WEBVTT

00:00:13.840 --> 00:00:16.696
Ја за почетак за вас имам пар питања.

00:00:17.174 --> 00:00:18.584
Прво питање је:

00:00:18.584 --> 00:00:21.041
да ли је Гаврило Принцип терориста,

00:00:21.041 --> 00:00:23.503
борац за ослобођење јужнословенских народа

00:00:23.503 --> 00:00:25.509
или пак великосрпски националиста?

00:00:26.447 --> 00:00:30.726
Моје друго питање је: да ли су споменици
грађени широм бивше Југославије

00:00:30.726 --> 00:00:33.284
у ствари били прослава
антифашистичке идеје

00:00:33.284 --> 00:00:36.238
или су били идеолошка замка

00:00:36.238 --> 00:00:39.534
која је требало да маскира
различита искуства различитих заједница

00:00:39.534 --> 00:00:40.818
током Другог светског рата,

00:00:40.818 --> 00:00:43.655
дакле, Срба, Хрвата,
Рома, Јевреја, Мађара?

00:00:44.255 --> 00:00:45.608
Да ли су бамијанске Буде,

00:00:45.608 --> 00:00:48.608
које су уништене
од стране Талибана пре пар година,

00:00:48.608 --> 00:00:50.812
хиндуистичко наслеђе у Авганистану,

00:00:50.812 --> 00:00:52.442
да ли су светско наслеђе

00:00:52.442 --> 00:00:55.583
или су оне идолатрије
и богохуљења која треба срушити?

00:00:56.207 --> 00:01:00.057
Да ли је Акропољ, који често схватамо
као колевку демократије,

00:01:00.057 --> 00:01:01.848
у ствари античко грчко наслеђе

00:01:01.848 --> 00:01:04.450
или је, пак, и османско
и исламско наслеђе,

00:01:04.450 --> 00:01:08.760
с обзиром на то да је Партенон
служио више од пар векова као џамија?

00:01:08.764 --> 00:01:10.839
Исти је случај са црквом
Богородице Љевишке

00:01:10.839 --> 00:01:13.968
и многим црквама на Косову
које данас сматрамо нашим

00:01:13.968 --> 00:01:16.609
и око којих се воде
велике борбе и уништавања.

00:01:17.199 --> 00:01:19.447
Дакле, сваки од ових примера са собом носи

00:01:19.447 --> 00:01:23.835
не само потенцијал за неслагање,
него и потенцијал за конфликт и насиље.

00:01:24.787 --> 00:01:26.605
Оно што је у томе важно

00:01:26.605 --> 00:01:31.536
је да се многи ратови и данас
воде управо због културног наслеђа.

00:01:31.536 --> 00:01:35.801
Дакле, легитимишу се и оправдавају
многи ратови и походи

00:01:35.801 --> 00:01:41.621
управо због „нерашчишћених“ рачуна
из историје или историјских неправди

00:01:41.621 --> 00:01:45.011
и културно наслеђе јесте мета
којом се различите заједнице

00:01:45.011 --> 00:01:49.214
покушавају осрамотити или уништити.

00:01:49.713 --> 00:01:52.330
Оно што је данас моја перспектива
коју желим да поделим

00:01:52.330 --> 00:01:56.621
јесте виђење културног наслеђа
и конфликта које иде изван те перспективе:

00:01:56.621 --> 00:02:00.840
„неки нецивилизовани, хулигани,
уништавају нешто што је цивилизовано

00:02:00.840 --> 00:02:02.033
и добро само по себи.“

00:02:02.033 --> 00:02:03.085
[Дисонантност наслеђа]

00:02:03.085 --> 00:02:07.925
И да бих то радила, користићу се
концептом дисонантности наслеђа

00:02:07.925 --> 00:02:09.893
и из тога покушати да одговарам на питања

00:02:09.893 --> 00:02:13.887
с једне стране - шта да радимо
са опречним интерпретацијама прошлости,

00:02:13.887 --> 00:02:19.089
а са друге стране - на који начин можемо
да изађемо изван манипулације историјом.

