WEBVTT

00:00:00.702 --> 00:00:04.871
По мом мишљењу, најважнија идеја коју можете добити из овог курса

00:00:04.871 --> 00:00:10.424
је идеја да је прототиповање страховито вредна стратегија за делотворан дизајн.

00:00:10.424 --> 00:00:15.239
У овом снимку, објаснићу шта подразумевам под прототиповање и зашто мислим да је страховито значајно.

00:00:15.239 --> 00:00:20.262
Ово ће кориситити као оквир за поређење за касније снимке у којима ћемо упознати конкретне технике.

00:00:21.355 --> 00:00:24.556
У овом курсу, када говоримо о прототиповању, подразумевамо

00:00:24.556 --> 00:00:29.857
брзо прављење приближне идеје дизајна, како би могли брзо да добијемо повратне информације и нова сазнања.

00:00:29.857 --> 00:00:35.241
Прототиповање је средишња активност у структурисаној иновацији, сарадњи и креативности у дизајну.

00:00:35.241 --> 00:00:39.020
Прототипи отелотворују тезе дизајна и омогућавају дизајнерима да добију повратне информације.

00:00:39.020 --> 00:00:42.731
То је како Доналд Шун каже "огледајући разговор са материјалима"

00:00:42.731 --> 00:00:48.023
Испробавајући ствари и учећи - из тог истраживања - у могућности сте да побољшате дизајн

00:00:48.023 --> 00:00:52.144
и да добијете увиде која нисте могли добити другачије.

00:00:52.144 --> 00:00:57.081
Важно је запамтити да циљ прототиповања није артифакт; већ повратне информације.

00:00:57.081 --> 00:01:02.048
Направите неке прототипе, испробајте их, и углавном ћете научити да шта да пробате у новом дизајну.

00:01:02.048 --> 00:01:06.048
Један начин размишљања о прототипу је да је он питање остварено као артифакт.

00:01:06.048 --> 00:01:11.246
То је нешто што правите како би комуницирали са осталим интересентима.

00:01:11.246 --> 00:01:15.706
То могу били клијенти. То могу бити други људи у вашем дизајнерском тиму.

00:01:15.706 --> 00:01:19.864
То могу бити корисници у интерактивном систему. То чак можете бити и ви.

00:01:19.864 --> 00:01:25.162
Улога прототипа у овој комуникацији је да служи као заједничка основа

00:01:25.162 --> 00:01:29.715
која помаже људима да разумеју конкретно о чему сви причају.

00:01:29.731 --> 00:01:33.897
Ево примера онога што подразумевам под прототипом, који је уступила дизајнерска фирма IDEO.

00:01:33.897 --> 00:01:41.158
Средином деведесетих, Kodak је пришао IDEO-у, питајући их да им помогну са дизајном ране конзументске дигиталне камере.

00:01:41.158 --> 00:01:44.190
Дигиталне камере су биле веома интересантна технологија,

00:01:44.190 --> 00:01:49.623
зато што су нудила могућности као што је преглед и измена ваших фотографија на камери

00:01:49.623 --> 00:01:51.658
што није било могуће са камерама које користе филм.

00:01:51.658 --> 00:01:57.251
IDEO-у је задато да нађе начине могућих интеракција које би сте ви користили на дигиталној камери

00:01:57.251 --> 00:02:01.146
и да оствари исте на конкретном корисничком сучељу.

00:02:01.146 --> 00:02:06.684
Резултат њиховог рада је касније постао ово: Kodak DC-210 дигитална камера.

00:02:06.684 --> 00:02:09.265
Ево корисничког сучеља од назад:

00:02:09.265 --> 00:02:13.344
Тамо је екран и неколико дугмади да бисте били у могућности да се крећете кроз фотографије.

00:02:13.344 --> 00:02:18.953
Такоће имате и бројчаник за неколико модова, и контролу за увеличавање овде.

00:02:18.953 --> 00:02:21.574
Сада ћемо погледати прототип на екрану:

00:02:21.574 --> 00:02:25.140
Вероватно ћете приметити неке сличности али и неке разлике.

00:02:25.140 --> 00:02:29.684
И прототип на екрану и завршни производ имају дугмад.

00:02:29.684 --> 00:02:34.187
Оба имају екран. Слични су по функционалности у овом случају.

