1 00:00:06,268 --> 00:00:08,906 Причате пријатељу невероватну причу 2 00:00:08,906 --> 00:00:13,387 и стижете до најинтересантнијег дела, када вас он изненада прекида: 3 00:00:13,387 --> 00:00:17,509 „Ванземаљац и ја“, а не „ја и ванземаљац“. 4 00:00:17,509 --> 00:00:19,663 Већина нас би се вероватно изнервирала, 5 00:00:19,663 --> 00:00:21,907 али ако занемаримо непристојно прекидање, 6 00:00:21,907 --> 00:00:23,683 да ли је ваш пријатељ у праву? 7 00:00:23,683 --> 00:00:26,837 Да ли је реченица заправо била граматички неисправна? 8 00:00:26,837 --> 00:00:30,867 Ако ју је ипак разумео, да ли је то уопште важно? 9 00:00:30,867 --> 00:00:32,832 Са лингвистичке тачке гледишта, 10 00:00:32,832 --> 00:00:36,547 граматика је скуп образаца о томе како се речи здружују 11 00:00:36,547 --> 00:00:38,856 да би образовале фразе и реченице, 12 00:00:38,856 --> 00:00:41,795 било у усменом или писаном облику. 13 00:00:41,795 --> 00:00:44,240 Различити језици имају различите обрасце. 14 00:00:44,240 --> 00:00:47,433 У енглеском је субјекат обично на првом месту, 15 00:00:47,433 --> 00:00:48,529 прати га глагол, 16 00:00:48,529 --> 00:00:50,007 а затим објекат, 17 00:00:50,007 --> 00:00:52,664 док је у јапанском и многим другим језицима 18 00:00:52,664 --> 00:00:55,668 ред речи субјекат, објекат, глагол. 19 00:00:55,668 --> 00:01:00,231 Неки научници су покушали да идентификују обрасце који су заједнички за све језике, 20 00:01:00,231 --> 00:01:02,496 али осим неких основних особина, 21 00:01:02,496 --> 00:01:04,593 као што је поседовање именица или глагола, 22 00:01:04,593 --> 00:01:08,719 тек је неколико ових такозваних лингвистичких универзалија откривено. 23 00:01:08,719 --> 00:01:12,026 Иако су сваком језику потребни доследни обрасци да би функционисао, 24 00:01:12,026 --> 00:01:17,216 изучавање ових образаца отвара непрекидну дебату између два становишта 25 00:01:17,216 --> 00:01:20,703 који су познати као прескриптивизам и дескриптивизам. 26 00:01:20,703 --> 00:01:22,068 Грубо поједностављено, 27 00:01:22,068 --> 00:01:26,151 прескриптивисти мисле да одређени језик треба да прати доследна правила, 28 00:01:26,151 --> 00:01:29,742 док дескриптивисти виде варијацију и прилагођавање 29 00:01:29,742 --> 00:01:33,650 као нешто што је природни и неопходан део језика. 30 00:01:33,650 --> 00:01:37,981 Већим делом историје, огромна већина језика била је усмена, 31 00:01:37,981 --> 00:01:42,286 али како су се људи више повезивали и писање добијало на важности, 32 00:01:42,286 --> 00:01:46,051 писани језик је стандардизован да би дозволио ширу комуникацију 33 00:01:46,051 --> 00:01:51,331 и омогућио да људи разумеју једни друге у различитим деловима области. 34 00:01:51,331 --> 00:01:56,461 У многим језицима, ова стандардна форма је почела да се сматра једино исправном, 35 00:01:56,461 --> 00:02:00,355 упркос томе што је изведена из једне од много варијанти којима се говорило, 36 00:02:00,355 --> 00:02:02,788 обично из оне која је припадала људима на власти. 37 00:02:02,788 --> 00:02:07,076 Језички чистунци су радили на успостављању и пропагирању овог стандарда 38 00:02:07,076 --> 00:02:10,031 кроз разраду скупа правила који су приказивали 39 00:02:10,031 --> 00:02:12,731 успостављену граматику из њиховог периода. 40 00:02:12,731 --> 00:02:17,035 Правила писане граматике примењивана су и на говорни језик, такође. 