00:02:19.963 --> 00:02:21.738
Као код свих ових примера,

00:02:21.738 --> 00:02:25.333
дисонантност наслеђа означава
неку врсту неусаглашености

00:02:25.333 --> 00:02:28.217
или конфликта око тога
како тумачимо прошлост

00:02:28.217 --> 00:02:29.726
и како је представљамо.

00:02:29.726 --> 00:02:33.555
Дакле, ситуација у којој
различити актери, различите групе,

00:02:33.555 --> 00:02:38.375
било да су то националне државе,
појединачни грађани, институције итд.

00:02:38.375 --> 00:02:42.529
на потпуно различит начин
тумаче исти историјски догађај,

00:02:42.529 --> 00:02:45.197
исту личност из историје,
исту историјску праксу,

00:02:45.197 --> 00:02:49.829
и кроз то покушавају не само
да легитимишу своје виђење историје,

00:02:49.829 --> 00:02:54.663
него је моја теза да покушавају да заузму
одређену позицију у данашњем друштву.

00:02:55.631 --> 00:02:58.390
У овом свему, управо доминантно
схватање наслеђа

00:02:58.390 --> 00:03:01.996
нам данас помаже у томе
да водимо борбе око наслеђа.

00:03:01.996 --> 00:03:05.462
Дакле, када помислите најчешће
на одређене локалитете,

00:03:06.472 --> 00:03:08.542
музејске предмете и тако даље,

00:03:08.542 --> 00:03:12.130
вероватно их често видите
као директне сведоке прошлости.

00:03:12.130 --> 00:03:13.975
Дакле, неки људи који су стручњаци,

00:03:13.975 --> 00:03:18.730
било да су то археолози,
историчари уметности, историчари итд.

00:03:18.730 --> 00:03:20.894
имају кључ за откључавање

00:03:20.894 --> 00:03:25.667
онога што су нека скривена значења
у самим овим местима или предметима,

00:03:25.667 --> 00:03:27.450
и самим тим се борба око наслеђа

00:03:27.450 --> 00:03:30.062
често схвата као борба
око историјске истине.

00:03:30.062 --> 00:03:33.185
Дакле, не као борба
око једног или више погледа

00:03:33.185 --> 00:03:35.320
или две или више перспективе.

00:03:36.098 --> 00:03:38.436
Вратимо се сад на пример Гаврила Принципа.

00:03:38.909 --> 00:03:41.522
Дакле, човек који је убио
Франца Фердинанда,

00:03:41.522 --> 00:03:45.377
био осуђен за време Другог светског рата
на затвор, у затвору преминуо.

00:03:45.377 --> 00:03:49.246
Одмах након ослобођења,
при оснивању Краљевине Југославије,

00:03:49.246 --> 00:03:53.466
слављен са све спомеником
као ослободилац јужнословенских народа.

00:03:53.924 --> 00:03:56.505
Затим, одмах за време
Другог светског рата,

00:03:56.505 --> 00:03:58.727
његов споменик бива
један од првих уништених,

00:03:58.727 --> 00:04:02.647
у ствари, табла је скинута
са жељом да се пошаље Хитлеру возом,

00:04:02.647 --> 00:04:07.799
управо како би демотивисала заједништво
народа који живе на овим просторима.

00:04:07.799 --> 00:04:10.287
Затим поново слављен за време комунизма,

00:04:10.287 --> 00:04:12.213
са новом интерпретацијом,

00:04:12.213 --> 00:04:15.020
са све музејем
који је направљен у Сарајеву.

00:04:15.020 --> 00:04:18.544
И онда током деведесетих уништена
поново од бошњачке војске.

00:04:19.698 --> 00:04:23.312
Данас, сто година
након Првог светског рата,

00:04:23.312 --> 00:04:27.010
итекако се, пред само слављење,

00:04:27.010 --> 00:04:29.902
сучељавају две различите
доминантне перспективе.

