити избегавање
сложених реченица

00:03:00.911 --> 00:03:03.091
које је тешко протумачити у живом говору,

00:03:03.091 --> 00:03:05.707
уношење измена
да би се избегао чудан изговор

00:03:05.707 --> 00:03:09.548
или уклањање звукова
да би се говор убрзао.

00:03:09.548 --> 00:03:13.571
Лингвистички приступ који покушава
да разуме и мапира такве разлике

00:03:13.571 --> 00:03:17.655
без натурања тачних решења
познат је као дескриптивизам.

00:03:17.655 --> 00:03:20.301
Уместо одлуке како језик
треба да се користи,

00:03:20.301 --> 00:03:22.901
он описује како га људи заправо користе

00:03:22.901 --> 00:03:27.059
и прати новине до којих дођу
током овог процеса.

00:03:27.059 --> 00:03:28.188
Међутим, иако се дебата

00:03:28.188 --> 00:03:31.005
између прескриптивизма
и дескриптивизма наставља,

00:03:31.005 --> 00:03:33.368
они се међусобно не искључују.

00:03:33.368 --> 00:03:37.052
У најбољем случају, прескриптивизам
је користан при обавештавању људи

00:03:37.052 --> 00:03:41.675
о најчешће прихваћеним обрасцима
у одређеном периоду.

00:03:41.675 --> 00:03:44.661
Ово је важно не само за званични контекст,

00:03:44.661 --> 00:03:46.751
већ чини лакшом и комуникацију

00:03:46.751 --> 00:03:50.272
између говорника различитог порекла
на језику који им није матерњи.

00:03:50.272 --> 00:03:52.044
Дескриптивизам нам, са друге стране,

00:03:52.044 --> 00:03:54.447
пружа увид у начин функционисања нашег ума

00:03:54.447 --> 00:03:59.405
и у инстинктивне начине
на које градимо свој поглед на свет.

00:03:59.405 --> 00:04:03.681
Напослетку, најбоље је виђење граматике
као скупа лингвистичких навика

00:04:03.681 --> 00:04:06.751
око којих стално преговара
и које изнова измишља

00:04:06.751 --> 00:04:09.756
целокупна група корисника језика.

00:04:09.756 --> 00:04:10.962
Као и сам језик,

00:04:10.962 --> 00:04:13.447
то је сјајно и сложено платно

00:04:13.447 --> 00:04:16.810
које се испреда кроз доприносе
говорника и слушалаца,

00:04:16.810 --> 00:04:18.315
писаца и читалаца,

00:04:18.315 --> 00:04:20.781
прескриптивиста и дескриптивиста,

00:04:20.781 --> 00:04:22.663
издалека и изблиза.