00:02:34.187 --> 00:02:39.938
Ипак, постоје и битне разлике између овог прототипа и завршне верзије.

00:02:39.938 --> 00:02:41.888
Прва је да је прототип знатно већи.

00:02:41.888 --> 00:02:45.978
Како би били у могућности да направе прототип брзо, они нису могли да праве све умањено.

00:02:45.978 --> 00:02:51.503
Дакле, заузима знатно више простора; распоред је сличан али је размера промењена.

00:02:51.503 --> 00:02:56.513
Друго, једна од најважнијих ствари у вези са дигиталном камером је могућност да је носите са собом, јер је преносива;

00:02:57.682 --> 00:03:01.431
Овај прототип камере имао је "пупчану врпцу" која је ишла назад у Macintosh

00:03:01.431 --> 00:03:04.578
који је у ствари покретао сва рачунања и интеракције,

00:03:04.593 --> 00:03:07.737
тако да никакво рачунање није рађено на самом уређају.

00:03:07.737 --> 00:03:12.629
Коначно, ово је био прототип дигиталне камере где нисте могли сликати.

00:03:12.629 --> 00:03:16.477
Није било сочива; није било фотографских елемената у овом прототипу;

00:03:16.477 --> 00:03:23.034
то је чисто начин да се разуме задња страна камере и интеракције за преглед и измену фотографија.

00:03:23.034 --> 00:03:26.008
Ја мислим да је ово јако битна тачка о прототипима:

00:03:26.008 --> 00:03:31.714
Прототипи готово увек јесу и требају да буду непотпуни.

00:03:32.822 --> 00:03:35.048
Да се вратимо на тај пример:

00:03:35.048 --> 00:03:40.123
Прототиповање је стратегија помоћу које се лакше носимо са стварима које су тешке за предвиђање.

00:03:40.123 --> 00:03:43.145
И те ствари које су тешке за предвиђање су и

00:03:43.145 --> 00:03:49.072
ствари за које се питате да ли ће бити проблем али не знате које ће одговор бити - ваше "познате непознанице" -

00:03:49.072 --> 00:03:54.866
и ствари којих нисте ни свесни, никад нисте размишљали о њима - то су ваше "непознате непознанице".

00:03:54.866 --> 00:03:58.828
Ствар која је добра код прототиповања је да вам помаже да добијете повратне информације брзо,

00:03:58.828 --> 00:04:01.846
како не бисте трошили време крећући погрешним путем.

00:04:01.846 --> 00:04:06.898
Ако сте икад слушали час уметности, знаћете за искуство скицирања пре сликања.

00:04:06.898 --> 00:04:09.935
То није само за почетнике: Пикасо је радио тако.

00:04:09.935 --> 00:04:14.655
Једна од ствари које знамо о људској психологији је да

00:04:14.655 --> 00:04:18.308
су људи непоправљиво лоши када се ради о процени простора могућих исхода.

00:04:18.308 --> 00:04:22.571
Ми често размиљамо о далеко мање опција од оних које ће се вероватно догодити.

00:04:22.571 --> 00:04:26.595
И ово је исто тако истинито у финансијском свету као и у креативном свету.

00:04:26.595 --> 00:04:32.364
За сваки сложен систем, било да је финансијски или дизајнерски, преплитања свих ових састојака

00:04:32.364 --> 00:04:38.379
далеко доминирају стварима које можете лако предвидети, и последично наша интуиција је често погрешна.

00:04:38.949 --> 00:04:42.414
Стратегија коју ћете научити на овом часу има за циљ да вас охрабри да се радије усредсредите на

00:04:42.414 --> 00:04:47.390
циљеве дизајна, него да мислите о самом дизајну

00:04:47.390 --> 00:04:50.904
и да ту стратегију гурате.

00:04:50.904 --> 00:04:54.243
Класична почетничка грешка је доћи до једне идеје за дизајн:

00:04:54.243 --> 00:04:59.531
Мислите да имате нешто што је страва и настављате да навијате једино за ту опцију.

00:04:59.531 --> 00:05:02.801
Уместо да имате ту конкретну ствар за коју ћете навијати,

00:05:02.801 --> 00:05:07.508
размислите о томе шта желите да постигнете са том идејом дизајна - шта је ваш циљ.

00:05:08.385 --> 00:05:14.637
На овом часу научићемо како да поставимо циљеве рано и да их развијамо и преправљамо користећи податке.