00:04:29.902 --> 00:04:33.293
Једна перспектива Немачке,
Аустрије, Босне и Херцеговине -

00:04:33.293 --> 00:04:36.254
да је Гаврило Принцип терориста.

00:04:36.254 --> 00:04:39.494
Друга, Србије,
да је он антиколонијализатор.

00:04:39.494 --> 00:04:41.834
Наравно, постоји још много
других перспектива,

00:04:41.834 --> 00:04:45.634
али је моја суштина овде
да се ни сам лик Гаврила Принципа,

00:04:45.634 --> 00:04:47.844
а ни његов чин нису променили,

00:04:47.844 --> 00:04:50.364
већ да им ми различитим значењем

00:04:50.364 --> 00:04:55.284
приписујемо различите значаје и функције,

00:04:55.284 --> 00:04:58.485
које не само да служе
одређеној перцепцији историје,

00:04:58.485 --> 00:05:02.325
него служе и нашим друштвеним
и политичким односима данас.

00:05:03.059 --> 00:05:05.831
Дакле, у свему томе управо
је важно да разумемо разлику

00:05:05.831 --> 00:05:09.469
између прошлости, као нечега
што се стварно десило,

00:05:09.469 --> 00:05:13.509
историје, као нашег селективног
покушаја да направимо смисао

00:05:13.509 --> 00:05:15.349
и схватимо оно што се десило,

00:05:15.349 --> 00:05:18.710
и наслеђа, који су остаци прошлости
константно у комуникацији

00:05:18.710 --> 00:05:19.876
са данашњим друштвом.

00:05:19.876 --> 00:05:23.446
Дакле, које ми константно мењамо
у складу са данашњим интересима.

00:05:23.446 --> 00:05:28.036
И управо зато, у зависности
од тога ког сте пола, рода,

00:05:28.036 --> 00:05:30.296
етничке или верске припадности,

00:05:30.296 --> 00:05:33.706
нације, друштвеног статуса,
материјалног статуса,

00:05:33.706 --> 00:05:37.066
ваша интерпретација
одређеног догађаја ће итекако варирати.

00:05:37.811 --> 00:05:40.681
С тим што ова интерпретација
неће нужно бити заступљена

00:05:40.681 --> 00:05:44.361
у оној која је јавно, официјелно доступна.

00:05:44.361 --> 00:05:46.541
И управо зато, рецимо,
када посећујете Версај,

00:05:46.541 --> 00:05:50.961
ретко кад се питате каква је перспектива
слуге који је радио у Версају.

00:05:50.961 --> 00:05:53.401
Или када посећујемо
античко-грчке локалитете,

00:05:53.401 --> 00:05:57.571
ретко се питамо каква је перспектива жене
у демократском друштву

00:05:57.571 --> 00:06:01.131
које данас славимо и позивамо се на њега.

00:06:01.131 --> 00:06:03.251
Дакле, ове перспеткиве
најчешће нису присутне

00:06:03.251 --> 00:06:07.191
управо зато што доминантна група,
доминантна класа легитимише

00:06:07.191 --> 00:06:08.821
оно што њој одговара.

00:06:08.821 --> 00:06:15.641
Ми најчешће долазимо на та места спремни
да узмемо оно што нам је сервирано,

00:06:15.641 --> 00:06:18.351
ретко спремни
да критички размишљамо о томе.

00:06:19.201 --> 00:06:23.581
Наслеђе, дакле, и његова дисонантност
нису видљиви на свакодневном нивоу,

00:06:23.581 --> 00:06:26.061
у свакодневном говору,

00:06:26.061 --> 00:06:28.671
већ постају видљиви
управо за време промена.

00:06:28.671 --> 00:06:31.701
Зашто за време друштвених,
политичких, економских промена

00:06:31.701 --> 00:06:34.991
какве су се, рецимо, десиле
деведесетих у Југославији?

00:06:34.991 --> 00:06:39.421
Управо зато што се тада различите групе
боре за прерасподелу моћи.