41 00:02:17,035 --> 00:02:19,993 Језички обрасци који су одступали од писаних правила 42 00:02:19,993 --> 00:02:21,683 сматрали су се исквареним говором 43 00:02:21,683 --> 00:02:23,860 или знацима нижег друштвеног статуса, 44 00:02:23,860 --> 00:02:26,675 а многи људи који су током одрастања причали на овај начин 45 00:02:26,675 --> 00:02:30,250 били су принуђени да усвоје стандардизован облик. 46 00:02:30,250 --> 00:02:31,676 У скорије време, међутим, 47 00:02:31,676 --> 00:02:35,850 лингвисти су схватили да је говор појава одвојена од писања 48 00:02:35,850 --> 00:02:38,287 са сопственим правилима и обрасцима. 49 00:02:38,287 --> 00:02:42,891 Већина нас научи да прича толико рано да се тога чак и не сећамо. 50 00:02:42,891 --> 00:02:46,468 Образујемо свој говорни репертоар кроз несвесне навике, 51 00:02:46,468 --> 00:02:48,608 без памћења правила. 52 00:02:48,608 --> 00:02:52,621 Пошто говор користи и расположење и интонацију за значење, 53 00:02:52,621 --> 00:02:54,945 његова структура је често флексибилнија 54 00:02:54,945 --> 00:02:58,417 и прилагођава се потребама говорника и слушалаца. 55 00:02:58,417 --> 00:03:00,911 То би могло значити избегавање сложених реченица 56 00:03:00,911 --> 00:03:03,091 које је тешко протумачити у живом говору, 57 00:03:03,091 --> 00:03:05,707 уношење измена да би се избегао чудан изговор 58 00:03:05,707 --> 00:03:09,548 или уклањање звукова да би се говор убрзао. 59 00:03:09,548 --> 00:03:13,571 Лингвистички приступ који покушава да разуме и мапира такве разлике 60 00:03:13,571 --> 00:03:17,655 без натурања тачних решења познат је као дескриптивизам. 61 00:03:17,655 --> 00:03:20,301 Уместо одлуке како језик треба да се користи, 62 00:03:20,301 --> 00:03:22,901 он описује како га људи заправо користе 63 00:03:22,901 --> 00:03:27,059 и прати новине до којих дођу током овог процеса. 64 00:03:27,059 --> 00:03:28,188 Међутим, иако се дебата 65 00:03:28,188 --> 00:03:31,005 између прескриптивизма и дескриптивизма наставља, 66 00:03:31,005 --> 00:03:33,368 они се међусобно не искључују. 67 00:03:33,368 --> 00:03:37,052 У најбољем случају, прескриптивизам је користан при обавештавању људи 68 00:03:37,052 --> 00:03:41,675 о најчешће прихваћеним обрасцима у одређеном периоду. 69 00:03:41,675 --> 00:03:44,661 Ово је важно не само за званични контекст, 70 00:03:44,661 --> 00:03:46,751 већ чини лакшом и комуникацију 71 00:03:46,751 --> 00:03:50,272 између говорника различитог порекла на језику који им није матерњи. 72 00:03:50,272 --> 00:03:52,044 Дескриптивизам нам, са друге стране, 73 00:03:52,044 --> 00:03:54,447 пружа увид у начин функционисања нашег ума 74 00:03:54,447 --> 00:03:59,405 и у инстинктивне начине на које градимо свој поглед на свет. 75 00:03:59,405 --> 00:04:03,681 Напослетку, најбоље је виђење граматике као скупа лингвистичких навика 76 00:04:03,681 --> 00:04:06,751 око којих стално преговара и које изнова измишља 77 00:04:06,751 --> 00:04:09,756 целокупна група корисника језика. 78 00:04:09,756 --> 00:04:10,962 Као и сам језик, 79 00:04:10,962 --> 00:04:13,447 то је сјајно и сложено платно 80 00:04:13,447 --> 00:04:16,810 које се испреда кроз доприносе говорника и слушалаца, 81 00:04:16,810 --> 00:04:18,315 писаца и читалаца, 82 00:04:18,315 --> 00:04:20,781 прескриптивиста и дескриптивиста, 83 00:04:20,781 --> 00:04:22,663 издалека и изблиза.