1
00:00:03,123 --> 00:00:09,264
Kažu, da biste bili pesnik,
morate se bar jednom spustiti u pakao.

2
00:00:11,982 --> 00:00:18,123
Prvi put kada sam ušla u zatvor,
nije me iznenadila buka katanaca

3
00:00:19,740 --> 00:00:24,073
ni vrata koja su se zatvarala, ni rešetke,

4
00:00:24,108 --> 00:00:26,794
ni bilo šta što sam očekivala.

5
00:00:28,101 --> 00:00:32,839
Možda zato što se zatvor nalazi
na prilično otvorenom prostoru.

6
00:00:33,564 --> 00:00:35,459
Vidi se nebo.

7
00:00:35,494 --> 00:00:39,272
Galebovi preleću i verujete
da je more tu pored vas.

8
00:00:39,272 --> 00:00:42,095
Da ste veoma blizu plaže.

9
00:00:42,130 --> 00:00:47,255
Ali, u stvari, galebovi dolaze
da jedu smeće u blizini zatvora.

10
00:00:49,250 --> 00:00:55,301
Ulazeći, iznenada sam ugledala zatvorenike
kako se kreću po paviljonima, kruže.

11
00:00:55,886 --> 00:00:58,846
Kao da sam se osvrnula i pomislila

12
00:00:59,791 --> 00:01:03,685
da sam mogla savršeno
da budem jedna od njih.

13
00:01:03,720 --> 00:01:09,285
Da sam imala drugačiju prošlost,
drugačije okolnosti, drugu sreću.

14
00:01:10,257 --> 00:01:15,351
Jer niko, niko ne može da bira
mesto gde će da se rodi.

15
00:01:17,800 --> 00:01:22,463
Godine 2009. su me pozvali
da učestvujem u jednom projektu

16
00:01:22,498 --> 00:01:27,540
koji je sprovodio Nacionalni univerzitet
iz San Martina unutar Odeljenja 48,

17
00:01:27,925 --> 00:01:30,815
kako bih vodila
radionicu kreativnog pisanja.

18
00:01:31,120 --> 00:01:35,948
Zatvorski servis je ustupio deo prostora
u pozadini zatvora

19
00:01:37,565 --> 00:01:42,582
i baš tu su sagradili zgradu
univerzitetskog centra.

20
00:01:44,212 --> 00:01:46,640
Prvi put
kad sam se susrela sa zatvorenicima,

21
00:01:46,640 --> 00:01:49,865
upitala sam ih zašto su zahtevali
radionicu kreativnog pisanja,

22
00:01:50,185 --> 00:01:53,396
i rekli su mi kako su poželeli
da stave na papir

23
00:01:53,396 --> 00:01:58,197
sve ono što nisu mogli da kažu
i što nisu mogli da urade.

24
00:01:58,922 --> 00:02:03,309
Tada sam odlučila da želim
da donesem poeziju u zatvor.

25
00:02:05,274 --> 00:02:09,038
Pa sam ih upitala,
zašto ne bismo radili s poezijom,

26
00:02:09,044 --> 00:02:10,800
ako znaju šta je poezija.

27
00:02:10,800 --> 00:02:14,562
Niko pojma nije imao
šta je uistinu poezija.

28
00:02:18,432 --> 00:02:21,076
Pritom su mi predložili da radionica

29
00:02:21,076 --> 00:02:24,498
ne bude isključivo za zatvorenike
koji su pohađali fakultet,

30
00:02:24,498 --> 00:02:28,241
već i da uključi sve stanovnike
iz zatvorske zajednice.

31
00:02:28,491 --> 00:02:31,918
Onda sam rekla,
da bismo započeli ovu radionicu

32
00:02:31,918 --> 00:02:35,650
potrebno mi je neko oruđe dostupno svima.

33
00:02:35,650 --> 00:02:38,386
A to oruđe je bio jezik.

34
00:02:38,751 --> 00:02:43,837
Imali smo jezik, imali smo radionicu.
Mogli smo da imamo poeziju.

35
00:02:45,103 --> 00:02:50,174
Ali nisam računala na to
da nejednakost počiva i u zatvoru,

36
00:02:50,834 --> 00:02:55,451
i da mnogi od njih
nisu završili ni osnovnu školu.