00:06:39.421 --> 00:06:42.501
И, у ствари, кроз сервирање
одређене слике о прошлости,

00:06:42.501 --> 00:06:46.691
самим тим легитимишу и неке своје
интересе, схватања и вредности.

00:06:46.691 --> 00:06:49.171
Тако да они који се сећају,
само нека врате филм

00:06:49.171 --> 00:06:53.541
на, рецимо, помињање Драже Михаиловића
или књиге о Дражи Михаиловићу

00:06:53.541 --> 00:06:56.821
и говоре током деведесетих,
па и почетком двехиљадитих.

00:06:56.821 --> 00:06:59.231
Или на ситуације промена назива улица

00:06:59.231 --> 00:07:01.771
које су нам се десиле пар пута
од деведесетих надаље,

00:07:01.771 --> 00:07:04.031
сваки пут када дође нова власт.

00:07:04.830 --> 00:07:08.580
Дакле, управо зато је важно да,
када ово схватимо,

00:07:08.580 --> 00:07:13.210
дакле, када схватимо да наслеђе
није питање директне историјске истине,

00:07:13.210 --> 00:07:16.480
већ је питање итекако
данашњих схватања, данашњих знања,

00:07:16.480 --> 00:07:18.880
данашњих вредности и интереса,

00:07:18.880 --> 00:07:21.880
питање те историјске истине
постаје много мање важно.

00:07:21.880 --> 00:07:24.980
И, по мени, тек тада можемо
да поставимо нека питања

00:07:24.980 --> 00:07:28.280
која мислим да су много значајнија
и много важнија.

00:07:28.280 --> 00:07:31.370
Нека од тих питања су, на пример:
зашто различите заједнице

00:07:31.370 --> 00:07:34.130
на различит начин тумаче
потпуно исту ствар?

00:07:35.233 --> 00:07:38.463
Какви се интереси
кроз та тумачења заступају?

00:07:38.463 --> 00:07:42.583
Какве односе та тумачења желе
да створе између мене као појединца

00:07:42.583 --> 00:07:45.333
и неке заједнице
за коју се сугерише да је „моја“

00:07:45.333 --> 00:07:46.603
и између неких других?

00:07:46.603 --> 00:07:48.703
Дакле, ко је ту пријатељ,
ко је непријатељ,

00:07:48.703 --> 00:07:51.343
ко је лош, ко је зао и тако даље.

00:07:51.343 --> 00:07:53.113
Какве ми се поруке шаљу

00:07:53.113 --> 00:07:56.663
и, још важније, какав ми се став
и уопште понашање сугерише?

00:07:56.663 --> 00:07:58.853
Дакле, идемо од нечега
што је питање тумачења

00:07:58.853 --> 00:08:02.693
до питања понашања које ми имамо
у свакодневној интеракцији са другима.

00:08:02.693 --> 00:08:04.873
Дакле, питање стереотипа,
питање предрасуда,

00:08:04.873 --> 00:08:07.743
питање тога како доживљавамо
и мислимо о другима.

00:08:09.174 --> 00:08:11.364
Наравно, када почнемо
да постављамо ова питања,

00:08:11.364 --> 00:08:15.374
тек тада излазимо из онога
што нам је сугерисано или сервирано

00:08:15.374 --> 00:08:18.064
и тек тада можемо
да размишљамо о стварности

00:08:18.064 --> 00:08:19.934
на неки отворенији и критичкији начин,

00:08:19.934 --> 00:08:21.664
самим тим и да је мењамо.

00:08:22.363 --> 00:08:23.653
Како се то ради?

00:08:24.286 --> 00:08:27.836
Ја сам данас спремила пар примера
који су мени омиљени примери.

00:08:27.836 --> 00:08:30.165
Први од њих долази
из Сједињених Америчких Држава

00:08:30.165 --> 00:08:33.225
и поставља питање
да ли сте икада размишљали

00:08:33.225 --> 00:08:35.575
о музејима, архивима као о рудницима

00:08:35.575 --> 00:08:38.425
у којима се крију
не само скривени предмети,

00:08:38.425 --> 00:08:41.075
него и многе скривене приче и гласови.