00:05:14.637 --> 00:05:19.112
Како Бил Бакстон наглашава у својој одличној књизи "Скицирање корисничких сучеља",

00:05:19.112 --> 00:05:23.287
врсте алтернатива које ћете разматрати у различитим тачкама процеса дизајнирања

00:05:23.287 --> 00:05:25.151
ће бити различите.

00:05:25.151 --> 00:05:30.006
У почетку, вероватно ћете мислити о широком спектру могућности.

00:05:30.713 --> 00:05:33.772
Касније ћете сузити избор.

00:05:33.772 --> 00:05:36.606
Онда ћете опет разматрати алтернативе и опет смањивати опсег.

00:05:36.606 --> 00:05:41.991
И ово наизменично ширење и скупљање је обележје делотворног прецеса дизајнирања.

00:05:41.991 --> 00:05:45.492
Касније у дизајнирању, како долазите до финалног производа,

00:05:45.492 --> 00:05:51.141
мислићете о мањим варијацијама као што су словолици или микропромене у распореду.

00:05:51.141 --> 00:05:54.530
У почетку бисте могли мислити о ширим идејама као:

00:05:54.530 --> 00:05:57.822
Да ли ће ово бити мобилни или десктоп сервис?

00:05:57.822 --> 00:06:01.168
И какве врсте ће бити ова ствар уопште?

00:06:01.168 --> 00:06:08.140
Препознавање вредности и потребе за овим осцилацијама ће вас припремити за делотворан процес дизајнирања.

00:06:08.140 --> 00:06:13.351
Процес дизајнирања Palm Pilotа нам демонстрира диван пример прототиповања.

00:06:13.351 --> 00:06:18.714
Palm Pilot је био један првих PDA уређаја - лични дигитални асистент -

00:06:18.714 --> 00:06:24.044
и помагао је да контролишете ваше листе обавеза, календар, контакте и белешке.

00:06:25.137 --> 00:06:30.564
Водећи изумитељ је био Џеф Хокинс; и једна од првих ствари коју је Џеф направио, када је замислио Palm Pilota

00:06:30.564 --> 00:06:37.111
је парче дрвета које је било величине уређаја који је замислио.

00:06:37.111 --> 00:06:42.678
И шта би он радио? Почео је да носи парче дрвета са собом и користио га као да је прави уређај:

00:06:42.678 --> 00:06:48.470
Тако би он тапкао и уносио информације, додавао контакте, уносио ствари у свој календар,

00:06:48.470 --> 00:06:53.222
бележио и загрејано пискарао све време.

00:06:53.222 --> 00:06:56.584
Дакле, шта су Џеф и његов тим научили из овог прототипа?

00:06:56.584 --> 00:07:01.870
Па, они очигледно нису научили ништа о силикону или трајању батерије и било шта о Palm Pilot-у

00:07:01.870 --> 00:07:04.038
зато што је цела ствар била од дрвета!

00:07:04.038 --> 00:07:08.113
Али су сазнали доста о форми и оно што можемо видети овде

00:07:08.113 --> 00:07:14.194
је да је ово био одличан пример улоге коју прототип може имати за процес дизајнирања.

00:07:14.194 --> 00:07:20.106
Прототип не мора бити завршен; углавом ће бити незавршен у стратешким и битним правцима.

00:07:20.506 --> 00:07:26.266
Требао би бити лако измењив - Не свиђа вам се величина Palm Pilotа? Само одсеците да бисте добили другу величину!

00:07:26.866 --> 00:07:28.682
На крају, мора се "пензионисати":

00:07:28.682 --> 00:07:34.708
Тако да када дођете до следеће фазе развоја, рани прототип вам више неће бити потребан.

00:07:35.324 --> 00:07:39.807
Будући да смо на часу о дизајну рачунарских система и да причамо о парчету дрвета,

00:07:39.807 --> 00:07:46.288
с правом ћете се запитати, "Шта се овде дешава?" или можда, "Шта је то што прототипи протипују?"

00:07:46.288 --> 00:07:50.525
А одговор на то је да постоји неколико ствари које прототипи протипују.

00:07:50.525 --> 00:07:56.268
Једна врста прототипа протипује осећај - "Како ово изгледа?"

00:07:56.268 --> 00:08:01.397
Друга врста прототипује имплементацију - "Како би ово радило?"