37
00:02:56,070 --> 00:03:01,275
Mnogi nisu znali da koriste kurziv,
jedva da su znali i štampana slova.

38
00:03:03,310 --> 00:03:06,882
Nisu ni pisali naročito tečno.

39
00:03:06,887 --> 00:03:12,529
Pa smo tražili kratke pesme,
veoma kratke, ali veoma snažne.

40
00:03:14,566 --> 00:03:18,207
I počeli smo da čitamo,
čitali smo pisca za piscem

41
00:03:18,387 --> 00:03:22,078
i čitajući te kratke pesme,
svi su shvatili

42
00:03:23,847 --> 00:03:28,209
da jezik poezije nastaje
kada se razbije logička izvesnost

43
00:03:28,209 --> 00:03:30,084
i kada se uspostavi novi sistem.

44
00:03:30,084 --> 00:03:33,888
Razbiti logiku jezika,
takođe znači razbiti logičnost sistema

45
00:03:33,888 --> 00:03:37,550
kome su naučili da se povinuju.

46
00:03:38,590 --> 00:03:42,018
Tako je nastao novi sistem, nova pravila

47
00:03:44,018 --> 00:03:48,328
koja su veoma brzo savladali,
ali veoma brzo,

48
00:03:49,133 --> 00:03:54,576
da uz pomoć poetskog jezika
mogu da kažu apsolutno sve što žele.

49
00:03:59,382 --> 00:04:04,648
Kažu, da biste bili pesnik,
morate se bar jednom spustiti u pakao.

50
00:04:05,275 --> 00:04:09,994
A njima pakla nije nedostajalo.
Pakla im nije nedostajalo.

51
00:04:10,029 --> 00:04:14,409
Jednom je neko od njih rekao:
"U zatvoru nikada ne spavaš.

52
00:04:14,409 --> 00:04:19,295
Nikada se ne spava u zatvoru.
Nikada ne možeš da spustiš kapke."

53
00:04:20,351 --> 00:04:23,436
I tada sam uradila što i sada,

54
00:04:25,197 --> 00:04:30,850
nakon momenta tišine, rekla sam im:
"Ljudi, ovo je poezija, ovo."

55
00:04:32,134 --> 00:04:37,414
Ona se prikazuje u zatvorskom univerzumu,
na dohvat vam je ruke.

56
00:04:37,414 --> 00:04:39,754
Sve o čemu govorite, da nikada ne spavate.

57
00:04:39,754 --> 00:04:45,201
Iz tog se luči strah.
Sve nenapisano. Sve je to poezija.

58
00:04:47,271 --> 00:04:50,810
Te smo počeli da prisvajamo taj pakao.

59
00:04:51,546 --> 00:04:55,034
I direktno smo se strmoglavili
u sedmi krug.

60
00:04:55,069 --> 00:04:59,012
A u tom sedmom krugu pakla,
nama bliskom, nama dragom,

61
00:04:59,047 --> 00:05:05,199
naučili smo da zidovi mogu da nestanu,
da prozori mogu da vrište,

62
00:05:05,199 --> 00:05:07,991
da se skrivamo u senkama.

63
00:05:11,547 --> 00:05:14,964
Prve godine,
kada smo završili s radionicom

64
00:05:14,964 --> 00:05:17,972
priredili smo malenu zabavu
za kraj godine,

65
00:05:18,007 --> 00:05:21,322
kakav je i običaj
kada se odradi posao s toliko ljubavi.

66
00:05:21,357 --> 00:05:23,700
Želite da slavite i da napravite zabavu.

67
00:05:24,251 --> 00:05:28,693
Pozvali smo porodicu, prijatelje,
nadležne s univerziteta.

68
00:05:28,999 --> 00:05:32,741
Sve što je trebalo da urade
jeste da pročitaju jednu pesmu,

69
00:05:32,776 --> 00:05:38,073
prime diplomu, dobiju aplauz
i to je bila čitava naša skromna zabava.

70
00:05:40,129 --> 00:05:46,707
Samo želim da vam prenesem sliku
momenta kada su ti muškarci,

71
00:05:51,003 --> 00:05:53,484
često ogromni u poređenju sa mnom,

72
00:05:53,489 --> 00:05:57,898
ili momci, veoma mladi,
ali s ogromnim ponosom,

73
00:05:59,130 --> 00:06:04,523
kako su stajali s papirom
i drhtali kao dečaci, preznojavajući se

74
00:06:04,558 --> 00:06:09,689
i kako su čitali svoje pesme
glasom potpuno skrhanim.

