Postoji citat koji se obično pripisuje
piscu Marku Tvenu:

"Laž može da prođe pola sveta

dok istina obuva cipele."

Zanimljivo je to što

postoje razlozi za sumnju
da je ovo ikada rekao Mark Tven,

što pukom ironijom dokazuje poentu.

Ko god da je izgovorio ovu rečenicu,
danas je istinitija nego ikada.

Prethodnih decenija,
većina medija sa globalnim uticajem

sastojala se od nekoliko
velikih novinskih kuća i mreža

koje su imale resurse
da direktno skupljaju informacije.

Kuće poput Rojtersa i Asošijeted Presa,

koje skupljaju ili prenose priče,
bile su relativno retke u odnosu na danas.

Brzina kojom se informacije sada šire

stvorila je idealne uslove za pojavu
koja se naziva kružnim izveštavanjem.

To se dešava kada izvor A
objavi netačnu informaciju,

izvor B je ponovo odštampa

i izvor A onda citira izvor B
kao prvobitni izvor informacije.

Takođe se smatra kružnim izveštavanjem

kada više izvora

izveštava o istoj
prvobitnoj lažnoj informaciji,

koja se onda drugom autoru čini
kao da je potvrđena iz više izvora.

Na primer, objavljivanje jednog
pseudonaučničkog rada iz 1998.

gde se tvrdi da rutinsko vakcinisanje dece
izaziva autizam,

izvazvalo je
čitav pokret protiv vakcinacije,

uprkos činjenici da je prvobitni rad
više puta opovrgavan

pred naučnom zajednicom.

Deca koja namerno nisu vakcinisana
sada imaju zarazne bolesti

koje su bile praktično iskorenjene u SAD,

a neke od zaraza su i smrtne.

U nešto manje drastičnom primeru,

satirični članci koji su pisani
tako da podsećaju na prave

takođe mogu biti preuzeti od strane
onih koji nisu upoznati sa šalom.

Na primer, komični članak u uglednom
Britanskom medicinskom zborniku

naslovljen "Potrošnja energije
u adolescentima

koji igraju kompjuterske igre
nove generacije"

navodi se u ozbiljnim naučnim radovima
preko 400 puta.

Sadržaj koji stvaraju korisnici,
poput vikipedija,

takođe često doprinosi
kružnom izveštavanju.

Kako se sve više autora oslanja
na takve izvore zbog brzih informacija,

neproverena činjenica na viki stranici
može dospeti do objavljenog članka

koji se kasnije može citirati
za istu tu informaciju na viki stranici,

čime se ona mnogo teže opovrgava.

Skorašnja postignuća
u tehnologiji komunikacije

donela su nemerljive prednosti

u rušenju zidova
između informacija i ljudi.

Ali naša žudnja za hitrim odgovorima

može nadvladati žudnju
da budemo sigurni u njihovu istinost.

A kad ova pristrastnost može da se prenese
na milijarde ljudi širom sveta,

skoro u istom trenutku,
potrebno je više opreznosti.

Izbegavanje senzacionalističkih medija,

traganje za kritikama
sumnjivih informacija,

i praćenje prvobitnog izvora izveštaja
može da pomogne da se laž uspori

i da se istini da više vremena
da se obuje.