00:08:41.075 --> 00:08:45.025
Ако ви нисте, уметник Фред Вилсон
афроамеричког порекла

00:08:45.025 --> 00:08:49.105
итекако јесте у тренутку
када га позива балтиморски музеј

00:08:49.105 --> 00:08:51.795
да направи интервенцију у самој поставци.

00:08:51.795 --> 00:08:52.985
Зашто интервенцију?

00:08:52.985 --> 00:08:56.595
Зато што Балтимор чини већински
афроамеричка заједница,

00:08:56.595 --> 00:08:59.245
а сам музеј представља
искључиво перспективу

00:08:59.245 --> 00:09:02.485
беле више средње класе у 19. веку.

00:09:02.485 --> 00:09:05.985
Дакле, без приче о колонизацији
и робовласништву уопште.

00:09:05.985 --> 00:09:09.635
И Фред Вилсон позива у том тренутку
чланове афроамеричке заједнице

00:09:09.635 --> 00:09:12.555
да са њим, такорећи, „прекопавају“ музеј,

00:09:12.555 --> 00:09:15.345
налазе у депоима многе ствари
које су биле скривене

00:09:15.345 --> 00:09:19.115
и стављају их у односе управо са оним
стварима које су на сталној поставци.

00:09:20.155 --> 00:09:23.805
Мој омиљени пример је витрина „Metalwork“,

00:09:24.604 --> 00:09:30.284
у којем у јако скупоцену сребренину
стављају робовласничке окове

00:09:30.998 --> 00:09:34.568
и тера вас да постављате питање
одакле, у ствари, све то богатство.

00:09:34.568 --> 00:09:37.808
Дакле, шта су једни радили
док су други испијали чај?

00:09:37.808 --> 00:09:40.458
И не само то, већ вас тера
да размишљате о питањима

00:09:40.458 --> 00:09:42.748
који су то гласови који се не чују данас,

00:09:42.748 --> 00:09:45.988
које су то приче које су скривене
данас у јавном простору.

00:09:45.988 --> 00:09:49.398
Дакле, тек када извадимо оне приче

00:09:49.398 --> 00:09:51.948
које су заборављене
или намерно занемарене,

00:09:51.948 --> 00:09:55.168
можемо да причамо
о дисонантности у јавном простору.

00:09:55.168 --> 00:09:57.898
Ово, наравно, није само ствар
музејских радника

00:09:57.898 --> 00:09:59.588
или ствар уметничких интервенција.

00:09:59.588 --> 00:10:01.708
Ево сјајног примера из Хрватске

00:10:01.708 --> 00:10:04.298
као земље која је изашла
из рата деведесетих

00:10:04.298 --> 00:10:08.408
са једним јако чврстим
официјелним наративом домовинског рата,

00:10:08.408 --> 00:10:12.308
у коме Хрватска није била агресор
и бранила се, у ствари, од агресије,

00:10:12.308 --> 00:10:17.248
тако да није било никаквих људских жртава
које су узроковане од стране Хрватске.

00:10:18.008 --> 00:10:21.748
„Документа“, центар који се бави
суочавањем са прошлошћу,

00:10:21.748 --> 00:10:23.118
али и људским жртвама,

00:10:23.118 --> 00:10:26.108
покушава да дâ
једну алтернативну перспективу,

00:10:26.108 --> 00:10:28.458
и то не кроз давање
алтернативне перспективе

00:10:28.458 --> 00:10:31.458
која је можда једна та групна,
српска перспектива,

00:10:31.458 --> 00:10:33.988
него кроз давање многоструких перспектива.