75
00:06:11,832 --> 00:06:17,486
Taj momenat me je naterao da pomislim
da većina njih sigurno

76
00:06:20,123 --> 00:06:25,514
nikada pre nije primila aplauz
za bilo šta što su uradili.

77
00:06:28,809 --> 00:06:32,222
U zatvoru ima stvari
koje se ne mogu raditi.

78
00:06:32,257 --> 00:06:36,728
U zatvoru se ne može sanjati,
u zatvoru se ne može plakati.

79
00:06:37,168 --> 00:06:42,127
Neke reči su praktično zabranjene,
poput reči "vreme",

80
00:06:42,127 --> 00:06:45,425
reči "budućnost", reči "žudnja".

81
00:06:47,031 --> 00:06:52,282
Ali mi smo se odvažili da sanjamo
i to da sanjamo na veliko,

82
00:06:52,317 --> 00:06:56,210
jer smo odlučili
da će oni da napišu knjigu.

83
00:06:56,861 --> 00:07:00,648
Ne samo da su napisali knjigu,
već su je i uvezali.

84
00:07:01,291 --> 00:07:04,072
To je bilo krajem 2010.

85
00:07:04,107 --> 00:07:08,144
Onda smo podigli ulog
i napisali drugu knjigu.

86
00:07:08,851 --> 00:07:10,535
I uvezali smo drugu knjigu.

87
00:07:10,535 --> 00:07:13,754
To je bilo nedavno, krajem prošle godine.

88
00:07:16,474 --> 00:07:22,416
Ono što vidim, iz nedelje u nedelju,
jeste kako postaju drugi ljudi,

89
00:07:24,465 --> 00:07:26,679
kako se transformišu.

90
00:07:26,714 --> 00:07:31,121
Kako ih reči uče dostojanstvu
koje im je bilo strano,

91
00:07:31,156 --> 00:07:33,094
nezamislivo čak.

92
00:07:33,129 --> 00:07:38,365
Nisu znali za dostojanstvo
i da bi mogli da ga poseduju.

93
00:07:38,700 --> 00:07:43,956
Za vreme radionice,
u tom našem voljenom paklu, sve delimo.

94
00:07:46,157 --> 00:07:48,852
Raširimo ruke i srce i delimo

95
00:07:48,852 --> 00:07:51,441
koliko imamo, koliko možemo. Sve.

96
00:07:51,476 --> 00:07:52,783
Svima jednako.

97
00:07:53,028 --> 00:07:56,658
Na taj način osećate da bar malo

98
00:07:57,911 --> 00:08:01,436
popravljate tu ogromnu društvenu pukotinu

99
00:08:01,436 --> 00:08:06,940
zbog koje mnogi nalik njima,
iščekuju zatvor kao jedinu sudbinu.

100
00:08:12,168 --> 00:08:17,551
Sećam se stiha jednog strašnog pesnika,
velikog pesnika

101
00:08:18,516 --> 00:08:24,170
iz Odeljenja 48, iz naše radionice,
Nikolasa Dorada:

102
00:08:27,955 --> 00:08:34,373
"Moram da pronađem beskonačnu nit
da njome zašijem ovu ogromnu ranu."

103
00:08:34,825 --> 00:08:38,979
Poezija to i radi. Šije rane izolacije.

104
00:08:40,714 --> 00:08:45,095
Otvara vrata. Poezija je poput ogledala.

105
00:08:46,417 --> 00:08:49,032
Stvara ogledalo, a to je pesma sama.

106
00:08:49,032 --> 00:08:53,340
Oni se prepoznaju,
ogedaju se u pesmi i pišu

107
00:08:54,851 --> 00:08:58,547
o onome što jesu, i jesu ono o čemu pišu.

108
00:08:58,806 --> 00:09:05,310
Da bi mogli da pišu potrebno je
da ovladaju trenutkom stvaranja pesme

109
00:09:05,508 --> 00:09:08,259
a to je trenutak izuzetne slobode.