00:08:01.397 --> 00:08:05.016
Опет нека друга врста прототипа протипује улогу -

00:08:05.016 --> 00:08:08.635
"Какво би искуство коришћења овог интерактивног система било?"

00:08:08.635 --> 00:08:12.966
Овај курс ће вас научити неколико стратегија које ће покрити помало од сваке категорије.

00:08:12.966 --> 00:08:15.604
Можете сковати прототип у две димензије.

00:08:15.604 --> 00:08:18.645
Можете мислити о томе колико ћете научити из прототипа,

00:08:18.645 --> 00:08:21.388
и можете мислити о томе колико дуго ћете га правити.

00:08:21.388 --> 00:08:24.466
Оно што желите је да, нарочито у ранијој фази у процесу дизајнирања,

00:08:24.466 --> 00:08:28.638
будете у могућности да повећате количину сазнања из прототипа,

00:08:28.638 --> 00:08:31.719
а да умањите време за прављење истог,

00:08:32.380 --> 00:08:35.665
зато што ће - запамтите - прототип бити недовршен,

00:08:35.665 --> 00:08:39.488
и биће нешто чега ћете се највероватније отарасити у процесу,

00:08:39.488 --> 00:08:44.240
а нема поенте утрошити много времена у нешто што ће ускоро бити одбачено.

00:08:45.886 --> 00:08:50.473
Прототиповање није само за мале ствари. У вашем прототиповању можете замишљати велико - стварно велико.

00:08:50.473 --> 00:08:54.155
Ево примера Волтера Дорвина Тига, овог лика овде.

00:08:54.770 --> 00:08:58.340
Он је један од највећих америчких индустријских дизајнера.

00:08:58.340 --> 00:09:03.371
Он стоји унутар једне од првих Боинг летелица за међународни саобраћај.

00:09:03.371 --> 00:09:09.597
Он у ствари гледа дизајн унутрашњости који је његова фирма урадила за Боинг,

00:09:09.597 --> 00:09:12.910
(они и дан данас раде за Боинг).

00:09:12.910 --> 00:09:17.747
Оно што је упечатљиво је да је то унутрашњост летелице, али нема летелице!

00:09:17.747 --> 00:09:25.172
Ово је направљено у складишту. То је искуство летелице без саме летелице.

00:09:25.172 --> 00:09:30.878
У прављењу овог прототипа, довели су одређени број корисника, људи су долазили са пртљагом

00:09:30.878 --> 00:09:36.898
и покушавали да доживе авион, они би сели и седели би онолико колико траје

00:09:36.898 --> 00:09:42.127
међународни лет, и стјуардесе би им доносиле храну и остале потрепштине,

00:09:42.127 --> 00:09:45.159
и могли су видети ствари као што су "Да ли је пролаз довољно широк?",

00:09:45.159 --> 00:09:50.669
"Да ли су седишта удобна?", "Да ли ће пртљаг стати у претенце?"

00:09:50.669 --> 00:09:55.423
Волтер Тиг није био једини дизајнер који је био у могућности да дизајнира прототипе великих размера.

00:09:55.423 --> 00:10:00.793
Многи дизајнери су стварали океанске бродове користећи исту стратегију

00:10:00.793 --> 00:10:07.613
прототиповања унутрашњости у складиштима. Штавише биографија Стива Џоба коју је написао Волтер Исаксон сведочи

00:10:07.613 --> 00:10:13.345
да је Apple када је правио своје прве малопродаје, закупио неко складиште ван Сан Хозеа

00:10:13.345 --> 00:10:19.909
и сваке недеље би одлазили у лажну продавницу да испробају искуство куповине пре првог отварања,

00:10:19.909 --> 00:10:25.672
и једна од ствари о којој биографија сведочи је да је што се тиче искуства куповине у Apple продавници,

00:10:25.672 --> 00:10:32.028
захваљујући врлини прототиповања и испробавања другачијих поставки продавнице, Apple тим схватио

00:10:32.028 --> 00:10:39.290
да продавнице могу бити постављене по активностима - као што је музика - уместо око појединачних производа,

00:10:39.290 --> 00:10:43.823
и ово је значајно променило распоред Apple продавница пре њиховог отварања.

00:10:44.700 --> 00:10:48.679
Линус Полинг је можда главни хемичар 20. века.