00:10:33.988 --> 00:10:37.468
Дакле, интервјуишу преко 500 грађана,

00:10:37.468 --> 00:10:42.528
који им причају своје личне историје
и сећања на рат и насиље деведесетих,

00:10:42.528 --> 00:10:45.908
и праве једну архиву
која је сада доступна онлајн,

00:10:45.908 --> 00:10:48.228
која покушава да изађе изван оквира

00:10:48.228 --> 00:10:52.728
„једна заједница крива,
друга заједница жртва“ и тако даље,

00:10:52.728 --> 00:10:57.448
и у ствари нуди мноштво различитих,
људских, специфичних перспектива

00:10:57.448 --> 00:11:00.988
кроз које може да се доживи
и много боље схвати сам рат.

00:11:02.297 --> 00:11:05.457
Није само питање ових тема.

00:11:05.457 --> 00:11:09.507
Сличан приступ користи
и организација Expeditio

00:11:09.507 --> 00:11:11.367
у пројекту „Историја које нема“,

00:11:11.367 --> 00:11:14.227
који се бави женском
историјом Боке которске,

00:11:14.227 --> 00:11:19.287
дакле, црногорског друштва у коме је
патријархално-доминантна перспектива

00:11:19.287 --> 00:11:22.947
итекако занемарила
женске приче о прошлости.

00:11:22.947 --> 00:11:24.207
Ове приче нису нестале;

00:11:24.207 --> 00:11:27.077
оне постоје у неким интимним
породичним просторима,

00:11:27.077 --> 00:11:30.017
али тек онда када их неко
истражи и селектује,

00:11:30.017 --> 00:11:32.177
стави у јавни простор, као овде,

00:11:32.177 --> 00:11:36.057
оне могу да мењају нашу јавну перцепцију
о прошлости и друштву.

00:11:36.057 --> 00:11:37.447
Зашто је то важно?

00:11:37.447 --> 00:11:40.437
Зато што тек кад почнемо
да постављамо питања

00:11:40.437 --> 00:11:43.727
који су то механизми стварања
неједнакости кроз историју,

00:11:43.727 --> 00:11:46.737
можемо да се боримо
за родну равноправност данас.

00:11:47.726 --> 00:11:50.976
Још један пример
у коме нека историјска личност

00:11:50.976 --> 00:11:55.666
или историјско деловање има итекако везе
са данашњим вредностима и друштвом.

00:11:55.666 --> 00:11:58.256
Не знам да ли сте се некад питали

00:11:58.256 --> 00:12:00.686
да ли можемо да судимо
историјској личности.

00:12:01.732 --> 00:12:04.792
Ако ви нисте, музеј у граду Хорну јесте,

00:12:05.645 --> 00:12:09.905
и то у тренутку када многи грађани
протестују испред ове статуе,

00:12:09.905 --> 00:12:14.645
статуе генерала Коена,
који је био колонијализатор Индонезије.

00:12:14.645 --> 00:12:18.115
Његова статуа се овде налази
још од 18. века,

00:12:18.115 --> 00:12:20.685
а грађани протестују
јер хоће да сруше ту статуу

00:12:20.685 --> 00:12:23.025
јер се данас се не асоцирају
са тим вредностима.

00:12:23.025 --> 00:12:26.365
Дакле, нису поносни на тадашњег генерала.

00:12:26.365 --> 00:12:29.035
Музеј тада организује изложбу

00:12:29.035 --> 00:12:32.935
и цео дебатни пројекат
који се зове „Случај Коен“,

00:12:32.935 --> 00:12:37.615
и симулира процес суђења овом генералу
који је историјска личност,

00:12:37.615 --> 00:12:40.235
у којој позива не само стручњаке,
већ и све грађане

00:12:40.235 --> 00:12:42.615
да размишљају о овој теми и да се изјасне.

00:12:43.509 --> 00:12:47.779
На крају грађани „изгласавају“
да статуа треба да остане ту,

00:12:47.779 --> 00:12:51.249
али да њена интерпретација,
дакле, да тумачење треба да се промени

00:12:51.249 --> 00:12:53.549
и осуди дела самог Коена.

00:12:53.549 --> 00:12:57.369
Није толико ствар саме статуе
или самог генерала,

00:12:57.369 --> 00:13:00.839
колико је у овом случају била ствар тога
шта холандско друштво бира

00:13:00.839 --> 00:13:04.689
као своје вредности данас
и као вредности на које ће бити поносно.