110
00:09:08,650 --> 00:09:11,928
Moraju da potraže u svojoj glavi
taj komadić slobode

111
00:09:11,928 --> 00:09:16,654
koji im nikad, nikad niko
ne može da oduzme, trenutak stvaranja

112
00:09:16,654 --> 00:09:20,695
i da im to takođe služi da shvate
da je sloboda moguća

113
00:09:20,695 --> 00:09:24,762
čak i u zatvoru,
i da su jedine rešetke koje imamo

114
00:09:25,318 --> 00:09:29,416
u našem divnom prostoru,
samo reč "rešetke"

115
00:09:30,196 --> 00:09:33,719
i da svi u našem paklu gorimo od sreće

116
00:09:33,719 --> 00:09:37,501
kada naučimo 
kako da koristimo reči kao fitilj.

117
00:09:37,704 --> 00:09:40,704
(Aplauz)

118
00:10:04,663 --> 00:10:08,064
Govorila sam vam mnogo o zatvoru,

119
00:10:08,594 --> 00:10:12,355
mnogo o tome
šta proživljavam svake sedmice

120
00:10:12,355 --> 00:10:15,698
i koliko uživam
i kako se menjam zajedno s njima.

121
00:10:15,698 --> 00:10:21,182
Ali znate šta bih volela,
kada biste vi mogli da osetite, doživite,

122
00:10:21,528 --> 00:10:25,069
da iskusite, makar na nekoliko sekundi

123
00:10:25,104 --> 00:10:29,534
ono u čemu ja uživam svake sedmice
i zbog čega jesam to što jesam.

124
00:10:32,151 --> 00:10:35,151
(Aplauz)

125
00:10:41,228 --> 00:10:45,280
Martin Bustamante:
"Srce žvaće suze vremena

126
00:10:45,464 --> 00:10:47,836
zaslepljeno tom svetlošću

127
00:10:48,331 --> 00:10:51,706
prikriva brzinu postojanja

128
00:10:51,741 --> 00:10:53,414
kad slike naviru kao vesla,

129
00:10:53,414 --> 00:10:55,971
bori se, ne posustaje.

130
00:10:56,822 --> 00:11:00,004
Srce se slama pod tužnim pogledima

131
00:11:00,554 --> 00:11:03,187
jaše oluje koje kupaju požare

132
00:11:03,922 --> 00:11:07,131
podiže grudi unižene stidom,

133
00:11:07,166 --> 00:11:10,577
zna da nije sve u praćenju uputstava

134
00:11:10,612 --> 00:11:14,045
takođe čezne da vidi beskrajno plavetnilo.

135
00:11:14,457 --> 00:11:17,645
Srce sedne da razmisli,

136
00:11:17,680 --> 00:11:20,847
bori se da ne nasedne na tričarije,

137
00:11:20,882 --> 00:11:24,270
želi da nauči da voli, a da ne povređuje,

138
00:11:24,305 --> 00:11:27,963
udiše sunce i to ga hrabri,

139
00:11:27,998 --> 00:11:31,146
prepušta se, ide razumu.

140
00:11:32,546 --> 00:11:35,234
Srce se bori u kaljugama,

141
00:11:35,809 --> 00:11:38,779
iscrtava granice podzemlja,

142
00:11:38,814 --> 00:11:42,313
padne onemoćalo, ali se ne predaje lako

143
00:11:42,716 --> 00:11:45,520
sve dok ga
neravnomerni koraci omamljenosti

144
00:11:45,555 --> 00:11:47,097
ne probude,

145
00:11:47,132 --> 00:11:49,017
dok ne probude tišinu."

146
00:11:49,052 --> 00:11:51,344
Ja sam Martin Bustamante,

147
00:11:51,379 --> 00:11:54,984
zatvorenik sam iz Jedinice 48,
u San Martinu,

148
00:11:55,019 --> 00:11:57,972
danas su me privremeno pustili.

149
00:11:58,007 --> 00:11:59,854
Meni su poezija i književnost

150
00:11:59,889 --> 00:12:01,455
promenile život.

151
00:12:01,455 --> 00:12:02,645
Mnogo vam hvala!
(Aplauz)

152
00:12:02,645 --> 00:12:04,375
Kristina Domenek: Hvala!

153
00:12:04,375 --> 00:12:06,295
(Aplauz)