00:10:48.679 --> 00:10:53.138
Он је био награђен Нобеловом наградом за његов рад који описује природу хемијских веза.

00:10:53.138 --> 00:10:56.900
Оно што његова пословна филозофија дели са професионалним дизајнерима

00:10:56.900 --> 00:11:02.714
је пракса испробавања више алтернативних идеја, приступа и стратегија решења.

00:11:02.714 --> 00:11:06.808
Његовим речима, "Најбољи начин да имате добру идеју, је да имате много идеја."

00:11:07.223 --> 00:11:12.670
Као што можемо видети у стотинама различитих прототипа које је IDEO произвео за Microsoft

00:11:12.670 --> 00:11:15.495
када је стваран њихов први миш.

00:11:15.495 --> 00:11:21.051
Има много алтернативних форми - симетричних против асиметричних дизајна,

00:11:21.051 --> 00:11:25.241
неки који наглашавају ергономију, други који наглашавају стил -

00:11:25.241 --> 00:11:29.165
и пошто су могли да пробају све ове различите мишеве и држе их у руци

00:11:29.165 --> 00:11:33.852
Microsoft-у је било лакше да одлучи који ће дизајн бити најподеснији за објављивање.

00:11:34.498 --> 00:11:39.910
За залуђенике у публици: Можете размишљати о овој врсти брзог прототиповања о којој причамо

00:11:39.910 --> 00:11:45.185
као врсти прекаљивања, где имате простор могућих опција,

00:11:48.078 --> 00:11:53.687
неке су далеко боље од других, и шта се често дешава са серијским понављајућим дизајном

00:11:53.687 --> 00:11:56.802
је да се можете попети на најбоље "брдо".

00:11:56.802 --> 00:11:58.906
Али локална побољшања нису довољна:

00:11:58.906 --> 00:12:04.384
Морате да скакућете по простору дизајна и пробате дивље другачије алтернативе.

00:12:04.384 --> 00:12:07.323
Тако ћете наћи глобални максимум.

00:12:07.323 --> 00:12:12.546
Када правите стратегију прототиповања, битно је размиљати о трошковима промене кроз време.

00:12:12.546 --> 00:12:18.816
За физичке производе - као што је ауто, тостер -, трошак измене драстично расте са временом

00:12:18.816 --> 00:12:23.393
кроз дизајн процес, и чак знатно више после објављивања.

00:12:24.655 --> 00:12:30.317
Са десктоп софтвером који се дистрибуира путем CDROM-а, трошкови не скачу тако драматично,

00:12:30.317 --> 00:12:35.654
али је то ипак прилично значајно и тешко је направити измене кроз дизајн процес,

00:12:35.654 --> 00:12:39.091
а још теже онда када сте дистрибуирали софтвер корисницима.

00:12:41.798 --> 00:12:47.328
Веб сајтови и друге форме софтвера као сервиса, се много лакше мењају кроз време.

00:12:49.913 --> 00:12:55.269
Али трошак и тежина прављења измена се и даље повећава из много разлога.

00:12:55.269 --> 00:13:00.631
Један од најбитнијих је да се људи навикну на одређени софтвер временом.

00:13:00.631 --> 00:13:05.724
Тако да, чак иако га лако промените, можете потрести и збунити базу корисника.

00:13:05.724 --> 00:13:11.724
Исто важи и за програмере било ког софтвера који користи АПИ који други програмери даље користе да пишу апликације.

00:13:11.724 --> 00:13:16.665
Када се људи навикну, или напишу ствари које користе део софтвера,

00:13:16.665 --> 00:13:19.190
постаје тешко променити их.

00:13:19.190 --> 00:13:22.507
Све заједно, ово значи да желите да направите процес дизајна таквим

00:13:22.507 --> 00:13:25.431
да највеће промене правите рано

00:13:27.431 --> 00:13:31.411
и да док правите залет са корисницима, прочистите

00:13:31.411 --> 00:13:34.777
и адаптирате, побољшате ваш систем како тај процес одмиче.

00:13:36.792 --> 00:13:41.071
Мислим да могу да сумирам ову лекцију у једној реченици:

00:13:41.071 --> 00:13:47.186
А то је "Прототипи су питања; питајте много."

00:13:47.186 --> 00:13:50.555
Видимо се следећи пут.