00:13:05.454 --> 00:13:07.524
Ево за крај још једног примера

00:13:07.524 --> 00:13:11.504
који мислим да оцртава механизам
који највише утиче

00:13:11.504 --> 00:13:15.494
на обликовање наше свести
и наше свести као будућих грађана,

00:13:15.494 --> 00:13:19.914
а то су уџбеници за историју
које сви много година држимо у рукама,

00:13:20.778 --> 00:13:24.248
из којих учимо, из којих стварамо
неке данашње ставове.

00:13:24.248 --> 00:13:28.618
Управо овај пројекат је требало
да анализира уџбенике за историју

00:13:28.618 --> 00:13:34.278
у 12 земаља југоисточне Европе,
од Словеније до Турске и Кипра,

00:13:34.278 --> 00:13:36.768
и понуди неку врсту заједничке приче.

00:13:36.768 --> 00:13:40.728
Дакле, анализирати свих 12 уџбеника
и од тога створити један уџбеник

00:13:40.728 --> 00:13:42.878
из којег ће се учити у целом региону.

00:13:42.878 --> 00:13:44.698
Наравно, историчари који су ово радили

00:13:44.698 --> 00:13:48.048
су схватили да је ово
потпуно немогућа мисија

00:13:48.048 --> 00:13:54.148
зато што не само да се разликују приче
о томе ко је када напао, ко се бранио,

00:13:54.148 --> 00:13:57.905
ко је био херој, ко је био издајник,

00:13:57.905 --> 00:14:02.175
него се разликују
и сами узроци конфликата,

00:14:02.175 --> 00:14:07.685
разликују се чак и датуми
и места битака у неким случајевима.

00:14:07.685 --> 00:14:09.285
Шта се одлучују да ураде?

00:14:09.285 --> 00:14:12.995
Одлучују се да сам уџбеник поставе
кроз идеју дисонантности.

00:14:12.995 --> 00:14:17.345
Дакле, штампају свих 12 перспектива
са једним уводним текстом

00:14:17.345 --> 00:14:21.785
који говори о историјској науци
и о могућности манипулисања историјом.

00:14:21.785 --> 00:14:24.851
Самим тим, са оваквим уџбеницима
отварамо могућност

00:14:24.851 --> 00:14:30.021
да будуће генерације које се школују
буду мало критичнији и свеснији грађани.

00:14:31.195 --> 00:14:33.885
И то је управо моја порука данас вама,

00:14:33.885 --> 00:14:37.825
да мислим да, ако прихватимо
да је дисонантност карактеристика наслеђа,

00:14:37.825 --> 00:14:40.665
отварамо простор и за критичко размишљање,

00:14:40.665 --> 00:14:43.015
и за покушај разумевања другости,

00:14:43.015 --> 00:14:43.795
и за дијалог,

00:14:43.795 --> 00:14:47.795
и за неку врсту промене и нашег става
и става неких других људи.

00:14:48.640 --> 00:14:51.500
У овоме нам, наравно,
историјска наука итекако значи,

00:14:51.500 --> 00:14:54.040
документи и подаци нам итекако значе,

00:14:54.040 --> 00:14:56.280
али мислим да нам
још више значи критички став

00:14:56.280 --> 00:14:58.270
према ономе што је сервирано.

00:14:58.270 --> 00:15:02.430
Дакле, то није посао само стручњака,
него мислим да је посао свих нас.

00:15:02.430 --> 00:15:06.430
Дакле, да имамо одговорност
као грађани да питамо више,

00:15:06.430 --> 00:15:11.210
да разумевамо критичније,
да разумевамо другост и размишљамо дубље

00:15:11.210 --> 00:15:13.790
да бисмо градили
отворенији и хуманији свет.

00:15:13.790 --> 00:15:14.640
Хвала.

00:15:14.640 --> 00:15:16.490
(Аплауз)